Kada smo u martu prošle godine pisali o novom albumu benda Kanda, Kodža i Nebojša pod nazivom Uskoro, nismo se obazirali na brojeve, na godine. Taj bend odavno je konstanta naše muzičke scene, promenljiva konstanta sa kojim živimo 30 godina. Dakle, bend Kanda, Kodža i Nebojša postoji već toliko dugo, uz njega su u svakom smislu te reči kroz turbulentne godine na ovim prostorima odrastale mnoge generacije i sad je došao čas za jedan popis. Baš tako, Popis, zove se dvostruki njihov album u izdanju Mascoma, nedavno je izašao na vinilu i CD-u, a baš povodom obeležavanja tog važnog jubileja, ali i iz želje da publika na jednom mestu čuje okosnicu koncertnog KKN repertoara, uz nekolicinu njihovih pomalo zanemarenih i retko izvođenih pesama. Na albumu su kroz novi zvuk provučene svima znane Šafl, Sat, Mediteran, Kafa i rokenrol, Jamajka, Izlazim, Najsvetliji dan, Prekidi stvarnosti, Svetla, Vera, nada, ljubav i stav… ‒ rečju, poslastica, ili bombona, za decu devedesetih i njihovu decu.
Album takođe najavljuje i koncertne planove u skladu sa novim okolnostima uslovljenim pandemijom, i to u Srbiji i regionu. Tim povodom premijerno je prikazan i nov spot za pesmu Najsvetliji dan (2020) na Mascom YouTube kanalu, a sam proces nastajanja albuma prati svojevrstan rok dokumentarac u režiji Đurđice Gajić, čiji se kadrovi mogu videti u videu za singl Tajne letenja.
O Popisu i svemu što ga prati razgovarali smo sa Oliverom Nektarijevićem.

Kako se oseća jedan bend kada napuni 30 godina?
Verovatno slično kao čovek. Bend živi svoj život. Bend se živi, kao što se živi život. Možda je to jedan od razloga iz kojih mnogi muzičari, a posebno oni koji dugo imaju bend, odnosno dugo žive sa bendom, kao u nekoj vrsti braka, imaju tendenciju da govore kako je bend njihov život, kako je muzika njihov život i sl.

Vaša prodavnica emocija radi tri decenije i stigli ste do popisa. Da li vam se u kasi, na rafovima i u fiokama sve poklapa? I kakva je situacija u glavi i srcu?
Pune glave, puna srca. Pesme bi trebalo da govore nešto o tome čega sve tu ima. Bar o jednom delu svega što je u glavi i onoga što je u srcu. Album je blizu toga što smo želeli da bude, toliko blizu da bismo mogli da kažemo da jeste ono što smo želeli da bude. Sve se poklapa, ili je bar tu negde.

Kako odolevate vremenu i kako je moguće da vreme ne može da odoli vašim stihovima, koji su evo, tri decenije kasnije, i te kako aktuelni, toliko da se naježiš?
Da to je kao neka kletva i blagoslov. Svaki autor želi da njegovo delo traje što duže, a to može da podrazumeva i aktuelnosti i te stvari. Npr. pesma za koju me često pitaju, koju ja ne varim baš najbolje, Proći će i njihovo, kažu da je još uvek aktuelna, a to je strašno. A vremenu odolevamo trajanjem. Kao i svi.

Na omotu albuma je ilustracija najstarije beogradske bombondžijske radnje iz Gavrila Principa u Savamali – u kojoj je takođe popis. Recite na nam nešto o toj vezi.
Popis kod bombondžije nije njegov nego naš popis. U trenutku kada je fotografija napravljena bombondžijina radnja radi, a naša pravi popis. Bilo mi je glupo da pomislim kako bi ovaj retrospektivni album mogao da se zove nešto na foru „best of“ ili na neku sličnu foru. Popis mi se činio kao oke naziv. A iz naziva je nastala i slika, a iz nje omot. Oni su mi još gotivniji od naziva.

Album je blizu toga što smo želeli da bude, toliko blizu da bismo mogli da kažemo da jeste ono što smo želeli da bude. Sve se poklapa, ili je bar tu negde

Čime ste se vodili praveći izbor pesama i dajući im novo ruho?
Vodili smo se iskustvom. Izabrali smo stvari koje najviše sviramo uživo i one koje smo smatrali da bi bilo dobro da snimimo ponovo jer su na originalnim albumima zvučale daleko od onoga kako smo hteli da zvuče.

Da li vam je pandemija otvorila nove muzičke, emotivne čakre ili ih je pak blokirala?
Ne znam. Sumnjam da je pandemija donela bilo šta dobro, bilo kome, na bilo kom planu, ako izuzmemo one koji su od nje profitirali. Na svesnom nivou ne vidim da nam je, kao bendu, pomogla na bilo koji način. Nesvesno, možda, pošto je, svakako, neka vrsta traume, a kažu da trauma može da bude jedan od resursa kreativnog procesa. Ali ne, hvala, ja glasam za kreativni proces bez trauma. Dosta mi je trauma za tri života. A da ne govorim o tome koliko nas pogađa to što zbog pandemije nismo mogli da sviramo od februara, marta, više ni ne znam. A možda nećemo moći ponovo, još neko vreme. Ne samo mi. Svi.

Bend se živi, kao što se živi život. Možda je to jedan od razloga iz kojih mnogi muzičari, a posebno oni koji dugo imaju bend, odnosno dugo žive sa bendom, kao u nekoj vrsti braka, imaju tendenciju da govore kako je bend njihov život

Ovoga leta trebalo je da čujemo i KKN uživo. Kada i gde?
Prvi nastup bi trebalo da se održi 4. jula, na Adi, u okviru Beer Gardena. Pa onda dalje. Svašta je zakazano i zakazuje se, a možda se sve otkaže. Zbog pandemije i neminovnosti uvođenja vanrednih mera.

Hvala, Olivere.

Dvostruki vinil i CD (s bonus pesmom) u prodaji su od 19. juna – MASCOMSTORE (Čumić, Ušće, Delta) i onlajn na www.mascom.rs.

Oliver Nektarijević: Ne taktiziramo. Pratimo unutrašnji glas

The post Oliver Nektarijević: Kanda, Kodža i Nebojša objavili Popis za 30. rođendan appeared first on 42 magazin.

Ako ste imalo nostalgični, garažni zvuk gitare i fuzija zvukovno srodnih žanrova vratiće vas u neko bolje parče devedesetih. Kanda Kodža i Nebojša to parče ponosno vuku sa sobom od prvog albuma i ne odustaju, ponekad sizifovski, od toga. To ne znači da se ne razvijaju, jer to bi podrazumevalo odsustvo kvalitativnog napretka, već da sa sobom nose ono što se može nazvati differentia specifica njihovog izraza. Oliver Nektarijević, pevač benda, rekao je za 42 magazin da oni samo prate unutrašnji glas, da je doslednost ono što ih od početka vuče. Na pitanje da li to znači da nema taktiziranja i koketiranja s publikom, Oliver kaže da je taktiziranje dopušteno samo u onom tehničkom smislu, a sve ostalo je tako kako je.

Novi album, da iskoristimo tu rabljenu reč – kultnog benda KKN izlazio je stidljivo. Na mahove. Kao oluja. Iznenada i sporadično. Zvanično predstavljanje novog albuma, beogradska publika doživela je 12. marta u Dadovu. Koncert je bio, kako iz izdavačke kuće Mascom navode, eksperimentalnog tipa, s obzirom na najavljenu tajnu lokaciju, veoma intimnu atmosferu pozorišnih sedišta i mali broj ljubitelja benda. Rekli bismo da je eksperiment uspeo.

View this post on Instagram

Fanovi su strpljivo čekali i prisutvovali događaju o kome se priča. Slike za sećanje na susret i koncert grupe @kanda_kodza_i_nebojsa . Hvala svima na druženju! •⠀ •⠀ #kkn #kandakodzainebojsa #uskoro #mascomrecords

A post shared by Mascom (@mascom_records) on Mar 13, 2019 at 4:09am PDT

Album je kompaktan, dobro uvezan, pesme se stapaju i čine nepomućenu celinu koja se, kao beskonačna fontana, uliva u tok prethodnih albuma, samo malo zrelije, još sigurnije i odlučnije. Valjda to možemo nazvati sazrevanjem u svakom pogledu

Sedmi album Uskoro broji devet numera, a izdala ga je kuća Mascom. Kolekcionari će biti radosni što, osim u standardnom ce-de izdanju, album postoji i u formi vinila, prvi put. Pored autorskih pesama, na albumu je i pesma Čoek ker u formi prepeva numere Joker Boba Mozlija.

Šta možete očekivati na novom albumu?

Kao prvo, čvrstu sintezu teksta i zvuka. Kod KKN ne postoji primat jednog ili drugog i na ovom albumu je autonomnost oba izraza prisutna. Od jednog blagog suprotstavljanja ničeanskom principu antropološke kategorije volje za moć, bend odlazi do onog Ničeovog slavljenja života – vitalizma. Vitalizam je ono što je spojnica celog albuma, i to prati sve numere, bez izuzetka. Oliver ističe da s Ničeom zapravo nikad nema borbe jer se ne može i  ne treba boriti protiv vitalističkog principa. Već se i nominalno, u naslovima, prepoznaje vladavina ideje da će biti dobro zbog ili uprkos – Lako polako, Misli dobro, Letnji dan, Tako volim da živim. 

Potpuna gitarska vladavina žustrog temperamenta samo je na mahove zamenjena nešto nežnijim, sporijim, više rege zvukom. Ali uopšte uzev, album je kompaktan, dobro uvezan, pesme se stapaju i čine nepomućenu celinu koja se, kao beskonačna fontana, uliva u tok prethodnih albuma, samo malo zrelije, još sigurnije i odlučnije. Valjda to možemo nazvati sazrevanjem u svakom pogledu.

Jelisejska polja, po verovanju starih Grka i Rimljana: zemlja u donjem svetu gde su, posle smrti živeli u izobilju ljubimci bogova, naročito heroji, ali i čuvena pariska ulica. Sve to je stalo u pesmu Prekidi ponovo. Možda najtipičniji kandakondžijanski zvuk počiva u ovoj pesmi.

Iako je spomenuta dobrohotnost naslova pesama, ne može se zaobići tendencioznost pesme koja sledi posle uljuljkane Lako polako. Lako polako vas prvo vrlo simpatičnim kalamburom i praznik je sad i / prazan je grad razgali, jer ne  znate šta sledi. Ovo je prava rokenrol uspavanka za napijanje suncem.

Kolekcionari će biti radosni što, osim u standardnom ce-de izdanju, album postoji i u formi vinila, prvi put

Ali istina je da posle nje sledi Horor u Beogradu koji služi kao neki sveznajući pripovedač koji prkosi intimnom entuzijazmu malog čoveka. Naporedo s tekstom juriša i muzika. Sirovost, surovost i samosvest dominiraju, a provejava i onaj Crnjanski koji više ne lamentira nad Beogradom: lamentirao sam / dovoljno / Nad Beogradom koji / je nestao.

Pesma Misli dobro ima, naizgled, jednostavan tekst s repeticijama, ali se tu sažima snažna poruka celog albuma: Sve će da bude onako kako razmišljaš i kako zamišljaš. Gotovo ceo album je odsviran odjednom, sa svim instrumentima, što se i oseća – a nije mana. Osećaju se ujedinjenje članova, bliskost i homogenost, a opet se daju prepoznati individualnost svakog gitarskog rifa, udarca u bubanj, otpevane emocije.

Valjda je posle crnog horora neophodan dvostruki kontrapunkt, pa sledi pesma Letnji dan. Ovo je posveta jednom isečku stvarnosti, bez prekida, s djevojkama u ljetnim haljinima.

Zaključak: KKN nastavljaju onu Aristotelovu: Muzika ima moć da oblikuje karakter.

Uskoro – spisak pesama:

1. Prekidi ponovo (4:25)

2. Jamajka (2:48)

3. Lako polako (4:52)

4. Horor u Beogradu (3:21)

5. Misli dobro (4:47)

6. Letnji dan (4:15)

7. Tako volim da živim (3:33)

8. Uradio sam sve (5:23)

9. Čoek ker (The Joker) (2:37)

The post Oliver Nektarijević: Ne taktiziramo. Pratimo unutrašnji glas appeared first on 42 magazin.

VIDIQ je nov pop rok bend na domaćoj sceni i nedavno je predstavio svoj rad u klubu SubBeerni centar, gde je uživo izveo pesme sa svog prvog EP-a Hotel Yugoslavia i promovisao spot za pesmu Bol. Čine ga Milan Stanković (SevdahBABY), Milen Zlatanović Zmo (Negativ) i Andreja Jovanović (Coolares i producent), a o vidicima tog trija za 42 govori Milan, koji je priču i pokrenuo.

Šta ste imali u vidu i šta ste hteli da mi vidimo kada ste osnovali VIDIQ?
Ideja je bila da se popuni mesto koje čini mi se nedostaje na domaćoj muzičkoj sceni – a to je pop muzika sa jakim stavom, i u ovom slučaju gitarskim zvukom.

Na prvom izdanju albuma ima i ex Yu rok momenata, ali ima i jako moderne produkcije, nečega što i dalje pomalo nedostaje na našoj pop i rok sceni

Svi članovi vašeg benda su iskusni i uspešni muzičari – Milan Stanković (gitara i vokal) poznat je po projektu SevdahBABY, Milen Zlatanović Zmo basista je pop-rok sastava Negativ, a Andreja Jovanović (bubanj) znan je iz kaver benda Coolares, ali i kao muzički producent bendova Kanda Kodža i Nebojša, E-Play itd. Šta se dešava sa vašim matičnim grupama/projektima? I šta vam bi da formirate nov bend?
SevdahBABY je već neko vreme moj solo DJ/producentski projekat, kao što je i bio na samom početku. Upravo ta odluka mi je ostavila puno slobodnog vremena koje sam odmah posvetio VIDIQ-u. A ideja za novi bend? Pa ne znam, nas trojica smo bili instrumentalni deo SevdahBABY Live postave i skontali smo da dobro sarađujemo. Kada su pevačice otišle (ili dobile otkaz :), shvatili smo da nas trojica možemo da radimo mnogo bolje i efikasnije. A ja sam privatno već dugo želeo da sa nekim zasviram neke svoje gitarske pesme, koje nikako nisam mogao da uklopim u SevdahBABY zvuk.

Kakav je to VIDIQ zvuk – da li su to neka nova muzička stremljenja? Šta novo, ili možda staro, donosite našim ušima?
Pa zapravo je kombinacija starog i novog. Na prvom izdanju ima i ex Yu rok momenata, ali ima i jako moderne produkcije, nečega što i dalje pomalo nedostaje na našoj pop i rok sceni.

Zašto baš Hotel Yugoslavia – kakvu simboliku nosi naziv EP-a? Da li postoji neka veza i sa istoimenim hotelom na Zemunskom keju? Ima li tu malo muzičke ili pak bilo koje druge vrste nostalgije?
Pa, fun fact je da smo prvu probu imali u studiju baš pored realnog hotela, a ja sam već neko vreme vozio po glavi taj refren. I onda je radni naziv celog projekta jedno vreme bio Hotel Jugoslavija. A onda su došle i ostale konotacije – o bivšoj domovini, o slučajevima tajnih sastanaka nekih preljubnika u sobama tog hotela itd. itd.

Našoj sceni nedostaje iskrenosti – ljudi spremnih da žrtvuju mnogo, ili čak sve da bi svoju umetnost uobličili i predstavili publici

Koliko je pesama na albumu, da li su žanrovski ujednačene i šta je njihova tematika?
Hotel Yugoslavia je zapravo EP, kraća forma od LP-a i sadrži četiri pesme. Živimo u ubrzanom vremenu i shvatili smo da je makar za početak neka forma između singla i LP albuma nešto što će brže doći do slušalaca. Ono što pesme povezuje je svakako gitarski zvuk, ali svaka od njih naslućuje nekoliko mogućih smerova daljeg razvoja. Tematika je uopšteno rečeno introspekcija. Pesme su veoma lične, ali su pisane sa željom da komuniciraju sa širokom publikom.

Šta nedostaje srpskoj rokenrol i uopšte muzičkoj sceni? A čega ima previše?
Nedostaje iskrenosti – nedostaje ljudi spremnih da žrtvuju mnogo, ili čak sve da bi svoju umetnost uobličili i predstavili publici. Nedostaje jedinstva, jer scena, pogotovo ona alternativna, i dalje pati od klanovske psihologije, podela, ljubomore. A ona druga scena… uh, tamo nedostaje ljudskosti i želje za nečim iskreno kvalitetnim, nečim u šta se veruje, a ne za nečim što samo donosi kratkoročne finansijske rezultate.

Slušate li nešto ovih dana? Preporučite nam neku novu muziku.
Hej, Black Eyed Peas su me oduševili sa par novih old school hip-hop i acid jazz pesama, a od mlađih snaga – Mutoid Man na rokenrol strani, a na elektronskoj, već neko vreme me oduševljava – Sevdaliza.

Ko je izdao EP Hotel Yugoslavia, gde može da se presluša i preuzme? Ko potpisuje spot za numeru Bol?
EP je samizdat preko mog labela Galama!, a dostupan je na svim muzičkim servisima poput Deezera, YouTubea, Bandcampa itd. I da, spot takođe potpisujem ja

Imali ste zapaženu promociju u klubu SubBeerni centar, hoćemo li uskoro imati priliku da vas čujemo uživo?
Sve pesme sa EP-a i sve na kojima već radimo su pisane za idejom sviranja uživo – dakle nema raskošnih aranžmana, sve je smišljeno da bi tri čoveka na bini mogla da odsviraju pesme, bez pomoćnih snimaka na bini. Za sada nema konkretnih datuma, ali radimo na tome.

I za kraj – na koje životno pitanje odgovor daje rokenrol?
Da li si spreman da ceo život posvetiš jednoj tako neozbiljnoj stvari (kao što je rokenrol)? – btw, u pitanju je citat

The post Bend VIDIQ: Hotel Yugoslavia je iskren album sa jakim stavom appeared first on 42 magazin.