Proleće-leto 2018. izašlo je iz Ines Atelierstudija, a kako i sama dizajnerka kaže, inspiracija za novu kolekciju bila je ponovno razotkrivanje ženstvenosti kroz senzualnost i eleganciju. Žena kojoj su namenjeni modeli je jaka i zrela, ali u isto vreme nežna i nestašna. Sofisticirani pristup senzualnoj dekonstrukciji siluete, sa dozom romantike i poetičnosti, laska ženskoj figuri fluidnim krojevima. No, pošto fotografije uvek govore više od reči, zavirite u lookbook u galeriji koja sledi.
[See image gallery at 42magazin.rs]

Snimljen u Parizu u stanu čiji je enterijer spoj klasičnog francuskog stila i savremenog duha bogatog umetninama i art deco detaljima. A pariska imena koja se nalaze u potpisuju projekta jesu David Paige, zadužen za fotografiju, Sanda Simona kao dizajner saradnik, stilista Ivona Yvon, šminka Masae Ito, frizura Yoshico Haruki, dok je model Elodie iz agencijeM Management.

The post Pariski šik sa srpskim dizajnerskim potpisom appeared first on 42 magazin.

Nije neka novost da se i moda i njeno shvatanje u prošlom veku razlikuju od toga šta ona danas jeste. Naravno, sve je drugačije: proces dizajniranja, koncept, ideja, inspiracija, materijali, način izrade, veličina jedne kolekcije, broj radnika u modnim kućama, njihova zanimanja, vreme nastajanja čitave kolekcije ili samo jedne haljine, fizički izgled modela koji nose haljine, pa šminka, frizura, scenografija, publika, novine i mediji… sve! Ali nije se baš sve promenilo – jedna stvar ostala je ista, a to je ime, kao na primer jedno i to vrlo zvučno – Balenciaga! Namerno kažemo ime jer naziv ove kuće, kao i većine drugih, jeste ime, porodično ime, tačnije prezime jednog Cristóbala.

On je svoj prvi butik otvorio 1919. u Španiji, pre čak 99 godina, i tada je rođen brend koji danas poznajemo kao Balenciaga. A danas, 2018. godine, nakon što je prikazao poslednju kolekciju jesen-zima, Demna Gvasaila (od 2015. dizajner na čelu modne kuće) kaže da stvara isto kao što bi to radio Cristóbal Balenciaga Eizaguirre da je i danas živ. A mi se pitamo – da li bi? Upravo zato pravimo modnu retrospektivu i analiziramo modnu umetnost Cristóbala Balenciage ne bismo li došli do odgovora na ovo pitanje.

Rođen 21. januara 1895. godine, već sa dvanaest godina Cristóbal je naučio da kroji i šije, što ga je, kako tada tako i sada, činilo jedim od vrlo retkih dizajnera koji je sposoban da pomoću svojih deset prstiju od zamišljene ideje iscrta najpre skicu na papiru, a zatim i izradi haljinu – bez ičije pomoći!

Iako je vrlo brzo počeo da širi svoj biznis otvorivši radnje u Madridu i Barseloni, a aristokratska klijentela bila je potvrda njegovog dizajnerskog pravca, ipak, morao je da napusti Španiju zbog Španskog građanskog rata. Tada se seli u Pariz, gde svom imenu dodaje titulu „kralj ženske mode“, a to ne kažemo mi, već njegove kolege-rivali-savremenici – veliki Christian Dior i čuvena Coco Chanel, a ta titula govorila je da je on jedini dizajner visoke mode u pravom smislu te reči, te da su svi ostali samo dizajneri.

Cristóbal se nije obazirao na društvo niti je želeo da njegov rad reflektuje vreme u kome stvara. Da nije bilo tako, ne bi se on pomakao daleko od početne tačke, već bi se kretao u domenu poznatog i već viđenog

No, njegova najveća dostignuća nisu savršeno izvedene haljine od tila za princeze od kojih zastaje dah, već dekonstrukcija ženske siluete koja je tih 50-ih i 60-ih godina bila apsolutno revolucionarna. Upravo ona otvorila je vrata i pokazala nov pravac sledbenicima kao što su Oscar de la Renta, koji je od Balenciage učio da crta skice, Emanuel Ungaro ili njegov najbolji učenik Hubert de Givenchy.

Upravo zbog svojih sposobnosti da realizuje sve što zamisli, on je bio u mogućnosti da se s lakoćom poigrava formom, pa je ono što je Christian Dior forsirao – uzan struk i volumen – Balenciaga potpuno izostavio postavivši potpuno nove, danas prepoznatljive standarde tog vremena. Njegov vajarski pristup i skulpturalne forme dale su nove siluete koje danas vezujemo za to vreme. Tunika-haljina, balon-forma, tričetvrt rukavi, haljina ispod kolena u pun gloh sa spuštenom linijom struka, zatim takozvana džak-haljina i nezaobilazni šeširi za francuski chic samo su neki od istorijskih Balenciaga modela.

On je prvi zahtevao od modela da se ne osmehuju i ne gledaju u kameru ili publiku, već sa strane sa ozbiljnim, neutralnim izrazom lica. Prezentovanje njegovih novih kolekcija bilo je u tišini kako bi akcenat bio samo na modelima, njihovom kroju i materijalu. A kako bi sprečio kopiranje, dizajner je medijima pokazivao kolekciju dan pre prodaje za razliku od ostalih koji se i do četiri nedelje ranije pozivali štampu u svoj atelje.
On je koračao van postavljenih pravila za to vreme ne samo svojim dizajnom već i ličnošću jer je smatrao da status buržoazije ne znači mnogo, pa nikada nije bio njen član, što su mu mnogi zamerali.

Kada je osetio umor, sam je pred smrt zatvorio svoju modnu kuću u Parizu 1968, a umro je 1972. Ponovno otvaranje modna kuća doživela je 1986. kada ju je otkupio Jacques Bogart S. A. Prvu kolekciju dizajnirao je Michael Goma, zatim ga je 1992. godine zamenio Josephus Thimister, pa Nicolas Ghesquière, koji je bio na mestu kreativnog direktora čitavih 15 godina, sve do 2012. Iste godine dolazi Alexander Wang na tri godine i nakon njega 2015. godine Demna Gvasalia preuzima dizajnersku palicu.

Ako uporedimo prvog i poslednjeg dizajnera, moglo bi se reći da obojica izazivaju more komentara u svom okruženju jer se njihov dizajn kreće van ustaljenih granica vremena u kome stvaraju, ali wow efekat nema isti početni motiv, kao ni posledice koje važe za obojicu. Cristóbal se nije obazirao na društvo niti je želeo da njegov rad reflektuje vreme u kome stvara. Da nije bilo tako, složićete se, ne bi se on pomakao daleko od početne tačke, već bi se kretao u domenu poznatog i već viđenog. On je želeo da njegov rad reflektuje njega kao dizajnera. Upravo takav način nezavisnog razmišljanja stvorio je velike umove koji su ostavili trag u istoriji mode, umetnosti, politike, nauke… Baš zato su Balenciaga krojevi jedna karika u lancu modne evolucije. To što se danas postavlja pitanje otkud evoluciono tapkanje u mestu kada svi negde žurimo, to je već druga priča.

Demna ima malo drugačiji pristup. Za njega je vreme u kome stvara početak i kraj! To mu je početna inspiracija za stvaranje kolekcije, a sama kolekcija reflektuje sadašnjost i društvo, a onda su tu i konzumenti koji u kolekciji prepoznaju poznato, ono što već znaju u nekom obliku, pa ga doživljavaju kao blisko. I tako inspiracija-kolekcija-konzumenti postaju krug koji je očigledan u Demnim stvaranju, a to biva i njegov dizajnerski potpis.

Ono što je utisak na kraju jeste da ovo kružno kretanje nema prostora za širenje i uvođenje nečeg novog, o čemu svedoči poslednja kolekcija čija je ideja jasno ne mnogo drugačija od prethodne. Možda je njegova prva kolekcija za Balencagu bila šok, no, kada on prođe, sve postane jasnije, pa i cilj jednog od omiljenih dizajnera današnjice, a to je profit, instant-trend moda i ojačana veza sa vodećom ciljnom grupom danas – milenijalcima. Ako analiziramo na šta nas podseća iz istorije, bio bi to pop-art pravac u umetnosti i Demna bi ličio na neku verziju Andyja Warhola, recimo.

Ali ni to nije tema, zato se vratimo na početno pitanje: kao što je Demna sam rekao, a mi se oko toga zamislili – da li on danas radi isto što bi Cristóbal Balenciaga radio da je živ?
‒ Ne.
Ovo su dva različita stvaraoca kako po početnoj ideji, tako u realizaciji, rezultatu i načinu razmišljanja tokom procesa od ideje do realizacije. I to je okej, samo je važno znati da im je jedino zajedničko jedno, a to je – Balenciaga natpis na etiketi.

The post Balenciaga: Put od Cristóbala do Demne dug 99 godina appeared first on 42 magazin.

Čuveni dizajner Azzedine Alaïa, koji je preminuo novembra prošle godine, nikada nije želeo memorijalni oproštaj, baš zato je ova izložba u centru pažnje svih modnih poznavalaca, a svaki njen posetilac daje omaž njegovom životnom delu. Namerno kažemo životnom delu, jer Azzedine je posvetio život dizajnu, visokoj modi, analizi ženskog tela i neprestanim pokušajima da svakim krojem naglasi lepotu svake njegove linije.

Pravi način da se posthumni memorandum ovako velikog stvaraoca izvede jeste kroz izložbu na kojoj će njegov rad govoriti o njemu bez reči, krojevima i siluetama koje ostavljaju utisak skulpturalnih dela

Iako rođen u Tunisu, Pariz se smatra gradom u kojem počinje njegov dizajnerski život. Studije vajarstva i detaljno izučavanje ljudskog tela kroz teoriju i praksu ključni su segment koji je doprineo njegovom dizajnerskom pravcu. I zaista, kada pogledate krojeve njegovih haljina, i bez predznanja jasno je da on njima komplementira ženskom telu kao što to čini opčinjen renesansni vajar.

Na izložbi pod nazivom Je Suis Couturier nalazi se 41 haljina s potpisom Azzedine Alaïa

Njegova profesionalna karijera počinje s kućom Christian Dior, gde je radio kao krojač, potom preko Guya Larochea, do Thierryja Muglera. Krajem 70-ih godina otvara svoj mali atelje u stanu i počinje da stvara Azzedine Alaïa svet kakav danas poznajemo. Zato je pravi način da se posthumni memorandum ovako velikog stvaraoca izvede kroz izložbu na kojoj će njegov rad biti prikazan publici i govoriti velike reči o njemu bez reči, krojevima i siluetama koje ostavljaju utisak skulpturalnih dela.

Kada pogledate krojeve njegovih haljina, i bez predznanja jasno je da on njima komplementira ženskom telu kao što to čini opčinjen renesansni vajar

Postavku nedavno otvorene izložbe pod nazivom Je Suis Couturier čini 41 haljina sa njegovim potpisom, a odabrani komadi su isključivo u crnoj ili beloj boji, pa je na taj način forma svakog kroja dodatno naglašena. Izložba je na raspolaganju svima koji se nađu u Parizu do 10. juna, a tačna adresa je Association Azzedine Alaïa, 18 rue de la Verriere, Paris 4th.
Za slučaj da Pariz ipak nije na vašem putnom planu do juna, imamo online izložbu omiljenih komada Azzedine Alaïe u galeriji koja sledi i svakom fotografijom potvrđujemo još jednom ko je zapravo bio Azzedine Alaïa. A odgovor na to pitanje i jeste naziv izložbe Je Suis Couturier iliti na srpskom – ja sam dizajner visoke mode!

[See image gallery at 42magazin.rs]

The post Modna retrospektiva: Azzedine Alaïa appeared first on 42 magazin.

Ako posmatramo decembar s modnog aspekta, prva asocijacija je, naravno, novogodišnji šoping! Vreme je sniženja i konačno možemo da priuštimo komade koji su inače iznad našeg ličnog stilskog budžeta. No, kada je reč o modnim kućama, one sada, osim što sumiraju godišnje utiske u brojkama i prave finansijske prognoze za narednu, ovih dana predstavljaju super nove pre-fall kolekcije. Pređite listu od 10 brendova, možda vas neki modeli inspirišu, pa promenite svoj šoping pravac.

Gucci

Alessandro Michele poželeo je da napravi svojevrstan omaž svojim omiljenim filmovima The Bird i Inferno, pa je njegova nova kolekcija kostim, dok mu je Rim poslužio kao scenografija. Što, složićete se, u ovoj konstelaciji stvari ima smisla jer njegov dizajnerski pravac više liči na scenski kostim nego na savremenu odeću, no trendseterke se sa ovim neće složiti jer Gucci od glave do pete ipak ostavlja utisak.

Tory Burch

Sa samo 12 fotografija editorijalskog tipa, ovde je akcenat na atmosferi koju kolekcija treba da prenese. Odeća je u drugom planu, u svojstvu sredstva koje treba da dopuni utisak poruke koju modna kuća želi da prenese, a poruka glasi: manje je više.

Versace

Poznata modna kuća odlučila je ove sezone da igra na sigurno, pa da se nađe za svakog ponešto, i to bukvalno. Ovde su u nekoliko fotografija pokriveni svi trendovi – sport, logomanija, devedesete, osamdesete, futurizam, printovi geometrijski i animal, monokolor,  zlato, pliš, koža, krzno, sve je tu, pa ko voli nek izvoli i odabere pravac po svojoj volji.

Max Mara

Kreativni direktor Max Mare ovom kolekcijom želeo je da baci fokus na prepoznatljiv kaput s Max Mara potpisom. Redizajn ovog klasika u nekoliko verzija i boja obeležio je kolekciju, dok su maksi-haljine i aksesoar tu da zaokruže stilsku priču.

Jil Sander

Ovde je dizajnerski pristup inspirisan trenutnim stanjem u svetu, kako ekološki tako i sa svih drugih aspekata. Ideja je bila da odeća bude pozitivna i kontrastna svim problemima, pa su tako krojevi mekanih zaobljenih ivica bili izbor dizajnera jer strogi krojevi sa naglašenim uglovima daju strog utisak koji su želeli da izbegnu. Odeća treba da grli onog ko je nosi i da na nežan način daje komfor, kaže dizajnerski dvojac.

Roberto Cavalli

Novi kreativni direktor brenda Paul Surridge, nakon prve kolekcije za proleće-leto koju je prestavio u Milanu, otkriva nam novi Cavalli pravac korak po korak. Osim glamuroznih večernjih izdanja, on želi da sinonim za brend postane i dnevna odeća jednostavnijeg kroja sa fokusom na kvalitetne materijale, što je i pokazao kroz ovaj pre-fall set za koji morate dva puta da proverite da li ispod piše Cavalli.

Diane von Furstenberg

Ako vas ove fotografije asociraju na plažu, to nije slučajno, jer upravo to je bilo na umu dok su nastajale skice. Naime, modeli su za godišnje odmore koji dolaze, pa su lepršave haljine, one na preklop, po kojima je brend poznat, nezaobilazni komadi. Ono što je nas privuklo jeste to što je nekoliko različitih modela i tipova fotografija pokazalo da je ovo kolekcija za sve žene bez obzira na podneblje sa kog dolaze.

Carolina Herrera

Sreća, sreća, radost jeste moto gospođe Caroline jer, kako i sama kaže, ovo je modna kuća sreće, a to treba da reflektuje žena koja nosi njenu odeću. Floralni motivi, vedre boje i lepršavi krojevi su tu da vam pomognu u tome.

Altuzarra

Fotografije kojima je predstavljena nova kolekcija slikane su napolju, a to nije slučajno jer je inspiracija za nastajanje modela parka. Da, jakna koju verovatno imate kod kuće, pa je njena razrada dovela do cele serije na zadatu temu. Printovi i pletiva na ostalim komadima nastaju kao potreba da se popuni stajling.

Chanel

Iako su sve modne kuće pre-fall predstavile fotografijama, Chanel je, kao i uvek, napravio spektakularnu skupocenu reviju od preko 80 stajlinga, koju su izneli najpoznatiji modeli, a lokacija je bila rodni grad dizajnera Lagerfelda – Hamburg. Dok je modni krem sedeo u prvim redovima, Karl je objasnio da su jednostavniji modeli nego inače tu zato što je Hamburg praktičan grad, pa je filozofija koja stoji iza nove kolekcije u skladu sa tim.

The post Nova pre-fall 2018. sezona za kraj godine appeared first on 42 magazin.