OD LOKALNOG KA GLOBALNOM

Nastajala je i razvijala se uglavnom na jugu SAD, trap muzika je vremenom od lokalnog, autentičnog vida izražavanja jednog dela marginalizovanog sloja društva prerasla u globalni fenomen koji osvaja svetske, muzičke i kulturne tokove.
Koliko je trep muzika izvorno autentičan i pre svega lokalan vid izražavanja, najbolje govori samo ime žanra. Trap je sleng ulice i kao termin se koristi i odnosi na kuću, tj. objekat koji služi za pripremanje i dilovanje droge. Dakle, jasno je koji je tip sredine u pitanju i koji socijalni stalež izvorno koristi trep kao vid izražavanja. Od tog vrlo lokalnog izraza, trep je otišao u mejnstrim i u potpunosti promenio muzičku scenu danas. To se ne odnosi samo na muziku nego i na načine i forme komunikacije uopšte. A pod ,,uopšte“ pre svega mislim na internet i društvene mreže.

U eri u kojoj je muzičko tržište prezasićeno, a pažnja prosečnog slušaoca svodi se na nekoliko klikova i desetak sekundi slušanja,  teško pridobiti i pre svega zadržati pažnju slušaoca

(T)reper 2 Chainz jeste produkt gorepomenutih margina društva. Uz to i veoma dobro razume današnje društvene tokove, trendove i vidove komunikacije. Njegov pristup predstavlja vid autentičnog lokalnog izraza putem globalnih platformi komunikacije. A čim na taj način pričamo o komunikaciji, pričamo o marketingu.

Kakva je to komunikacija? Kako uopšte jedan takav lokalni izraz izgleda kad preraste u globalne tokove? Kako se u takvom kontekstu danas objavljuje jedan album? Kakva kampanja prethodi albumu? Da li je kampanja neophodna uopšte?

U eri u kojoj je muzičko tržište prezasićeno, a pažnja prosečnog slušaoca svodi se na nekoliko klikova i desetak sekundi slušanja, gde review albuma izlazi desetak minuta po njegovom objavljivanju, lako je zaključiti koliko je teško pridobiti i pre svega zadržati pažnju slušaoca. U takvim okolnostima, muzičari se trude da pridobiju željenu pažnju na razne načine.

Iako su konvencionalne metode uvek prisutne, serija divljih, agresivnih tvitova, prepucavanja i drugih postova na društvenim mrežama često prethodi objavljivanju novog albuma, kao njegova svojevrsna najava. Drama i konflikt danas privlače pažnju više od samog sadržaja. Izazivanje konflikta (uglavnom veštački) i buđenje niskih strasti predstavlja svojevrstan alat za generisanje publiciteta i privlačenje pažnje. Isto tako, pomalo je paradoksalno to što najava i kampanja za novi album najčešće nisu ni potrebni, barem kada je reč o velikim muzičkim imenima. Oni naprosto okače album, i to je to. Sve u svemu, album dođe i brzo prođe.

Glavna karakteristika 2 Chainz kampanje jeste moć transformacije i konstantna evolucija. Dobra postavka ostavlja izuzetno širok prostor za manevar, te se komunikacija samo dalje grana, rasejava i razvija

U svem tom haosu i instant odnosu prema celom procesu, pristup (t)repera 2 Chainza izdvaja se kao vrlo originalan i, još bitnije, veoma uspešan. Zašto je originalan i po čemu je specifičan?

PRETTY GIRLS LIKE TRAP MUSIC

Počnimo od samog naziva albuma Pretty Girls Like Trap Music iliti Lepe devojke vole trep muziku. Šta to ime govori? Pre svega, jasno cilja određenu grupu ljudi – (lepe) devojke. Zašto je to bitno? Pa lepe devojke su uvek bitne, ako ni zbog čega drugog, barem zbog toga što su uvek u centru pažnje. Dakle, odmah pogodak u centar, pa još i pažnje. Samim nazivom on sve ,,dobre ribe“ (i one koje se tako osećaju) čini ambasadorima svog brenda. Sve devojke vole da su dobre ribe, a muškarci će uvek ići za lepim devojkama. Dakle, više muva jednim udarcem. Takođe je album cover urađen tako da umesto Like u imenu albuma stoji. Na taj način, on komunikaciju nedvosmisleno prebacuje u svet interneta i na polje društvenih mreža, gde su u centru pažnje obično atraktivni i poznati, a prisutni su svi, bacajući tako seme za dalje rasejavanje svoje muzike i uticaja. Sve to je propraćeno gorućim heštegovima i jasnim referencama na ime albuma i elemente sa njega.

Drama i konflikt danas privlače pažnju više od samog sadržaja. Izazivanje konflikta (uglavnom veštački) i buđenje niskih strasti predstavlja svojevrstan alat za generisanje publiciteta i privlačenje pažnje

Album art je potpuno roze. I u ovom slučaju, 2 Chainz mlati više muva odjednom. Roze boja je jasna referenca na sirup za kašalj, a jasno je šta ti pojmovi predstavljaju u hip-hop kulturi, posebno na lokalnom nivou odakle je trep muzika proizišla. Takođe, roze boja je tradicionalno ,,rezervisana“ za devojke, pa se i tu poigrava estetikom ,,lepih devojaka“ koja je centralna tačka komunikacije. Na ovaj način on komunicira sa izvornim i novim slušaocima, još jednom spajajući lokalno i globalno, krećući se od jednog ka drugom. (Album cover ima još zanimljivih i skrivenih referenci čija je analiza suvišna za ljubitelje žanra.)

Od 16 pesama na albumu, čak 12 su kolaboracije s drugim poznatim umetnicima. Ti umetnici su i te kako prisutni na društvenim mrežama i više nego voljni da promovišu svoj rad i rad svog kolege (Ima li potrebe napomenuti da svaki od njih ima milione pratilaca?). Dakle, tim pristupom, još jednom u samom korenu svog projekta, otvara nove kanale za dalje širenje uticaja. Zanimljivo je da je zapravo kompletna kampanja počela u saradnji s poznatim umetnicama iz hip-hop sveta (Erykah Badu, Cardi B itd.), koje su pravile svoje trep plejliste na Spotifyju, a sve pod imenom Pretty Girls Like Trap Music.

Zatim su organizovane posebne večeri i žurke slušanja novog albuma, i to u posebno napravljenoj roze Trep kući, koja ubrzo postoje jedinstveno obeležje hip-hop kulture. Koliko je uspešna ideja s kućicom i koliki je zamajac uhvatila, najbolje govori činjenica da je vremenom od Instagram atrakcije prerasla u kliniku za testiranje HIV-a (makar za jednu priliku), a potom je postala i ženski simbol u toj meri da su se devojke slikale ispred nje slaveći Međunarodni dan žena.

Još jednom 2 Chainz vrlo uspešno koristi lokalne autentične elemente i prebacuje ih na globalni nivo. Paralelno otvara i (roze) pop-up salon za nokte koji nosi isti naziv kao i album, te tako nastavlja da promoviše bitne elemente iz hip-hop kulture, u isto vreme targetirajući devojke kao svoje pratioce, ali i ambasadore brenda. Svaki dizajn noktiju nosi ime pesme sa albuma, a ceo potez sa pop-up salonom za nokte ispostavlja se kao apsolutni pogodak.

2 Chainz mlati više muva odjednom. Roze boja je jasna referenca na sirup za kašalj, a jasno je šta ti pojmovi predstavljaju u hip-hop kulturi

INTEGRACIJA, EVOLUCIJA

Šta se može zaključiti iz ovog primera i celokupnog pristupa?

U digitalnom dobu u kom živimo postoji pregršt opcija i prilika za komuniciranje i sprovođenje (originalnih) ideja. Iako je dokazano da se muzika danas može plasirati i bez kampanje (ili putem prljave kampanje), dobro koncipirana, integrisana kampanja sigurno donosi rezultat. Suština je u poznavanju sopstvene publike i sopstvenog proizvoda. Pre svega je bitno znati sa kim se komunicira i koja se poruka šalje, kao i s kojim ciljem. U ovom slučaju, ne samo da se konzumeri povezuju s kampanjom, nego se povezuju među sobom i aktivno učestvuju čak i van okvira kampanje.

Glavna karakteristika 2 Chainz kampanje jeste moć transformacije i konstantna evolucija. Dobra postavka ostavlja izuzetno širok prostor za manevar, te se komunikacija samo dalje grana, rasejava i razvija.

Ovim pristupom reper ne samo da je aktivno uključio zajednicu nego joj je pružio i vratio nešto zauzvrat, kako hip-hop kulturi kao celini, tako i zajednici iz koje dolazi (klinikom za testiranje HIV-a). U tom smislu kampanja je prevazišla puku promociju albuma, ostvarujući usput značajan kulturni i društveni uticaj.

The post Kako je trap muzika postala mejnstrim i globalni fenomen appeared first on 42 magazin.

Tema teksta je Biti singl nije strašna stvar. I nije, slažem se, ali njen metod u daljoj razradi teme bio je nabrajanje stavki zbog kojih su neke žene solo, a koje uključuju gledanje filma 50 Shades of Gray, nošenje mrežastih čarapa, manikir a la Lana del Ray ili čoker oko vrata. Tekst je dobio gomilu pozitivnih komentara tipa – e, neka si im rekla, kako od žena, tako i od muškaraca. S druge strane, meni su neke druge stvari pale na pamet – kako će ukazivanje na gomilu površnih stvari pomoći osobi da nađe svoju (bolju?) polovinu, ili napreduju u bilo kom smislu (pošto nije dala nijedan predlog ženama – šta je to što bi trebalo da prate umesto gorepomenutog filmskog naslova), nije mi bilo jasno, a još nejasnija mi je činjenica da žene i dalje, umesto da bodre, savetuju i pomažu jedna drugu, javno se kritikuju, i tu kritiku podržavaju.

Kroz ovaj tekst, a i neke slične tekstove za masovno praćene medije, kako kroz autorske stavove, tako i kroz komentare, primećujem da mali broj modernih žena poseduje dozu solidarnosti, čak ni danas u vreme feminističkih protesta i želje za dostizanjem jednakosti polova. I razmišljala sam o tome kako to da promenimo.

Ova igra žena protiv žene nije nova stvar. Čitavo društvo se često i šali na tu temu – kako je to ženama prirodno stanje, normalno ponašanje. Lansiraćemo sitne uvrede ka najnebitnijim stvarima kao što su lični stil ili mimikrija – topovsku đulad mržnje na druge žene. I niko ne pravi pitanje oko toga, već se na taj račun zabavljamo, omalovažavamo temu, i ne zapitamo se – kako smo uopšte došle do toga i kako ovaj način ponašanja prevazići?

Pa, evo sad ću vam reći da smo same izabrale da verujemo u Mean Girls scenario. Bitno je osvestiti da boys will be boys i girls will be grils rečenice funkcionišu samo u kontekstu odnosa moći i socijalnih struktura. Pa tako imamo i tipove žena koje se ponašaju u skladu s tim.

Nauka nam kaže da postoje dva dominantna stereotipa o ulogama žena u modernom društvu – pravedna žena i matica.

Matica bi bila kritičar. Ona podržava teoriju da se žene, prosto, ne slažu. Ona smatra da je bolje razmišljati poput muškarca i time se diči. Ona veruje da postoji nešto u srži svake žene, nešto nasledno, zbog čega će jedna drugoj večno podmetati nogu. I da je to sasvim okej.

Ova igra žena protiv žene nije nova stvar. Čitavo društvo se često i šali na tu temu – kako je to ženama prirodno stanje, normalno ponašanje

Ako ste sada pomislili – pa da, tako je, vreme je da upoznate pravednu ženu.

Pravedna žena ima urođene ili stečene moralne vrednosti, a samim tim podržava i druge žene oko sebe. Ne tako popularna političarka u nas Srba Madeleine Albright je jednom prilikom izjavila: „Postoji posebno mesto u paklu za žene koje ne pomažu jedna drugoj.“ Pošto žene doživljavaju seksističke komentare na gotovo dnevnoj bazi, primaju manje plate u odnosu na muškarce i u nekim slučajevima su im uskraćena radna mesta zbog trudnoće, trebalo bi da primećuju polne barijere, pa samim tim budu solidarnije, da se udružuju i podržavaju. Ako žene to ne rade jedna naspram druge, onda otvaraju ogroman prozor za muškarce da – nastave da budu muškarci, i to u krajnje šovinističkom smislu.

Nego, da se sad vratimo na momenat osvešćivanja problema – iako su ova dva arhetipa u suprotnosti, i dalje poentiraju na jednom – a to je da su konflikti među ženama problem, disfunkcionalni, što i jesu, ali je izgleda sasvim okej da se muškarci raspravljaju i međusobno sabotiraju.

Kada su muškarci u konfliktu, bilo na emotivnom ili poslovnom planu, to se čita kao zdrava konkurencija ili žustra debata. Kada žene rade iste stvari, one su histerične mačke s naoštrenim kandžama. Iako neka od istraživanja govore da se muškarci uključuju u pasivnu agresiju kao što je tračarenje ili socijalno odbacivanje, čak u većoj meri nego što to rade žene, i dalje se ta činjenica zanemaruje.

Ideja bi bila da, pošto žene doživljavaju seksističke komentare na gotovo dnevnoj bazi, primaju manje plate u odnosu na muškarce i u nekim slučajevima su im uskraćena radna mesta zbog trudnoće, primećuju polne barijere, pa samim tim budu solidarnije, da se udružuju i podržavaju

Dakle, nije tačno da su žene prosto zle tračare, već je takvo ponašanje trigerovano u okruženjima gde dominiraju muškarci, a u kojima su žene devalvirane. U patrijarhalnom društvu, u kakvom živimo, epitet ženski prilepljuje se nekim negativnim emocijama, kao što bi bila – ženska ljubomora (pošto je muška sasvim okej). Pa se tako rađaju i ženske svađe. Zbog toga neke žene odbacuju svoju ženstvenost, smatrajući je slabošću i govore da – razmišljaju poput muškaraca jer je to prihvatljivije u društvu. One, umesto da pomažu drugim ženama, više vole da ih „pljuju“ jer danas, kada žena izražava negativne, stereotipne fraze prema drugoj ženi, to se ne čita kao seksistička izjava već pristrasna ocena, budući da je u okviru iste grupe. A to je ono što je meni i zasmetalo dok sam čitala pomenutu tekst koleginice. Niko se nije zapitao – čekaj, zašto je u redu da me ti kritikuješ, i šta bi bilo da je tekst potpisao muškarac? Ili – zar konstruktivni komentar nije bolje rešenje od puke kritike? Bitno je da sve zajedno shvatimo da žene, takođe, mogu biti mizogine, a to dovodi do velikih problema i socijalnih nejednakosti jer se na taj način otvara prozor za slične kritike upućene od muškaraca. A onda se bunimo jer je to seksistički.

Žene, takođe, mogu biti mizogine, a to dovodi do većih problema i socijalnih nejednakosti

Gde se zaturilo rešenje? Hajde da se podsetimo da postoje i one druge, pravedne žene, koje svet čine boljim za ostale. One koje se ne stide ženstvenosti u svim oblicima, iako ona obuhvata i gorenavedene Lanu del Ray, nokte ili čokere sa cirkonima, ili s druge strane – kompletan njihov nedostatak, look bez šminke ili brijanje glave na keca. One koje, umesto kritike, nude savet. Hajde da, umesto da podržavamo e, neka si joj rekla stav, govorimo – evo šta bi trebalo da uradimo da bi nam bilo bolje.

Na ovom mestu spomenuću još jedan tekst domaće autorke Marije Ratković, objavljen u martovskom izdanju časopisa ELLE, a pod nazivom – Praznik žene pauka, ali ovoga puta u pozitivnom kontekstu. Govoreći o 8. martu, ženskom danu, Marija nas podseća na to da je Ivana Brlić Mažuranić pišući bajke, u pauzi bračnih dužnosti i odgajanja šestoro dece, četiri puta bila nominovana za Nobelovu nagradu, iako ju je na kraju pokupio – Ivo Andrić. Hajde da se češće podsećamo na neke lepe ženske uspehe, a manje se ljutimo jedna na drugu.

The post Žene, hajde da se volimo! appeared first on 42 magazin.

Lena Dunham: Poslednja sezona serije GIRLS

Iako su njenu seriju Girls na početku opisivali kao Seks i grad za mlađe generacije, ispalo je da nije baš tako. Kultna serija Seks i grad donosi priču o ženskom prijateljstvu, seksualnoj emancipaciji i vezama, ali i interesu prema konzumerizmu i high-end modi. Iako nijedna od nas ne bi odbila Chanel torbu, malo ko od nas je zapravo jednu posedovao. Serija Girls nam nudi sasvim realnu priču o četiri mlade žene koje se bore s nezaposlenošću ili vezama u dobu postseksualne revolucije. A s takvom perspektivnom se lakše povezujemo. Od kad je serija počela da se emituje, aprila 2012. godine, izazivala je brojne komentare, a njena kreatorka Lena Dunham dobijala podjednako pohvala i kritika. Kako se ovog meseca emituje poslednja sezona serije, Lena nas još jednom podseća da je biti žena lepa i komplikovana stvar. A vi sami odlučite da li vam se njena vizura dopada ili ne.

Susan Sarandon i Jessica Lange: Nova TV saga o staroj holivudskoj drami

Jessica Lange i Susan Sarandon glume u TV seriji pod nazivom Feud reditelja Ryana Murphyja, u kojoj pričaju priču o svađi između dve velike holivudske zvezde – Joan Crawford i Bette Davis. Prva sezona se fokusira na njihovo dugogodišnje rivalstvo, koje se posebno zaoštrava tokom snimanja filma Whatever Happened to Baby Jane? Ovaj film je u svoje vreme imao veoma uspeha u bioskopima i doneo Oskara Bette Davis, a to se nije dopalo Joan Crawford. Kritike za sada govore da je serija Feud prelepa za gledanje, donosi dašak glamura, kako u scenografiji, tako i u kostimima, dok su dve glavne glumice, očekivano – maestralne.

Goldfrapp: Nakon pet godina – novi album

Bend Goldfrapp se konačno vratio na scenu. Nakon albuma Tales of Us (2013) i petogodišnje pauze, pevačica Alison Goldfrapp objavila je izlazak nove ploče pod nazivom Silver Eye i rekla da se oni nikada ne ponavljaju, vole spontanost i da fanovi nemaju pojma šta mogu da očekuju, te će se sigurno iznenaditi. Prvi singl možete poslušati na linku ispod, a zove se Anymore. Album će biti u prodaji od 31. marta.

Frau Casio: Singl – Mama

Pevačica Ida Prester Preševski aka Frau Casio objavila je nov singl praćen video-spotom, a naslovljen je jednostavno – Mama. Singl je saradnja sa dark techno/electro producentom pod pseudonimom Decay.

Kao i njena ranija izdanja, i ovo je objavila izdavačka kuća Lampshade Media. Spot je režirala nagrađivana rediteljka Marcella Zanki, koja potpisuje i ostale spotove Frau Casio – Mlada i U tvojoj glavi. Glavna zvezda videa je mladi plesač i glumac Tibor Smit, koji je pesmu ispratio fascinantnom koreografijom.

Tamara Drakulić: Nagrada za film Vetar

Tamara je režirala film Vetar, koji je sa svim tiho, bez ikakve pompe, ušao u nacionalnu takmičarsku selekciju na 45. FEST-u, a zatim isto tako, pomalo neočekivano, i odneo nagradu za najbolji film žirija najvažnijeg filmskog festivala kod nas.

Ukoliko već niste, vreme je da pogledate njeno meditativno ostvarenje o dobu prvih ljubavi, tokom kog se mladi menjaju i sukobljavaju sa odraslima i haosom koji vlada svetom.

Donna Huanca: Halucinogena umetnost

Donna Huanca je bolivijsko-američka umetnica (1980) koja slika po golim telima, a čija je karijera eksplodirala u poslednjih nekoliko godina. Kroz svoje radove ona postavlja delikatni feministički diskurs, a istražuje različite tehnike izražavanja – sirovi performans, ali i slikarstvo ili skulpturu. Poznata (i kontroverzna) jeste po tome što tokom njenih performansa učesnici koriste ayahuascu i analne perlice. Izložba Donne Huance Studije ljudskog tela aktuelna je u Madridu.

The post Girls! appeared first on 42 magazin.