Ne želimo da živimo u 1997. godini, ili obnavljamo gradivo već 2.367. put, već šetamo do bioskopa i biramo neke odlične nove naslove:

Animirani: S ljubavlju, Vinsent: Misterija Van Goga

U pitanju je jedinstveno kinematografsko delo o jedinstvenom umetniku – Vinsentu van Gogu, koji je ujedno prvi u istoriji u potpunosti naslikan animirani film na svetu. Film govori o brilijantnom i problematičnom holandskom slikaru iz 19. veka, a kompletan film je u potpunosti oslikan u skladu sa slikama i stilom Van Goga. Proces je trajao dve godine. Svaki od 56.800 frejmova filma su zapravo ulja na platnu, koja je uradio tima od čak 60 slikara, a oni su koristili istu tehniku koju je koristio i Van Gog.

Život i kontroverzna smrt Vinsenta van Goga ispričana kroz njegove slike i likove na njima.
Intriga se otkriva kroz intervjue s likovima koji su bili najbliži Vinsentu i kroz dramatičnu rekonstrukciju događaja koji su doveli do njegove smrti. Film prikazuje 120 Van Gogovih najpoznatijih slika. Radnja koja je nastala na osnovu 800 pisama koje je slikar sam napisao vodi nas do značajnih ljudi i događaja u vremenu pre njegove neočekivane smrti. Svaka scena naslikana je tehnikom kojom je i sam Vinsent slikao. Scenario i režiju potpisuje Dorota Kobjela i Hju Velčmen, dok su za produkciju zaduženi BreakThru Films i Trademark Films. Naša publika imaće priliku da ekskluzivno nakon premijere filma 21. decembra razgovara sa umetnicima Biserkom Petrović i Vladimirom Vinkićem, koji među slikarima ovog filma.

Dokumentarac: Druga strana svega

Rediteljku Milu Turajlić već svi dobro znamo po ostvarenju Cinema Komunisto, u kom smo se, kroz priču o filmskoj industriji u vreme Jugoslavije, podsetili raspada jedne zemlje. U sličnom maniru Mila, svojim novim filom Druga strana svega, kroz intimne razgovore majke i ćerke, ispituje ishode političkog angažovanja u vremenu nacionalizma, građanskog rata i diktature. Dok rediteljka traži odgovore od svoje majke o njenoj borbi i razočaranjima, hronika jedne porodice postaje i portret jednog društva tokom političkih nemira i postavlja pitanje da li i kako nove generacije nastavljaju i oblikuju borbu za budućnost zemlje u kojoj žive.

Ostvarenje Druga strana svega premijerno je prikazano na Amsterdamskom najprestižnijem festivalu dokumentarnog filma, gde je dobila i prestižnu nagradu za najbolji film, a beogradsku premijeru imao je na Festivalu autorskog filma 29. novembra i bio ispraćen ovacijama publike. Ovaj film je prva koprodukcija HBO Europe kod nas.

Muzički: Grejs Džouns

U junu je održala prvi koncert u našem regionu kada je otvorila šesto izdanje festivala Dimensions. Ko nije bio na koncertu (a i oni koji jesu bili), nikako ne sme propustiti dokumentarac o modnoj i muzičkoj ikoni Grejs Džouns, a koji je režirala Sofi Fajns.

Ovaj film sniman je preko deset godina, a jedan je stilski i nekonvencionalni pogled na Grejs – veliku umetnicu s Jamajke i zvezdu new wavea.

Film će se prikazivati u bioskopima od 9. decembra.

Blockbuster: Ratovi zvezda: poslednji džedaji

Deluje da će nas franšiza Ratovi zvezda nadživeti! Ako je tako, hajde da se zabavimo dok smo tu. U najnovijoj Star Wars epizodi nastavlja se saga o Skajvokerima, a uz to nova ekipa likova otkriva neke šokantne detalje o njihovoj prošlosti. U filmu igraju Mark Hamil, Keri Fišer, Adam Drajver, Dejzi Ridli, Džon Bojega, Oskar Ajzak, Lupita Njongo, Endi Serkis, Domnal Glison, Entoni Danijels, Gvendolin Kristi, Keli Mari Tran, Lora Dern i Benisio del Toro.

Scenarista i reditelj je Rajan Džonson, a producenti Ketlin Kenedi i Rem Bergman. Džej Džej Abrams, Tom Karnovski i Džejson Makgalin su izvršni producenti.

Ratovi zvezda: Poslednji džedaji u sve naše bioskope stiže 14. decembra.

The post Obavezna decembarska šetnja do bioskopa appeared first on 42 magazin.

Godine 1967. Aretha Franklin imala je samo 25 godina. U to vreme, kada mlada žena zađe u drugu polovinu druge decenije, već se smatrala matorom za karijeru pop pevačice, ali eto – Aretha je ovo pravilo potpuno uništila jer se upravo tada proslavila.

Kada se svojim moćnim glasom prodrala What you want, baby I’ve got it u pesmi Respect, milioni slušalaca nisu mogli a da se ne slože.

Ona je imala sve. S glasom koji se može opisati kao BOŽANSTVEN brzo se pela na vrh pop top-liste. Krajem pomenute godine Aretha je prerasla sve kolege, pisala je pesme, sama donosila karijerne odluke i povezivala se s publikom. Nije bilo lako postati i ostati samostalan. Šezdesetih i sedamdesetih je malo crnih žena bilo cenjeno u svetu muzike, a Aretha je baš tada uspela da osvoji titulu kraljica soula, koju drži i dan-danas.

Aretha Franklin je kroz svoje pesme govorila da ženu treba čuti i da ona može sve sama – da piše pesme, donosi karijerne odluke i menja svet oko sebe i za sebe

U isto vreme Pokret za ljudska prava (Civil Rights Movement) podsetio je na pitanje prava žena: nekoliko godina pre toga (1964) Kongres je doneo odredbu VII Zakona o građanskim pravima, koja zabranjuje diskriminaciju ne samo na osnovu rase već religije i na osnovu pola. Žene, a pogotovo žene koje spadaju u nacionalne manjine, dugo su bile uskraćene mogućnosti da uče u određenim institucijama, da rade na određenim pozicijama, nisu imale jednake plate kao muške kolege, čak ni pred sudom nisu bile jednake s muškarcima.

Godine 1966. osnovana je Nacionalna ženska organizacija (NOW). Javila se potreba za jakim ženskim glasovima u svetu u kojem dominiraju muškarci, oni koji će jasno i glasno govoriti i seksizmu koji se tada nije spominjao. Potreba za podrškom i osnaživanjem. Na isti način je Aretha, samo u pop areni, govorila da ženu treba čuti i da ona može sve sama – da piše pesme, donosi karijerne odluke i menja svet oko sebe i za sebe.

Čak su i u najkonzervativnijem od svih muzičkih pravaca – kantriju, neke dame uspele da naprave proboj i postanu ikone žanra. Naravno, govorimo o pre svega – Dolly Parton i Loretti Lynn

Ovaj spoj promene svesti u društvu i rast Arethe Franklin kao pop dive, te poruke koju je ona slala, doveo je toga da je 1967. godina bila presudna za žene u muzici. Te godine su snažne i nezavisne pop pevačice odlučile da poslušaju Arethu i izbore se za svoje mesto pod muzičkim suncem. Prvi korak bio je veliki pop festival u Montereju. Tada je svet upoznao Jefferson Airplane – jedan od ozbiljnijih rok bendova koji je imao ženu kao frontmenku. Grace Slick je imala 27 godina, ekscentrična i fantastična – palila je binu. A taj neponovljiv nastup nije bio njeno najjače oružje. Ona je napisala najveće hitove zbog kojih se bend proslavio i upisao u muzičku istoriju (Somebody to love i White Rabbit).

Dvadesetčetvorogodišnja Janis Joplin, besramna i divlja, bila je žena kakva se nikada do tad nije pojavila na muzičkoj sceni. Njen sirov glas i način na koji se kretala i dalje su jedinstveni. Janis je brend za sebe. Iako je prvo počela da svira sa bendom, ubrzo ga je prerasla i postala poznatija kao solo umetnica. Janis pripada samo sebi. I svojoj muzici.

U Kaliforniji se takođe kuvala dobra ženska muzička zakuska. Pojavila se Joni Mitchell, koja je pisala prelepe i neobične tekstove. Poeziju gotovo. U drugoj polovini 1967. godine objavila je debi album Song to a Seagul. Joni je ženski pandan Bobu Dylanu, možda najvažnija i najuticajnija žena tekstopisac ikada.

Te magične 1967. Judy Collins otpevala je Both Sides Now, a čak su i u najkonzervativnijem od svih muzičkih pravaca – kantriju, neke dame uspele da naprave proboj i postanu ikone žanra.

https://www.youtube.com/watch?v=OTuQ9cKGSdM

Naravno, govorimo o pre svega – Dolly Parton i Loretti Lynn.

U tadašnjoj Jugoslaviji bilo je vreme šlagera i prepeva, a kraljica tog muzičkog trenutka bila je i ostala Bisera Veletanlić.

Sećate li se i prelepe Olivere Katarine koja na tadašnjoj RTB izvodi pesmu Erene? Iconic!

Danas, 2017, pola veka kasnije, žene bukvalno vladaju muzičkom scenom: od Beyonce, preko Lady Gage, Lane del Ray, Adel, Rihanne… I trebalo bi da se za to zahvale upravo damama iz 1967.

The post RESPECT za dame čiji se glasovi čuju daleko appeared first on 42 magazin.