Da li ste ikada pomislili da bi jedna od vaših turističkih šetnji po nekom gradu mogla biti fokusirana na – šahtove? Kladimo se da je za većinu odgovor – ne.

Ali zašto da ne?

Svaka kreativna osoba voli da razmišlja out of the box, a neki od upravo tih kreativaca kao novi poligon za umetničke igrarije izabrali su baš šahtove.

Pažljivo gledaj kuda hodaš, turisto

U japanskim gradovima, na primer, poklopci šahtova u raznim bojama i s nebrojeno mnogo prelepih motiva najuzbudljivije su stvari na koje ćete naići šetajući. Za razliku od onih skoro pa nevidljivih, njihovi šahtovi dekorisani su i atraktivni.

Izazov i lepota za jednog umetnika ili dizajnera jeste u tome da nazoviobičan, svrsishodan objekat pretvori u nešto neobično. Stoga nije ni čudo da su upravo šahtovi postali fascinantni nekolicini umetnika

Arheolozi su otkrili da je prvi kanalizacioni sistem u Japanu kreiran pre više od 2.200 godina, a oni moderniji datiraju iz čak 1583! Savremena kanalizacija, kakva se i danas koristi, izgrađena je pedesetih godina prošlog veka, a neki od gradova su već tada instalirali šahtove zanimljivog dizajna s idejom da ulepšaju mesta u kojima žive. Ta ideja inspirisala je savremene umetnike da iskoriste upravo ovaj gradski element za sopstveno izražavanje i kreiranje dela.

Izazov i lepota za jednog umetnika ili dizajnera jeste u tome da nazoviobičan, svrsishodan objekat pretvori u nešto neobično. Stoga nije ni čudo da su upravo šahtovi postali fascinantni većem broju umetnika. Oni japanski izlivali su ih s pregršt slika njihove kulturne istorije, umetnosti, flore, faune, slike lokalnih festivala, čak i na njima reprodukovali crteže koje su klinci crtali u školama.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Poput Japanaca, čelnici grada Sijetla, američke države Vašington, angažovali su 115 umetnika da dizajniraju šahtove koji su, potom, bili postavljeni u centru. Ova akcija postala je apsolutni hit na Redditu, gde možete i pronaći najviše fotografija šahtova iz Sijetla koji su korisnici ove mreže kačili.

Jedan od šahtova postavljenih u Sijetlu

Poput Tokija ili Sijetla, još neki gradovi veoma vode računa o tome kako njihovi šahtovi izgledaju. Možda ne bismo baš za sve mogli da kažemo da su umetnički, ali definitivno svojim dizajnom ističu se, služe kao istorijsko obeležje ili, jednostavno, da malo osveže beton kojim koračamo. Primer je španski grad Toledo, gde je jevrejska četvrt, između ostalog, obeležena baš šahtovima s Davidovom zvezdom.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Disciplina šahtiranja kod nas

Miloš Tomić je multimedijalni umetnik – on je profesor, sakupljač đubreta, animator, reditelj muzičkih spotova i filmova, bio je i predstavnik Srbije na Bijenalu u Veneciji 2013. godine, a i više puta izlagao na Oktobarskom salonu. I još svašta nešto.

Međutim, ništa od toga nije važno za ovaj tekst. Spominjemo ga jer je baš on, pre nekoliko godina, po centru Beograda instalirao predivne šahtove na kojima su ispisane raznorazne poruke. Neki Tomićevi šahtovi su standardne veličine, a neki minijaturni, da baaaaaš morate da se zagledate. Čini nam se da je najpoznatiji onaj s natpisom Jao, jao devojke, a da li ste naišli na one druge sa Pitam se, pitam gde je kraj kosmosa ili Opusti se i mucaj?

Jednom su pitali Miloša kako mu je palo na pamet da šahtira usred Beograda, a on je rekao: „Moj deda Milan ima odlikovanja iz rata i kad se fotografiše, okiti se njima, svečan, ozbiljan. Vraćajući se iz Niša, od dede, zagledao sam šahtove na ulici, kako su raznih oblika i jaki, teški, solidni, ozbiljni… Pomislio sam na dedina odlikovanja. I onda sam svašta kombinovao u glavi i na papiru, šta s njima da radim i gde da ih stavim, dok na kraju, opet, moja žena nije prosto rekla: ’Ma što ih ne staviš tamo pored pravih, može da na njima piše nešto drugo.’ A ja sam to već i sam smislio, majke mi, imam zapisano, ma nisam se još bio odlučio…“

Ex Yu šahtovi

To da smo gotovo svi jugonostalgični nije apsolutno nikakva novost. Valjda je zato logično da pomenemo i neke ex Yu šahtove, jer, zamislite – genijalni su.

Pre nekog vremena na Twitteru počela je da kruži slika šahtova iz Ujedinjenih Arapskih Emirata na kojima stoji natpis Made in Yugoslavia. Tako da, eto, u nekoj dalekoj zemlji Juga i dalje živi, na betonu, čvrsta i dugotrajna – u vidu šahta. Neki bi rekli ironično, a drugi – da joj je baš tu i mesto. Sakupljamo otpad na svim kontinentima.

U svakom slučaju, ovaj objekat znak je za kvalitet jugoslovenske proizvodnje i dokaz njene trajnosti, a koju danas ne uspevamo da održimo.

NATPIS SA ŠAHTA U ABU DABIJU !! pic.twitter.com/Qfrih0Gtjr

— Misko Misko (@todDM53izjASpRe) July 1, 2018

I, da li smo vas ubedili da mantru glavu gore, zamenite s glavu dole? Ih, a taman ste se navikli na ovu prvu!

The post Umetničko delo i stih na asfaltu, njegovo veličanstvo – ŠAHT appeared first on 42 magazin.

Sa preko dvadeset godina iskustva u modnoj industriji dizajnerka Danijela Biškup neprestano radi na razvoju svog brenda LILU Shoes. Trenutno priprema online prodaju, razvija nov koncept CHOOSE YOUR IDENTITY u saradnji sa dizajnerkama ženske odeće JSP, čija se neraskidiva saradnja vidi na svakom fashion weeku jer su JSP stajlinzi spremni za pistu tek uz Danijeline cipele. Ali našu pažnju privuklo je to što je LILU Shoes prepoznatljiv kako u modnim editorijalima domaćih magazina i na modelima sa naslovnica, tako i na ženama koje srećemo na ulici, a koje se ne vode brendom već traže obuću u kojoj se dobro osećaju. Zato kroz razgovor pokušavamo da shvatimo kako joj to uspeva.

Tvoj radni prapočetak nema veze sa dizajnom, najpre si bila reporter na RTS-u, zar ne?
Da, radila sam devet godina kao novinar-reporter na RTS-u, ali u to vreme sam studirala i to Višu školu likovnih umetnosti jer me, posle više pokušaja, nisu primili na Fakultet primenjenih umetnosti. A otkud na televiziji? To me je sudbina nosila budući da ni srednju dizajnersku nisam upisala zbog kašnjenja na prijemni jer sam putovala iz drugog grada. Tako da mi je ostala srednja za kulturu i javno informisanje kao sledeća opcija. Nikada nisam imala plan da budem novinar, ali sam radeći na RTS-u stekla ogromno iskustvo i samopouzdanje, što mi je i te kako pomoglo u daljem profesionalnom razvoju.

Većina dizajnera kali svoj zanat u nekoj fabrici pre osnivanja sopstvenog brenda. To se desilo i sa tobom, koliko znam, sasvim slučajno. Reci nam kako je to bilo?
Kao i većina stvari u mom životu, i to se desilo slučajno. Upoznala sam vlasnika fabrike koji mi je predložio da osmislim njihov sajamski nastup. U toku rada shvatili smo da bi bilo dobro i da se uključim u izradu i stvaranje kolekcije za taj sajam. To se već tada pokazalo kao odlična ideja jer smo dobili Srebrnu košutu za ženski model. I tamo sam ostala preko šest godina. Ogromno iskustvo u proizvodnji i još četiri sajamske nagrade za ženske modele i kolekciju ženske obuće rezultat je naše saradnje. Sve to sam radila uporedo sa poslom novinara u RTS-u.

Moda je primenjena umetnost i veliki biznis, tako da je krug zatvoren tek kada se to što ste smislili i proda

Kako se u tom gustom rasporedu stvarala ideja da pokreneš svoj brend i kako si ga tada zamišljala?
Tada sam prvo poželela da se NE bavim tim poslom jer je on tehnički neverovatno zahtevan, komplikovan i težak. Rudarski posao! Ali očigledno su moja priroda i temperament uticali na to da se predomislim. Jednostavno, tada kod nas nije bilo dizajnera obuće, pogotovo ne samostalnih, koji imaju svoj brend. E to je već bio izazov…

I onda je 2001. godine otvoren Studio IDENTITY u kome osim tvoje obuće stoje komadi dizajnerki Jelene i Svetlane Proković. Kako je došlo do te saradnje?
Studio IDENTITY nastao je godinu dana ranije, a zatim su se Jelena i Svetlana Proković i još neki dizajneri priključili ideji da postoji studio – radnja koja okuplja više dizajnera. To je pojednostavljivalo posao u organizacionom smislu, ali bilo je i finansijski povoljnije jer smo delile sve troškove. Posle nekoliko godina ostale smo samo JSP i ja i tada smo odlučile da smo samo mi IDENTITY. I tako je i danas. Na svim njihovim revijama je moja obuća. Ceo koncept oko radnje zajedno smišljamo i razvijamo i neverovatno je kako se dobro slažemo.

Kako to funkcioniše?
Jelena živi i radi u Ljubljani, a Svetlana i ja smo ovde i sve funkcioniše. Imamo dosta zaposlenih i prava smo firma. Pored naših brendova radimo često uniforme za promoterke svetskih brendova, JSP rade i za pozorište, Jelena pogotovo. Trenutno radimo na razvoju CHOOSE YOUR IDENTITY, događaja koji ćemo organizovati bar dva puta godišje, u smislu promocije same radnje, a tokom kojeg ćemo, pored okupljanja umetnika, dizajnera, naših mušterija i kolega, predstavljati nove modele i kolekcije, kao i nove unikatne linije BLACK I GOLD koje pripremamo. Prvi događaj bio je krajem decembra i sada smo u pripremi za prolećni CHOOSE YOUR IDENTITY 02.

Da li je slučajno što se LILU i IDENTITY pišu velikim slovima ili postoji razlog za to?
Ne postoji nijedna poseban razlog osim dizajnerskog. Dizajner Pavle Nedeljković, koji je radio oba logoa, tako je uradio i meni se dopalo na prvo gledanje. I evo, traju već više od 17 godina.

Najvažnije što sam naučila o modi jeste da je cilj da napravim model cipela koji će sve žene želeti da imaju zbog lepote i dizajna a ne zato što treba da ih obuju

A šta znači LILU?
LILU je uloga Mile Jovović u filmu Peti element Lika Besona. Baš sam ga pre neko veče gledala sa istim uzbuđenjem kao i prvi put kada sam odlučila da se moj brend tako zove. Obožavam kostim iz filma, obožavam sve glumce, scenografiju… i Milu Jovović, ona je prava LILU. Ženstvena, jaka i snažna.

Kako izgleda proces nastajanja tvoje kolekcije?
Sam proces je sada već rutinski. U određenom delu sezone prikupljam sa raznih strana i iz raznih firmi šta je u ponudi od novih štikli, đonova, koža i materijala. Zatim počinjem da razmišljam o pravcu u kom ću se kretati sa kolekcijom za tu sezonu koju radim, a nakon toga o detaljima i samim modelima. Sledeća faza podrazumeva odabir ili izradu novih kalupa, na koje iscrtavam modele, modelar izrađuje mustre i kada nabavim kože i đonove, izrada može da počne. To ovde mogu da spakujem u nekoliko rečenica, ali to je u praksi bar par meseci i ima puno prepreka koje svakodnevno preskačemo moji saradnici i ja. Inače, praktikujem da ne predstavim sve modele za tu sezonu, već da se pojavljuju u nastavcima i stalno, tako da naše mušterije stalno imaju mogućnost da kupe nove modele.

Mnogi dizajneri se danas ne inspirišu, niti stvaraju sopstven dizajn nego jure trendove koji dobro prolaze, pa u toj trci često kaskaju. Kakvo je tvoje viđenje tog fenomena?
Nemam ništa protiv trendova ako su iskorišćeni na pravi način i ne po svaku cenu. Mislim da svaki ozbiljan dizajner mora u okviru svoje kolekcije da ima nešto posebno što će ga izdvojiti od ostalih. Nešto što ga određuje i potpisuje. Postoje modeli koje radim uvek, a to su salonke i baletanke, jer od tih modela žive moja proizvodnja i firma, a evo konačno već dve sezone modeli koje sam radila za revije se mnogo bolje prodaju nego ranije i to me baš inspiriše i čini srećnom.

Šta misliš da je uticalo na to?
Mislim da su tome doprinele i društvene mreže jer sada mnogo više ljudi ima priliku da vidi šta radim. Pošto postoji velika potražnja za mojim modelima i van Beograda i Srbije, odlučila sam da napravim online prodaju i upravo radimo sajt za tu svrhu. Za sada moji modeli mogu da se naruče i preko Instagrama i Facebooka, a šaljemo i po Srbiji, kao i van zemlje.

Nemam ništa protiv trendova ako su iskorišćeni na pravi način i ne po svaku cenu

Šta je najvažnije što si o modi naučila za ovih dvadeset godina?
Iskustvo je mnogo važno jer bez njega bih pravila početničke greške. Pogotovo u proizvodnji. Najvažnije što sam naučila o modi jeste da je cilj svega da napravim model cipela koji će sve žene želeti da imaju zbog lepote i dizajna a ne zato što treba da se obuju jer pada kiša i hladno im je. Moraju da „polude“ i da žele samo njega, i tada ste uspeli. Moda je primenjena umetnost i veliki biznis, tako da je krug zatvoren tek kada se to što ste smislili i proda.

Mnoga poznata, ali i nepoznata lica koja sretnem na ulici nose tvoje modele, šta misliš da ih privlači kod tvog brenda?
Upravo ovo što sam rekla malopre. Možda sam na dobrom putu i imam modele koje žene vole i jednostavno se dobro osećaju u njima. Modeli moraju da imaju ono nešto što će vas izdvojiti i to nešto što će naterati žene da ih obožavaju.

Šta ćemo nositi ovog proleća, kako izgleda proleće-leto 2018. by LILU?
Kockasti oblici cipela i sandala sa jačim, debljim petama, ali i sa tankim. Puno jakih boja, šareno i veselo. Takvo je LILU proleće-leto 2018.

Koji je tvoj neprevaziđeni model obuće svih vremena?
Uh, teško mi je da se odlučim. Ima puno modela, i tuđih i mojih, koje volim. Mnogo volim čizme uopšte, volim sandale… a volim i patike koje su poslednjih godina ozbiljno zagazile u svet mode i to mi se sviđa.

The post Danijela Biškup: Kad žene „polude“ i žele samo vaše cipele, e tada ste uspeli appeared first on 42 magazin.