Novembar je mesec koji je već nekoliko godina obeležen crvenim markerom za većinu tech kompanija, investitora, medija, ali i građana Lisabona, i to je činjenica koja se nije promenila ni ove godine.

Web Summit se po četvrti put vraća u predivnu prestonicu Portugala sa istim ciljem kao i davne 2009. kada je prvi put održan. Taj cilj je da se na jednom mestu spoje mlade kompanije iz raznih industrija i zemalja sa investitorima, kao i da se zajedno razgovara o budućem toku tehnologije.

Ekipa 42magazina i ove godine putuje na kraj Evrope kako bi bila deo ovog spektakularnog događaja, koji nas godinu za godinom obara s nogu. Povodom toga želimo da vam prikažemo retrospektivu mesta gde budućnost ide da se rodi, kako ga je opisao čuveni Atlantik.

Sve je počelo pre deset godina, kada je grupa preduzetnika, predvođena Pedijem Krosgejvom, odlučila da poveže inovatore i kreativce direktno sa industrijama koje ih traže. Tako prost, ali genijalan koncept počeo je sa svega 400 posetilaca prve godine Web Summita u Dablinu, ali se vrlo brzo pretvorio u jednu od najvećih konferencija na svetu. Prvo u Irskoj, pa u Evropi, pa u celom svetu! Godine 2015. bilo je odlučeno da će se naredni Web Summit održati u prelepom Lisabonu. Koliko je to bio pravi potez, govori podatak da je grad već 2018. dao ponudu od 128 miliona evra za domaćina ovog događaja naredne decenije. Svakako pored unosne ponude, ali pre svega sjajne podrške grada, infrsatrukture, logistike, kao i spremnosti samih građana da ovaj event ima sve što treba, Web Summit je to prihvatio. Sa sve većim interesovanjem kompanija i javnosti, Web Summit je postao i nešto veće od načina da se samo povežu investitori i kompanije. Postao je ogromna sila koja odlučuje o budućnosti tehnologije i biznisa, a sve posle toga je istorija.

Na Web Summitu 2019. govoriće Edvard Snouden, za neke heroj za druge izdajnik, Guo Ping, član predsedavajućeg odbora kompanije Huawei, Bred Smit, predsednik Microsofta, i Ketlin Kenedi, predsednica Lucasfilma, koji je zaslužan za jednu od najvećih franšiza na svetu – Star Wars

Prošle godine Web Summit razbio je očekivanja i samog osnivača Pedija Kosgrejva – sa preko 70.000 posetioca iz svih uglova sveta, zajedno sa više od 1.800 kompanija i 1.200 govornika. Ove godine očekuje se da se i te brojke prevaziđu, ali evo i zašto.

Grad Lisabon i sami ljudi u organizaciji Web Summita ne prepuštaju slučaju gotovo ništa. Već na aerodromu imate obeležja i ljude koji ljubazno stoje na raspolaganju da vas registruju za događaj za kratko vreme, ali to nije sve, oni su tu da vam pomognu i oko toga kako najlakše da nađete put do vašeg hotela, kojim sve mogućim transportom, a za slučaj da nemate smeštaj oni će vam ga rado preporučiti i pomoći da rezervišete.

WEB SUMMIT 2018: Lepe vesti iz budućnosti najpre stižu u Lisabon

Svaki segment organizovan besprekorno

U gradu i na trgovima već je jasna slika da je vreme Web Summita. Hoteli, trgovi, restorani i razne turističke atrakcije već nude benefite za sve učesnike eventa. Idemo dalje. Sam Web Summit je gotovo sigurno jedan od najbolje organizovanih događaja na svetu.

Dočekati preko 70.000 gostiju, organizovati nekoliko hiljada volontera, radnika obezbeđenja, saobraćajaca i to kao pravi primer sinergije kada se svi udruže u ostvarivanju jednog cilja.

Da li možete da zamislite horde ljudi koji bez većeg zadržavanja sve završavaju? Od akreditacija, policijske (security) kontrole i ulazaka u Altice Arenu do food courta sve teče smoothly. Kada na to dodamo da domaćin ugošćava imena ključnih predstavnika najvećih svetskih kompanija kao i najpoznatija lica iz sveta politike, mode, muzike, sporta i novinarstva na preko 20 bina i da zajedno sva kašnjenja tokom čitavog događaja ne mogu da se skupe u 30 minuta, onda shvatate energiju, napor i spremnost organizatora da svim gostima omoguće neverovatno iskustvo.

Kroz više ogromnih hala održavaće se takmičenje gde će mlade start-up kompanije imati mogućnost da zasluže interesovanja raznih investitora. Finale takmičenja PITCH održavaće se u glavnoj areni, gde će se proglasiti tri najinteresantnija start-upa, a pobednik će imati šansu da osvoji novčanu nagradu od 100.000 evra

Treba na sve to dodati činjenicu da je domačinu, osim profesionalnosti, jako bitno da program mogu da razumeju i šire mase i da bude zanimljiv. Da bi to uspeli, gotovo sve intervjue i debate vode proverena i najiskusnija lica iz sveta novinarstva, kao i javne ličnosti sa velikim iskustvom u voditeljskom poslu. Prošle godine ste tako mogli da vidite da je legendarni šahista Geri vodio intervju sa vlasnikom najvećeg hedge fonda na svetu Rejem Daliom na temu edukacije, produktivnosti i quantne analize.

Web Summit danas ima toliki uticaj da odlučuje ne samo o budućnosti iz sektora tehnologije nego iz svih sfera biznisa. Ne morate biti iz svere tehnologije i IT, ali gotovo je nemoguće ostati konkurentan u bilo kojoj sferi ako svoj posao ne olakšavate sebi ili vašim korisnicima najnovijim tech rešenjima. Od modne industrije, filmske, muzičke, sporta, transporta, travela, gotovo ne postoje pore u koje se nije uvukla tehnologija na način da olakašava i povećava produktuvnost poslovanja.

Šta sve očekuje posetioce Web Summita?

Osobe koje posete Lisabon ove godine moći će da prisustvuju raznim govorima i intervjuima kao što smo naveli, ali ove godine se posebno izdvajaju Edvard Snouden, osoba koja je za neke heroj dok je za druge izdajnik, Guo Ping, član predsedavajućeg odbora kineske mobilne kompanije Huawei, Bred Smit, predsednik Microsofta, i Ketlin Kenedi, predsednica Lucasfilma, koji je zaslužan za jednu od najvećih franšiza na svetu – Star Wars. Pedigre se dalje nastavlja sa predstavnicima giganata poput Google, Wikipedia, Uber, Amazon, Booking.com, Tommy Hilfiger, H&M, Mercedes, BMW i još mnogih drugih..

Od modne, filmske i muzičke industrije, sporta, transporta, travela, gotovo ne postoje pore u koje se nije uvukla tehnologija, i to na način da olakašava i povećava produktuvnost poslovanja

Osim giganta, Web Summit posećuju i budući giganti, inovatori, direktori, kreativci i investitori, čije se brojke kreću ka hiljadama. Ukratko, ako je neko nešto u današnjem svetu, šanse su velike da ćete ga sresti u Altice Areni. Naravno, pored preduzetnika i biznismena, u Lisabonu se mogu naći i poznati političari od kojih neki ovaj skup ne propuštaju, poput Tonija Blera, bivšeg britanskog premijera, i Margaret Vestager, evropskog komesara za konkurenciju. Koliko je upravo ovaj događaj nije bitan samo za tech svet, dokazuje upravo prisustvo nekih od najvećih ljudi iz sveta sporta kao što su Vladimir Kličko, Brazilac Ronaldo, Erik Kantona, Ronaldinjo i veliki broj predsednika najvećih fudbalskih klubova u Evropi.

Pored velikih govora, kroz više ogromnih hala održavaće se takmičenje gde će mlade start-up kompanije imati mogućnost da zasluže interesovanja raznih investitora. Finale ovog takmičenja PITCH održavaće se u glavnoj areni, gde će se proglasiti tri najinteresantnija start-upa, a pobednik će imati šansu da osvoji novčanu nagradu od 100.000 evra. Ta nagrada je u drugom planu jer je gotovo nemoguće da se bilo šta zanimljivo vrati kući bez kontakta sa investitorima ili fondovima. Ove godine u fokus PITCH-a jesu start-upovi na polju muzike.

View this post on Instagram

"The truth is – there is no alternative future. It’s our only future." Ronan Dunne, Executive President & Group CEO, Verizon on Centre Stage at day one of #WebSummit 🤩

A post shared by Web Summit (@websummit) on Nov 5, 2019 at 2:50am PST

Web Summit tokom četiri dana, koliko traje, u četiri velike hale omogućuje svim posetiocima da se uživo upoznaju i testiraju proizvode i ideje iz budućnosti. BMW posetiocima nudi test vožnju električnih modela i3 i i8. Amazon nudi radionice i obuke na svojim AMW (Amazon web) štandovima kako bi podržali pravljenje i puštanje u rad buduće SAAS (Software As a Service) solucije.

Pozitivan vibe je imperativ, i to se jako lepo oseća i zato su brojke iz godine u godinu sve veće.
Tokom dnevnog programa za vreme pauza učesnici imaju priliku da se osveže u sjajnom organizovanom food courtu. Ponuda je takva da gotovo neće biti osobe čiji se apetiti neće zadovoljiti. Veganska hrana, hrana bez glutena, tradicionalna portugalska, sve ostale kuhinje sveta.

Lepo vreme i lep izgled grada dobro se reflektuju i na stanovnike Lisabona, tako da se na sve strane mogu naći pristojni i srećni ljudi, a posebno tokom Web Summita, kada ceo grad postane jedan veliki, dobri domaćin

Sa svim tim govoroma o biznisu i tehnologiji lako se može zaboraviti da je jedan od glavnih ciljeva Summita da se posetioci dobro provedu. Tako da pored govora, takmičenja i izlaganja, posetioci će moći da razgovaraju i da se druže jedni sa drugima pomoću Web Summit aplikacije, gde se svako može lako spojiti sa drugima. Povodom toga, Web Summit organizuje i takozvani Night Summit – koji se održava kroz ceo Lisabon. Ljudi će tu imati mogućnost da se opuste posle napornog dana uz dobro piće, hranu i razna dešavanja.

Lisabon, jedan veliki, dobri domaćin

Jednu stvar koju preporučujemo svim posetiocima Web Summita jeste da svoje putovanje u Lisabon produže na više od četiri dana, koliko traje Web Summit, jer je Lisabon svakako jedan od najboljih i najlepših gradova ne samo u Evropi već u celom svetu. Kao grad koji se može smatrati jednim od najstarijih, Lisabon sa sobom nosi veoma šarenu istoriju i to se lako može videti. Arhitektura Lisabona, koja datira uglavnom iz 18. veka, poznata je po svojim uskim višespratnim zgradama, stepenastoj gradnji i šarenolikom fasadama koje daju gradu osvežavajući izgled u poređenju sa regionom i čine ih snom urbanih istraživača.

Vreme u Lisabonu je uglavnom lepo, sa veoma visokim temperaturama za novembar, zato vam tamo tamo vam neće trebati duks, a kamoli jakna, mada postoji mogućnost da padne kiša, tako da se kišobrani uvek preporučuju.

Lepo vreme i lep izgled grada dobro se reflektuju i na stanovnike Lisabona, tako da se na sve strane mogu naći pristojni i srećni ljudi, a posebno tokom Web Summita, kada ceo grad postane jedan veliki, dobri domaćin.

Web Summit tokom četiri dana, koliko traje, u četiri velike hale omogućuje svim posetiocima da se uživo upoznaju i testiraju proizvode i ideje iz budućnosti

Put do Altice Arene je jako jednostavn i do nje se može doći ili taksijem, Uberom ili čak i metroom, koji istovremeno spaja skoro sve uglove grada, što je i dobro jer u svakom uglu, svakoj ulici Lisabona ima nešto novo i interesantno da se vidi ili radi.
Ne želimo da pokvarimo avanturu tako što ćemo je unapred otkriti, ali defininitivno je nešto što mora da se iskusi.

I u 2019. nalazimo se na pragu velikih inovacija i događaja koje će se prvo i pre svega otkriti ili stvoriti na Web Summitu, a mi u ekipi 42magazina spremni smo da vas obavestimo o svim tim događajima dirketno iz Lisabona!

The post Web Summit 2019. u Lisabonu: Mesto gde budućnost ide da se rodi appeared first on 42 magazin.

Rei Kawakubo; Foto:Annie Leibovitz, Vogue, maj 2017.

Analizom modne istorije i u potrazi za dizajnerom koji je ostavio najjači posredan ili neposredan utisak na svoje kolege, a taj uticaj se širi do nepreglednih daljina, jedno ime izlazi na površinu, dok ostali dizajneri potvrđuju to jednoglasno – Rei Kawakubo.

Postavka izložbe Comme des Garçons, Art of the in Between

Comme des Garçon; Foto: Paolo Roversi; Courtesy of The Metropolitan Museum of Art

Prošlogodišnja izložba u MoMAu Njujorku samo je jedna od nagrada koje slave rad Rei Kawakubo, dizajnerke japanskog porekla koja živi na relaciji Tokio‒Pariz i stoji iza modnog brenda Comme des Garçons.

Comme des Garçons; Kampanja za novu kolekciju 1975. godine

Veličina njenog imena danas se možda može objasniti njenom biografijom, pa se baš zato vraćamo unazad ne bismo li razumeli kako je nastala Rei Kawakubo.

Rešila je da zakopa sve poznato do tada i krene od nule, ponovo, i to je i uradila. Tada se ponovo rađa, ali ovoga puta iskonski brend kakav nam je danas poznat kao Comme des Garçons

Rođena 1942. godine, Rei se zapravo nije školovala za modnog dizajnera, ali jeste za umetnika. Prvi posao imala je u advertajzing sektoru jedne tekstilne kompanije, što je potpuno suprotno njenom obrazovanju. No, ako danas pogledamo, to je odličan potez!

Comme des Garçons; Kampanja za kolekciju proleće-leto 1988.

Nešto kasnije počinje da radi kao nezavistan stilista, a nakon godinu dana počinje da dizajnira odeću i tako 1973. nastaje Comme des Garçons što u prevodu s francuskog znači kao momci.

Linda Evangelista, Lynn Koester i Cindy Crawford u kampanji za Comme des Garçons; Foto: Peter Lindbergh; jesen-zima 1980.

Tada nastaje neverovatan spoj Francuske i svega što ona jeste kulturološki i stilski sa japanskim dizajnom i tehnologijom.

“The Infinity of Tailoring,” jesen-zima 2013/14.; Courtesy of Comme des Garçons the Metropolitan Museum of Art, New York; Foto: Collier Schorr

Danas se prestižne radnje brenda Comme des Garçons nalaze širom sveta, od Tokija i Pariza, preko Njujorka, Londona, Berlina, Kjota, Singapura, Hongkonga, do Bankoka.

Inovativni materijali i način razmišljanja gde se u jednom komadu odeće spajaju umetnost, dizajn, filozofija, revolucija, kritika i pohvala postaju prepoznatljiv opis njenih kolekcija. A kako su svi poželeli da budu deo njene dizajnerske filozofije, tako su nastajale saradnje sa brendovima kao što su: Levi’s, Speedo, Nike, Moncler, Lacoste, Louis Vuiton, Supreme, H&M i drugi.

Comme des Garçons; Foto: Steven Meisel za italijanski Vogue 2012. godine

Kad smo već kod nabrajanja, ne možemo da ne pomenemo da su samo neke poznate ličnosti (da ne kažemo influenseri) koje su ponele njene kreacije Björk, Chloë Sevigny, Tilda Swinton, Karl Lagerfeld…

Björk; Foto: Inez i Vinoodh; Stajling: Mel Ottenberg za naslovnicu T magazine 2015. godine

„Moja namera nikada nije bila da pravim odeću jer kada bih razmišljala samo o tome da napravim odeću, moj mozak bi bio ograničen“, jedna je od čuvenih izjava dizajnerke.

Foto: Peter Lindbergh 1987.

Ako bismo morali da definišemo njenu modu, ona je specijalizovana za dekonstrukciju odevnih komada, nije namenjena tome da bude lepa na prvu loptu već da ima dublji smisao, jednom rečju, ono što ona radi jeste antimoda.

A ceo taj pokret proistekao je iz bunta i njene unutrašnje kreativne borbe u kojoj je želela da se oslobodi svega što predstavlja moda, verujući da ona može da bude direktnija u svojim kreacijama i da je to njena odgovornost – da stvara nešto moćno i uticajno. Upravo zbog toga rešila je da zakopa sve poznato do tada i krene od nule, ponovo, i to je i uradila.

Comme des Garçons; Foto: Sophie Delaporte; proleće-leto 2013.

Tada se ponovo rađa, ali ovoga puta iskonski brend kakav nam je danas poznat kao Comme des Garçons. Tako počinje nova moda era, u kojoj je dizajnerka oslobođena svih naučenih pravila koja se mogu smatrati okovima i postaje slobodni umetnik koji bez straha stvara neobične forme, bira nesvakidašnje materijale, uvodi inovacije, eksperimentiše, uživa u svom poslu i pomera granice – svoje, celokupne mode, vidike drugih dizajnera od kojih su neki Alexander McQueen, Viktor & Rolf, Jean-Paul Gaultier, Maison Margiela i čuveni Helmut Lang.

Comme des Garçons; Foto: Sebastian Faena za V Magazine 2012. godine

Donna Karan je opisuje kao osobu sa neverovatnom unutrašnjom snagom i poetskim duhom. „Ona je vrlo tiha i mirna. Kada prvi put govorite sa njom, to i vidite, što je neverovatno jer njena odeća ostavlja snažan utisak“, dodaje ona.

Comme-Des-Garçons

Ono što mogu da primete svi koji su videli online ili uživo neki komad odeće iza koga ona stoji jeste da njena odeća ne samo da govori glasno i da se njen glas daleko čuje već i odjekuje do sada nepojmljivih budućih daljina, sve do nekih mladih dizajnera koji je možda baš u ovom trenutku upoznaju kroz njen rad, a onda spoznaju potencijalnu jačinu mode – i možda se baš sada u njima rađa dizajner, kreator sledeće modne generacije. Tu moć ima Rei Kawakubo.

The post Rei Kawakubo – antimodna dizajnerka appeared first on 42 magazin.

Nikada nam nije bilo jasno zbog čega je crvena senka na očima nepopularna, a rado nosimo kraljevskoplavu, limun-žutu ili pink nijanse? Ako bez razmišljanja crvenu boju stavljamo na usne ili obraze, zbog čega joj ne bismo dali još malo prostora na licu?

Crvena boja je topla, dolazi u raznim valerima i baš zbog toga, u zavisnosti od intenziteta nanošenja, može biti neutralna… za svakog ponešto!

Dopada vam se predlog? Iako znamo da vam je u trenu palo na pamet – nemojte stavljati karmin na očne kapke zbog:
a) bakterija
b) neki karmini su toliko jako pigmentisani da vam mogu trajno obojiti kapke

Ima toliko sjajnih crvenih senki za oči, a dajemo vam i predloge kako da ih iskoristite, tj. koji luk da kreirate.

Izađite iz vaše make-up zone komfora nakratko – dobro je to!

Umesto bronzane senke

Mat crvena senka, s nijansom koja vuče ka bordo, može biti sjajna zamena za neutralne tonove i pogotovo je lepa za devojke s tamnijim tenom.

Ukoliko ne stavljate previše slojeva, crvenom senkom ćete neutralisati tamne delove kapka, koji će u trenu zasijati. Ako se pak odlučite za intenzivan pigment ili više slojeva – kreiraćete sjajan večernji look i, definitvno, nećete ostati neprimećeni!

Ako ste otvoreni za eksperimente, formuli dodajte još jedan agens – crvenu maskaru.

Eyeliner ili poigravanje s linijama

Inspirišite se make-up lookom s piste! Setili smo se prošlogodišnje Ferragamo revije za proleće/leto i devojaka na pisti sa crvenim linijama na kapcima!

Zašto da ne? Linija može biti deblja ili tanja – u oba slučaja jednako je efektna.

Ako vam je ovaj predlog previše eklektičan, a vi, prosto, niste takva ženska, isprobajte crveni eyeliner umesto crnog – leto je, let’s be funky!

Crveni smokey eye

Okej, već znate da vam za smokey oči ne treba isključivo crna senka, već se ovaj legendarni look može izvesti uz pomoć braon nijansi, ljubičaste, tamnoplave, tamnozelene… a da li ste probali s bordo? Niste? Zašto?

https://www.youtube.com/watch?v=gdP2zletYC0

Crveni sjaj na očima

Hajlajter je out, a dewligter in! Šta je dewligter? Mali stik koji će delove vašeg lica učiniti sjajnim ili, možda je preciznije reći – vlažnim, poput glossy sjaja za usne.

Dopada vam se? A slušajte sad ovo – zašto dewlighter ne biste naneli preko crvene senke na oči i dobili svojevrsni wet look za vaše lice? Aha, genijalno!

Evo kojim proizvodima možete kreirate ovaj ruby izgled:
[See image gallery at 42magazin.rs]

The post Crvena senka za oči: Kako je nositi? appeared first on 42 magazin.

Već decenijama je mnogo ljudi oduševljeno raznim stvarima koje stižu iz Švedske. I mi volimo. Već smo pisali o švedskom jeziku i kulturi, dotakli se malo književnosti, obratili pažnju na to kako se neguju žene sa severa. Iako najčešće sanjaju o švedskom nam nedostižnom standardu, vole ljudi ovde i švedski dizajn, švedske filmove, švedske ćufte, Ikeu, H&M, ABBA, Milenijum, Nobela, Ingrid Bergman, Gretu Garbo… skoro sve što dolazi iz ove skandinavske zemlje. Toliko da je naša emigracija tamo iz godine u godinu sve brojnija jer vuče nas kao magnet taj Severni pol.

Ulica široka tek 90 cm u Gamla Stanu

Iako smo neke stvari uspeli da uvezemo, po neke ipak moramo da odemo tamo. Šestočasovno radno vreme, ekološka svest, socijalno blagostanje, jednakost polova i još mnogo toga prosto ne može preko granice.
Da bi se obišao grad na 14 ostrva Stokholmskog arhipelaga, između jezera Malaren i Baltičkog mora, malo je i stotinak dana jer lista ima 100+ stavki. A mi imamo 42 sata.
Šta li je najbolje kad je tamo sve dobro?
Napravili smo zato blic-turu i u fokus stavili stokholmski metro sistem Tunnelbana koji je fascinantan – najduža, i vremenski i kilometarski, andergraund izložba na svetu.

Trg Stortorget

A inače, sa više od 70 muzeja, Stokholm je jedan od gradova sa najviše muzeja na svetu. Mi ćemo u te muzeje izvirivati čim pogledamo podzemlje.

Dakle, prvo biramo hostel. Može nešto preko sajta Airbnb, a može i City BackPackers Hostel, 500 metara od glavne železničke i autobuske stanice ili pak. zanimljiv hostel Långholmen, nekadašnji zatvor – u malim ćelijama su po dva kreveta, a ima i zatvorski muzej.

Hostel Långholmen, nekadašnji zatvor

Idemo prvo u Gamla Stan (Stari grad), istorijski i turistički centar na ostrvu Stadsholmenu, koji može da se prepešači. Inače, sam centar Stokholma leži na tri ostrva – Ridarholmen, Stadsholmen i Helgeandsholmen i prepun je renesansnih zgrada iz 17. i 18. veka. Na spisku su nam i kraljevska palata, parlament i katedrala Storkyrkan stara 700 godina, Nobelov muzej, antikvarne radnje, umetničke galerije i restorani, najlepše šarene zgrade na trgu Stortorget, ulica široka tek 90 centimetara.
Muzej fotografije Fotografiska, koji ima stalne postavke dela savremenih fotografa, nalazi se u distriktu Sodermalm, gde je i grob Grete Garbo, holivudske dive nemih filmova koja je rođena u ovom kraju.
Dramaten je švedsko nacionalno pozorište izgrađeno u art nouveau stilu, u kojem su otac švedskog pozorišta August Strindberg i Henrik Ibzen izvodili svoja dela. Nedaleko od pozorišta je trg posvećen velikanu filmske umetnosti Ingmaru Bergmanu.

Zatim pravac Đurgarden ili ostrvo životinja, nekada omiljeno lovište kraljevskih porodica. Danas na tom ostrvu žive muzeji, prelepe srednjovekovne zgrade, tereni za sport i rekreaciju, održavaju se muzički festivali. Atrakcija je – ratni brod Vasa iz 17. veka – prelep, ali ogroman brod koji je zbog veličine tek što je porinut potonuo za nekoliko minuta i pod vodom ostao 333 godine – 1961. su ga izvukli, godinama sušili, rekonstruisali, oko njega napravili zidove i muzej otvorili 1990.

Brod Vasa iz 17. veka

Muzej grupe ABBA

Takođe, poznat je i Skansen, najstariji evropski muzej na otvorenom,.pa Istorijski muzej (Historiska Museet) u kojem vas vodič vodi kroz istoriju Vikinga i ukoliko ste ih zamišljali kao kosmate, riđokose, mišićave muškarce sa vikinškim šlemovima na glavi, razbija vam tu iluziju i upoznaje sa njihovim načinom života, običajima i verovanjima. Na ovom ostrvu su i muzej popularne grupe ABBA, Swedish Music Hall of Fame, te Livrustkammaren, najstariji muzej Švedske iz 1628. – gde su kraljevski predmeti, krune, odeća, oružje, nakit i kočije.

Za fanove onih koji žele da se vrate u detinjstvo tu je Junibacken, muzej posvećen poznatoj spisateljici Astrid Lindgren, kreatorki Pipi Duge Čarape. Muzej je pun dece koja se igraju ili voze vozićem kroz imaginarni svet iz dela Astrid Lindgren.

Za sve to vreme od tačke A do tačke B ulazite u stanice metroa – ima ih tačno 100, a njih 90 predstavljaju prava umetnička dela. Oko 150 umetnika učestvovalo je u stvaranju mozaika, skulptura, crteža, oslikavalo stanice i postavljalo umetničke instalacije. Kungsträdgården, T-centralen, Rådhuset i Solna Centrum… na našoj su listi za uživanje u podzemnoj umetnosti. A to izgleda ovako:

A između dve stanice fika. To običaj ispijanja kafe uz slatku rolnicu sa cimetom Kanelbullar. Šveđanima je fika veoma važna, to je vreme kada sa prijateljima ili porodicom provode zajedničke trenutke jednom ili dva puta dnevno, nedeljom obavezno. Iako nas reč fika asocira na morsku fjaku, jedva čekamo da se zacimetimo u pauzi između dve stanice metroa.

The post 42 sata u Stokholmu: Metro – izložba duga 110 km appeared first on 42 magazin.

U prethodnom tekstu spomenule smo neke domaće dizajnere koji  koriste Instagram kako bi popularizovali svoj rad i poboljšali prodaju, ali dobile smo komentar da neki od navedenih primera nisu adekvatni jer se njihov dizajn bazira na čistom kopiranju i krađi tuđeg rada. Iako to nije bila tema, već isključivo pametna prodaja, pomenuti komentar poslužio je kao inspiracija za kolumnu koju sada čitate jer nas je naveo da se zapitamo – koliko originalnosti postoji danas u dizajnerskom radu i da li je (i kada) kopiranje tolerantno?

Na ovo pitanje nije lako dati odgovor jer, za razliku od drugih industrija, modne komade kupujemo iz želje, a ne potrebe – pa ih zato nosimo dok ne postanu demode, a ne zbog toga što su neupotrebljivi. Kada se dizan kopira, tako nastaje trend. Kopije dolaze do velikog broja potrošača koji žele da izgledaju lepo, ali nemaju novca za original. U ovom slučaju gube samo luksuzne modne kuće koje su zapravo osmislile plagiran komad, jer mu se ekskluzivitet smanjuje u velikoj meri. Međutim, problem nastaje kad i poznati dizajneri počnu da kopiraju usled očiglednog nedostatka kreativnosti i prebrze proizvodnje novih komada.

Činjenica je da svi kopiraju – bilo da je to vintage komad Ossiea Clarka iz nekog second hand shopa u Londonu, Céline kolekcija od pre dve-tri sezone ili rad nekog azijskog dizajnera koji nije široko poznat na mainstream modnoj sceni

U prošlom veku nije bilo tako jednostavno baviti se modnim plagiranjem. Insajderi su teškom mukom dolazili u dizajnerski studio i iz glave skicirali inovacije koje bi kasnije reprodukovali i plasirali na tržište. Danas, zbog modnog kalendara koji prikazuje kolekcije šest meseci pre nego što se one puste u prodaju, street brendovi kao što su Zara, H&M ili Mango imaju sasvim dovoljno vremena da iskopiraju i te kopije prodaju mnogo pre pojave originalnih verzija u radnjama.

Pomenuti brendovi su oduvek važili za kradljivce dizajna, ali pošto koriste lošije materijale, tehnike šivenja i masovno lansiraju kolekcije (što ih automatski pojeftinjuje), oni taj dobar dizajn – učine lošim. U svakom slučaju, od njih se nikada  nije ni očekivalo nešto drugačije, pa se i ne kritikuju preterano.

U slučaju domaćih brendova ili dizajnera, tema je pipava jer tržište je veoma usko i siromašno. Imajući u vidu dominantnu vulgarnu estetiku na sceni, brendovima čiji komadi nisu u apsolutnom skladu sa srpskim mainstreamom, već tržište uče malo drugačijoj estetici, i to kroz komercijalne kanale marketinga, može se donekle progledati kroz prste. Naravno, ovo važi ukoliko  se ne potencira originalnost i ne insistira na epitetu dizajnera.

Ali kada govorimo o luksuznim brendovima i pozicioniranim dizajnerima (čak i kod nas), ili onima koji sebe ubrajaju u njih, problem nastaje kada počnu da se pretvaraju da imaju poseban identitet i filozofiju – a zapravo svoju estetiku i koncept baziraju na tuđim.

Međutim, za razliku od street brendova, ova pojava se nešto manje toleriše, što je i logično s obzirom na mnogo više prodajne cene, srazmerne statusu dizajnera.

Autentičnost je ideja, misao, koncept, a koju drugi dalje kopiraju. Međutim, izgleda da društvo u globalu ne interesuje autentičnost – ko je prvi nešto uradio, izmislio, plasirao

Krajem prošle godine pravi internet fenomen postao je Instagram profil @diet­­_prada, prati ga oko 232.000 ljudi, a bavi se demistifikovanjem upravo takvih slučajeva. Inkognito modni duo koji stoji iza profila savesno prikazuje kopije u modnoj industriji i uz pre svega duhovite, ali ponekad i surove komentare proziva modne dizajnere za plagiranje i krađu tuđeg dizajna. I ako zaista obratimo pažnju, poražavajuće je to koliko se dizajneri i ne potrude da ta kopija bude suptilna, već se radi o identičnim komadima, tj. potpunim plagijatima koje prodaju za ogromne sume novca. Za najočiglednije kopije prebacivali su Alessandru Micheleu ispred kuće Gucci, Anthonyju Vaccarellu za YSL, italijanskom dvojcu Dolce&Gabbana, a ubedljivo najviše prozivki popio je dizajner brenda Off White – Virgil Abloh, ljubimac modne industrije, za kog u kontinuitetu dokazuju da banalno plagira i krade tuđ rad.

Usled ovih prozivki, a na koje je kritički reagovao veliki broj ljudi, dizajneri su se javljali s izgovorima da su njihove copycat kolekcije omaž originalu, ili su, jednostavno, bili inspirisani određenim dizajnerskim stilom. Ipak, uprkos raznim komentarima, konkretno Michaele za Gucci popeo se na prodajni pijedestal u prošloj godini.

I, onda, koja je granica između kopiranja nečijeg rada i korišćenja istog u svrhu inspiracije?

Činjenica je da gotovo svi kopiraju – bilo da je to vintage komad Ossiea Clarka iz nekog second hand shopa u Londonu, Céline kolekcija od pre dve-tri sezone ili rad nekog azijskog dizajnera koji nije široko poznat na mainstream modnoj sceni. Ali razlika postoji i ogleda se u tome koliko je jedan dizajner talentovan i dovoljno posvećen da te reference razvije, da ih „pročisti“ i predstavi na potpuno nov i drugačiji način. Uostalom, zar ovo ne važi za apsolutno svaki posao, bilo da pričamo o akademskim i naučnim krugovima, intelektualnoj sferi ili o modi – koja je za mnoge površna stvar? Sposobnost da se neka dobra ideja uzme kao referenca, ali da se transformiše na promišljen način i predstavi u drugačijem i novom pogledu, bitna je za razvoj društva u celini.

Strukture i forme koje Iris van Herpen stvara proizvod su interdisciplinarnog istraživanja i saradnje s drugim umetnicima i naučnicima, što oživljava ideju da je moda mnogo više od odeće

Martin Margiela, jedan od najznačajnijih dizajnera u istoriji mode, modu je revolucionarizovao reciklirajući i redizajnirajući komade koje je pronalazio na pijacama i second hand shopovima. Ali ti modeli doživeli su potpunu transformaciju, dokazujući najvažnije vrednosti – kreativnost i promišljenost. Njegov rad i dizajn poslednjih godina najviše je eksploatisan ali, nažalost, ne i razvijen u nešto novo i drugačije.

Dobar primer pomeranja granica u modnoj sferi daje i Francuz Nicolas Ghesquiere. Jedan od dizajnera iz njegovog tima, pričajući o procesu rada na novoj kolekciji kaže da se on sastoji od početne reference koja se dalje razvija do najsitnijih detalja, dokle god se ne pronađe nova perspektiva i nov način sagledavanja, i na kraju – transformiše u nešto originalno.

Napredak u kreativnom smislu može se desiti spajanjem nauke, digitalne tehnologije i modnog dizajna. Upravo tako radi dizajnerka Iris van Herpen, čije kolekcije prikazuju ozbiljan nivo zanatskog umeća, kao i neviđene dizajnerske tehnike. Strukture i forme koje ona stvara proizvod su interdisciplinarnog istraživanja i saradnje s drugim umetnicima i naučnicima, što oživljava ideju da moda nije samo odeća, već simbioza tehnologije, umetnosti i nauke.

Takođe, bitan je i što kompleksniji ručni rad, jer je tako nešto teže reprodukovati i prodavati za malo novca. Poslednjih sezona britanska dizajnerka Mary Katranzou prestala je da radi odeću s digitalnim printovima koju su masovno kopirali manji brendovi, već ručno radi vez i koristi guipure čipku (gusta čipka s inkorporiranim vezenim motivima), čije je plagiranje za mass-market lance gotovo nemoguće.

Kada pričamo o pravnoj zaštiti od kopiranja – ona postoji, ali nije globalna i nije jasno definisana. Važi na prostoru Evrope, Severne Amerike i Australije, dok u Južnoj Americi i čitavoj Aziji nikakva copyright pravila ne postoje. Dakle, ogroman deo tržišta, zbog nejasnih zakona i diskutabilnih pravnih stavki – podržava kopiranje ili se time ni ne bavi. U vreme hiperprodukcije većina proizvođača i potrošača fokusirana je isključivo na prodaju/kupovinu određenog komada, dok su originalnost i inovativnost u dizajnu skoro potpuno zaboravljeni.

Phoebe are the rumors true?? Is your time at @celine drawing to a close? Sublime collection, but we hope it wasn't you who let the interns ransack recent shows and draw heavy inspiration from a draping test you gave to a candidate who you didn't end up hiring. Yes that last image is the test done AT the Céline studio in London. And yes…those opening jackets also resemble some Juun J pieces, but the draping test says it all… #celine #phoebephilo #rumors #fashionweek #pfw #pfwss18 #ss18 #gossip #prada #classical #knockoff #menswear #loewe #jwanderson #peplum #corsetbelt #juunj #tailoring #designtest #ootd #wiwt #dietprada

A post shared by Diet Prada ™ (@diet_prada) on Oct 1, 2017 at 8:55am PDT

Ako bismo sumirali trenutnu modnu scenu – kreativnost u industriji je na najnižem nivou u poslednjih 20 godina. Glavni uzrok leži u konstantnoj jurnjavi za profitom jer gusto raspoređen modni kalendar ne ostavlja prostora da se kreativnost razvija u nešto kvalitetno, originalno i drugačije. Nažalost, jedino inovativno što je preostalo na mainstream modnoj sceni jeste isključivo marketing, odnosno hajp koji dizajner plasira o novoj kolekciji da bi je uspešno prodao, a koji se sve više zasniva na šokiranju publike umesto na kreativi (najnoviji primer je Glenn Martens koji je u Y Project kolekciji stavio na pistu UGG čizme, uz obrazloženje da su one ICONIC dizajn?!).

***

Autentičnost je ideja, misao, koncept koji drugi dalje kopiraju. Međutim, izgleda da društvo u globalu ne interesuje autentičnost – ko je prvi nešto uradio, osmislio. To više nije ni važno jer kopije se prodaju veoma dobro. U postmodernom svetu vladavine konzumerizma i kapitalizma, termini poput nasleđe, zanat, ručni rad postaju izlizane fraze, a što je i najtužnije – sve više među tradicionalnim brendovima.

Ono što je zapravo zanimljivo jeste činjenica da se stil gradi upravo kako bismo bili „autentični“. Tako nastaje paradoks – besomučno šopingujemo u nadi da će nova i jeftinija kopija kopije kopije nečijeg originalnog dizajnerskog rada dokazati našu posebnost.

The post MODNI STAV: Ekonomija piraterije – o tržištu modnih kopija appeared first on 42 magazin.

Sumirali smo sve trendove za proleće-leto 2017, pa je na 30+ vreme da se vratite esencijalnim modnim smernicama jer na vrućini nema mnogo komada odeće kojima možete da dopunjujete stajling. Predlažemo da pažljivo birate ono što ćete nositi na tropskim temperaturama – kimono-haljinu, neprevaziđeni šorts od džinsa, lepršavu suknju i pantalone s printom. Krenite od svog ključnog komada, a u svakoj galeriji čekaju vas još po tri smernice da zaokružite stajling i spremite se za odlazak u usijani dan ili golicavo toplu noć!

KIMONO-HALJINA
Kimono-haljinom od svile sa floralnim printom zaokružujete čitavu priču jednim udarcem jer je ona noseći komad koji ne zahteva previše. Bilo da je nosite sa neobičnim aksesoarom ili kao ogrtač preko džinsa i topa nećete pogrešiti.
[See image gallery at 42magazin.rs]

1. Haljina sa floralnim printom Zara, 4.990 dinara
2. Tašna od kože Mona, 8.590 dinara
3. Minđuše od metala Mango, 1.390 dinara
4. Papuče sa metalik akcentom Pinko, 45.790 dinara

ŠORTS OD DŽINSA
Neprevaziđena klasika koja nikada ne izlazi iz mode. Birajte šorts sa visokim strukom u retro stilu ili se opredelite za džins sa aplikacijama ili vezom. Lagana košulja, šešir na glavu i udobne papuče jesu sve što vam je potrebno za turistički obilazak.
[See image gallery at 42magazin.rs]

1. Šorts od džinsa Levi’s, 5.000 dinara
2. Papuče od kože Birkenstock, 7.490 dinara
3. XL košulja od lana Stradivarius, 1.290 dinara
4. Slamnati šešir Parfois, 2.990 dinara

SUKNJA NA FALTE
Ako vaše radno mesto diktira dužinu ispod kolena, neka vas to ne ograničava – uvek možete zanimljivim aksesoarom, neobičnim krojevima i pastelnim tonovima da razigrate kombinaciju klasične košulje i suknje na falte.
[See image gallery at 42magazin.rs]

1. Suknja od svile Hugo Boss, cena na upit
2. Naočare s mačkastim okvirom Pepe Jeans, 9.290 dinara
3. XL košulja Imperial Fashion, cena na upit
4. Sandale sa ojačanim đonom Bershka, 1.990 dinara

PANTALONE S PRINTOM
Široke nogavice ili ravan kroj, svejedno – florani, geometrijski ili apstraktni print je nezaobilazan ove sezone. Kombinujte ih sa drugim printom za mix & match efekat ili se poigrajte različitim stilovima.
[See image gallery at 42magazin.rs]

1. Pantalone s printom Mango, 2.490 dinara
2. Baletanke s cirkonima Max&Co., cena na upit
3. Top od svile Massimo Dutti, 2.990 dinara
4. Tašna od kože Mona, 14.390 dinara

The post 4 letnja stajlinga u 4 brza koraka appeared first on 42 magazin.

Ako pogledate fotografije, reviju ili haljinu sa etiketom Vlade Savića, već od prvog momenta bivate uvučeni u njegov opipljiv magični svet – a to je glavna karakteristika njegovog rada, nedodirljiva nakon godina i godina postojanja na našoj dizajnerskoj sceni. Zahvaljujući iskustvu rada na raznim projektima, poslovima stiliste, modnog urednika, bayera, te profesora, Vlada sagledava modu iz svih uglova i baš zato ga pitamo kako mu uspeva da njegov dizajn ostane izolovan od modnih i socijalnih uticaja.

U modnim kućama Tifany i Zekstra ispekao si zanat odmah nakon studija, koliko ti je to pomoglo da kasnije nastaviš rad pod svojim imenom?
Kad sam završio faks, uvek sam čitao biografije stranih dizajnera i tamo je uvek pisalo da su dizajneri praktično bili šegrti. Nikada niko nije iz klupe osnovao svoj brend. I bilo mi je uvek čudno kako kod nas odmah sa fakulteta imaš reviju. Ja sam hteo da idem tim putem jer mi je tako bilo logično. Sve što sam naučio, kako u biti moda funkcioniše, tamo sam naučio. Koji su to postupci i ko je sve uključen u jedan veliki sistem od belog parčeta papira, od kog i ja danas polazim, do kupca koji ode u radnju i odabere da to kupi. Tamo sam napravio širu sliku mode i biznisa. Prvo treba da se ispeče zanat, jer moda je zanatski pristup odevnom predmetu, pa tek onda umetnički. Bez znanja koje imaš u rukama, u svojih deset prstiju, nema ničega. Dobra ideja u glavi ne mora da bude dobra i u realizaciji.

Nikada mi nije bilo jasno pitanje novinara da li pratite modne trendove. Lončići su se skroz pomešali jer dizajner je taj koji stvara trendove

Kada si na fakultetu i studiraš dizajn, pun si entuzijazma i infantilno ulaziš u proces stvaranja sa velikim vizijama, to je osećaj koji svaki dizajner želi da zadrži, ali često ne uspe iz mnogo razloga. Kakav je slučaj sa tobom?
Kad sam upisivao Fakultet primenjenih umetnosti, nisam imao utisak da je to javni poziv. Mislio sam da je dovoljno da budeš talentovan i vredan i da je to to. Uopšte nisam imao sliku da treba da radiš na mnogo nekih polja da bi uspeo. Kada sam završio faks i shvatio da ne želim ići u inostranstvo na usavršavanje, ja sam shvatio da više ne vidim smisao u glamuroznom životu,  putovanjima,  velikim kolekcijama, aplauzima i životu gde nije moja porodica i prijatelji. Sve to mi je postalo nekako nebitno. Valjda sam sazreo kao čovek i nije mi stalo do preteranog uspeha i popularnosti, i da mi je najvažnije da budem srećan makar u kolekciji od deset modela. Važno je da se to meni dopada, makar niko ne morao to da kupi, da ja tu svoju umetničku crtu zadovoljim. Ni sada mi to nije važno, jer da jeste, verovatno bih bio negde drugde i imao svoju radnju, atelje ili veliku firmu. Negde mi je uvek bilo bitnije da budem priznat a ne poznat. Nisam izgubio entuzijazam, nego su mi neke stvari postale važnije od toga, a to je porodica.

Kolekcija proleće – leto 2017. Foto: Marko Vulević; Stajling: Lara Milanović; Šminka: Mina Abramović; Frizura: Đuka Ivanović; Model: Maja Marić @Fox Fashion Agency

Šta je najlepši deo tvog posla?
Sam susret sa belim papirom i moja vizija koja se pretoči u skicu a kasnije u model, to je ono što me tera da idem dalje. Uživam u tome da sve to zamišljam i nadograđujem kako bi sve moglo da bude veće i dalje. I to je najlepše, ta vizualizacija koja nekad i ne mora da se manifestuje. A onda dolazi realizacija koja nekad stvara dosta problema jer više nisam samo ja u igri, nego je ceo tim – krojači, šivači, izbor materijala i nailazimo na probleme  koje ne rešavam samo ja, već sve zavisi od više ljudi. Tako da mi je najslađe kada sam sâm, ispred mene je beli papir i maštam.

Kako izgleda ta scena u tvojoj glavi?
Nikad mi nije u glavi jedan odevni predmet, nego ceo koncept. Ja sam u nekom prostoru, ateljeu ili showroomu, i to izgleda tako, tu počinje stvaranje. Čak i kada ne znam kako komadno izgleda garderoba u njemu, znam kako izgleda štender. Imam kompletnu sliku neke vizije svog umetničkog sveta i koncepta koji želim da predstavim. Ne zamišljam top ili haljinu pojedinačno, već uvek gledam neku širu sliku, tek kasnije razmišljam o komadima ponaosob.  U takvom  prostoru, sa tom estetikom, i onda se tu osećam dobro.

Ja sam kao neki mali hrabri krojač koji samo vredno radi i prati svoju viziju. Moj rad je moja preporuka

Nakon mnogo godina uspeo si da se pozicioniraš na tržištu kao dizajner čiji stil prepoznajemo. Kako je išao taj put dok nisi pronašao tvoju ličnu estetiku koju danas vezujemo za tvoje modele?
Mislim da je to moja najveća vrednost. Dizajneri u moru svojih kolekcija propuštaju osnovu, a to je da nemaju svoju estetiku. Neki ponavljaju iz godine u godinu iste modele i publika ima privid da je to njihova estetika, jer toliko puta ponovljena stvar uđe u oko i oni prepoznaju rad nekog dizajnera. A suština mode nije u ponavljanju već u pružanju nečeg novog iz sezone u sezonu. Moda se na tome bazira. Valjda su iskustvo, sam rad i obrazovanje meni dali tu pozadinu da to kad izađe bude stvar koja nosi moju estetiku. To se gradilo konstantno, čak i kada neki modeli nisu izašli na pistu. Kao kod umetnika, radiš, slikaš i gradiš svoju estetiku, pa to posle nekog vremena izađe u javnost i neko primeti.

Bez obzira na tvoj dizajnerski potpis, kod tebe je s novom kolekcijom uvek nešto novo.
Posao dizajnera jeste da predviđa. Nikada mi nije bilo jasno pitanje novinara da li pratite modne trendove. Lončići su se skroz pomešali jer dizajner je taj koji stvara trendove. On daje pretpostavku šta bi trebalo da se nosi.

Kako bi opisao svoj rad kao modni kritičar?
Geometrija, boja, redefinisanje kroja kroz geometriju, colorblocking, ženstvenost.

Geometrija je glavna karakteristika tvojih modela.
Kada bi rasklopila moju suknju, videla bi da su tu dva-tri geometrijska oblika i kada ona padnu na figuru, dešava se taj lep momenat. Kada kažem geometrija, to u mom slučaju nije banalan trougao na topu, već je geometrija sakrivena u kroju ili slaganju boja. Po principu umetničkih slika. Kada bih svoju haljinu nacrtao na platnu, to bi bila savremena slika u nekom modernom prostoru ili galeriji. To je ta moja granica između umetnosti i mode, s jedne strane, a mog komercijalnog pristupa, sa druge. Ja nisam dizajner koji je arty po svaku cenu. Želim da napravim brend koji je baziran na visokom prêt-à-porteru, ja ne želim da moja haljina bude iz Zare, ni da budu super i začudne na pisti i da se tu završi svaka priča. Želim da se nosi.

To su te česte krajnosti.
Kod nas se poslednjih godina modna scena svodi na čist amaterizam ili umetnički koncept koji je napravljen zarad fashion showa koji dobije aplauz, i to je to. Sve te revije u inostranstvu koje vidimo jesu takve, oni imaju novca da to zaista bude show, ali u radnji to nije tako, revija služi građenju kredibiliteta, modne filozofije, imidža firme i oni to mogu. A mislim da mi nismo u situaciji da pravimo show radi showa.

Za stanje na srpskoj dizajnerskoj sceni zaslužna je šira slika, kako politička i kulturna, tako i društvena, ali to se na tvojim modelima ne vidi. Kako uspevaš da izoluješ svoj rad od svih ovih uticaja i održiš kvalitet i pravac i da li nekad praviš kompromise?
To je sama promišljenost kreatora i onoga što on želi da bude. Mi svi gledamo iste stvari, čitamo istu literaturu, gledamo iste sajtove, idemo na ista mesta, a ti si kao umetnik i dizajner filter koji prima onoliko koliko želi i filtrira šta će na njega uticati, a šta ne, i šta će na kraju prikazati. Iks puta mi se dešavalo da skice koje nikada nisam realizovao vidim i prepoznam kao slična rešenja negde u inostranstvu. Taj ciklus mode je krug koji se neprestano okreće i dešava se da neko na drugoj strani planete ima istu viziju ili istu misao kao ja, i to mi je jako zanimljivo kada vidim.

Imam dve ličnosti, štrebersku, kada radim sa klijentima i za honorar i ovu drugu gde sam slobodan i izbacim sve kreativno što imam da kažem

Šta treba da zadovolji tvoj proizvod da bi ti stajao 100 odsto iza toga?
Počev od kroja, materijala i fitinga do te umetničke strane, kako taj odevni predmet izgleda i da li opravdava tu etiketu koja je za vratom.

Šta ti je najteže u poslu?
Da budem sam sa sobom i donosim odluke kuda ja to idem, a kuda želim. Nije mi teško da radim, niti rad s klijentima jer je to ciljna grupa koja razume moj rad i nema puno lutanja. Oni meni ne traže nešto što nije moj potpis. Nemam problem ni sa saradnicima, ni sa medijima, ali sam sa sobom imam – koji su sledeći koraci, gde ja to želim da idem, ne sa svojim estetikom, već sa svojim brendom, kako ga razvijati i to mi je teško. Nikako da se odreknem svojih interesovanja u modi na kojima sve vreme radim. Za brend za koji sam radio idem kao bayer u inostranstvo, prošle godine bio sam profesor na privatnoj modnoj akademiji, radim kao stilista i modni urednik i najmanje se posvećujem svom radu i svom imenu. Ja se klijentima  mnogo više dam jer osećam odgovornost i ne mogu da zabušavam, a najteže mi je da presečem da sam sâm sebi najvažniji klijent.

Važno mi je da svaki moj model opravdava etiketu koju nosi za vratom

Otvorila su ti se nova tržišta, kako je došlo do toga i kako to utiče na tvoj način razmišljanja vezan za tvoj dizajn i biznis plan?
To je jako teško jer se rad odavde svodi na tvoj rad sa samim sobom. Nemam nikog ko se bavi marketingom ili bilo kojim segmentom posla. Kao što je to inače u Srbiji – sam svoj majstor od belog papira pa do krajnog produkta. Imao sam neke upite vezane za Bliski istok i dopao mi se taj način rada koji sam inače i zamišljao da tako funkcioniše. Tamo određeni showroomovi naprave order, odabir modela i boja koji se njima dopadaju, u konfekcijskim veličinama koje oni žele, oni to plate 50 odsto unapred, a 50 odsto po isporuci robe, i to je kraj. Tako se radi u svetu. Imao sam super iskustvo sa tim, a da bi se to nastavilo i širilo, potreban ti je agent u inostranstvu koji će tražiti te showroomove, raditi za tebe i uzimati procenat i biti deo tvog tima koji širi mrežu. Tržište Srbije je malo, moja ciljna grupa je mala, a ja ne želim da širim ciljnu grupu jer bi to onda bilo podilaženje masi, što ne želim i moj put bi bio inostrani put. A pozivi iz showroomova iz regiona traže komisionu prodaju. Ti njima napraviš kolekciju, uložiš i deo koji ne prodaju, oni ti to vrate. Oni nemaju nikakve troškove i nikakav rizik već ti jednostavno ulažeš u njihovu radnju. Jedina opcija u ovako maloj zemlji jeste da se otvoriš ka inostranstvu. Mi se još uvek nismo zasitili brendova kao što je H&M, koji je nedavno došao kod nas, a svet je davno otišao dalje, oni svi žele da budu individualci i ne žele da izgledaju kao svi. Kada stranci dođu kod nas i uđu u П1 radnju gde prodajem, oni pitaju šta je od domaćih dizajnera jer žele da odavde ponesu to, a ne idu u radnje koje imaju robu kao svuda u svetu. Mi još uvek nemamo tu kulturu da kupujemo autorske komade domaćih dizajnera.

Tvoje modele nosila je Jelena Đoković, stilizovao si princezu Jelisavetu, a često na naslovnim stranama domaćih magazina tvoji modeli su u glavnoj ulozi. Govoriš kako ti je svaki klijent važan, a koga bi sa internacionalne scene voleo da vidiš u svojoj kreaciji?
Kao što nisam razmišljao ko bi ovde to nosio, nisam razmišljao ni ko bi to nosio u inostranstvu. Ja nemam razvijenu tu, možda je glupo da kažem, ali socijalnu inteligenciju. Nikada se nisam družio sa ljudima koji su bitni, koji bi mi pomogli, nisam vukao nikog za rukav da stavi moje stvari u novine ili da ih obuče. Ja sam kao neki mali hrabri krojač koji samo vredno radi i prati svoju viziju. Moj rad je moja preporuka i to je to. Ali moraću da razmislim ko bi od stranih ličnosti to mogao da bude.

Šta čini jedan brend?
Brend je reč koja se ovde često koristi i tamo gde joj mesto nije. Mislim da je samo par dizajnera u Srbiji uspeo da izgradi svoj brend, i to je to. Ako bi sutra neki stranac želeo da ih kupi, oni bi lako mogli da prodaju svoj brend i njima se stvarno divim. Čak i neka zvučna imena za koje zna široka masa nisu brend. Brend se bazira na kvalitetu, dobom proizvodu, marketingu, tradiciji, uokviren tako da čini celu jednu filozofiju, tako da je, nažalost, malo dizajnera koji su uspeli u tome.

Kolekcija proleće – leto 2017. Foto: Marko Vulević; Stajling: Lara Milanović; Šminka: Mina Abramović; Frizura: Đuka Ivanović; Model: Maja Marić @Fox Fashion Agency

Kako ti vidiš brend Vlada Savić u budućnosti?
Nemam neke velike ambicije, znam da bi trebalo da zvuči možda drugačije, ali u principu nemam. Imam ambiciju da pravim svoje kolekcije, da imam svoj atelje i prodajno mesto u Beogradu, i to je to. Ako se desi nešto veliko za inostranstvo, mislim na prodaju o kojoj sam pričao, a bazirana je na radu odavde, to bi bilo lepo. Mene ne bi činilo srećnim ništa što je megalomanski. Nije mi sreća u novcu, aplauzima, da me nose najveće zvezde u Srbiji. Ja sam srećan kada stvaram svoj svet. Dobar dizajner je onaj koji je stvorio svoj estetski univerzum koji funkcioniše nezavisno od drugog modnog univerzuma. Napraviti magiju oko sebe i svog brenda je nešto najteže.

Ti se sa suprugom konsultuješ u radu, ona vrlo često i prva proba modele tvojih novih kolekcija, a da ne govorimo o osloncu koji se vidi iz vašeg odnosa. Koliko ti je važno da imaš i taj ženski senzibilitet u procesu kreiranja i kako je to uticalo na tebe?
Ona je kao neki skretničar i pomaže mi možda manje u vizuelnom, a više u nekim odlukama o kojima sam pričao. Kada nisam siguran kojim putem treba da idem, onda ona nastupa, zato kažem da je kao skretničar (smeh).

Na čemu sada radiš i kakvi su ti bliski planovi?
Ja ne razmišljam nikada o samoj reviji, razmišljam o toj celoj slici kolekcije. Zamišljam 15 outfita, kako to teče, kako to funkcioniše zajedno ali i kako će posle pojedinačno funcionisati. Trenutna želja mi je da napravim malu wedding kolekciju, ali ne kroz čipku i til, već bi to bili moji modeli samo u beloj boji. Želeo sam da napravim pandan tome, da svoje modele koji su bestseleri selektujem i napravim ih i u crnoj boji. Da imam deset belih i deset crnih outfita. Mene često vezuju za boju, međutim, kad se neki komad oboji u crnu ili belu boju, to postaje potpuno druga priča koju želim sada da ispričam.

Prvo treba da se ispeče zanat, jer moda je zanatski pristup odevnom predmetu, pa tek onda umetnički. Bez znanja koje imaš u rukama, u svojih deset prstiju, nema ničega

Posao modnog urednika Bazara i stiliste je potpuno drugačija stvar od dizajnerskog, kako se tebi čini i koliko on doprinosi tvom primarnom zanimanju?
Odmah posle fakulteta počeo sam da radim na više strana i sve mi je bilo zanimljivo. Želeo sam da vidim kako stvari funkcionišu i krenuo sam u sve vode. Kad sve to krene, onda ti uvek bude žao da se otisneš samo na jednu stranu jer želiš da je istražiš do kraja i onda ti se desi da sediš na više stolica. S jedne strane je to super, jer se razvijaš i modu sagledavaš iz više uglova, kroz novine, klijente, stajling, komercijalni pristup, kroz rad za brendove. Ono što je zajedničko za sve jeste to što si ti ograničen, imaš zadate impute koje moraš da ispuniš. Meni puni baterije što sam ja u svom primarnom poslu slobodan, a umetnik ako nije slobodan, nije umetnik. Tako da sam uvek na dve strane. Kao da imam dve ličnosti, štrebersku, kada radim sa klijentima i za honorar, i ovu drugu, gde sam potpuno slobodan i izbacim sve kreativno što imam da kažem.

Kada se ne bi bavio modom, čime bi se bavio?
Pa enterijerom! Sada bih dao više novca za dobru stolicu nego za komad garderobe. Ja generalno imam stav da jedan talenat nikad ne ide sam, naročito kada je dizajn u pitanju, tako da bih se ja time bavio.

Kada bi trebalo da stilizuješ naslovnu stranu 42 magazina, kako bi izgledala, odrešene su ti ruke?
Ona bi izgledala minimalno, fashion, fashion, fashion! Jer ja vas percipiram kao fashion, ne znam zašto. Možda bi izgledala crno-belo zbog vašeg vizuelnog koncepta. Nekako inostrano,  kao vaš vizuelni identitet. Urbano, a kao da ne dolazi odavde. A stajling bih dao Lari da radi.

The post VLADA SAVIĆ: Dobar dizajner stvara svoj nezavisni estetski univerzum appeared first on 42 magazin.