U predgovoru romana Slika Dorijana Greja Oskar Vajld piše svojevrsni manifest umetnosti i, između ostalog, kaže: „Oni koji u lepim stvarima nalaze lepa značenja prosvećeni su. Za njih ima nade.“

Pablo Picasso – Guernica

Da li vam je poznat sledeći osećaj: stojite na primer u muzeju pred nekom slikom, recimo, u Madridu pred Pikasovom Guernicom, koja je visoka 3,5 i široka 7,8 metara, i gledate najveću kritiku nemilosrdnog razaranja koje donosi rat. Posmatrate iskrivljenog bika, patrona španske kulture, koji cvili nad rušenjem i nedužnim civilima koji su stradali u građanskom ratu i osetite – nešto. Osetite da ste skamenjeni. Zatim hoćete da se pomaknete, ali stopala su se ulila u pod. Onda je tu i crnilo, blaga nesvestica, nestaje sve osim te slike i vas. Doživljavate iznutra poplavu koja hoće da izađe. Mora da izađe. U vama implodira lepota i želi napolje. Iz vas izlaze najrazličitiji trzaji osećanja: drhtavica, graške znoja, oči vam postaju velike. Možda i teško dišete. I dalje ne možete da se pomerite jer strahovito je veliko to što gledate. Pomeriti se značilo bi blasfemiju.

Kada, konačno, nakon svih mikrosenzacija uspete da izađete, vi ste zauvek promenjeni.

Michelangelo – Pieta

… Onda je tu i crnilo, blaga nesvestica, nestaje sve osim te slike i vas. Doživljavate iznutra poplavu koja hoće da izađe. Mora da izađe. U vama implodira lepota i želi napolje. Iz vas izlaze najrazličitiji trzaji osećanja: drhtavica, graške znoja, oči vam postaju velike…

Ako ste nekad osetili tako nešto, pred Guernicom, ili vas je tako raznela Mikelanđelova Pietà, ili Šumanovićeva Vojvodina, ili bilo šta, moguće je da ste bili žrtva Stendalovog sindroma. Stendalov sindrom je svojevrsni estetski šok, nazvan još i firentinski sindrom, i registruje se kao psihosomatski poremećaj koji najčešće doživljavaju turisti izloženi muzejskim postavkama i remek-delima svekolike svetske umetnosti.

Stendhal

Sindrom najčešće prate fizički i somatski osećaji kao što su nesvestica, vrtoglavica, ubrzan rad srca, a zabeležene su i zaoštrene posledice zbunjenosti u vidu halucinacija. Ko je ciljna grupa? Nema preciznog podatka, ali su sigurno podložniji labilniji, hipersenzitivni pojedinci i oni koje i inače umetnost dotiče. Kao što naziv upućuje, sindrom je naziv dobio po francuskom autoru Stendalu, koji je svoju impresiju pred crkvom Santa Maria del Fiore i opisao:

Prekjuče, kad sam se spuštao s Apenina i približavao Firenci, srce mi je snažno lupalo. Kakva detinjarija! Najzad, na jednoj okuci, pred očima mi je pukla ravnica i ugledao sam izdaleka, kao tamnu masu, crkvu Santa Maria del Fiore i njenu čuvenu kupolu, remek-delo Bruneleskija. Eto, tu su živeli Dante, Mikelanđelo, Leonardo da Vinči!, rekao sam samom sebi. Eto, to je ta plemenita varoš, kraljica srednjeg veka! U okviru tih zidina ponovo se začela civilizacija.

(Iz rukopisa u kome Stendal opisuje simptome firentinskog sindroma)

Dakle, ukoliko planirate posetu nekom svetskom muzeju i tamo možda osetite nešto slično, ne bojte se – to samo znači da vas je umetnost u sebe uvukla i da je estetika uradila svoje.

The post Da li i vi, možda, patite od Stendalovog sindroma? Proverite appeared first on 42 magazin.

Iako su poznate njegove skulpture, crteži i keramika, sebe je smatrao, pre svega, slikarem – to je bio medij kojim se najveštije izražavao.

Harizmatičan lik, pop ikona, otelotvorenje modernog umetnika – Pablo Picasso.

Slikar iz slikarske porodice

Pablo Ruiz Picasso rođen je u kreativnoj porodici – otac mu je bio slikar i odmalena ga je podučavao raznoraznim trikovima s četkicom.

Formalni umetnički trening počeo je kada je Pablo imao 11 godina. Nekoliko slika iz tih tinejdžerskih godina preživelo je i do danas, poput First Communion (1895) – jedne tipične akademske studije.

Formalni umetnički trening počeo je kada je Pablo imao 11 godina

Otac nastavlja da ga usmerava i sakuplja novac kako bi sina odveo u Madrid da vidi radove španskih umetničkih majstora. Na kraju, familija se seli u Barselonu, gde Picasso nastavlja da se školuje, i opet – za umetnika.

Els Quatre Gats

Upravo je u Barseloni Picasso počeo da sazreva u umetnika kakvog znamo. Bio je čest gost kafea Els Quatre Gats, jednog zadimljenog mesta u kom su sedeli boemi, anarhisti i modernisti. Oni ga upoznaju sa Art Nouveau pokretom i simbolizmom, kao i slikarskim opusom umetnika kao što su Edvard Munch i Henri Toulouse-Lautrec.

Zakoračio je međ kulturnu avangardu i mesto na kom su mladi umetnici bodreni da se izraze na najrazličitije i najkreativnije načine. Tu se razvilo seme njegove inspiracije.

Picasso se združuje s Georgesom Braqueom – forme na platnima postaju teže i solidnije, a ivice oštre i linearne. Tako je počeo njegov slikarski put ka kubizmu

Od 1900. do 1904. Picasso često putuje, provodi vreme u Madridu i Parizu. Počinje da pravi skulpture, ali u isto vreme radi na slikama koje su danas poznate kao Plavi period – po plavo-sivkastoj paleti koja dominira platnima i čini ih melanholičnim. Kritičari i analitičari povezuju ovu seriju s tugom koju je umetnik osetio nakon samoubistva Carlosa Casegemasa – prijatelja iz Barselone.

Plavi akt, 1902. godina

Godine 1904. Picassova paleta biva veselija, i prerasta u crvenu – tako nastaje serija slika, čuveni Crveni period. Na ovim platnima preovlađuju nijanse crvene boje, a fokusirao se na oslikavanje cirkuskih performera i plesača. Slike deluju vedro i optimistično, opisuju jedno duševno stanje više nego specifične situacije.

Pirejka s rukom na ramenu, 1901. godina

Nakon Crvenog perioda i od 1906. godine, Picasso se združuje s Georgesom Braqueom – forme na platnima postaju teže i solidnije, a ivice oštre i linearne. Tako je počeo njegov slikarski put ka kubizmu.

Umetnička kuća koju je Pablo izgradio

Uticaj Pabla Picassa na čitav svet, ne samo umetnički, dubok je i dalekosežan.

Guernica

Kubizam, umetnički pokret koji je proslavio, bio je aktuelan gotovo pedeset godina. U svakoj etapi karijere, od klasičnih dela do radova iz Pariza četrdesetih godina, jednako je dobro prihvaćen – kako među publikom, tako i među kritikom.

Pa i danas, gotovo 40 godina nakon smrti umetnika, možemo gledati aktuelne serije i filmove o njemu, njegovoj umetnosti i životu, jer ovaj čovek ne prestaje da fascinira!

Nakon rata, iako se energija avangarde i modernističkog umetničkog stvaralaštva seli u Njujork, Picasso ostaje umetnički titan i ne dozvoljava da bude ignorisan. Iako su apstraktni ekspresionisti uspeli da nadjačaju određene segmente popularnosti kubizma, Muzej moderne umetnosti u Velikoj jabuci poznat je kao kuća koju je Pablo izgradio zbog činjenice da je malo-malo izlagala njegove radove.

Tri muzičara

Kada je otvorena MoMA, 1930. godine, prva izložba uključivala je čak petnaest Picassovih radova. Bio je deo visokouticajnih ekspozea Alfreda Barra – Cubism and Abstract Art (1936) i Fantastic Art, Dada, Surrealism (1936‒37).

La guitara

Iako je njegov slikarski uticaj opao nakon šezdesetih, duboko se urezao u temelje savremene umetničke istorije i postao istinska pop ikona, čiji je začudan život nastavljao da fascinira javnost.

Pa i danas, gotovo 40 godina nakon Pablove smrti, možemo gledati aktuelne serije i filmove o njemu, njegovoj umetnosti i životu, jer ovaj čovek ne prestaje da fascinira!

The post Pablo Picasso – slikar, skulptor, keramičar i POP ikona! appeared first on 42 magazin.