Za dve decenije na domaćoj muzičkoj pop sceni mnogo se toga promenilo, a jedina konstanta je Ana Stanić. Valjda zato što je kod nje jedina konstanta promena.
Zato smo je pozvali da nam objasni kako joj uspeva da uvek bude u korak i sa svetom i sa sobom. Nova i sveža.

Ana, ti si već neko vreme prisutna na sceni – koliko se ta scena promenila od momenta kada si na nju kročila?
Hvala ti na ovome – neko vreme (smeh). To „neko vreme“ je više od dvadeset godina, i kada pogledam unazad, puno toga se jeste promenilo, a ja učim da se sa tim promenama nosim. Ranije je bilo jednostavnije – jer sve je bilo fokusirano na televiziju. U tom kontekstu postojalo je puno muzičkih emisija, prostora za promociju našeg rada. Takođe, nije bilo tabloida koji su mi danas izvor stresa. Tada sam se brinula da l’ će u Huperu da me potkači čuvena muzička kolumnistkinja koja se potpisivala pseudonimom Sindi. Ona je volela da me pecne (smeh). To ne može da se poredi sa člancima koji danas izlaze u tabloidima.

Danas nemamo štampani muzički časopis.
Nemamo. Tada ih je bilo nekoliko, a rok i pop kritičari bili su dosta surovi, ali ujedno i cenjeni – zato što su uvek argumentovali svoje stavove. Oni su svojim znanjem zapravo i formirali scenu. Ta evaluacija od strane muzičkih stručnjaka je dosta značajna. Danas muzička kritika, i ako postoji, ne znam koliko je stručna. Uglavnom je objavljuju portali i a najubitačnije kritike su u stvari u komentarima čitalaca. Volela bih da je kulturna politika medijskih kuća takva da se ostavlja malo više prostora za promociju neke kvalitetne muzike, ali umesto toga stvari se obrću – muzika je podređena širokim narodnim masama. Demokratizacija medija, po mom mišljenju, i nije baš najbolja stvar. Ono što je danas bolje jesu društvene mreže – koje su odličan kanal za promociju, ali i komunikaciju sa publikom. Znaš, nekada sam dobijala pisma obožavalaca, i dalje ih čuvam u jednoj kutiji. I to je super, vrlo je romantično, ali retko kada sam zapravo stizala da na sve odgovorim. Danas sa svojom publikom komuniciram u realnom vremenu, što baš volim. Taj fidbek mi je vrlo važan, uvek ga usvajam i primenjujem u daljem radu.

Uprkos toj olakšanoj komunikaciji, meni se čini da je danas naročito teško dopreti do ljudi koji slušaju domaću pop muziku.
Pa da, jer, s jedne strane, iako je dosta ljudi aktivno na društvenim mrežama, postavlja se pitanje kako se te mreže koriste. Na Facebooku, na primer, uspevam da doprem do ljudi koje najviše zanima ono sto je vezano za moju muziku, dok, s druge strane, na Instagramu mi se čini da ljude manje zanima muzika, a više kako sam se danas obukla… ili nešto slično. Naravno, sve ja to razumem, i sama volim da se inspirišem nečijim odevanjem ili saznam kako se neko neguje, ali kada su moje mreže u pitanju, volela bih da se zna da su one, pre svega, kanali za promociju muzike.

Nekada sam se brinula da l’ će u Huperu da me potkači čuvena muzička kolumnistkinja koja se potpisivala pseudonimom Sindi

Kada smo kod promocije, nedavno si predstavila tri singla odjednom.
Odlučila sam da objavim maksi-singl Izgubljeno proleće, i da malo izađem iz te neke, recimo, ustaljenje prakse – da se objavi ili jedna pesma ili ceo album. Zadovoljna sam kako je to prošlo. Promocija pesama bila je zatvorenog tipa, u Dorćol Platzu, kada sam ih uživo izvela s bendom. Ono što mi je posebno bilo drago jeste što smo tu priliku iskoristili da, pored novinara, mojih kolega i prijatelja, dovedemo i najagilnije slušaoce koji su se prijavljivali preko društvenih mreža. Takođe, imala sam priliku da neke od pesama, osim sa bendom, izvedem uz pratnju gudačkog kvarteta Wonder Strings, u čemu sam iskreno uživala, a nadam se i svi prisutni. Taj kvartet čine zaista sjajne devojke, s kojima ću sigurno još nešto raditi.

Eto vidiš, zanimljivo mi je to što sada radiš sa gudačkim kvartetom jer, ti si, rekla bih, i poznata po tome što često sarađuješ s nekim novim i inovativnim mladim ljudima.
Jeste, ja sam među prvima sa mejnstrim scene koja je sarađivala sa Wikluh Sky-em, a zatim i Vukašinom Markovićem (IrieFM). Sada sarađujem sa Metom koji je producent i aranžer na pesmama Dužan si mi ostao i Bolesni. Ne znam, valjda je to prirodno – kada sam bila klinka, radila sam sa starijima od sebe, a sada su se stvari obrnule (smeh). Svi ti ljudi donose jedan sasvim novi kvalitet i svežinu. Uvek sam u potrazi i konstantno osluškujem s kim bih u budućnosti nešto mogla da pravim. Zanimljiva mi je pojava trepa na svetskom nivou, ali i dalje ne mogu da se odlučim da li je to samo trend ili je zapravo muzika koja će da traje.

Novi saradnici daju drugačije boje mojoj muzici

Da li planiraš još nešto s gudačkim orkestrom, to mi je jako zanimljivo?
Planiram nešto još veće – radiću u oktobru koncert sa simfonijskim orkestrom ansambla Binički. I eto, kada spominjemo već potragu za novim talentima, tražim nekog ko ume da raspiše aranžmane za puno instrumenata (smeh). Imala sam prilike da na nekim grupnim koncertima nastupam u pratnji orkestra – i tada sam osetila moć, tu neopisivu moć muzike, koja nema veze sa aktuelnim trenutkom, trendovima i hitovima, već je vanvremenska. Upravo zato sam poželela da dozvolim sebi da čujem, a ujedno da čuje i moja publika, neke od mojih pesama u tom jedinstvenom aranžmanu, s novim kvalitetom.

Kako ljudi reaguju na te, recimo, nove pristupe promociji muzike?
Danas je, čini mi se, sve dozvoljeno. Meni se to dopada. Daje mi prostora da neke svoje ideje realizujem u kratkom roku, bez opterećenja.

Danas sa svojom publikom komuniciram u realnom vremenu, što baš volim. Njihov fidbek mi je vrlo važan, uvek ga usvajam i primenjujem u daljem radu

Da li planiraš poslovne poteze unapred ili nema više potrebe za tim?
Teško mi je da odgovorim na to. Nedavno me je voditeljka neke emisije pitala – da li sam predvidela da ću toliko dugo da trajem na sceni i tada sam shvatila da ja zapravo nikada nisam imala nikakve dugoročne planove. Zadajem sebi kratkoročne ciljeve i trudim se da im pristupim s velikom ozbiljnošću kako bih izvukla maksimalan kvalitet. Šta će biti posle – nikada ne znam (smeh). Recimo da imam neki nomadski pristup radu koji se zasad ispostavio kao dobar. Opet, ne znam šta će dalje da se dogodi (smeh).

Onda, kako se sada osećaš?
Super. Osvežavam svoju muziku saradnjom s nekim pomalo neočekivanim mladim ljudima. Privikavam ih polako i na neke ozbiljnije muzičke sastave i drugačije aranžmane na mojim nastupima. Ne znam gde će me to odvesti i da li će uopšte negde da me odvede, ali nije ni važno – trenutno se radujem tim novinama.

The post Ana Stanić: Prepuštam se muzičkim inovacijama iako ne znam kuda me vode appeared first on 42 magazin.

Muzička scena je zajednica, ili bi to trebalo da bude. Mesto na kom uživamo svi – oni koji muziku proizvode ili puštaju, i mi koji tu muziku volimo ili uz nju rado plešemo i pevamo. Iz vikenda u vikend, a nekad i češće.

Iako se u svetu alternativnom scenom smatra pre svega rok muzika (alt-rock), kod nas ona podrazumeva sve što nije folk (ili bilo koji folk-podžanr). Dakle, od popa, indie roka, klasičnog roka, džeza, elektronike i svega između i okolo – jer, zaista, sve u to u paketu jeste alternativa pomenutom folku, kao daleko preovladajućem žanru.

Zato smo poželeli da alternativi damo malo više prostora, te smo na jednom mestu okupili nekoliko muzičarki i muzičara, kao i di-džejki i di-džejeva i pitali ih – kakva je ta, alternativna scena? Za sve nas koji već jesmo deo nje (a želimo još koju insajdersku informaciju), ali i za one koji na taj podijum tek žele da zakorače.

Evo šta su nam rekli:

Ana Đurić – Konstrakta, Zemlja gruva
Naša pop/rok/džez scena je dosta živa, rekla bih. Ipak, to se ne vidi u mas-medijima. Mas-mediji se danas njom ne bave i to je recimo bitna transformacija koja se desila. Dakle, pop i rok, a pogotovu džez scena/publika nije masovna i možda bi nam bilo lakše da se oslobodimo fantazije o masovnosti nego da gledamo kako da delujemo u realnim okvirima.

ANA ĐURIĆ KONSTRAKTA: Hrabrost je misliti svojom glavom, da nisi papagaj

Svakako opstaju oni uporni i oni koji uspevaju da sagledaju svoju poziciju te svoje okruženje

Opstaju oni koji su sposobni da uoče i prihvate nova pravila igre. A face su oni koji ta nova pravila nameću. Koliko god smešno zvučalo, u Srbiji je bitan i faktor podrške sredine i porodice. Jer biti muzičar – zna se kuda to vodi… I sad, ako ne postoji razumevanje tvog posla u tvojoj bliskoj okolini, onda stvar postaje izuzetno teška, a ti moraš da budeš izuzetno uveren u ono što radiš.

Ada Kaleh, di-džej i producent:
Volim to što je scena u ovom trenutku veoma eklektična, živa. Ono što ne volim, tj. što mi donekle smeta, jeste to što primećujem da klinci koji ulaze u posao nisu spremni da mu se posvete, već žele instant slavu. Tužno je i što nove generacije izbacuju vinyl only izdanja isključivo zbog činjenice da je to sada trend, a pritom ne znaju da miksuju te ploče.

Playlista za maj: Ada Kaleh

Johana i Dušan, Banda Panda kolektiv:
Johana: Scena je mala ali kvalitetna, ponekad deluje repetitivna, ponekad ne znam gde bih pre. Njen najveći problem je nevidljivost u medijima, uopšte ceo taj prostor koji treba da afirmiše i ujedno da edukuje publiku. Volele bih da ljudi na sceni ne gledaju jedni na druge kao na konkurenciju, već kao na saveznike.
Dušan: U principu sve je okej, svako može da uređuje svoju karijeru kako misli da je najbolje. Postoji grupa ljudi čiji rad cenimo i trudimo se da sarađujemo sa njima, a takve saradnje upravo stvaraju scene određenog prostora.

Oktobarska playlista: BANDA PANDA

Vukašin Marković, Irie FM:
Alternativna scena je neozbiljna. Nema čak ni prećutnog esnafa, ali zato ima ljubomore i ego tripova. Takođe, malo truda, malo ulaganja, a velika očekivanja. Dok se gubi vreme na dečje bolesti, narodnjaci drmaju. Tako nam i treba. Stvarno se trudim da ne budem deo toga. Moj rad priča sam, jasno i glasno, a u isto vreme nije nametljiv. Možda je ponekad drzak, ali rođen je iz revolta prema primitivizmu i mediokritetu, a isti mu na kraju dana guraju klipove u točkove.

Junska playlista: Vukašin Marković, IrieFM

Sve je okej, takva je igra, samo ne mogu baš da im ljubim ruke

Marko Nastić, di-džej i producent:
Sama scena ima dosta pravaca, stilova, veoma je velika ponuda i mislim da se svako nađe u onome što voli. Ja volim gramofone – probao sam razne opcije, ali sam se uvek vraćao tome. S obzirom na to kojom brzinom tehnologija napreduje, verujem da budućnost donosi mnogo lepih stvari, jedna od njih su live actovi koji su već sada imaju svoju ekspanziju.

MARKO NASTIĆ: Istorija klabinga u jednoj noći

Uroš Radenković, DJ Ewox:
Volim našu alternativnu scenu koja se godinama trudi da pronađe neko malo mesto u ovom ogavnom društvu Duloksa u kojem živimo.

MUZIČKA PLAYLISTA: Ewox

A na nama je da se borimo i da ne posustajemo nikada

Marko Radojković i Ivan Ojkić, Kišobran kolektiv:
Kišobran je neka fuzija svetske i domaće scene, ali ako pričamo o nekom trendu kod nas – najviše nas nervira učestalost big room techno žurki, koje nikako ne utiču dobro na razvitak ovoga što mi radimo.

Novembarska playlista: KIŠOBRAN

Muzička playlista: Tamara KEZZ

Tamara Ristić – Kezz, pevačica i live looping muzičarka:
Volim našu publiku i njihove reakcije na muziku, kao opozit bilo kakvoj vrsti foliranja koje me iritira.

The post Kakva je domaća alternativna scena? appeared first on 42 magazin.

https://www.youtube.com/watch?v=Vofy4NH-Xe4

Nakon prošlogodišnjeg, rasprodatog BUKA! izdanja, koje je ostavilo neizbrisiv trag u novijoj istoriji alternativne scene, sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da će se ova posebna muzička manifestacija ponoviti – i još jednom,  još glasnije, protresti grad!

Za BUKA! SADA! gramofonima, na čak tri bine, u celom KPGT-u, smenjivaće se: Mile Kekin (Hladno pivo), Ivan Novak (Laibach), Cane (Partibrejkers, Škrtice), Jovan Matić (Del Arno Band), Žika Todorović i Uroš Đurić, Dr Pop (Atheist Rap), Vukašin Marković (irieFM), Maja Cvetković (E-Play), Kojot (Hornsman Coyote, ex Eyesburn), Vasil Hadžimanov, Igor Perović (Plejboj), Bojan Slačala (Artan Lili, Stuttgart Online), Constructa & Zoe Kida (Zemlja gruva), Boško Mijušković (Straight Mickey And The Boys, Škrtice)… I to nije sve! Više informacija uskoro.

O muzici koju će puštati 13. aprila, Dr Pop iz benda Atheist Rap rekao je: „Veoma mi je važno da budem deo žurke BUKA! SADA!, deo sjajne ekipe kolega i koleginica.

Puštaću svoje i, nadam se, favorite publike

Možete očekivati Me First and Gimmie Gimmies, Rich Kids on LSD, Bad Brains, Ruts, Gang of Four, NoFX, Kawasaki3P, TBF, Vojko V, Dubioza, Stereo Banana, Novembar i  još dosta toga. Radujem se BUCI!, već sada!“

Maja Cvetković iz benda E-Play dodaje: „Interesantno mi je što sam pozvana da puštam muziku, s obzirom na to da to ne radim često.

Fokusiraću se na ritmove koji su za mene bili revolucionarni – Prodigy, Propellerheads, Chemical Brothers…

Zatim neke novijie stvari poput Viagra Boys. Bez sporih pesama! Društvo u kome ću se naći je vrlo zanimljivo – verujem da će biti dobre muzike, atmosfere i puno osmeha.“

Nakon prošlogodišnje lokacije Kluz u centru Beograda ovoga puta je zbog velikog interesovanja publike i neočekivano brze prodaje karata, BUKA! SADA! smeštena u veći, izuzetno atraktivan prostor pozorišta KPGT (Stara šećerana, Radnička 3), sa bogatom klupskom istorijom. Takođe, datum održavanja manifestacije BUKA!SADA! nije slučajan – on obeležava i Resord Store Day (13. april), globalnu manifestaciju koja slavi rokenrol, ploče, ljubav prema slušanju muzike i njenoj selekciji. Samim tim prirodni prijatelj BUKA! SADA! žurke je izdavačka kuća Mascom.

BUKA! SADA! zakazana je za subotu 13. april u KPGT prostorijama (Stara šećerana, Radnička 3).

The post BUKA! okuplja najzvučnije regionalne muzičare i muzičarke appeared first on 42 magazin.

U toj ekipi najboljih našao se i Boško Mijušković. Verovatno ga znate iz benda Škrtice, s Canetom Partibrejkerom na čelu, ili supertrojca Straight Mickey and the Boyz, međutim, Boško već godinu dana ima novi bend – Turisti, s kojim nastupa na pomenutom festivalu.

Fotogtafija: Milica Kolarić

Kroz razgovor s Boškom upoznajte bend Turisti, a nakon intervjua poslušajte playlistu koju je on za 42 magazin sastavio i otkrićete numere izvođača koji će pored njega nastupiti na MENT festivalu.

Dakle, čitanje pa slušanje. Može i obrnutim redosledom.

Ti si jedini član benda, dok se ostatak ekipe smenjuje konstantno. Ko je sve bio muzički turista u Turistima? Odakle ideja za takav koncept?
Za kratko vreme, koliko bend postoji, prošao je priličan broj turista. Najbolja stvar u vezi sa tim je da sam imao priliku da sviram i radim sa veoma talentovanim ljudima koji se bave različitim muzičkim žanrovima u odnosu na, recimo, ovaj iz kojeg ja dolazim. Ne bih voleo da izdvajam nekog, pa ću samo reći da sam sarađivao sa odličnim muzičarima, kompozitorima, slikarima, fotografima… i Marijom Strajnić Hibiskus, koja je snimila naš prvi spot.

Ideja je došla više kao potreba da se stalno eksperimentiše sa muzikom i zvukom. Sve je krenulo od jednostavnih skica koje sam snimao na telefonu. A onda, kako smo se bližili završetku albuma, krenuo sam da gradim ideju o ne tako konvencionalnom bendu, nepredvidivom. Suštinski gledano, ideja za ovakav koncept došla je iz potrebe da konstantno radim na muzici po svom tempu, pa čak i nahođenju. Sporo, temeljno i svaki dan. Uz dosta učenja.

Koliko god se stiče utisak da letargija ubija, opet se pojavi niotkuda entuzijazam i dobra energija koja okuplja ljude

Koliko se pesme ovog benda razlikuju od ostalih u kojima sviraš? A koliko generalno na tvoj rad u poređenju s periodom kada si tek počeo?
Svirajući sa raznim muzičarima i bendovima, mislim da sam bolje upoznao muziku. Posmatrao sam to kao svoje uloge u kojima sam davao maksimalan doprinos, ali opet iz određene perspektive ili bolje rečeno – uloge. Pesme su uglavnom nastajale kao rezultat zajedničkog/timskog rada, bez osvrta na to čiji je doprinos veći. Poenta je da se ljudi slušaju u bendu kada sviraju zajedno. Imao sam i iskustva da samo pratim nečiju već zakucanu ideju, i to je isto bitna stvar za mene. Što se tiče Turista, slobodno mogu da kažem da sam se sa pisanjem pesama vratio na neki početak, kada sam mnogo jednostavnije posmatrao muziku. Iz te pozicije tražim svoju istinu, i rizike koje prihvatam znam da, ukoliko nisu dobri, samo ja snosim odgovornost. Kontradiktorno zvuči jer sa iskustvom i znanjem postao sam zreliji, a konstantno želim da se igram muzikom, kao kad si klinac, pa reaguješ samo instinktivno na ono što čuješ ili osećaš. Na sreću, ja sam slušao hardcore punk i ludački džez tada, čime sam shvatio da me ne zanimaju usiljene forme. Rekao bih jednostavno da se pesme Turista razlikuju po konceptu i formi u odnosu na radove u bendovima u kojima sam svirao ranije.

Kažeš da se tekstovi tvojih pesama baziraju na ličnim iskustvima. Koliko je deljenje intime kroz muziku stresno, a koliko katarzično?
Stresno je kada sve ono što zadržiš u sebi ostaviš tu da ti stoji. Meni se, recimo, katarza dešava kada snimim pesmu i onda je slušam danima, i tako proveravam da li je sve istina što sam rekao. Onda kada tu pesmu izvodiš uživo pred ljudima, to ume ponekad da bude nezgodno upravo zbog intimnih osećanja koje iznosiš. Ali mislim da se uči i to kako da prosto sigurnije saopštavaš te misli i emocije.

Fotogtafija: Marija Strajnić

Da li uspeh otežava stvaranje dobre muzike ili je situacija sasvim suprotna?
Verovatno da to zavisi od osobe do osobe, tj. stvaraoca. Ponekad je to pitanje hrabrosti, a, opet, prosto su u pitanju odluke koje mogu da budu racionalne ili iracionalne, kako za koga. Nažalost, moram da primetim da je u poslednje vreme češće to da uspeh uslovljava umetnika, tako da se vodi već utabanim putevima. Muzika definitivno pati zbog poremećenog vrednovanja uspeha.

Da li smo doši do momenta kada muzičar u Beogradu može da živi od muzike?
Jesmo. Ali ne zbog „ludog“ Beograda ili okolnosti u kojem se kao društvo nalazimo, da ne kažem – krećemo. Već zbog frke koja se na svakog od nas odražava kao pojedinca. Teško je danas definisati sebe kao pojedinca, ali s obzirom na to da je to stvar odluke, onda svako od nas nakon toga zna najbolje šta treba da uradi za sebe da bi živeo dobro od toga čime se bavi. I obično to pođe ljudima od ruke. Kada shvatiš da ne treba da budeš deo većine ili grupe, pre nego što shvatiš samog sebe. I onda kada si dovoljan samom sebi, moguće je da uspeš. Recimo, da živiš od onoga što stvaraš.

Kontradiktorno zvuči jer sa iskustvom i znanjem postao sam zreliji, a konstantno želim da se igram muzikom, kao klinac

Vukašin Marković iz benda Irie FM rekao nam je da je domaća alternativna scena neozbiljna i nesložna. Kakvo je tvoje iskustvo? Čemu se nadaš, a čega se pribojavaš na našoj muzičkoj sceni?
Donekle bih se složio sa Vukašinom oko neozbiljnosti – u smislu da stvara neproduktivan ambijent. Meni lično smetaju neke stvari kod ljudi, ali opet sve više me i nije briga za to. Tako da ne želim da se vodim ni svojim, a ni tuđim iskustvom. A što se tiče nesloge, pa to nam je realno stanje svesti na društvenoj sceni u Srbiji, i šta sad mi tu treba da se nerviramo. Ali opet moram da istaknem da se često dešavaju slučajevi koji se kose sa tim pravilom. Koliko god se stiče utisak da letargija ubija, opet se pojavi niotkuda entuzijazam i dobra energija koja okuplja ljude.

Nadam se realnim stvarima, sada kad sam već malo zreliji, ali opet pošto ni samog sebe ne shvatam ozbiljno, onda nemam neka suluda očekivanja. Za mene su realna nadanja da se steknu bolji uslovi za rad i svirke. Ono čega se pribojavam više ne postoji, pošto se već desilo. A to su – mediokriteti.

Šta treba da se desi kako bi domaća alternativna scena ozbiljno napredovala?
Mislim da su neki od ozbiljnih sastojaka za tako nešto već tu. Mladi bendovi su tu, posvećeni ljudi koji imaju volje i energije su tu. Ono što je veoma zanimljivo da u Beogradu imate priličan broj ljudi koji su zagrizli i rešili da se bave muzikom. E sad, fali festivala, koncertnih prostora, budžeta, medijske podrške…

Muzika definitivno pati zbog poremećenog vrednovanja uspeha

Najbolji koncert…
a) … na kom si nastupao?
Zasada bih izdvojio najbolji koncert Turista u KC Gradu, koji se desio u okviru festivala Zvuk Beograda, oktobra 2018. A najbolji koncert koji sam odsvirao jeste poslednji sa Straight Mickey and the Boyz u SubBeerinom centru 12. januara 2019.
b) … na kom si bio?
Koncert Davida Byrna na Inmusic Festivalu ostavio je ogroman utisak na mene i posle takvog nastupa prva misao je bila da je ovo možda najbolji koncert koji sam imao prilike da gledam i slušam. Jedno veoma bitno životno iskustvo. Tokom svirke puno sam razmišljao o tome kako mi je ćale pričao o legendarnom koncertu Talking Headsa u Beogradu 1982. na kom je on bio i, kako kaže, za njega je to bio najbolji koncert. Pade mi na pamet sad jedan detalj – kada sam bio dosta mlađi, voleo sam da razgledam albume i omote iz kolekcije vinila mog ćaleta i tu je bilo nekoliko ploča Talking Headsa. U to doba krenuo sam zagriženo da slušam pank, pa sam ga onako naivno pitao: „Koji su ovi Talking Heads? Neki glupi pop iz 80-ih?“ A on je na to odgovorio: „Nemoj da si glup, dečko, to je najbolji bend na svetu.“

Turiste čeka nastup na slovenačkom festivalu MENT, koji za cilj ima da promoviše alternativne izvođače Istočne Evrope. Koliko je ova prilika značajna za bend? Šta očekuješ od ovog iskustva?
Moram da priznam da sam vrlo uzbuđen zbog nastupa Turista na MENT–u. Pre dve godine imao sam prilike da sviram sa Straight Mickey and the Boyzima i sa Seine, i bilo je odlično. Sada očekujem još bolji prijem na muziku Turista, a pre svega odlično iskustvo. Imam utisak da će nam ovakav nastup pre svega značiti u daljem radu, da bolje organizujemo neke stvari, mislim da će nas motivisati za dalje izazove koji su pred nama.

Najbolji savet koji si dobio od nekog kolege/inice?
Najbolji savet koji sam dobio je od mog dragog prijatelja, ujedno producenta i gurua Turista, Nika Potočnjaka: „Samo se kidaj. Za sve što radiš, kidaj se.“

Lista Top 10 bendova koji sviraju na MENT festivalu:

The post Playlista i Turisti appeared first on 42 magazin.

Niste o tome razmišljali, zar ne?

Kako se proslavlja KRAJ jedne godine? Veoma, veoma lako – uz sjajne izložbe, super filmove, pozorišne predstave i degustaciju pića/hrane u novim gradskim restoranima.

U nastavku pronađite nekoliko predloga koji će vas, nadamo se, inspirisati:

Predlog br. 1 – doživite pravu srpsku svadbu, ali bez da zaista idete ispod šatre:
izložba fotografija Veseli svet Dragana Petrovića

GDE: U Salonu Muzeja savremene umetnosti, Pariska 10, Beograd

Dragan Petrović je foto i video umetnik koji svoju umetnost stvara na, uglavnom, narodnim veseljima. Svojim analognim foto-aparatom škljoca od 1991. i svojim fotografijama uvodi nas u svet srpskih proslava, svadbi, krštenja, odlazaka u vojsku i svega ostalog što vam padne na pamet, a što uključuje muziku i dobru domaćinsku atmosferu.

Sve te poznate i malo manje poznate situacije ili detalji koje ste možda i sami primetili, ali vam nije palo na pamet da zabeležite – Dragan jeste: brke koje pevaju, porodice jedu supu, konobar u Nike trenerci s brdom belog hleba u rukama, davljenje u rakiji, pripite gospođe u kompletićima…

Ovaj hroničar životnosti je inače samouku umetnik, ali on svojim uigranim okom vidi tačno šta treba, a što mnogima od nas promiče – raskoš svakodnevice.

Izložba traje do 11. februara 2019.

Predlog br. 2 – nemojte kriti dobro raspoloženje ili ga dopravite uz koju čašicu:
posetite prvi džin bar u Beogradu – Leticija Gin Bar

GDE: Krunska 61, Beograd

Fotografija: Relja Ivanić

Kišna je i hladna decembarska noć. Umesto što sedite u kući i kukate za suncem (pošto biste tada, kao bajagi, nešto zaista radili), vi zamislite da ste film noir protagonista, obucite vaš dugi kaput, stavite fedora šešir i zaputite se na jedan džin.

Leticija Gin Bar smešten je u kući iz 1938. godine, a enterijer su radili genijalci iz studija Autori. To je prvo mesto u gradu koje nudi bogat izbor džinova: Alkkemist, Tanqueray No. Ten, Thomas Dakin Manchester, Harahorn Norwegian Gin, Le Tribute, Roby Marton, Opihr Oriental Spiced Gin… Ako pak nećete džin, jer vaš zamišljeni junak pije nešto drugo – ima i drugo. U karti pića su i super viskiji Oban, Omar, Nikka, Balvenie, Paul John Brilliance ili mnogi drugi rumovi i kokteli.

When I drink, I think; and when I think, I drink.
~François Rabelais

Živeli.

Predlog br. 3 – Muzika će spasiti svet! Koncerti bendova Irie FM i Bitipatibi

Znamo da volite Đanija aka nođanynoparty, Mayu Berović i ostale umetnike s Y u svom imenu, koji će sigurno napuniti 5.000 arena, ali mi smo ipak odlučili da prednost damo nekim malo drugačijim muzičarima.

GDE: Irie FM, Dom omladine Beograda, 15. decembar

Nakon nedavno objavljenog spota za numeru Što ti telo pulsira, bend Irie FM predstavlja i ceo novi album – Putevi – na koncertu zakazanom u Domu omladine.

Ovaj dragi nam bend meša različite tradicionalne pristupe pop muzici i povezuje ih, bez mnogo osvrta na žanr, tako da zvuk varira od pesme do pesme. Osam članova, jedna dama, multitask muzičari, kreativci, okupljeni oko jedne ideje – kreiranje nove muzike koja ima direktan pristup svojoj publici.

Predgrupe: Kezz i DRUM

GDE: Bitipatibi, Dom omladine Beograda, 28. decembar

Na istoj lokaciji, dve nedelje nakon IrieFM-a, dešava se koncert benda Bitipatibi.

Ako još uvek ne znate šta je to dream pop, onda biste zaista mogli da svratite na koncert Bitipatibi. Bitipatibi neopsihodeličnim zvukom i intimnim, emotivnim tekstovima opisuje atmosferu na sebi svojstven, gotovo somnabulan način. Popularni su širom regije, a njihov drugi album Lešnici divlji 2 našao se na listama najboljih izdanja u regiji.

Predlog br. 4 – Imate klince? Imamo mi i za njih nešto lepo:
Premijera predstave za decu Carevo novo odelo u Bitefu, 22. decembra

Na sceni Bitef teatra u toku su probe za plesnu predstavu za decu i mlade Carevo novo odelo, po motivima istoimene bajke H. K. Andersena, a u izvođenju Mlade Bitef Dance kompanije.

Predstava se radi po tekstu i u režiji Jelene Kajgo, muziku potpisuje Aleksandra Đokić, koreografiju Dejana Volarev, a kostim Selena Orb. U ulozi Cara nastupa glumac Slaven Došlo, a igrači su: Una Vujošević, Jakša Filipovac, Sara Tasić, Una Đuričić, Helena Ćelap, Anja Milosavljević, Nikola Živković i Tijana Ostojić.

Premijera predstave zakazana je za 22. decembar, a reprize su 23, 24. i 25. decembra

Predlog br. 5 – film, film, baby! Par filmskih/serijskih naslova koje ovog meseca možete premijerno strimovati na Netflixu, Amazon Prime i HBO–u.

Dobro, za ovu stavku i ne morate da izađete iz kuće. Striming platforme Netflix i Amazon Prime u decembru priređuju nekoliko premijera, a mi smo izdvojili dve:

Netflix: Mogli, legenda džungle (Mowgli, Legend of the Jungle)

Premijerno prikazan 7. decembra na Netflixu, film Mogli, legenda džungle slobodan je za strimovanje. Ovo je, razume se, film za klince, ali i nas sve malo (ili mnogo) starije koji već decenijama volimo ovo ljudsko mladunče zalutalo u svet opasnih životinja.

Benedict Cumberbatch je tigar Šir Kan, panter Bagira je Christian Bale, zmija Ka je Cate Blanchett, dok medvedu Baluu glas daje čuveni Golum – Andy Serkis.

Amazon Prime/CNN: Anthony Bourdain: Parts Unknown, 11. sezona

Nakon samoubistva čuvenog američkog kuvara i voditelja Anthonyja Bourdaina, većalo se da li 11. i poslednju sezonu njegovog serijala Parts Unkown emitovati ili ne. Na kraju, publika je presudila – svi želimo da vidimo poslednje avanture ovog genijalnog, duhovitog i ironičnog čoveka.

Sigurni smo da će putovanje biti tužno, ali, ipak, valjda se oprostiti onako kako smo se i upoznali: jedinstvenim kuvarsko-globtroterskim pozdravom.

The post Hedonistički vodič za kraj 2018. appeared first on 42 magazin.

Misija ovih muzičara jeste podsećanje domaće javnosti koliko kvalitetnih muzičara potiče iz Srbije i predstavljanje njihovog džez/soul/world music/ bluz/ R’n’B zvuka razvijenog van granica naše zemlje.
Ne znamo da li ste i vi primetili, ali Beograd je postao utočište kvalitetnog zvuka i u poslednje vreme svedočimo tome koliko džez/soul/R’n’B/fank/world music/bluz scena raste sa pojavom novih izvođača. Ono što je potrebno radi negovanja ovih žanrova i opstanka unikatnog zvuka jeste okupljanje i kultivisanje  publike. To su dobro primetili predstavnici nove generacije muzičara.
Entuzijastična grupa muzičara odlučila se za prvi korak da udruženim glasovima i instrumentima stane iza ideje da umetnička muzika ima jaku, originalnu poruku od izuzetne važnosti za kulturu u Srbiji.

Glavna motivacija cele akcije ovih muzičara jeste izgradnja zajednice koja bi se međusobno inspirisala i podsticala na dalji rad

Autentičnost koju muzičari alternativne scene iskazuju sve više ima zadatak da domaću publiku upozna s tim koliko kvalitetnih muzičara (čiji zvuk pripada svetskim binama) potiče iz naše zemlje. U ovoj nameri, mladi studenti sa Berklee College of Music iz Bostona – Andrija Gavrilović, Tamara Jokić, Gagi Hajnnrih, Ilija Mihailović, Ognjen Gotovčević udružili su snage sa alumnistima čuvenog koledža – Vasilom Hadžimanovim, Markom Đorđevićem, Katarinom Pejak, Petrom i Anom Krstajić, ali i sa muzičarima koji su članovi najcenjenijih bendova na domaćoj sceni – VH Band, Irie FM, Qzama Quartet, Schime Trio, Zemlja gruva.

Muzika uživo u centu gradaPoP/Rock/House/RnB Najlepši klub na otvorenomNatkriven i siguran od kiše Osetite magiju i sinergiju najluđeg noćnog provoda i istorije, na Kalemegdanskoj tvrđavi. Dobro došli u klub u kome se STVARNO đuska ➡️Petak 3. avgust – Girls, Boys and Toys ️https://goo.gl/hMTNmU ➡️Subota 4. avgust – Electric Funx ️https://goo.gl/9SxRCE Rezervacije ☎️ 38163594294 & 063594054 https://goo.gl/VMfVrw

A post shared by Novi BitefArtCafe (@bitefartcafe) on Aug 1, 2018 at 3:41am PDT

Berklee College of Music je zaista jedna jedinstvena muzička sredina u koju se godinama upućuju mnogi muzičari iz Srbije. Studenti ovog koledža bili su između ostalog i kompozitor Vasil Hadžimanov, internacionalno poznat bubnjar Marko Đorđević, kantautorke Aleksandra Denda i Katarina Pejak koje su nakon studija ostale da stvaraju na američkoj sceni. Nije slučajno da većina koja ode na ovaj fakultet donosi svež zvuk na domaću scenu koji dalje motiviše mlade muzičare da odvažnije krenu u osvajanja.
Inače, Berklee je u proteklih pet godina bio rangiran među top tri najbolja muzička koledža na svetu, često ispred čuvenog Juilliarda.

Koncerti autorske muzike Berklee alumnista i stipendista uz podršku talentovanih muzičara iz Srbije Be Here and There održaće se 6. i 7. avgusta na letnjoj sceni Bitefartcafea – jer kvalitetna muzika može da živi i Tamo i Ovde (Here and There), a vi možete da date podršku pokretu i da uživate u izuzetnom izvođenju originalne muzike  pomenutih Berklee muzičara.
A o tome šta su Tamo, na Berklee College of Music otkrili, pitali smo i alumniste i trenutne studente.

„Jedan od najbitnijih faktora za brz i delotvoran napredak je muziciranje sa drugim studentima iz celog sveta jer sve to znanje koje ti se nudi nije ništa bez prakse, a najbolji način da sprovedeš u delo sve te lekcije jeste da sviraš i stvaraš sa drugim muzičarima“, istakao je Vasil Hadžimanov, zasigurno vođa kvaliteta na domaćoj sceni.

Najbolji način da sprovedeš u delo sve lekcije jeste da sviraš i stvaraš sa drugim muzičarima

Katarina Pejak je kantautorka koja je 2014. završila svoje studije na pomenutom koledžu, objavila tri albuma i trenutno stvara i živi u Nešvilu. Za sve one koji nisu prisustvovali njenom koncertu u Beogradu ove zime, koncertni serijal na Kalemegdanu je jedinstvena prilika da je čujete u tandemu sa basistkinjom i vokalom Anom Protulipac (Irie FM). Ona ističe da je Berklee institucija koja okuplja hiljade studenata i da iako nudi sve uslove i resurse potrebne za rad, izuzetno je važna individualna inicijativa i volja da se od tog koledža izvuče maksimum.
„Činjenica jeste da na Berklee koledžu morate sami da otkrijete i dođete do onih informacija i resursa koji će najviše doprineti vašem obrazovanju“, kaže Katarina i o tome šta je očekivala a šta dobila na kraju studija govori: „Drago mi je što sam pred kraj studija ipak došla do onog mikrokosmosa zbog kog sam tamo i otišla, a to je upravo kantautorski stil i svi njegovi aspekti. Ljudi sa kojim sam učestvovala u sviranju i pisanju ovakve muzike deo su mog muzičkog života i dan-danas.“

Na Berklee koledžu morate sami da otkrijete i dođete do onih informacija i resursa koji će najviše doprineti vašem obrazovanju

Berklee College je svakako pionir u muzičkom obrazovanju i sve inovacije u pogledu programa odgovaraju zahtevima koje ova industrija nameće. Koncept je rastao i menjao se, a sigurno najbolji uvid u to ima Marko Đorđević, jedan od najznačajnijih srpskih bubnjara a ujedno i profesor na ovom koledžu. Marko je pohađao prestižni koledž od 1989. do 1993, a od 2012. krasi ga titula predavača:
,,Veza sa Berklee koledžom je umnogome odredila moj životni put. U vreme mojih studija to je još uvek bila ’sviračka’ škola, te je najveći broj studenata pohađao Berklee u nameri da se svirački osposobi na najvišem mogućem nivou.  U današnje vreme, uprkos činjenici da na Berklee još uvek dolaze fantastično talentovani mladi svirači, akcenat je na raznovrsnosti koju Berklee nudi – mnogo je relativno novih  smerova poput muzičke terapije, muzičkog biznisa, muzike za video-igre itd., koji su odraz držanja koraka s vremenom.“

Veza sa Berklee koledžom je umnogome odredila moj životni put

Da li  je to džez, klasika, metal, rok, EDM ili možda neka muzika koju student tek treba da otkrije, Berklee ima način da ti pomogne u tome i da ti omogući znanje potrebno za tvoj lični napredak i dalji rad na sebi. Ova moćna ustanova svakako da je pokrenula srpske berklijevce jer su svi na fakultet primljeni uz stipendiju i na svakom polju ostvaruju zavidne rezultate zbog motivacije koje ovaj koledž unosi u njihovo muzičko biće.

Na Berklee koledžu neminovno se otkrivaju novi žanrovi i zvukovi sveta

„Verovali ili ne – ja sam otkrio našu tradicionalnu muziku tek na koledžu. Toliko sam bio izložen tradicionalnoj muzici iz drugih delova planete da sam nekako shvatio da ne znam ništa o našoj muzici. Tako sam počeo da se interesujem, sviram i prenosim prepoznatljive motive srpskih tradicionalnih melodija u svoju muzički izraz“, rekao je trubač i kompozitor Andrija Gavrilović, koji je ove godine snimio svoj prvi autorski album u Bostonu. Andrija ima dvostruko poštovanje svojih kolega – i kao klasičan i kao džez trubač. Na albumu su svirale njegove kolege sa studija – muzičari iz Izraela i Srbije – koji su svojim identitetom neizbežno inspirisali zvuk Andrijinog albuma Cafun é. Muziku koju će publika čuti na njegovom koncertu nema definisanu etiketu, ali za publiku ističe da je to kombinacija modernog džeza, tradicionalnih melodija i liricizma.

Verovali ili ne – ja sam otkrio našu tradicionalnu muziku tek na Berklee koledžu

Gitarista Gagi Hajnrih, koji je ovog leta takođe snimio svoj prvi album sa kolegama iz Bostona, ali i sa mladim muzičarima sa domaće scene, osvrće se na balans koji moraju imati svi kreatori autorske muzike:
„Često sam imao priliku da uočim da dosta kolega, izvrsnih muzičara, veoma retko ima priliku da izvodi svoju muziku, što me je nateralo da razmislim na koji način možemo pronaći balans između muzike i biznisa, a da pritom ne pravimo kompromise. Okupani izobiljem informacija u vezi sa muzikom i ljudima – na koledžu se lako možete zapitati ko ste zapravo vi i na šta želite da se fokusirate. Ono što sam sigurno naučio jeste da se kockice sklapaju jedino kretanjem prema konkretnoj viziji koju morate izgraditi i imati na tom putu.“
Što se tiče vizije, Gagi nam je zasad otkrio da zamišlja svoje koncerte kao jedno mesto gde ljudi dolaze elegantno obučeni, otvorenog uma i odlaze nadahnuti kao da su se upravo zaljubili. Muzika sa prvog albuma odiše prefinjenošću, stilski je raznovrsna uz zvuk modernog džeza. U njoj se smenjuju parni i neparni ritmovi, a melodije su pevljive i jake.

Okupani izobiljem informacija u vezi sa muzikom i ljudima – na koledžu se lako možete zapitati ko ste zapravo vi i na šta želite da se fokusirate

Dama koja je ljubav prema jezicima i muzici Iberijskog poluostrva pretočila u umetnost tako što piše poeziju na romanskim jezicima i komponuje muziku za tekstove, jeste Tamara Jokić. Kao jedan od najistaknutijih vokala u svom pravcu i stilu, ova world music umetnica svoju muziku opisuje kao Poeziju u muzici, muziku u poeziji. Ljudske lične priče su joj veoma zanimljive, zato je uvek inspirišu ljudi iz okruženja, ali i oni o kojima čita ili sluša u pesmama, nastupima, intervjuima. Vrlo često ističe koliko je važno taj altruizam pretočiti u istančane socijalne veštine.
„Poštovanje kolega i njihovog rada, tačnost i socijalne veštine su veliki deo karijere svakog profesionalnog muzičara. Naravno, to smo znali i pre nego što smo otišli na Berklee, ali mi se veoma dopalo što se to potencira kao jedan od osnovnih kvaliteta.“
Tamara će nas odvesti na putovanje kroz Mediteran, Balkan i Bliski istok na svom koncertu na Kalemegdanu.

Poštovanje kolega i njihovog rada, tačnost i socijalne veštine su veliki deo karijere svakog profesionalnog muzičara

Ilija Mihailović i Ognjen Gotovčević su pravi soul/džez/R’n’B tandem. Obojica su išli u Srednju muzičku školu Stanković, žive zajedno u Bostonu i udružili su svoju muzikalnost kojoj ćemo svedočiti na koncertima. Ova dvojica najmlađih članova ekipe se definitivno od početka studija trude da izvuku maksimum od celokupnog iskustva u Americi.

Mladi saksofonista Ognjen Gotovčević imao je priliku da upozna jednog od svojih omiljenih mladih muzičara/kompozitora: Braxtona Cooka. Slušajući njegov koncert bio je posavetovan muzičkim idejama koje, nažalost, ne ume da prevede u reči, ali jedan savet pamti od početka studija:

Govori ono što misliš, sviraj ono sto osećaš.

Iliju Mihailovića odabrao je Berklee Voice Department u najuži krug od deset pevača koji su imali priliku da nastupaju pred legendarnim džez pevačem, pedagogom i dobitnikom nagrade Grammy Kurtom Ellingom i da se upoznaju sa njim.
„Najveće zadovoljstvo mi je bilo kada sam upoznao jednog od svojih najvećih muzičkih idola. Najviše me je obradovao njegov savet da treba da nastavim u pravcu soul muzike jer je u mom fraziranju prepoznao sklonost ka njoj“, kaže Ilija.

Glavna motivacija cele akcije ovih muzičara jeste izgradnja jedne zajednice koja bi se međusobno inspirisala i podsticala na dalji rad. Pera i Ana Krstajić imaju tu sreću da se ceo život podržavaju i međusobno podstiču. Alumnisti Berklee koledža, kao i njegovi nekadašnji stipendisti, brat i sestra Krstajić već godinama svojom muzičkim umećem i uspesima pomeraju granice na koje smo se navikli u Srbiji. Muzika kompozitorke Ane Krstajić izvodila se na festivalima u Rusiji, Italiji, Nemačkoj, Francuskoj, Grčkoj i Americi i dobitnica je brojnih nagrada u inostranstvu. Komponovala je i za pozorište, a tokom studija na Berkleeju u Valensiji komponovala je muziku za filmove i video-igre koju će ovom prilikom i predstaviti. Basista Petar Krstajić osvojio je nedavno najprestižnije takmičenje iz savremene muzike – Lee Ritenour’s Six String Theory. Kao nagradu proputovaće svet svirajući sa Leejem Ritenourom i biće predstavljen svetskoj džez sceni preko jednog od najuticajnijih džez gitarista. Ono što ističu da je recept uspeha za stvaranje kvalitetnije muzičke scene: hrabrost koja rađa inicijativu, ali i saradnja između muzičara, institucija i medija koja pruža neophodnu podršku.

O svemu tome Petar Krstajić priča: ,,Pre svega mislim da postoji nedostatak hrabrosti kako bi se muzička scena postavila na čvrste noge. Srbija ima muzičare na jako visokom nivou, ali kao da ne postoji inicijativa. To se izričito tiče mlađih kolega. Zaista mislim da treba neustrašivo da idu ka svojim ciljevima i idejama. Važno je da stalno prave muziku, slušaju novu i pokušavaju da je izvode uživo. Najbolji primeri svega toga u našoj zemlji su muzičari: Vasil Hadžimanov, Luka Ignjatović iz Qzama Quarteta i Schime Trio, Peđa Milutinović iz VH Banda, Qzama Quarteta, Schime Trio i benda Manivi. To su jedini ljudi za koje znam da konstantno idu ka novim muzičkim ciljevima. Jedino zbog takvih ljudi džez scena i postoji. U slučaju da se broj tih ljudi poveća povećaće se i broj klubova i kulturnih centara. Mislim da će ljudi (publika) tada imati veću svest o tome šta zaista umetnička muzika sa sobom nosi.“

Srbija ima muzičare na jako visokom nivou, ali kao da ne postoji inicijativa. To se izričito tiče mlađih kolega. Zaista mislim da treba neustrašivo da idu ka svojim ciljevima i idejama

O saradnji i okupljanju Ana Krstajić kaže: „Da bismo se čvršće okupili oko kvalitetnog zvuka i postali kolektivni ambasadori umetničke muzike, ljudima u Srbiji je potrebna podrška. Inicijativa mladih umetnika uvek postoji, ali je izuzetno teško ostvariti rezultate ako niste podržani od institucija. Uz veću podršku institucija, svest publike bi se promenila i mladi umetnici bi bili ispunjeniji i srećniji i ne bi masovno odlazili iz zemlje. Mislim da bi tada sav taj talenat, elan i kreativnost mogli nešto kvalitetno da rode u okvirima Srbije.“

Uz veću podršku institucija, svest publike bi se promenila i mladi umetnici bi bili ispunjeniji i srećniji i ne bi masovno odlazili iz zemlje

Ovi studenti raduju se saradnji sa kvalitetnim ljudima i muzičarima. Događaji poput ovog festivala nisu dovoljno česti u Srbiji, a ističu i činjenicu da ne postoji dovoljno prostora da autorski rad izađe na videlo. Ipak, ovi mladi muzičari uvideli su da su upravo oni ti koji treba da se potrude i poguraju da stvari krenu nabolje na muzičkoj i kulturnoj sceni.
Uvereni smo da Srbija ima mnogo talenata i da jedino zajedno možemo privući publiku, napraviti bolje uslove i praviti ovakve muzičke događaje češće.

U realizaciji događaja učestvuju i koleginice sa Berklee koledža: Višnja Begović i Teodora Kaljević koje će ovoga puta imati najviše posla iza zavese, organizacija pripada timu SOUL Society – stari Bitef i Novog Bitefartcafea i spoljnih saradnika, mladih muzičkih entuzijasta Marine Zec i Vukašina Jekića. Program se realizuje uz podršku Multikultivatora – oficijelnog Berklee Global Partnera za Srbiju i susedne zemlje.

Kako zvuči Berklee u Beogradu

The post Be Here and There: Svi naši Berklee muzičari zajedno na Kalemegdanu appeared first on 42 magazin.