Zašto? Pa, postoji nekoliko razloga, a svi su u cilju podizanja rejtinga i podilaženja mlađoj publici.

Početkom avgusta Američka akademija filmskih umetnosti i nauka objavila je vest da će ove godine dodeliti i jednu novu nagradu, i to za – izvanredno dostignuće u popularnom filmu. Što znači da će svi silni superherojski filmovi, franšize i ostali blokbasteri, biti u konkurenciji za Oskara. Ova odluka podigla je dosta buke jer će izjednačiti umetnički film sa konzumerističkim box-office ostvarenjima, koja, osim kapitalne, nemaju nikakvu drugu vrednost.

Zatim, pošto se sa rejtinzima bori još od 1987, Akademija je nedavno odlučila da TV prenos dodele nagrada, zbog sve slabije gledanosti, sa pet sati smanji na tri sata, tako što će neke dobitnike isključiti iz programa uživo.

A među tim „nekim“ su najbolji kinematografi i montažeri – dve veoma važne profesije koje svojim radom izdvajaju film od drugih medija

Kinematografi film čine prepoznatljivim, lepim, atmosferičnim i jasno govore kako forma može biti sredstvo za izmamljivanje emocija ili pričanje priče. S druge strane, montažeri su ujedno i kreativci i tehničari, koji postprodukcijom oblikuju film u smislenu, upečatljivu celinu.

Kako stvoriti popularniji TV prenos ako u isto vreme poniziš umetnike koje bi baš trebalo nagraditi, dati im priznanje?

Pored svega toga, komičar Kevin Hart, koji je najavljen kao voditelj programa, sklonjen je s te pozicije zbog glasnih homofobnih izjava. Dakle, osim što je ceremonija sve manje gledana, sada nije važno ni ko će je voditi!

Kevin Hart

Zbog svega toga ekipa holivudskih zvezda, kao što su Martin Scorsese, Kerry Washington, Brad Pitt, Judd Law, Chloë Sevigny, Russell Crowe, Frances McDormand, Alfonso Cuarón, Guillermo del Toro, Spike Lee, Quentin Tarantino ili Rachel Morrison – najbolja američka kinematografkinja, uputila je otvoreno pismo Akademiji sa ciljem da odustanu od nove prezentacije dodele nagrada i u program vrate sve dobitnike.

U pismu oni kažu: „Akademija je osnovana 1927. sa ciljem da nagradi umetničku i zanatsku izvanrednost pri kreiranju jednog filma. Potiskivanjem esencijalnih filmskih zanimanja i zanata, 91. ceremonija dodele nagrada Oskar nije ništa drugo do uvreda za sve nas koji smo život posvetili sedmoj umetnosti… Kada institucija kao što je Akademija filmskih nauka i umetnosti, čija je svrha da veliča upravo kvalitetan timski rad, ne uspeva da prizna i adekvatno nagradi one koji to zaslužuju, onda ne želimo da budemo deo nje, ili da verujemo u njeno obećanje da će slaviti film kao kolaborativnu umetničku formu.“

Akademija je odgovorila izjavom kojom okrivljuje netačno novinsko izveštavanje i tračeve na društvenim mrežama, te da je lanac tih dezinformacija uznemirio mnoge članove filmskog sveta. Na kraju, rekli su da će se dobitnici svih kategorija naći u TV prenosu.

Scenografiju ovogodišnje dodele nagrada dizajnirao je David Korins

Ipak, videćemo kako će taj prenos izgledati i na koji način će se dodvoriti mlađim generacijama, nestrpljivim za duže TV formate. Članovi Akademije nisu naglasili da li će čitav šou biti duži ili sve ostaje u prvobitno planiranoj tročasovnoj formi.

U svakom slučaju, angažovanje holivudskih zvezda daje nadu da postoji svetlija budućnost za filmsku umetnost i da akcija donekle ima smisla. Kažemo donekle jer, iako je povučena i  nova nagrada,  filmovi koji su u nju prvobitno svrstani – samo su prebačeni u druge kategorije i takmiče se.

Trend nagrađivanja box-office hitova vlada još od 1997. i čuvenog Titanika, a nastavio se kasnije s Gospodarom prstenova ili filmom iz X Men serijala – Logan. Međutim, ovogodišnji model kulminacija je tog trenda. Nagrađivanje popularnih filmova kao što su The Black Panther, A star is Born ili Bohemian Rapsody će možda dići rejting, ali će na duže staze smanjiti umetničku vrednost filma.

Devedeset godina filmske tradicije zamenjuje se populističkim potezima i ulizivanjem širokim narodnim masama

A toj publici nije ni stalo do nagrada, jer ne gledaju filmove zbog toga što su dobri, već zato što su zabavni ili – zbog toga što u njima glumi omiljena pevačica.

U neku ruku, manja gledanost, a zatim i apatija ljudi iz industrije, cena je koju Holivud plaća zbog svog višegodišnjeg ponašanja: ako su nastavci, rimejkovi i franšize od 7+ delova moderna jezgra holivudskog biznisa i ako se štancuju neverovatnom brzinom, jasno je da edukuju jednu novu publiku. Onu kojoj umetnost na filmu ili jake priče o društvenim problemima nisu dovoljno uzbudljive.

Pitanje koje ostaje je – da li će Akademija nastaviti s dodvoravanjem toj publici ili suprotno – kvalitetnim nagradama inspirisati holivudsku industriju da umesto na štancu poradi na kvalitetu?

Rejting će pokazati.

The post Brad Pitt i Martin Scorsese smatraju da je dodela Oskara uvreda za filmsku umetnost appeared first on 42 magazin.

Baš zato smo detaljno pregledali proteklih jedanaest meseci i izdvojili deset filmskih naslova koje smatramo dobrim (ili svakako vrednim gledanja), a koji su se pojavili upravo u pomenutom periodu.

Još jedan važan kriterijum pri izboru filmova bio je i to da ih možete gledati na Netflixu ili Amazon Primeu, striming platformama koje, sigurni smo, koristite.

Coco (januar 2018)

Poslednja animacija studija Disney/Pixar transportuje gledaoce u zemlju mrtvih. I upravo tamo upoznajemo glavnog lika, jednog dečaka koji pokušava da se vrati među žive. Iako na prvi pogled deluje sumorno, zapravo priča je sasvim suprotna – govorio o živopisnoj meksičkoj kulturi, njihovoj proslavi Dana mrtvih i načinima na koje možemo slaviti život, pre nego lamentima o njegovoj kratkotrajnosti.

Reditelj ovog simpatičnog animiranog filma je Lee Unkrich, koji je u karijeri već radio slične hitove, poput triologije Toy Story. Pogledajte Coco, priču o muzici, sudbini, porodici i večnoj ljubavi.

Three Billboards Outside of Ebbing, Missouri / Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju (januar 2018)

Frances McDormand je Mildred Hayes, majka koja tuguje za svojom ćerkom Angelom, devojkom ubijenom i silovanom sedam meseci pre nego što se mi, publika, uključimo u priču. Ljuta zbog sporog progresa policijske istrage, ona zakupljuje tri bilborda i kroz njih se kritički obraća šefu policije (igra ga Woody Harrelson) i njegovom timu rasistički nastrojenih, malograđanskih pandura.

Reditelj ovog filma Martin McDonagh na pametan način uspeva da upakuje jednu tešku i veoma emotivnu temu u paket donekle zabavne crne komedije, a glavni glumci McDormand, Harrelson i Sam Rockwell – briljiraju.

Black Panther/ Crni panter (februar 2018)

Prvi crnoputi superheroj Marvel univerzuma konačno dobija svoj solo film. Nakon debija u ostvarenju Captain America: Civil War, imamo priliku da bolje upoznamo Princa T’Challu (Chadwick Boseman), njegovu zemlju, porodicu i istoriju. On nije samo superheroj već kralj jedne nesvakidašnje zemlje, što je, takođe, novina u Marvelovom svetu. Ta zemlja, Wakanda, obiluje bojama, mešavina je različitih kultura, te zanimljivih i maštovitih novih tehnologija.

Vibrantan, kinetičan i pametniji od bar polovine superherojskih filmova, Crni Panter je relevantan i uzbudljiv blokbaster koji prezentuje ideje vredne pokoje debate. Važno je reći da je muziku za film radio Kendrick Lamar jer – zaista je sjajna.

Banditi u potrazi za mamom (februar 2018)

Film koji na ovogodišnjem FEST-u osvojio srca publike i čak tri nagrade: nagradu Politike Milutin Čolić za najbolji film, nagradu zvaničnog žirija programa Srpski film i nagradu za najbolji glumački debi.

Priča o Banditima je uzbudljiva socijalna drama o odrastanju i slobodi. Dok tragaju za mamom koja ih je napustila, Kristijan, Edi, Emran i Sunita nalaze se na ulici – svetu u kom su slobodni da rade šta god požele. Postaju deo ulične džeparoške bande, koju u akciji hvata policija. Kristijan jedini uspeva da se izvuče, pa se pred njega postavlja zadatak da oslobodi braću i sestru iz doma…

Annihilation (mart 2018)

Ovaj film našao se na nekolicini naših ovogodišnjih lista, pa je sasvim logično da ga ubrojimo i ovde. Duboko uznemirujuć i maštovit, film Annihilation reditelja Alexa Garlanda zapravo je adaptacija romana Southern Reach Trilogy (2014) i predstavlja gledaocima-avanturistima grandioznu ekološku parabolu i neurotičnu priču o preživljavanju.

Annihilation nas uvodi u svet začudne fikcije; svet mrtvih muževa i dece, dvojnika, lucidnih snova, halucinacija, monstruoznih stvorenja i raznih drugih likova, događaja i situacija koje uznemiruju naš um.

O bubicama i herojima (april 2018)

Bubice su premijerno prikazane na ovogodišnjem FEST-u, ali su se u bioskopima našle tek u aprilu. U svetu punom straha, gde ljubav polako izmiče i postaje nešto nedostižno, srećemo nesrećne ljude, kao što su Raša i njegov zahtevni, bolesni otac. Oni žive na ivici egzistencije i čuvari su starog hotela, mesta na kom se susreću sa čudnim karakterima, a kojima je nesreća zajednički imenitelj.

Iako animacija nije česta u domaćoj kinematografiji, reditelj Petar Pašić je sasvim uspešno implementira u igranu formu. Scenario, osim reditelja, potpisuju Dimitrije Vojnov i Nikola Pejaković, dok uloge igraju Ilija Pašić, Bojan Dimitrijević, Slobodan Boda Ninković, Zoran Cvijanović, Branka Petrić, Nataša Vojnović, Uroš Đurić i Nada Macanković.

First Reformed (jul 2018)

Priča smeštena u gradiću države Njujork govori nam o Prvoj reformatorskoj crkvi koja proslavlja 250 godina od svog nastanka, a ispričana je iz ugla prečasnog Ernsta Tollera (igra ga Ethan Hawke, kome je ova uloga možda i najbolja u karijeri).

Reformacijom 1517. godine nastala je, kao i ostale protestantske crkve u Evropi, Reformatorska crkva. Ali njena specifičnost je u tome što je nastala reformatorskim radom francuskog pravnika, lingviste i sveštenika Žana Kalvina, koga je Katolička crkva proterala iz rodne zemlje, pa je on svoju sektu osnovao u Ženevi, koja mu je i postala prebivalište. Vremenom se kalvinističko učenje proširilo po čitavoj Švajcarskoj, a kasnije i po Nemačkoj, Holandiji, Engleskoj, Mađarskoj i SAD. Pretpostavlja se da ta crkva danas ima blizu 100 miliona pripadnika, a najveći broj vernika nalazi se u SAD i Engleskoj.

22. July (septembar 2018)

Paul Greengrass režirao je film o dobro poznatom masakru koji se desio 2011. godine u Norveškoj, a počinio ga je Anders Breivik, desničarski terorista. Film prikazuje događaje tog dana, policijsku istragu, suđenje i potragu za pravdom jedne od žrtava ovog tragičnog događaja.

Bohemian Rhapsody/ Boemska rapsodija (novembar 2018)

Film koji je predstavljen kao biopic legende rokenrola i čoveka sa zvanično najmoćnijim glasom među ljudskim rodom Freddieja Mercurieja, a zapravo je priča o usponu njegovog, našeg, benda – Queen.

Priča počinje sedamdesetih, kada se Freddie pridružuje tada nepoznatom londonskom bendu Smile, a koji će kasnije, uz neposredan uticaj Freddiejeve neverovatne harizme, prerasti u jedan od najznačajnijih rok sastava na svetu. Pretpostavljate, govorimo o Queenu. Iako veoma emotivan i lep, ovaj film ima jedan problem, a taj problem nije mali. Film igra na sigurno i ne pominje skandale, drame i nesreće koje su pratile Queen kolektiv i njegovog frontmena. A zašto je to problem? Pa zato što je Freddie bio čovek koji apsolutno nikada nije igrao na sigurno.

Suspiria (novembar 2018)

Suspiria Luce Guadagnina je dosta ambiciozan film. Ovaj rimejk legendarnog horor ostvarenja Daria Agrenta iz 1970. upakovan je u sasvim specifičnu, zanimljivu atmosferu, kinematografski je lepo urađen, i nadasve – strašan je.

Kostur radnje je maltene isti kao i u originalnoj verziji – plesačica Susie (Dakota Johnson) seli se u Evropu kako bi upisala prestižnu baletsku školu. Po dolasku shvata da je atmosfera u školi veoma čudna; jedna studentkinja nedavno je nestala i niko ne zna šta joj se dogodilo.

The post Lista najboljih filmova u 2018. appeared first on 42 magazin.