Kada je 2012. godine u Muzeju Jugoslavije bila priređena izložba Tehnika narodu, mogli smo da se prisetimo davnih, srećnih dana i vidimo uređaje koji su se u većinu domova SFRJ uselili sedamdesetih i osmdesetih godina prošlog veka. U isto vreme bili smo svesni da su u našim porodičnim kućama, kod babe i dede ili roditelja, patinirani šustiklama, još izloženi primerci za 20. vek napredne tehnologije.

Sećam se i te neke godine početkom novog milenijuma kada nisu baš svi imali kompjuter, mobilni telefon i flet televizor. Imali smo diskmene, MP3 uređaje i gomile diskova. I bilo nam je lepo. Za one koji se sećaju, bilo je to vreme kada se kao obavezna komponenta PS-ja pazario i rezač, pa se dupliralo, kopiralo, bekapovalo; vreme kada je tek poneko još koristio flopi, što nije moglo da prođe bez podsmeha.
Ja sam na primer za svoj prvi PC podigla kredit. Prvi u životu. Godinu dana sam otplaćivala mašinu na kojoj sam uglavnom koristila Word, analogni krkrkrrrrkr internet i surround zvučnike, za filmove, koncerte i video-klipove koje sam dovlačila na CD-ovima. Dve stvari tad nisam znala – da će ta, tada supermašina za samo deceniju postati elektronski otpad i da će kredit postati moj dugogodišnji kamen oko vrata (uz šta se bolje rimuje rata).

Sve rate sam uredno otplatila i nakon toga podigla još nekoliko kredita, između ostalog (i) za druge tehničke novotarije. A kompjuter? Pa, tastatura je odavno bačena, kućište takođe, a eno monitora na terasi oblepljenog celofanom za pucketanje, čekam neku prvu subotu u mesecu da ga spustim kraj kontejnera pa da ga odnese služba koja prikuplja kabasti otpad. Nisam horder (valjda), ali sećam se jedne subote kada sam do kontejnera spustila ogromni katodni televizor (dijagonale 72 cm), počela je kiša, gledala sam sa terase kako TV kisne, kako mokar ulazi u nepokrivenu prikolicu kamiončića i kreće put deponije. Ma nisam plakala, ali lamentirala sam nad vremenom potrošenim na nešto čija će materijalizacija jednoga dana završiti na đubrištu. I bilo mi je žao nas, skoro svih, potrošača koji vole da sebe ulažu u stvari koje umiru. Sve dok i sami ne skončaju. I malo sam počela da razumem i babe i dede, pa i roditelje, koji se jako teško odriču stvari.

Na primer, moja majka još na polici iznad TV-a drži video-rikorder (valjda je Hitachi) i poseban uređaj za premotavanje kaseta na početak (u video-klubovima su za nepremotanu kasetu naplaćivali kaznu). Na rikorderu stoji bend porcelanskih figurica – anđela. U dubini ormana, koji retko ko otvara, čame i VHS kasete. Na krovu naše kuće još stoji satelitska antena, koju smo u vreme dva-tri kanala voleli zbog MTV-ja i nekolicine stranih TV stanica, a nije uključena dve decenije. Ništa od toga se ne dira, ne sklanja i ne baca, i čuva uspomenu na pokojnog oca koji je voleo da kupi, da ima.

Nedavno sam u petstotom prevrtanju po kutijama našla bezmalo 15 punjača za razne vrste mobilnih, pa foto-aparat, diskmen, vokmen je odavno u delovima završio na deponiji, nekoliko pari slušalica, manjih i većih, pokidanih i čitavih, nekoliko MP3 uređaja. Kutija sa diskovima i još jedna kutija sa diskovima, koje čame na terasi odmah pokraj zaštićenog PC monitora, zrele su za reciklažu i DIY improvizaciju.

I da, DVD plejer nisam uključila deset godina, poslednji put reprodukovao je pesmice kada sam u kući imala dve bebe i kad sam im preko DVD-ja priključenog na retro pojačalo puštala Lakovića i Kolibi. Sada ga koristim kao postament za TV, niska mi je polica. Na zvučniku od pojačala držim cveće.

Moji klinci su peti razred, do sada su već uspeli da pokvare po dva tableta, po dva mobilna telefona, treba im nova grafička karta, Sony 2 im je đubre jer svi imaju četvorku. Od kamerice donedavno korišćene za Skype napravljena je instalacija, slušalice moraju da imaju mikrofon, ove obične vise obešene o kvake, a internet mora da ima takav protok da nesmetano mogu da se umreže na Fortnite sa drugarima. Razumem, nosi ih 21. vek. A mene ne nosi nostalgija već pitanje kuda to vodi?
Uz svest da ću ostati bez odgovora, podelila sam to svoje zapažanje sa kolegama i u znak poštovanja prema svim trenucima života uloženim u gažete i uređaje koji kad-tad završe svoj vek – proglasila sam ih postavkom u mom Kućnom muzeju tehnike.
A onda smo razmenili vizuelne utiske fotografišući telefonima šta ko u kući ima i čuva. Svako je dao svoj muzejski doprinos, neki od eksponata još rade, a Slobodin usisivač je neuništiva sprava.

Ovo je 42 muzej malih kućnih aparata, deo naše i, sigurni smo, vaše istorije:

Veći raritet od aparata fiksnog telefona danas je zvonjava fiksnog telefona

Deo evolucije aparata jednog korisničkog boja

Radio još svira ali radio-stanice sele se na web

Neke kolekcije prosto čekaju – jer, setite se, vinili su se vratili skuplji nego ikada pre

On ima i gramofon čija igla ne radi, ima i milje

Drže se zajedno iako nisu ispisnici

Ako Nadalina može još da muti jaja, što ne bi mogao i on

Nintendo GAME BOY…

Vokmen, kako to dobro zvuči

Diskmen, kako to dobro zvuči

MP3, i to dobro zvuči, a i radi, iako retko

Šta je na ovim trakama, nikada nećemo saznati, sve su umršene

Tranzistor PR i tranzistor

The post Svako u svojoj kući ima mali muzej tehnike – a ovo je naša postavka appeared first on 42 magazin.

Foto Thomas P. Peschak. Baja California’s Recipe for Saving Fishing Communities, septembar 2017.

Turista sa broda u laguni San Ignjatio u Meksiku uranja ruku u vodu kako bi pomazio sivog kita. Ovi kitovi često zalaze u lagunu zbog parenja i brige o mladuncima

Priče i fotografije koje objavljuje National Geographic zaista brišu i pomeraju granice. Ove godine uredništvo je odabralo blizu 60 kadrova koji prikazuju život danas na svim tačkama planete, a mi verujemo da im je selekcija bila teška, baš kao što ni nama nije bilo lako da od njihovog užeg izbora napravimo 42 izbor 15+ čudesnih fotografija.

National Geographic je od dva miliona fotografija 88 autora kojima je ilustrovano 112 priča odabrao 57 koje na najbolji način ilustruju godinu koja će uskoro otići u prošlost.

Foto Jeffrey Kerby i Trevor Beck Frost. Where the World’s Only Grass-Eating Monkeys Thrive, april 2017.

Dok mrak pada na rezervat Guassa u Etiopiji, pavijani pokušavaju da se domognu litica, na čijim će uskim rubovima tokom noći naći spas od leoparda, hijena i divljih pasa.

Foto Kitra Cahana. A Challenge for Girls Today: Moving Beyond ‘How Do I Look?, januar 2017.

Na farmi u Kentakiju Emma Langley (13), Camille McCay (10) i Emerald Shean (10) igraju se u polju. Ovim devojkama majka pomaže da razumeju i cene svoje telo kada počne da se menja u pubertetu.

Foto Kirsten Luce. How Fireflies Are Keeping This Tiny Mexican Town Alive, avgust 2017.

Strelice svitaca u šumi svetilišta Santa Klare.

Foto Kirsten Luce. How the U.S. Triggered a Massacre in Mexico, jul 2017.

Meksički narko-klan Zetas je 2011. u Aljendeu i susednim gradovima ubio na stotine ljudi. Za žitelje pogođenih zajednica Dan mrtvih, kada Meksikanci svojm precima ukazuju posebno poštovanje, ima dodatno značenje.

Foto Andrea Bruce. Inside the Hidden Dangers of Life Without Toilets, oktobrar 2017.

Rose Dena (85) pokušava da očisti ono što je ostalo od njenog doma u planinama na jugu Haitija, i to više od mesec dana nakon što je uragan Matthew pokrenuo klizište.

Foto Laurent Ballesta. Deepest Dive Ever Under Antarctica Reveals a Shockingly Vibrant World, jul 2017.

Carski pingvini kreću u potragu za hranom ispod okeanskog leda. Dnevni kamp fotografa bio je na jednoj od ledenih santi.

Foto David Chancello. Should We Kill Animals to Save Them?, oktobar 2017.

Lovac nosi krzno planinskog lava kog je ubio u južnoj Juti. Svake sezone ta država postavlja kvotu za lov na ove životinje, a ona zavisi i od toga koliko su grla stoke lavovi ubili prethodne godine. Prošle godine ubili su 416 ovaca i drugih domaćih životinja, a tokom 2016/17. lovci su ulovili 399 lavova.

Foto Renan Ozturk. The Last Death-Defying Honey Hunter of Nepal, jul 2017.

Mauli Dhan penje se stotinu metara dugim merdevinama od bambusovog kanapa kako bi stigao do košnice pune neurotoksičnog meda. Dim od trave koja gori dezorijentiše pčele, što eventualno može smanjiti broj uboda koje bi Mauli zadobio. Pre nego što zgrabi pomoćno uže pored sebe, jedan pogrešan korak mogao bi biti fatalan.

Foto Lynn Johnson. Three Billion People Cook Over Open Fires ― With Deadly Consequences, avgust 2017.

Tania López (7) igra se sa svojom mačkom u sobi čađavih zidova zbog otvorene vatre. Na sreću, novu peć, koja očito dobro greje, devojčica može čak i da dodirne.

Foto William Daniels. Without a Home, and Without Hope, avgust 2017.

Izbeglica stoji na visoravni blizu svoje kolibe u novoizgrađenom delu kampa Kutupalong u Bangladešu. Većina Rohindža koji žive u tom delu stigla je bežeći od vojnog terora u Mjanmaru.

Foto Anand Varma. Unlocking the Secrets Behind the Hummingbird’s Frenzy, jul 2017.

Kolibri otresa sa sebe vodu vrteći glavom i telom, poput psa. Kako kažu naučnici sa Berklija, svaki okret traje 400. deo sekunde, a glava ptice biva 34 puta silnija od gravitacije.

Foto Amy Toensing. For Widows, Life After Loss, februar 2017.

U skloništu u Vrindavanu, poznatom kao grad udovica, Lalita (desno) nosi isprekidanu kosu belu traku koju su nekada udovice tradicionalno morale da nose. Menadžerka skloništa Ranjana, mnogo mlađa udovica, manje je sputana običajima.

Foto Stefano Unterthiner. For These Monkeys, It’s a Fight for Survival, mart 2017.

Crni makaki na plaži u rezervatu prirode na Sulavesiju. Proučavanjem ovih intrigantnih majmuna, koji su lokalno poznati i kao jaki, naučnici saznaju kako njihova društvena struktura osvetljava i ljudsko ponašanje.

Foto David Guttenfelder. Korea’s Heavily Armed Border Is Packed With Tourists, novembar 2017.

DMZ mirovni voz prevozi južnokorejske vojnike i turiste iz Seula na obuku. Svaka kabina ima drugačiju temu – mir, ljubav i harmoniju – koji su dizajnirani da inspirišu osećanja nade i pomirenja.

Foto Ciril Jazbec. How Africa’s Tech Generation Is Changing the Continent, decembar 2017.

Želja da njihova deca nauče nešto o kompjuterima dovela je ove žene Samburu u učionicu u naselju severno od Najrobija. Oni se upoznaju sa tabletima koji se povezuju na internet putem satelita. Tehnologija je stigla u izolovane regione Afrike prvenstveno zahvaljujući jeftinim mobilnim telefonima.

Foto Alessio Romenzi. What Archaeology Is Telling Us About the Real Jesus, decembar 2017.

Etiopski pravoslavni hodočasnici slave Uskrs na vrhu crkve Svetog groba. U dugom sporu sa egipatskim Koptima etiopski monasi su više od 200 godina opsedali krov manastira kako bi ih primorali da im prizanju pravo na deo crkve.

Foto Adam Dean. In Philippine Drug War, Death Rituals Substitute for Justice, februar 2017.

U prenatrpanom gradskom zatvoru Quezon, severno od Manile na Filipinima, 2.072 od 3.036 zatvorenika služe kaznu zbog prekršaja vezanih za drogu.

The post National Geographic odabrao najbolje fotografije 2017. appeared first on 42 magazin.