Kada rešite da postanete vegetarijanac i pobornik makrobiotičke ishrane u Srbiji osamdesetih godina i nemate dovoljno hrane na tržištu koja može da zadovolji vaše potrebe, onda je sami napravite, kao Ivan koji stoji iza kompanije Suncokret. Zahvaljujući njemu više ne moramo iz inostranstva da donosimo kikiriki puter ili orahovo ulje, dovoljno je da na policama radnji potražimo sada već poznatu etiketu Granum, koja je sinonim za 100% prirodan proizvod.

Kada i zašto ste odlučili da promenite način ishrane i posvetite se zdravijem životu? Šta je bio prelomni trenutak?
Vrlo mlad, sa 20 godina, odlučio sam da menjam vojvođanske navike i već tada su me počele privlačiti duhovnost, ekologija i zdravlje. Prelomni trenutak bila je promena sredine, jer sam studirao u Ljubljani, a preko leta sam puno putovao.

Prirodna kozmetika u Srbiji nije još popularna kao što je slučaj sa zdravom i organskom hranom

Kako ste došli na ideju da osnujete Suncokret još 1989. godine? Kako je to izgledalo?
Kao poštovalac makrobiotičke ishrane shvatio sam da u tadašnjoj Jugoslaviji nema u ponudi zdravih namirnica, pa sam odlučio da sam počnem da ih proizvodim.

U početku ste proizvodili ulja na tradicionalan način, a zatim ste pripojili nove tehnologije i stručnjake kroz saradnju sa naučnim ustanovama. Šta je danas u procesu proizvodnje najsavremeniji segment, a šta je tradicionalno što ne menjate?
Mi smo od samog početka sarađivali sa Tehnološkim fakultetom iz Novog Sada, čija je Katedra za ulja bila jedna od najcenjenijih u Evropi. Danas sarađujemo sa Hemijskim fakultetom iz Beograda i Finsom (Naučni institut za prehrambene tehnologije) iz Novog Sada. Jeste da smo u početku koristili samo hidrauličnu presu staru 100 godina, a danas, osim nje, koristimo i savremenu opremu. Poenta je da se namirnice tretiraju što je manje moguće, bez visokih temperatura, hemijskih dodataka, rafinisanih šećera, industrijskih ulja, hidrogenizovanih masti i glutena.

S kojom idejom je nastala Granum linija?
Do 2014. godine sve naše proizvode prodavali smo pod nazivom naše firme Suncokret. Te godine smo se odlučili da uradimo potpuni redizajn ambalaže svih naših proizvoda, promenu vizuelnog identiteta i našim proizvodima dodamo naziv brenda Granum. Naša ideja je da potrošačima ponudimo mogućnost izbora zdravijeg načina života.

Vi ste još 1985. počeli sa organskom poljoprivredom, kako je izgledala proizvodnja tada, a kako izgleda danas?
Tada se namirnice nisu sertifikovale i verovalo se na reč. Godine 1995. počeli smo da proizvodimo organske proizvode sa sertifikatom Terras iz Subotice, međutim, pošto Srbija nije donela zakon o organskoj proizvodnji, sertifikat nije bio priznat. Danas je proizvodnja organskih proizvoda u Srbiji regulisana Zakonom o organskoj proizvodnji koji obuhvata sva pitanja koja se odnose na kontrolu i sertifikaciju.

Koliko je teško u Srbiji stvoriti proizvod koji na etiketi nosi natpis od 100% prirodnih sastojaka?
Kada ima ljubavi i zadovoljstva, onda ništa nije teško.

U početku smo koristili samo hidrauličnu presu staru 100 godina, a danas koristimo i savremenu opremu

Za kratko vreme su se vaši proizvodi našli na policama radnji, što pored sertifikata koje imate pokazuje da je reč o kvalitetima koji se prepoznaju i kod potrošača. Šta želite da ljudi vezuju za vaš proizvod?
Najvažnije nam je da potrošače vezuje premium kvalitet za naše proizvode. U proizvodnji koristimo najkvalitetnije sirovine i apsolutno nikada ne idemo nauštrb kvaliteta. Primetili smo da se mnogi potrošači vezuju i za naš vizuelni identitet.

Osim prehrambenih Granum linija, imate i kozmetičke proizvode, recite nam nešto više o tome. Da li planirate da širite i odvojite ovu granu?
Za sada nemamo u planu da širimo proizvodnju kozmetičkih proizvoda. Primarna nam je proizvodnja prehrambenih proizvoda i na nju smo za sada potpuno fokusirani. Prirodna kozmetika u Srbiji nije još popularna kao što je slučaj sa zdravom i organskom hranom.

Šta znači granum?
Granum na latinskom jeziku znači zrno.

Kakvi su vam dalji planovi?
U planu nam je da počnemo sa proizvodnjom dve potpuno nove porodice proizvoda koje će kupcima biti dostupne od sredine sledeće godine i biće nešto potpuno novo na domaćem tržištu. Takođe nam je u planu ulazak na neka nova inostrana tržišta i nastup na najvećem sajmu organskih proizvoda u Evropi BioFachu u Nirnbergu.

The post IVAN PERČIĆ: Nekada nije bio potreban sertifikat, verovalo se na reč appeared first on 42 magazin.

Lego kuća nastala je sa jednom idejom, a to je da spoji u jednom sve što Lego budi kod dece i odraslih. Firma BIG otvorila je konačno svoj novi centar za posetioce koji imaju istu temu interesovanja – sklapanje igračaka od Lego kockica.

Doživljaj počinje i pre nego što posetioci zakorače unutra jer ih dočekuju stepenice od kocaka koje podsećaju na piksele.

Pomenuta firma BIG, koja radi iz Njujorka i Kopenhagena, dizajnirala je ovaj prostor od čak 12.000 kvadratnih metara kako bi fanovima Lego kockica omogućila atrakciju u kojoj će uživati u gradu u kome je nastala prva kockica sa Lego znakom, a reč je o Bilundu u Danskoj.

Lokacija nije nimalo nasumično odabrana, već je ovo zdanje pažljivo pozicionirano pored Lego tematskog parka.

‒ Lego kuća je bukvalan prikaz nepreglednih mogućnosti Lego kocaka, ona je otelotvorenje pojma sistematične kreativnosti i daje deci svih uzrasta nebrojene mogućnosti stvaranja sopstvenih svetova koje oni naseljavaju kroz igru – rekao je Ingles, koji stoji iza ovog projekta.

‒ To je poenta arhitekture kao takve, ali i Lego igre, da podstaknemo ljude da zamišljaju i stvaraju nove svetove koji su uzbudljiviji i impresivniji od onih na koje smo navikli. Na nama je da im omogućimo sredstva i veštine kojima će moći to i da realizuju – objašnjava Ingles.

Stepenice i hol u centru zgrade otvoreni su za javnost, dok se ogromne izložbene dvorane Lego, koje se prostiru na ovih 12.000 kvadrata, posećuju uz plaćenu ulaznicu.

Tu se nalazi ogromno drvo, dinosaurusi, čitavi gradovi i planinski predeli – sve napravljeno od kockica. Prostor namenjen igraonicama na prvom i drugom spratu podeljen ne na različite zone koje su kolorno označene, pa su crvena, plava, zelena i žuta namenjene različitim procesima učenja kod dece. U velikoj Masterpiece galeriji izložene su strukture iza čijeg dizajna stoje Lego fanovi. Krov zgrade pruža pogled od 360 stepeni na grad u kome je nastao Lego davne 1932. godine.

Ovaj centar za posetioce takođe ima i kafić i restoran u kome se obroci poslužuju u kutijama koje podsećaju na Lego kocke, a roboti su ti koji ga iznose na sto.

Pa, ako ste u Danskoj, svratite kod Lego domaćina.

The post Lego se vraća kući appeared first on 42 magazin.