Hermès – 42 magazin https://42magazin.rs 42 magazin Thu, 27 Jun 2024 12:27:26 +0000 en-US hourly 1 https://wordpress.org/?v=4.6.1 https://42magazin.rs/wp-content/uploads/2016/11/42icon.png Hermès – 42 magazin https://42magazin.rs 32 32 Marama može biti mnogo toga, čak i pravo, pravcato umetničko delo https://42magazin.rs/marama-moze-biti-mnogo-toga-42/ Thu, 07 Mar 2019 15:16:30 +0000 http://42magazin.rs/?p=37443 Otkrijte domaće umetnike i umetnice koji dizajniraju ili oslikavaju marame - spajajući modu, grafiku i likovnu umetnost u jednu skladnu celinu

The post Marama može biti mnogo toga, čak i pravo, pravcato umetničko delo appeared first on 42 magazin.

]]> Marama je najjednostavniji, a u isto vreme i najupečatljiviji aksesoar. Taj jedan komad tkanine može dosta toga reći o vama i vašim afinitetima
marama

Fotografija: Celebrate the Bird

Za muslimake marama je versko obeležje, za neke druge žene, feministkinje, alat političke borbe, a njome se može izraziti nacionalni sentiment, kao što je bio slučaj u SFR Jugoslaviji (pionirska marama)

No, u zapadnoj kulturi marama se najviše koristi kao modni dodatak, izraz damskog stila, a prvi put je široku popularnost stekla u 19. veku

Lagane, fino tkane svilene i kašmirske marame iz Indije obožavale su dame iz visokog društva. Carica Josephine – prva Napoleonova žena – imala je veliku kolekciju (zahvaljujući putovanjima njenog muža), a ubrzo su slične kopije počele da se proizvode i u Evropi, posebno u Francuskoj i Škotskoj.

Moderne marame prešle su dug put od tih, svojevrsnih statusnih simbola do fantastičnih modnih aksesoara koji usrećuju oba pola svih društvenih staleža. Takođe, one su odlične za razne umetničke eksperimente, izražavanje i oslikavanje.

Modna kuća Hermès bila je prva koja je patentirala grafiku na marami – 1837. godine, a ovaj potez inspirisao je mnoge umetnike poput Henrija Matissea, Jeana Cocteaua i Henryja Moorea, koji su marame doživljavali kao idealna platna za realizaciju svojih artističkih ideja. Neke od tih marama bile su ramljene i izlagane po muzejima, a naročito u londonskoj galeriji Lefevre, gde ih ima preko sto.

Marama kao umetničko delo nije strana ni na našem području, a odnedavno ima ih sve više. Nemali broj savremenih domaćih umetnika/ca, po uzoru na svetske majstore ili domišljate modne brendove, bavi se upravo dizajniranjem ili oslikavanjem marama, spajajući modu, grafiku i likovnu umetnost u jednu skladnu celinu.

Ako imate želju da osvežite vaš stil, ili da kupite umetnički rad – učinite obe stvari odjednom – nabavite umetnički oslikane marame. A evo i koje:

Cream Swan

Manje je više

Jednolinijske ilustracije žena na tkaninama u bojama zemlje i sunca, koje čine brend Cream Swan, kreira Jelena Barišić iz Novog Sada.

Osim dizajnom aksesoara, Jelena se bavi digitalnom ilustracijom, izradom vizuelnog identiteta i modnim stilizovanjem još od 2013. godine.

Ono što izdvaja brend Cream Swan od ostalih na ovoj listi jeste dizajnerkina očigledna težnja ka jednostavnosti, minimalizmu i sinergiji umetnosti i mode.

Dakle, ako volite jednostavan, ali upečatljiv detalj – izaberite maramu is Cream Swan palete, a na Instagram profilu brenda otkrijte i predloge kako da te marame nosite.

Celebrate the Bird

Elegancija na savremen način

Iza brenda Celebrate the Bird stoje dva beogradska multidisciplinarna umetnika, Di Ujdi & MLSTN, koji su nakon rada u oblasti dizajna, art printa i street arta poželeli da umetnički koncept prenesu u formu modnih aksesoara.

Marame Celebrate the Bird štampane su na nežnim materijalima, a zbog upečatljivih ilustrovanih kompozicija imaju mogućnost da izgledaju sasvim drugačije u zavisnosti od načina na koji se vezuju.

Brend je osmišljen sa idejom da pronađe balans između dekorativnosti i mogućnosti da se kroz modni detalj ispriča drugačija priča. Kroz prvu kolekciju New Beginnings dizajnerski duo predstavlja marame koje odišu elegancijom na savremeni način.

Issa Art Studio

Personalizovan umetnički aksesoar

Nakon završenih master studija na modulu dizajna tekstila Fakulteta primenjenih umetnosti i rada u mnogim poslovima i na projektima u struci, Isidora Radojković i Ljubica Isaković shvatile su da ih serijska proizvodnja domaće tekstilne industrije ne uzbuđuje, te su osnovale sopstveni brend – Issa Art Studio.

„Odlučile smo da probamo nešto same, što će spojiti našu strast, talenat, umetnost i praktično znanje koje imamo u rukama. Krenule smo sa minimalnim ulaganjem radeći u garaži, na terasi, u stanu, i posle tri meseca uspele smo da iznajmimo prostor i oformimo pravi umetnički studio“, kažu Isidora i Ljubica.

Svaka njihova marama je unikatna, ručno oslikana i likovno pismena, što se dopada svima onima koju u trenutnoj situaciji stilske monotonije vide mogućnost za isticanje svog drugačijeg ukusa. Svaka Issa marama može biti i personalizovana, tj, rađena po predlogu mušterije.

„Marame su rađene drevnom indonežanskom tehnikom batik, a koju mi potom modernizujemo. Uskoro ćemo u okviru našeg brenda raditi i novitete – elemente dekorativnog enterijera.“

Dulsineja Official

Sklad pravih i krivih linija, geometrijskih oblika, pastela i jarkih boja

Iza brenda svilenih marama nazvanog po Don Kihotovom idealu žene – Dulsineji od Toboza, a inspirisanim bauhausom i stvaralaštvom Lászla Moholy-Nagyja, stoji Dubravka Savić, novinarka i dizajnerka tekstila.

Ova talentovana devojka sve marame ručno slika, a karakteristične su po završnoj obradi i uglavnom apstraktnim desenima. Hrabro eksperimentišući sa suprotnostima – pravim i krivim linijama, kombinacijom pastelnih i jakih boja – Dubravka je stvorila prepoznatljiv modni detalj koji možete lako kombinovati.

The post Marama može biti mnogo toga, čak i pravo, pravcato umetničko delo appeared first on 42 magazin.

]]> Papirni 3D crteži u koje odmah poželite da uđete https://42magazin.rs/yulia-brodskaya-3d-papir/ Wed, 14 Nov 2018 22:39:12 +0000 http://42magazin.rs/?p=35480 Kad vidite ove radove, napadne vas misao: „Eh kad bi svet bio od papira!“

The post Papirni 3D crteži u koje odmah poželite da uđete appeared first on 42 magazin.

]]> 3d papir

Ruska dizajnerka Yulia Brodskaya crta papirom na papiru, a kad vidite njene radove, napadne vas misao: „Eh kad bi svet bio od papira!“

Mogli biste da pomislite da su ove ilustracije nacrtane rukom, ali ako pažljivije pogledate, shvatićete da su ova trodimenzionalna umetnička dela ručno rađena, sastavljena od dva jednostavna materijala: papira i lepka. Stvara ih Yulia Brodskaya koja je karijeru započela kao grafička dizajnerka, preselila se iz Rusije u Veliku Britaniju, ubrzo napustila kompjutersko programiranje i zamenila ga papirnim rukotvorinama.

3d papir 3d papir  3d papir 3d papir  3d papir 3d papir

Umesto da crta, ona dizajnira raznobojne ilustracije – papir u boji pažljivo seče na trake i savija ga stvarajući bogata, očaravajuća trodimenzionalna dela – crteže od papira – portrete, cveće, tipografiju, reklame…
Yulia je već sarađivala sa brendovima kao što su Hermès, Ferrero, Paramoount Pictures i Wimbledon.

Njene jedinstvene ilustracije, zbog inovativnosti, ali i same estetike, retko koga ostavljaju ravnodušnim.

The post Papirni 3D crteži u koje odmah poželite da uđete appeared first on 42 magazin.

]]> Zašto smo potisnuli period kada je Martin Margiela vodio kuću Hermès? https://42magazin.rs/martin-margiela-hermes/ Mon, 29 Jan 2018 10:31:33 +0000 http://42magazin.rs/?p=26638 Izložbom Margiela: Godine u kući Hermès otkrivaju se manje poznati deltalji o inače misterioznom modnom genijalcu – Martinu Margieli

The post Zašto smo potisnuli period kada je Martin Margiela vodio kuću Hermès? appeared first on 42 magazin.

]]> U martu modni svet čeka otvaranje dve velike izložbe posvećene Martinu Margieli, genijalnom belgijskom dizajneru poznatom po dekonstrukciji ne samo odeće već i cele modne scene.
Martin Margiela za Hermès jesen/zima 2001-2002

Martin Margiela za Hermès, jesen/zima 2001-2002.

Modni mađičionar Martin Margiela poznat je po tome što je konstantno odbijao da se fotografiše i za većinu publike ostao anonimna ličnost. Gotovo niko ne zna kako on izgleda, a kada pokušate da izguglate njegove slike, naići ćete na limitiranu seriju portreta iz mladosti. E baš njemu u čast Parižani priređuju nekoliko izložbi, ali ne, nijedna nam ne otkriva intimu poznatog dizajnera. Već nešto mnogo interesantnije.

Kako nikada nije dao formalni intervju, skoro anonimni Margiela bio je apsolutna suprotnost dizajnerskim superstarovima današnjice

Prvu izložbu smo već spomenuli u Art kalendaru za 2018, dešava se u modnom muzeju Palata Galliera i fokusira se na dizajnerov rad u periodu od 1989. do 2009. godine, dekonstrukciju, te dizajn bez logoa koji je uticao na čitavu scenu. Druga, nama veoma zanimljiva, otvara se 22. marta u Muzeju dekorativnih umetnosti. Nazvana je Margiela: Godine u kući Hermès i bavi se manje poznatim delom Margieline karijere kada je, na poziciji art direktora luksuzne francuske kuće Hermès, kreirao ženske kolekcije.

Levo: Hermès jesen/zima1998-1999, ‘Odeća kao način života’; Foto: John Midgley; Desno: Hermès jesen/zima 2001-2002, Foto: Ralph Meck

Levo: Hermès jesen/zima1998-1999, ‘Odeća kao način života’; Foto: John Midgley;
Desno: Hermès jesen/zima 2001-2002, Foto: Ralph Meck

U aprilu 1997. Margiela postaje novi kreativni direktor Hermèsa. Ovaj pionir minimalizma i dekonstrukcije, skoro anonimna ličnost koja nikada nije dala formalni intervju, bio je apsolutna suprotnost dizajnerskim superstarovima današnjice i nelogičan izbor za kreativnog direktora komercijalne, tradicionalne modne kuće. Sve po čemu su ga poznavali suprotstavljalo se Hermès stilu: njegovom klasičnom dizajnu, jarkom i veselom koloritu, Kelly torbi i svilenim šalovima s upadljivim paternima.

Umesto na avangardnom konceptu, fokus je bio na kvalitetu, a dizajn inspirisan odećom za sport i rekreaciju iz 1920.

Iako je publika očekivala dekonstrukciju pomenute Kelly torbe, Margiela je debitovao s nečim sasvim suprotnim: u Hermès kolekciji za jesen-zimu 1998, umesto na avangardni koncept, fokusirao se na kvalitet materijala, a u dizajnu bio inspirisan modelima za sport i rekreaciju iz dvadesetih godina.

Tokom rada u kući Hermès Margiela je stvarao vanvremenske kolekcije; odeću koja neće postati demode zbog određenog paterna koji obeležava dekadu ili trendi siluete. Imao je jasnu viziju za brend, sasvim drugačiju od svega što je radio za sopstvenu dizajnersku kuću. Upravo u ovome ogleda se njegova genijalnost jer malo je koji dizajner sposoban da uđe u srž i vizualizuje ideju tradicionalnog brenda, a pogotovo ako se to ne poklapa s njegovim ličnim stilom.

Levo: portret Hermès žene: Marie-Anne. Foto: Roland Stoops i grafički dizajn Jelle Jespers; Desno: kolekcije za proleće/ leto 2003. i 1989; Foto: Ronald Stoops i grafički dizajn Jelle Jespers

Levo: portret Hermès žene: Marie-Anne. Foto: Roland Stoops i grafički dizajn Jelle Jespers; Desno: kolekcije za proleće/ leto 2003. i 1989; Foto: Ronald Stoops i grafički dizajn Jelle Jespers

Margela je u Hermèsu bio brilijantan, ali ne i napadan, i što je najvažnije – radio je s željom sa usreći dame, da im ponudi udobnu odeću koja će ih osloboditi. Bio je prvi koji je ženskim kolekcijama dao jak identitet, a s kojim se kuća i danas identifikuje. Asocijacija na Hermès ženu je – samostalnost, ostvarenost, jačina, stil, stav.

Bio je prvi koji je ženskim kolekcijama dao jak identitet, a s kojim se kuća i danas identifikuje

Ipak, ovaj period njegovog rada uspeli smo da potisnemo i zato nam je izložba koja se upravo na to fokusira veoma interesantna. I mislimo da nije slučajno što se organizuje baš sada.

Levo: Hermès jesen/zima 2001-2002; Foto: Marina Faust; Desno: jesen/zima 2002-2003; Foto: Marina Faus

Levo: Hermès jesen/zima 2001-2002; Foto: Marina Faust; Desno: jesen/zima 2002-2003; Foto: Marina Faust

Iako je Margielin dizajn za Hermès manje radikalan u poređenju s onim što je radio u sopstvenoj kući Maison Martin Margiela, on demonstrira diverzitet neophodan u dizajnerskom radu i sposobnost prilagođavanja različitim idejama, što se apsolutno kosi s današnjim trendom nametanja ličnih estetika kreativnih direktora koji se smenjuju na čelima tradicionalnih modnih kuća.

The post Zašto smo potisnuli period kada je Martin Margiela vodio kuću Hermès? appeared first on 42 magazin.

]]>