U toku je smena fotografa na modnom nebu. Pošto su upražnjena mesta velikana kao što su Patrick Demarchelier, Mario Testino i drugi protiv kojih se vode sudski postupci koji su skandalozno odjeknuli širom sveta, veliki brendovi i modni urednici morali su, očekivano, da zaustave (čitaj: zabrane) sa njima decenijsku saradnju do daljeg. Tako se nametnulo novo pitanje – koga zvati da slika sledeću naslovnicu ili modnu kampanju?

Mesecima smo dobijali različite odgovore, no, jedan fotograf već se istakao popunjavanjem svog portfolija velikim modnim brendovima, a njegovo ime je Chris Colls!

Chrisova veza sa fotografijom mogla bi se opisati kao strastvena, intimna, s decentnim poigravanjem erotičnošću

Verovatno su vam njegove fotografije već privukle pažnju jer nije on od juče na modnoj fotografskoj sceni, ali možemo slobodno reći da je došlo vreme njegove slave, iliti njegovih pet minuta, kada zbrojimo sve njegove naslovne strane proteklih šest meseci i težinu imena modnih kampanja.
[See image gallery at 42magazin.rs]

Rođen i odrastao u Australiji, Chris kaže da ga je oduvek privlačila fotografija, ali da istovremeno strastveno prati arhitekturu i umetnost uopšte. To većina kaže, pa se po tome ne izdvaja od drugih, ali ono što to i potvrđuje jeste činjenica da danas živi u Njujorku, u Sohou, u stanu koji je nekada bio atelje starog njujorškog slikara, a trpezarijski sto Angela Mangiarottia i retro stolice od kože koje potpisuje čuveni Le Corbusier svakodnevno inspirišu poznatog fotografa, kako i sam kaže. Stan je u originalnom stanju, sirov, kako kaže Chris, sa novim detaljima koji ga samo nadograđuju, a ne narušavaju njegovu primarnu lepotu.

Napomena: morali smo najpre da mu zavirimo u stan da bismo videli sa kim imamo posla

Njegove fotografije pričaju priču, nagoveštavaju šta se dešava pre i posle zamrznutog trenutka pred vama, pobuđuju čula svakog posmatrača da mašta i nadograđuje ih na jedinstven način

To je na prvi pogled skromni i romantični novi superstar fotografije po izboru poznatih modnih magazina, kao što su Vogue, Elle, Interview, W Magazine i drugi, ali i brendova od kojih je dovoljno izdvojiti YSL, Max Maru i Karla Lagerfelda. Dakle, njegovo ime je Chris Colls i sada znamo i gde živi. Idemo dalje – sa kim?

Naime, priča o Chrisu ovde postaje zanimljiva jer to je ono što je većini prvo zapalo za oko. To je njegova devojka, takođe Australijanka, a šta bi fotografu najviše odgovaralo ako ne model u stanu, 24/7 ispred objektiva. Alexandra Agoston je muza Gaultiera i brenda Comme des Garçons, Pariz joj je bio dom od 14. godine,  i tada se odmah našla pred objektivom Stevena Kleina i fotografskog dua Inez and Vinoodh. Lista brendova sa kojima sarađuje raste iz dana u dan zahvaljujući kampanjama i revijama na kojima je ponela modele kreatora kao što su Armani, Elie Saab, John Galliano i sada popularan Off-White.

No, njene fotografije koje privlače najviše pažnje jesu upravo one nastale u njenom domu koji deli sa Chrisom Collsom i koje nastaju kada je iza objektiva on, a lokacija njihova spavaća soba u potkrovlju.

Kada govorimo o Chrisovoj vezi sa fotografijom, ona bi se mogla opisati kao strastvena, intimna, s decentnim poigravanjem erotičnošću. A njegov rad to i pokazuje jer on okida tek kada ostvari blisku vezu sa subjektom koji fotografiše, što svakog posmatrača njegovih dela nagrađuje (zasluženo ili ne) utiskom kao da je zavirio iza zavese.
[See image gallery at 42magazin.rs]

Njegove fotografije su od onih koje pričaju priču, koje nagoveštavaju šta se dešava pre i posle zamrznutog trenutka pred vama, one koje pobuđuju čula svakog posmatrača da mašta i nadograđuje njegov rad na jedinstven način. Neki ga opisuju kao majstora fotografije koji tek počinje karijeru velikana na modnoj sceni, dok ćemo mi reći da je deo njegovog fotografskog opusa jednostavno iskren i to nas privlači da dalje pratimo njegov rad.

The post Novo lice iza objektiva – Chris Colls! appeared first on 42 magazin.

Leonor Fini ispred kamere umetnice Dore Maar, 1936. godina

Nadrealistkinje su među nama

Već nekoliko puta smo spominjali esej istoričarke umetnosti Linde Nochlin koji postavlja pitanje: Zašto nije bilo velikih umetnica? Zbog toga što za žene, jednostavno, nije bilo onoliko prostora koliko je ostavljano za muškarce. Uspeh za ženu u umetnosti sve do sedamdesetih godina 20. veka značio je ogroman trud i neretko predstavljanje pod muškim pseudonimom.

Smatrali su je ženskim Dalíjem, iako se nama više dopada da je zovemo pariskom Fridom Kahlo

Međutim – nadrealizam, umetnički pokret nastao u prvoj polovini 20. veka, iako je bio mizoginistički nastrojen i fokus stavljao pre svega na ekscentrične muškarce, ponekad je među svojim umetničkim redovima isticao i žene. To ne iznenađuje budući da su se nadrealisti zanimali za modu i pop kulturu tog vremena – Dalí je ilustrovao Vogue, aranžirao izloge robnih kuća i sarađivao sa italijanskom dizajnerkom Elsom Schiaparelli (baš tako je nastala čuvena Lobster haljina); reklame za beauty brendove tog vremena radili su gotovo svi nadrealisti.

Jedna žena, Leonor Fini, bila je kreatorka flašice za parfem Shocking Else Schiaparelli, a ušla je u istoriju dizajna i kasnije inspirisala savremene dizajnere (bočice najpoznatijih parfema Jean-Paula Gaultiera rađeni su po ugledu na parfem Schocking). Iako se ovakvim komercijalnim projektima „probila“ i došla do šire publike, ova pariska „It devojka“ dvadesetih godina prošlog veka bila je majstorka nadrealističkog slikarstva i libertina. A ipak, ako danas nekom pomenete njeno ime, pa čak i u Parizu, gradu u kom je živela i gde je vladala dominantno muškom umetničkom scenom, retko ko će ga znati.

U slavu ženske seksualnosti

Odmalena je znala da će postati umetnica. Više puta je pokušala da završi art škole, ali je svaki put bila izbačena zbog nedoličnog ponašanja i sve lošijeg vida. Nije imala zvanično umetničko obrazovanje već problema sa očima zbog kog je često nosila povez. Kada je zavoj sa očiju uklonjen, a vid joj se popravio, imala je ogroman poriv da se kreativno izrazi i oživi na platnu svoje unutrašnje vizije koje je doživljavala u periodu slepila.

Ona je prva žena u istoriji umetnosti koja je naslikala muški akt (1942)

Sa 24 godine u vozu za Pariz upoznala je italijanskog slikara Filippea de Pisia, koji ju je uveo u café society. Šarmirala je parisku scenu svojim bezrezervnim izražavanjem erotike, a njena dela izlagana su pored velikih suralističkih imena. Slikala je žene na pozicijama moći i slavila žensku seksualnost. Nikada nije bila robinja sistema, te je prva žena u istoriji koja je naslikala muški akt (1942).

Smatrali su je ženskim Dalíjem, iako se nama više dopada da je zovemo pariskom Fridom Kahlo. Ali sigurni smo da se njoj ni to ne bi dopalo – jer mrzela je etiketiranje, upoređivanje i pripadanje bilo kakvoj grupi. Prezirala je nadrealistički pokret koji je u Francuskoj proslavio André Breton, nepokolebljivi mizogini muškarac koji je verovao u to da žena nikako ne može biti na visokoj poziciji u umetničkom svetu. Čak je i sam Dalí snishodljivo govorio o njenoj umetnosti opisujući je kao osrednje talentovanu, jer vrhunski talenat ne može imati neko ko „nema muda“.

Smrt autsajderke

Nezavisna i svojeglava, nije se obazirala na komentare i sama je sebi krčila stazu. Volela je da bude autsajderka. Nažalost, upravo zbog tih komentara koje je zanemarivala danas je češće prepoznaju kao „It devojku“ nego kao umetnicu zbog, tada, skandaloznog života koji je vodila; bila je otvorene seksualnosti, praktikovala „trojke“, protivila se braku i volela da živi u komunama.

Posebno je mrzela nadrealistički pokret jer ga je u francuskoj proslavio André Breton; on je otvoreno govorio da žena ne može biti na visokoj poziciji u umetničkom svetu

Godine 1965. u Belgiji je imala retrospektivu, praćenu jednom u Japanu (1972) i na kraju Parizu (1986). Međutim, nakon smrti 1996. godine popularnost joj je toliko opala da je francuska vlada odbila da prihvati njene slike umesto poreza na imovinu. Upravo su kritike ostalih surealističkih umetnika doprinele tome – poštujući stereotipe, društvo je kreativnost pripisalo muškarcima čija su se dela vrednovala i ušla u istoriju.

Od tada se Fini nalazi u fusnotama umetničkih knjiga, rame uz rame s mnogim svojim savremenicama. Priča je poznata: žena se snagom svoje ličnosti bori sa svetom, ali, čak iako uspe da se izbori za neko značajnije mesto, briše se iz istorije čim umre.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Nova struja

Ipak, deluje da se stvari menjaju. Prošle godine organizovana je veoma važna i vrlo uspešna izložba Dreamers Awake postavljena u galerijama White Cube u Londonu i Hongkongu, a prikazivala je radove nadrealističkih umetnica od tridesetih godina do danas, uključujući i nekoliko značajnih slika Leonor Fini. Izlaganjem i slavljenjem dela slikarki nadrealizma na koje svet, jednostavno, nije obraćao pažnju daje se jasan statement da umetnost pripada svima podjednako i da kreativnost nikako ne zavisi od pola.

Izlaganjem i slavljenjem dela slikarki nadrealizma koje istorija umetnosti zaboravlja daje se jasan statement da umetnost pripada svima podjednako i da kreativnost nikako ne zavisi od pola

Pored toga, couture kolekcija za proleće/leto 2018. brenda Dior, prikazana prošle godine, kao inspiraciono jezgro navodi slike Leonor Fini, ali i radove njenih zaboravljenih koleginica – Lee Miller, Mérete Oppenheim, Dore Maar i Dorothee Tanning.

Nadamo se da će neke surealistkinje ovakvim akcijama ipak biti spašene od opskurnosti, jer – njihov stvaralački opus zaista jeste fascinantan.

https://www.youtube.com/watch?v=5Ignr_w6ql4

.justified-gallery > a, .justified-gallery > div {
opacity: 1!important;
}

The post Nadrealistkinja koja je inspirisala Dior couture kolekciju appeared first on 42 magazin.

Dior Cruise kolekcija rađena je po uzoru na stil slikarke Georgie O’ Keefee

Umetnici i moda idu ruku pod ruku. Nije novost da su se mnogi dizajneri direktno inspirisali određenim slikarskim ili vajarskim delima, pa tako stvarali svoje kolekcije, ali neki su se inspirisali umetnicima direktno – onima čiji je odevni stil mnogo govorio o njihovim bogatim unutrašnjim svetovima.

„Lepota i ružnoća su ogledala našeg duha“, govorila je Frida Kahlo, a vođeni tom idejom sastavili smo listu umetnika čiji je stil govorio o njihovom karakteru, ali i uticao na čitavu modnu industriju.

Georgia O’Keeffe – majka američkog modernizma

Georgia O’Keeffe bila je američka slikarka i pionirka američkog modernizma. Na njenim najpoznatijim serijama prikazivala je cveće, nebodere, životinjske lobanje i predele jugoistočne Amerike.

Poput legendarnih slika – njen stil bio je jednako legendaran i prkosio društvenim normama. Volela je modu, a često se odevala u muškim salonima. Poslednje odelo naručila je u svojoj 96. godini kod poznatog krojača za gospodu – Emsleya.

Georgia je volela minimalizam u odevanju – crno-beli kolorit, jednostavne krojeve i farmerke. Kada se preselila u Meksiko, inkorporirala je pončo u svoj stil, kao i haljine s metalnim ili kožnim kaiševima. Njen trademark komad bio bi šešir s velikim obodom i kosa sakupljena u punđu.

Ovakav stil u kombinaciji s genijalnim slikama inspirisao je mnoge dizajnere. Godine 1984. Calvin Klein je čitavu svoju liniju bazirao na njenoj estetici, a nakon toga je Bruce Weber fotografisao kampanje na Georgiinom imanju u Meksiku. Nedavno je Valentino izbacio nekoliko modela inspirisan ovom umetnicom, a Maria Grazia Chiuri čitavu kolekciju Dior Cruise 2018. posvetila je upravo njoj.

'When I started becoming interested in the desert, in the course of my quest for inspiration I came across the extraordinary work of Georgia O'Keeffe, a modern shaman, with her recognizably majestic and solemn look in the sands of New Mexico. A research that is above all an inner journey, in itself and within its own feminine identity,' says #MariaGraziaChiuri, explaining her Dior Cruise 2018 inspiration. #DiorCruise © @BrigitteLacombe

A post shared by Dior Official (@dior) on Oct 4, 2017 at 3:03am PDT

Louise Bourgeois – slavljenje ženstvenosti

Louose Bourgeois je francusko-američka umetnica čije su se skulpture, crteži i performansi uglavnom bavili istraživanjem seksualnosti, kao i lepotom ženskog tela.

Poput umetnosti, i njen stil odevanja slavio je ženstvenost – beretke, šeširići, futurističke naočare i bogate bunde bili su Louisini trademark komadi. Verovala je da odećom može da šokira, zavodi i menja poglede na svet. Imala je fobiju od izbacivanja garderobe, pa je od komada koje više nije nosila pravila umetničke instalacije.

Dizajnerka Simone Rocha bila je inspirisana Louisinim stilom

Upravo neke od ovih instalacija, kao i njene odevne kombinacije, inspirisale su dizajnere poput Rei Kawakubo i Husseina Chalayana. Pre dve godine je dizajnerka Simone Rocha izbacila kolekciju za jesen/zimu rađenu po uzoru na lični stil Louise Bourgeois.

Robert Mapplethorpe – gej ikona

Mapplethorpe je fotograf, najčuveniji po svojoj „vezi“ s Patti Smith koju je non-stop fotografisao, kao i slikama gej scene Njujorka sedamdesetih godina.

Često je radio autoportrete iz kojih smo naučili podosta o njegovom ličnom stilu. Rokabili frizure ili kovrdže, kožne jakne i prsluci, farmerke i najčešće bele košulje jesu njegovi trademark komadi, uz dodatke nakita – prstenja, dugih ogrlica i lanaca koje je kačio na pantalone.

Raf Simons je birao modele koji liče na Mapplethorpea

Njegova estetika, kako fotografska, tako i estetika odevanja, inspirisala je mnoge dizajnere – od Hedia Slimanea, preko Alexandera Wanga, do Shaynea Olivera i njegovog hit labela Hood by Air. Pored toga, Raf Simons je za prošlogodišnju prolećnu kolekciju birao modele koji fizički liče na Mapplethorpea!

Pablo Picasso – kubista u mornarskim majicama

Legenda kaže da je Picasso, začetnik kubizma, slikao gotovo nag – odeven samo u bokserice. Iako je ovo verovatno istina, sudeći po ekscentričnom životu kakav je vodio, slikara ipak prepoznajemo po prugastim mornarskim majicama koje nije skidao.

Majice koje je nosio bile su zaista mornarske – kupovao ih je od francuske mornarice jer su bile deo tadašnje uniforme. Slikar ih je kasnije pretvorio u must-have komade, kako za muškarce tako i za žene.

Čitav Picassov imidž oblikovan je casual, muževnim komadima koji asociraju na radnike i mornare više nego na umetničku elitu. S takvim stilom su baš svi mogli da se povežu, pa ne čudi što je postao ikona.

Fendi kolekcija inspirisana Picassom
© Kuba Dabrowski

Mnogi magazini od Voguea do Sartorialista često citiraju umetnika kao inspiraciju. Jean-Paul Gaultier je čitavu svoju karijeru bazirao na Picassovom stilu, a muška prolećna Fendi kolekcija za 2017. takođe se osvrće na njegov lični stil.

Frida Kahlo – cveće, srebro i tradicionalni print

Frida Kahlo bila je jedinstvena, a tako se i odevala. Venci od cveća, srebrni nakit i haljine sa tradicionalnim meksičkim šarama učinile su je prepoznatljivom ikonom stila, a to je ostala i dan-danas – iako je umrla pre više od 50 godina.

Ovi detalji bili su neodvojivi od njenog revolucionarnog slikarskog umeća i stila, ali i njenog slobodnog duha. Ceo taj Kahlo paket inspirisao je modne dizajnere od Riccarda Tiscia, preko Dolcea i Gabbane, do Jean-Paula Gauletirea, koji joj je posvetio čitavu kolekciju za proleće/leto 1998.

The post 2 u 1: Umetničke legende + ikone stila appeared first on 42 magazin.

Ovogodišnji festival naslovljen Wearing Time: Past, Present, Future, Dream, traje od 11. do 26. marta i daje nam uvid u to kako moda i film interaguju.

U susret ovom modno-filmskom događaju sastavili smo listu od deset naslova koji na najlepši način predstavljaju fashion + film spoj, a koji svaki modni sladokusac mora pogledati:

The Inferno Unseen (2017)

U saradnji sa online bioskopom MUBI, festival Moda na filmu predstavlja remasterovan film Henri-Georgesa Clouzoa iz 1964. godine – Inferno.
Clouzotovi kamermani Andréas Winding i Armand Thirard su pre 50 godina snimili 12 sati apstraktnih scena u kojima glavnu ulogu igra čuvena Romy Schneider, ali ovaj film nikada nije završen – do danas. Nova verzija The Inferno Unseen u fokus stavlja proganjajuće boje i koloritne vizije. U ovoj uniji filmskog i sartorijalnog krije se istinsko remek-delo.

La Dolce Vita (1960)

Scena u kojoj Anita Ekberg izlazi iz Fontane di Trevi u crnoj haljini bez bretela i dalje ostaje jedna od najnezaboravnijih u filmskoj istoriji. Malo ljudi zna koliko je zapravo film inspirisan tadašnjom modnom scenom. Režiser Fellini izjavio je jednom prilikom kako je Balenciagina crna haljina (koju je nedavno reinterpretirao nov kreativni direktor Balenciage Demna Gvalsalia u kolekciji za jesen/zimu 2017) svojom dramatičnom siluetom bila početna ideja na kojoj je baziran ostatak estetike.

Balenciaga, haljina iz kolekcije za jesen/zimu 2017, nastala po uzoru na kostim Anite Ekberg u filmu La Dolce Vita

Blade Runner (1982)

Šta nositi na ulicama Los Anđelesa 2019. godine?

Bundu i natapiranu kosu – očigledno. Film Blade Runner Ridleya Scotta jeste kultni bioskopski hit, kako zbog neponovljive atmosfere, tako i zbog sjajnih kostima koji su neponovljiv miks futurizma i film noir stila. Glumica Sean Young seća se glavnog kostimografa Charlesa Knodea, koji joj je dozvolio da zadrži pomenutu bundu nakon što se snimanje završilo. A potom je otišao da radi na sledećem hitu – filmu Braveheart.

Sean Young u bundi Charlesa Knodea

Belle du Jour (1967)

U ulozi seksualno frustrirane domaćice koja se okreće prostituciji radi zadovoljstva, garderoba glumice Catherine Deneuve bila je zaista predivna – pensil suknje, svilene bluze i stileto cipele.

U ovom Buñuelovom filmu kostime je radio niko drugi do Yves Saint Laurent, koji je nakon završetka snimanja filma postao blizak prijatelj sa Catherine Deneuve.

Prêt-à-Porter (1994)

Ova filmska satira Roberta Altmana snimana je tokom Pariske nedelje mode, a kao cameo uloge pojavljuju se mnogi dizajneri, supermodeli, ali i glumci poput Julie Roberts, Sophie Loren i Tima Robbinsa. Film je dobio oštre kritike javnosti, pre svega zbog dvominutne sekvence gde gledamo gole manekenke kako šetaju pistom praćene pesmom Pretty benda Cranberries.

Cleopatra (1963)

Garderoba koju je predivna Elizabeth Taylor nosila u filmu Cleopatra nije inspirisala samo mnoge modne linije već i aksesoare, te make-up trendove (posebno kolekciju za jesen-zimu 2007. Alexandera McQueena).

Budžet za kostime iznosio je 194.800 dolara, a posebno skupa bila je haljina napravljena od 24-karatnog zlata, najskuplji komad napravljen za film ikada.

Alexander McQueen, jesen/zima 2007.

A Single Man (2009)

https://www.youtube.com/watch?v=sC9Zm1UJ7zs

Modni dizajner Tom Ford režirao je film A Single Man, ali takođe je bio i direktor garderobe. Kada je razmišljao o kostimima, angažovao je holivudsku stilistkinju Arianne Phillips da mu pomogne. Zajedno su kreirali nezaboravne monohromne outfite, pre svega za glumicu Julianne Moore.

The Fifth Element (1997)

Dizajner Jean Paul Gaultier bio je glavni dizajner i tvorac futurističkih kostima u SF ostvarenju Peti element, uključujući i legendarni kostim inspirisan zavojima u kom pamtimo Millu Jovovich. Gaultier je uradio ukupno 954 kostima za film i bio je prisutan svaki dan tokom snimanja kako bi ih modelirao na glumcima.

Basic Instinct (1992)

https://www.youtube.com/watch?v=GWWoqqqlpDI

Sharon Stone zavaljena u stolici prekrštenih nogu, dok nosi all white kombinaciju, nezaboravna je. Ovu haljinu je kreirala dizajnerka kostima Ellen Mirojnick sa željom da lik koji Sharon tumači podseća na Hitchcockove heroine. Mnoge savremene dizajnerke, od sestara Olsen za brend The Row do sestara Rodarte, navode kostime ovog filma kao veliku inspiraciju za ono što rade.

The Row Resort kolekcija inspirisana ulogom Sharon Stone u filmu Basic Instincts

A Bigger Splash (2016)

https://www.youtube.com/watch?v=eBpvKfMWB-o

U filmu A Bigger Splash, koji je omaž francuskom remek-delu La Piscine, jedna stvar ispada važnija samog scenarija – kostimi. Kao Marianna Lane, glumica Tilda Swinton tokom dva sata, koliko film traje, šeta Dior haljine s potpisom bivšeg art direktora Rafa Simonsa.

The post 10 filmskih naslova za modne sladokusce appeared first on 42 magazin.