Svejedno da li više volite pozorište, filmsko platno ili komfor svog kauča za popularno bindžovanje serija, poslednjih godina glumac Radovan Vujović je istovremeno na sva tri fronta, a ovih dana ga gledamo u ulozi kneza Pavla u Senkama nad Balkanom 2 ili kao Bakrača u seriji Državni službenik. Igrao je u najgledanijim domaćím serijama kao što Vojna akademija, Prvaci sveta, Koreni, ali i u filmu Kralj Petar Prvi, domaćem kandidatu za Oskara.
Ono što nam je odmah upalo u oči jeste to što se gotovo svaki njegov lik i vizuelno i po karakteru razlikuje od prethodnog i svakom od njih verujemo kao da je to baš onaj za kog se predstavlja, onaj čiji život živi. Baš zato nismo mogli da se ne zapitamo ko je najviše od njih zapravo Radovan Vujović.
Dok razgovaramo, postaje nam jasno zašto ga nove uloge ne zaobilaze, kao ni nagrade koje samo zvanično potvrđuju njegov, i laiku očigledan, talenat. Do kraja razgovora ostao nam je između redova ipak utisak da vreme velikih uloga za njega tek dolazi.
I nismo mogli da odolimo a da mu ne zatražimo preporuku za filmove koje moramo pogledati do kraja godine jer praznični filmski maraton uskoro počinje.

View this post on Instagram

Ivan Meštrović je napravio nekoliko simbola Beograda. Jedan od njih je i spomenik Neznanom junaku. Sa kakvim poteškoćama se sureo tokom izgradnje, pratite u nastavku Senki nad Balkanom 2. Verujemo da su prve tri epizode probudile kod vas želju da odgledate celu sezonu. To i dalje možete da uradite bez obzira na to kod kog ste internet provajdera. Korisnici EON, D3, D3i ili Total TV platforme, aktivacijom na mojSBB portalu mogu u par koraka da kupe za samo 990 RSD paket “Senke 2” i da odgledaju sve epizode pre svih. Ukoliko vam je lakše, paket “Senke 2” možete poručiti za isti iznos pozivom na 19900, kao i posetom SBB prodajnom mestu. Svi koji nisu SBB korisnici, preko bilo kog interneta u Srbiji, paket “Senke 2” mogu da kupe online karticom za 990 RSD na eon.tv/senke2 ili slanjem SMS poruke SENKE na 3355. Novu sezonu će moći da gledaju svi korisnici SBB-a u Srbiji i Telemacha u Sloveniji, BiH, Crnoj Gori, kao i putem NetTV Plus platforme u celom svetu! #draganbjelogrlic #senkenadbalkanom2 #sezona2 #senkenadbalkanom #senke2 #serija #produkcija #ivanmestrovic

A post shared by Senke nad Balkanom OFFICIAL (@senkenadbalkanom) on Nov 27, 2019 at 3:52am PST

Kada i kako je izgledao momenat kada si definitivno shvatio da ćeš biti glumac?
Iskreno, za mene takav momenat nije postojao. Nekako se to samo od sebe spontano desilo i pre nego što sam dospeo u neke godine kad sam mogao svesno i racionalno da razmišljam o tome. Upisao sam glumu posle druge godine gimnazije i tad nisam mogao da formulišem ni sebi ni drugima šta ja to hoću i zašto. Jednostavno, nešto me je vuklo i ja sam išao za tim osećajem. A onda sam jednog dana samo shvatio da sam glumac već neko vreme. I tad je već bilo kasno.

Tvoj životni put je veoma zanimljiv s obzirom na to da si, kao što kažeš, sa 17 godina upisao FDU i doselio se iz Užica u Beograd. Kako pamtiš taj period?
Kao jednu četvorogodišnju ekskurziju. Kao prvo, nisam više morao da idem u gimnaziju, da učim latinski ili hemiju koju nikako nisam mogao da shvatim, zatim, upisao sam faks koji sam želeo, tamo sam radio i učio ono što volim i što me zanima, preselio se u Beograd, upoznao nove ljude… Divan period sve u svemu.

 Društvene mreže te teraju da sam od svog života praviš dopadljivi rijaliti da bi sakupljao folovere i bio primamljiv na Instagram tržištu. Radije ću utrošiti vreme na nešto drugo, a i nekako mi je prirodnije da kao glumac sve to posmatram i proučavam malo sa strane…

Po kom principu biraš uloge koje ti se nude i kako se kasnije za njih pripremaš?
Najbitnije je da je priča dobra, odnosno da su scenario i uloga dobro napisani. Ako je priča problematična, neuverljiva, dosadna, nemoguće je od toga napraviti dobar film, seriju ili predstavu… Uglavnom me zanimaju uloge koje se po nečemu razlikuju od onih koje sam već igrao. Gledam da to bude nešto novo za mene, neka staza kojom nisam već prošao.
A priprema zavisi od toga šta uloga od mene zahteva, al’ uvek se trudim da lik koji igram što bolje shvatim i upoznam. Da saznam sve o njemu. Da li kroz čitanje, gledanje i sakupljanje materijala – ako je to moguće, ili uz pomoć mašte i neke lične intuicije, nastojim da kreiram ceo mikrokosmos koji je ta osoba. Želim da potpuno razumem njegove misli, želje, strahove, osećanja i da sve to osećam kao svoje lično.

Koliko je teško kada paralelno glumiš potpuno različite likove i kako se šaltaš iz jednog karaktera u drugi?
Ako želite da igrate uverljivo, istinito i da sve to zaista prolazi kroz vas – jako je teško. To zahteva vreme, koncentraciju, energiju i spremnost da emocija, koju treba da dočarate i prenesete publici, zaista gori u vama. Ako igram čoveka koji umire od tuge jer pola svog života pati što je ostavio ženu koja je bila njegova prava i jedina ljubav u životu, to zahteva od mene da budem autentično i iskreno tužan, ogorčen, očajan, iskidan grižom savesti… A svi znamo kako nam je kada se tako osećamo. Zato je gluma težak posao ako se radi iskreno, jer često morate da budite i održavate u sebi osećanja koja ljudi uglavnom izbegavaju ili pokušavaju da uguše.

View this post on Instagram

Hvala od srca! Nagrada za najbolju mušku epizodnu ulogu i nagrada publike za glumca večeri ❤️Niški filmski festival 2019.❤️

A post shared by Radovan Vujović (@radovan_vujovic) on Aug 31, 2019 at 2:08am PDT

Da li se dešava da uhvatiš sebe da u privatnom životu u toku dana odgovaraš iz svog karaktera na kom trenutno radiš?
Desi se. Ponekad je zanimljivo sakriti se iza nekog karaktera i živeti u nečije tuđe ime…

Želim stalno da se razvijam, da napredujem i da se bavim svojim poslom ceo život

Serija, film ili pozorište?
I serija, i film, i pozorište. Sve je to isto – gluma. Samo su sredstva malo drugačija za glumu pred publikom u pozorištu i glumu pred kamerom.

Da li stižeš da gledaš serije i filmove koje si radio?
Nažalost, slabo. Filmove pogledam na premijeri, ali serije slabo stižem jer u terminu kad se prikazuju uglavnom igram predstave.

Put u središte duše: Kako su nas Koreni vratili korenima

Koliko si samokritičan kada sebe gledaš na malom ekranu?
Jako. To je još jedan od razloga što se ne trudim iz petnih žila da uhvatim reprize serija na TV-u jer uglavnom primetim nešto što je moglo bolje i to me iziritira.

Koji skriveni talenat imaš, a da ga nisi pokazao u glumi do sada? Nemam nikakav skriveni talenat. Nekad sam lepo crtao, u osnovnoj i srednjoj školi, imao sam smisla za to, ali otkad sam upisao FDU, nisam uzeo olovku u ruke i siguran sam da sad ne bih mogao da nacrtam ni drvo.

Sprovedi nas kroz jedan tvoj dan ove nedelje.
Ustajem u 8.30, u 10 mi počinje proba u JDP-u gde pripremamo Mnogo buke ni oko čega, u 14 me voze na snimanje, u 19 sam opet u pozorištu i spremam se za predstavu od 20 sati.
Ili ustajem 4.15, u pet odlazim na snimanje, snimam do 10.30, zatim krećem sa Teatrom na Brdu u Banjaluku i tamo igramo dve predstave od 18 i 20 sati. Ili ustajem u 11, nemam nikakve obaveze i slobodan sam ceo dan da radim šta hoću.

Najbitnije je da je priča dobra, odnosno da su scenario i uloga dobro napisani. Ako je priča problematična, neuverljiva, dosadna, nemoguće je od toga napraviti dobar film, seriju ili predstavu…

Vrlo često komentarišeš i deliš pozitivne, negativne, ali i tužne pojave na društvenim mrežama, pozivaš na humanitarne akcije i osvešćivanje o određenim pitanjima, pa nas zanima kako vidiš svoju ulogu u društvu jer deluje kao da osećaš potrebu da svoju popularnost iskoristiš i za doprinos društvu?
Iskreno, mislim da ne učestvujem baš u javnom životu i nisam društveno angažovan. Naravno da na Instagramu, jedinoj društvenoj mreži koju imam, podelim poziv za neku humanitarnu akciju i slično, ali to je zanemarljivo. Možda je sebično od mene, al’ nemam potrebu da u svoje ime govorim o stvarima i ukazujem na ovo ili ono. Tačnije imam potrebu, ali medijski i javni prostor danas je jedno blato, kroz koje ne možeš da prođeš neukaljan. Ili su u pitanju društvene mreže koje te teraju da sam od svog života praviš dopadljivi rijaliti da bi sakupljao folovere i bio primamljiv na Instagram tržištu. Radije ću utrošiti vreme na nešto drugo, a i nekako mi je prirodnije da kao glumac sve to posmatram i proučavam malo sa strane…

Brojne nagrade koje čuvaš u vitrini već govore o tvojoj glumi, nas zanima šta si ti sebi zacrtao kao nagradu koja bi bila potvrda tvog kvalitetnog rada?
Trajanje. Želim stalno da se razvijam, da napredujem i da se bavim svojim poslom ceo život.

Ako bi izdvojio 42 minuta da nam predstaviš svoju karijeru do sada, kako bi to izgledalo?
Nemam odgovor na ovo pitanje. Ne znam ni da odgovorim kako je moja karijera dosad izgledala. Niti kako će izgledati odsad. Razmišljam jedino i stalno o glumi, i nemam nikakav plan.

Gde te gledamo ovih dana?
U mom matičnom Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde igram u više predstava, zatim u Teatru na Brdu, gde smo nedavno imali premijeru nove predstave Celo telo tu me boli (tekst i režija Nikola Pejaković), kao i u predstavi Pazi šta želiš, te u Zvezdara teatru u predstavi Boing boing. Na TV-u sam se malo ušunjao u Senke nad Balkanom 2.

Medijski i javni prostor danas je jedno blato, kroz koje ne možeš da prođeš neukaljan

Gde te gledamo 2020?
Druga sezona Državnog službenika, malo u seriji Južni vetar i u novom filmu Darka Bajića Očevi slobode.

Top pet filmova koje moramo odgledati kada se ušuškamo s prvim snegom koji tek što nije?
Baš mi je teško da izdvojim top pet, al’ evo nekih koji su mi trenutno aktuelni: Punch Drunk Love, Parasite, The Age of Shadows, Rubljov, The Irishman.

Hvala, Radovane!

The post Radovan Vujović: Gluma je težak posao ako se radi iskreno appeared first on 42 magazin.

Da ne biste gubili vreme, mi smo izabrali najuzbudljivija dešavanja koja su već najavljena za 2019.

SNG!

JANUAR

Premijera predstave Smrt fašizmu; O Ribarima i Slobodi

Istražujući priču o Ivu Loli Ribaru, njegovoj porodici, verenici Slobodi Trajković, ali i čitavoj generaciji mladih ljudi koji su dali svoje živote u borbi protiv fašizma, autori predstave žele da, pre svega, kažu nešto o svojoj generaciji, sebi, današnjim herojima i idealima u koje veruju. O tome kako oni razumeju borbu protiv fašizma danas i tome šta priča o porodici Ribar znači njima lično, ali i u savremenom političkom trenutku obeleženom istorijskim revizonizmom i jačanjem nacionalističkih struja, u region, kao i u čitavoj Evropi.

Autorka koncepta i rediteljka predstave je Milena Bogavac, a tekst je pisan kolektivno, uz učešće izvođača i stručnih konsultanata, odnosno eksperata koji su učestvovati u edukativnom delu procesa. Ko-autori i izvođači su: Đorđe Živadinović Grgur, Nina Nešković, Strahinja Blažić, Sunčica Milanović i Nikola Živanović.

15. januar, Jugoslovensko dramsko pozorište, početak: od 20.30 h
FB event

Premijera filma Taxi bluz

Svečana premijera filma Taksi bluz reditelja Miroslava Stamatova, održaće se 16. januara 2019. u 20 sati u Sava centru. Film će iste večeri biti premijerno prikazan i u bioskopu Cineplexx Ušće u terminu od 21 sat.

Ova uzbudljiva, romantična komedija istovremeno je šarmantni road movie u kojoj je glavni junak priče Marko – simpatični, propali dramaturg koji godinama radi kao taksista.
Njegove avanture pratićemo tokom jedne urnebesne noći, kada se naizgled normalan radni dan na njegovom poslu pretvara u haos, jer se u taksi vozilo ušunja mali Damir koji je pobegao iz doma za nezbrinutu decu i koji je u potrazi za ocem. Njihova vožnja će se pretvoriti u gomilu suludih situacija u kojima će učestvovati mnoštvo likova koje će prodefilovati kroz taksi.

Kulturni centar Beograda otvara prve izložbe u 2019. godini

U Kulturnom centru Beograda  biće otvorene tri nove izložbe u ponedeljak 14. januara u 13 sati u sva tri galerijska prostora.

Vesna Pavlović

U Galeriji Artget biće otvorena izložba fotografija koja nosi naziv Fabrics of Socialism autorke Vesne Pavlović. Fotografije iz serije Fabrics of Socialism predstavljaju vizuelno umetničko istraživanje fotografskog arhiva Muzeja Jugoslavije, poznatog kao Fototeka.

U Likovnoj galeriji  biće otvorena izložba Kritičari su izabrali 2019: UMETNIK (NI)JE PRISUTAN, a autorka izložbe je Danijela Purešević. Umetnici: Dejan Anđelković i Jelica Radovanović,  Dejan Atanacković, Miomir Grujić Fleka, Milovan Destil Marković, Stevan Markuš, Boris Miljković, Predrag Nešković, Igor Stepančić, Jusuf Hadžifejzović.

U Galeriji Podroom biće otvorena izložba dva autora, Predraga Terzića iz Srbije i Ivara Vremaea  iz Estonije,  a izložbu čine crteži, video i audio instalacije.

Beogradski novogodišnji koncert

Tradicionalni Beogradski novogodišnji koncert Simfonijskog orkestra i Hora RTS biće održan u Sava centru u ponedelјak 14. januara u 20 sati.

I ove godine ansambli Muzičke produkcije RTS-a, uz maestra Bojana Suđića, na scenu dovode specijalne goste, među kojima će se naći hor Kolibri, Dečji hor RTS-a, ansambl Kolo, Dragana Radaković, sopran, Ivana Srblјan, mecosopran, Nikola Mijailović, bariton, koji će upotpuniti prazničnu muzičku čaroliju.

Cena ulaznica: 1.200, 1.500, 1.700 i 2.000 dinara

FEBRUAR

Državni posao stand-up

Popularni novosadski trio će po drugi put nastupiti pred beogradskom publikom sa predstavom Velika reforma. Dejan, Dimitrije i Nikola će osim redovnog TV serijala, ponovo zabavljati publiku širom sveta svojim živim nastupima.

U predstavi ćemo saznati šta je snašlo naše arhivatore na pragu promena i tranzicije u novom evropskom društvu i kako su oni reagovali na promene. Naravno, smeh i zabava su zagarantovani za svakog posetioca.

Beogradska publika će nakon rasprodatih termina 8. novembra i 10. decembra u Kombank dvorani, na istoj sceni odigrati predstavu po treći put zakazanu za 9. februar sa početkom od 20 sati.

47. FEST

Nagrađivani film The Favourite grčkog reditelja Jorgosa Lantimosa, crnohumorna istorijska drama o dešavanjima na britanskom dvoru početkom 18. veka, otvoriće 22. februara 47. FEST u Beogradu.

47. FEST biće održan od 22. februara do 3. marta, a organizatori sunajavili da će kompletan program objaviti 24. januara.

MART

Guitar Art Festival

Nakon dve decenije svog postojanja ova manifestacija uživa status jednog od pet najvećih i najistaknutijih internacionalnih festivala klasične gitare u svetu.

Guitar Art Festival postao je vodeći centar za svetske premijere, koncerte, kao i za razmenu znanja, prakse i iskustva među gitaristima iz celog sveta. Kreirali su osoben koncept prezentacije gitarske muzike, vrednosti i savremenih tendencija.

Festival se ove godine održava od 11. do 17. marta.

Dani Darka Rundeka

Manifestacija Dani Darka Rundeka biće održana od 1. do 7. marta u Domu omladine Beograda (DOB), tokom koje će Darko Rundek predstaviti svoje raznoliko i bogato stvaralaštvo, kao i aktuelne projekte, tako što će održati čak pet koncerata, međusobno različitih po repertoaru, postavama muzičara, scenografiji i prostoru.

Ova manifestacija počinje 1. marta nastupom u dvorani Amerikana DOB-a, gde će Rundek, uz pomoć mnogoljudnog pratećeg benda Ekipa, izvesti svojevrsni best of pesama koje su obeležile njegovu karijeru, od vremena legendarnog novotalasnog Haustora do danas.

Beogradski festival igre

Šesnaesti Beogradski festival igre pod motom Za obnovu prirodnih ljudskih osećanja održavaće se u Beogradu u Sava centru, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Beogradskom dramskom pozorištu, Ateljeu 212, Madlenianumu, Pozorištu na Terazijama, kao i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i Narodnom pozorišu u Vršcu.

Festival traje od 22. marta do 12. aprila.

APRIL

Trijenale proširenih medija

Trijenale proširenih medija, multimedijalne umetnosti i umetnosti novih medija je umetnička manifestacija međunarodnog karaktera koja ima zadatak da javnosti predstavi nove tendencije na savremenoj umetničkoj sceni u oblasti proširenih medija i intermedijalnih umetničkih oblika. Trijenale je otvoreno za nove umetničke koncepcije, pravce, pokrete, metodologije, primenu informacijskih i komunikacijskih tehnologija u umetnosti i inovativne pristupe umetnosti.

Trijenale se održava od 16. aprila do 13. maja u Beogradu, u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić, kao i drugim prostorima u Beogradu i Srbiji, u skladu sa tehničkim mogućnostima i prezentacionim koncepcijama selektora.

MAJ

Dr Nele Karajlić na Tašmajdanu

Dr Nele Karajlić svoj prvi veliki samostalni koncert u Beogradu održaće 25. maja 2019. godine na stadionu Tašmajdan.

Ovo će biti sjajna prilika da poštovaoci njegovog višedecenijskog stvaralaštva u različitim sferama umetnosti, ovaj put sa Neletom pođu na muzičko putovanje kroz vreme, na kome će predstaviti sve što je radio sa Pušenjem, The No Smoking Orchestrom, ali i svoje nove pesme koje nastavljaju tamo gde je Nele stao pre 20 godina. Karte za ovaj događaj su već u prodaji.

JUN

Dead Can Dance u Sava centru

Kultna australijska post-punk grupa Dead Can Dance nastupiće 28. juna na sceni Sava centra.

Još kada su započeli svoj zajednički put u Melburnu 1981. godine, naziralo se da će ovaj dvojac podići lestvice u muzičkom svetu do jednog potpuno drugačijeg nivoa. Nikada nisu bili samo bend i nikada svoju muziku nisu ograničavali žanrovima ni pravilima – eksperimentisali su, otkrivali nove zvukove, istraživali različite kulture i epohe, pričali neispričane priče ljudskog duha, stvarali nešto novo i drugačije, šetali se po muzičkim žanrovima i sklapali ih u jednu predivnu i smislenu novu celinu.

JUL

Bašta fest – internacionalni festival kratkog igranog filma

Bašta fest, internacionalni festival kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, jeste godišnja manifestacija koja se održava svakog prvog vikenda u julu i traje četiri dana. Ove godine od 4. do 7. jula.

Fokus na međusobnu saradnju reditelja i glumaca, kao i na prikazivanje kvalitetnih glumačkih interpretacija, najviše utiče na pozitivno pozicioniranje Bašta festa među festivalima kratkometražnog filma u regionu.

EXIT festival

EXIT festival 2019. biće održan od 4. do 7. jula. EXIT Tribe 2019. će pozvati sve svoje fanove, ali i uticajne pojedince iz celog sveta, umetnike, sportiste i druge javne ličnosti, brojne pokrete i organizacije na ujedinjenje sa jasnim ciljem – zaštititi planetu i celokupan život na njoj.

Prvi potvrđeni izvođači za naredno izdanje Exita su: The Cure, Dimitri Vegas & Like Mike, Sofi Tukker, a uskoro stižu nove najave!

AVGUST

Nišville 2019

Internacionalni niški jazz festival Nišville 2019 održaće se od 2. do 11. avgusta 2019, a glavni festivalski program 8, 9, 10 . i 11. avgusta 2019. godine na Niškoj tvrđavi. Od ponedeljka 3. decembra 2018. aktuelna je pretprodaja kompleta ulaznica po promo ceni od samo 2.000 dinara!

Sledeće izdanje Nišvila biće jubilarno, 25. po redu pod nazivom Nišville jazz festival, a pored bogatog muzičkog programa posetiocima će ponuditi i kvalitetan program u okviru narednog Nišville jazz teatarskog festivala, kao i mnoštvo dokumentarnih i igranih filmova sa muzičkom tematikom – Nišville Movie Summit 2019.

Lovefest

Spremite se za novu, još snažniju festivalsku ediciju. Lovefest 2019. desiće se od 1. do 3. avgusta u Vrnjačkoj Banji i njenom poznatom parku – Jezero. Lineup još nije objavljen, tako da svim ljubiteljima tvrdog elektrozvuka savetujemo da prate FB stranicu festivala.

SEPTEMBAR

Marina Abramović u Muzeju savremene umetnosti

Konceptualna umetnica Marina Abramović organizovaće retrospektivnu izložbu u beogradskom Muzeju savremene umetnosti u septembru 2019. godine. Poslednji put je samostalno izlagala u Beogradu 1975. godine.

Prema dogovoru, izložba renomirane umetnice biće otvorena u septembru 2019. godine i trajaće do januara 2020. godine, što će biti svojevrstan povratak Marine Abramović u Srbiju, gde je poslednji put samostalno izlagala 1975. godine. Izložba će sadržati crteže, slike i instalacije nastale tokom cele karijere Marine Abramović, uključujući i period stvaranja u Beogradu tokom sedamdesetih godina prošlog veka.

NOVEMBAR

25. FAF – Festival autorskog filma

Dvadeset peti Festival autorskog filma održava se u jednom društvu, i jednom svetu na izmaku preostalih rezervi smisla. U svetu i društvu čija svakodnevica sve više postaje iscrpljujući rijaliti-spektakl, ili tabloidna senzacija. Takvom modelu zavičaja i čovečanstva ovaj festival suprotstavlja onaj, makar imaginarni, model u kojem su istina, vrednost i smisao sačuvani, ne samo kao reči koje zveče.

FAF se održava od 23. do 30. novembra u Sava centru.

The post Kalendar kulturnih dešavanja za 2019. appeared first on 42 magazin.

Foto: @belgradetypography

Većina nas i naših sugrađana, dok užurbano prolazi kroz gradsku dževu, ne uspeva da primeti sveprisutnu tipografiju – ona je na radnjama, ona je na poslovnim zgradama, ulicama, šahtovima i muzejima. Ali ona je važna i ona je tu – oblikuje identitet mesta u kom živimo. Ako je dobra i dobro usklađena s porukom koju prenosi, izaziva emotivnu reakciju. Ako je dobra, upadljiva je, pamtljiva i utiče na našu svakodnevicu.

Tipografija predstavlja istoriju grada, ona boji prostor, reflektuje promenljiv lifestyle i dozvoljava nam da analiziramo prostor

Geometrijska pisma karakteristična za londonske železnice ili ona u Art Nouveau stilu pariskih ulica prepoznatljiva su koliko i sami  gradovi. London je čuven po svom tranzitnom sistemu, a karakterističan font koji se upotrebljava za železničke oznake  – Johnston Sans – dizajnirao je Edward Johnston i koristi se od 1913. Njegov student Eric Gill kasnije je kreirao još jednu verziju ovog fonta i nazvao ga Gill Sans, i on se, takođe, koristi podosta u Engleskoj – kako za markiranje vozova tako i za Penguin knjige.

Originalni crtež dizajna pisma za londonske železnice ©Londonski Transportni Muzej

Građani Stokholma su pre nekoliko godina, na primer, kreirali svoj zvanični font – Stochkolm Type. On se danas višestruko primenjuje – od muzeja, preko uličnih znakova, zvaničnog gradskog sajta, pa do festivala i festivalskih brošura. Njujork je pak poznat po fontovima Gotham i Helvetica.

Tipografija predstavlja istoriju grada, ona boji jedno mesto, reflektuje promenljiv lifestyle i dozvoljava nam da analiziramo prostor, da pretpostavimo u kakav objekat ulazimo, tj. kog je on stila ili sadržaja, pre nego što se odlučimo da zapravo zakoračimo unutra.

Iako je pre 12 godina Tipometar u saradnji sa Sekretarijatom za kulturu Skupštine grada Beograda pokrenuo projekat kojim je dostupnim za besplatno korišćenje učinio desetak fontova ćiriličnog pisma – nisu inspirisali grad da neki od njih zvanično usvoji. Tako da ni danas Beograd nema svoj font, ali definitivno ima nešto drugo, a karakteristično – haotičnost.

Font Nioki – jedan od besplatnih, a koje možete preuzeti sa sajta Tipometar.org; dizajn: Marianna Orsho

Poput gradske arhitekture, koja više podseća na tetris nego na bilo kakav urbanistički smislen plan, takva mu je i tipografija – stilski raznovrsna.

Gradski tipografski giganti

Naziv lista Politika, koji je i ispisan na zgradi u Masarikovoj gde se redakcija nalazi, definitivno je jedan od simbola grada.

Politikina slova, inspirisana secesijom, zaštićena su i patentirana u obliku zvaničnog fonta tek 2006, a što je 102 godine nakon što su se prvi put pojavila na naslovnoj stranici novina. Zato ste, tokom godina, ispisane u ovom fontu mogli da vidite mnoge nazive menjačnica, pekara i barova. Danas to više nije dozvoljeno jer je font zakonom zaštićen kao intelektualna svojina.

Jugoslovenske robne kuće Beteks i Jugoeksport u svojim italik formama znamo i prepoznajemo svi, čak i oni rođeni nakon raspada velike države.

Robna kuća Beteks i dalje postoji na Banovom brdu, lepa je, nedavno renovirana i modernizovana. Ispise u ovom pismu možete videti svuda po gradu, a nama je omiljen izlog Beteks plus u Nušićevoj, preko puta pošte.

Uvozno-izvozna kompanija Jugoeksport osnovana je 1953, a njen logotip krasio je zgradu u Kolarčevoj sve do 2016. godine, kada je ona prodata srpskom kralju mesa – Petru Matijeviću i trenutno se adaptira u hotel.

Iako Beograd nema svoj zvanični font, definitivno ima nešto karakteristično – haotičnost

Crveni ispis Zvezda na ulazu u bioskop još jedno je mesto pored kog ćemo zastati. Ovaj bioskop jedan je od prvih na Balkanu (otvoren  1911), a od 50ih pripadao je preduzeću Beograd film. Tokom masovne privatizacije koja se desila od 2005. „pazario“ ga je ispod cene Nikola Živanović, biznismen i tadašnji savetnik guvernera NBS Mlađana Dinkića, i to pod uslovom da ga u naredne dve godine otvori za javnost. Međutim, to se nije dogodilo, a Živanović je uhapšen zbog malverzacija tokom privatizacija i osuđen na zatvorsku kaznu.

Bioskop je stavljen pod hipoteku sve do 2014. godine kada je grupa aktivista iz Pokreta za okupaciju bioskopa upala unutra, izborila se za njega, dovela ga u red i od tada – redovno pušta jako dobre filmove. Kako su bioskop oživeli, ali i ostavili u prvobitnom obliku, tako su i font koji koriste na plakatima ili web objavama prilagodili onom #iconic ispisu s ulaza u zgradu.

Redizajn – novo ruho grada

Poslednjih godina radi se na redizajniranju svega i svačega po gradu. Čak je i gradski sajt dobio svoje novo ruho u, naravno, plavoj, beloj i crvenoj boji.

RTS Sans, koji je pre nekoliko godina usvojen kao najuspešnije idejno rešenje ćiriličkog sanserifnog fonta, koristi se za sve ispise programa RTS-a. Prođite pored Radio Beograda u Svetogorskoj ulici, pogledajte izloge, čekirajte font i javite utiske!

RTS Sans

Vizuelni identitet ovoga grada oblikovali su umnogome i posteri Slavimira Stojanovića koje je radio za predstave Jugoslovenskog dramskog pozorišta. On je popularizovao modernije forme u dizajnu pozorišnih plakata kod nas. Minimalizam, sanserifni fontovi, žive boje i – jaka, upečatljiva poruka.

Hroničari savremene tipografije

Međutim, nisu samo velike ustanove i preduzeća tipografske stanice na ovoj našoj turi. Beograd je, pre svega, grad grafita, tegova, žvrlja i poruka. Zatim natpisa samostalnih preduzetnika, dizajnera naturščika i samoukih tipografa.

Srećom, na društvenim mrežama postoje profili – hroničari beogradske tipografije, i navode nas da obratimo pažnju na baš ovakve ispise. Jer svi oni na gomili jesu ovaj, naš, grad.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Čak iako ne znate razliku između serifnog ili sanserifnog fonta, sigurni smo da biste prepoznali onaj Beogradski – sačinjen je od mnoštva slova, boja, oblika. On je moderan i u isto vreme retro. Moj, tvoj, njen, njegov, osmislili smo ga svi zajedno, svako svojom crticom, znakom ili beleškom na zgradama, klupama, ulaznim vratima ili sandučićima. On je možda ružan i neuredan, ali prkosi pravilima, jedinstven je.

Totalni tipografski pank.

The post Beogradski tipografski pank appeared first on 42 magazin.