U toj ekipi najboljih našao se i Boško Mijušković. Verovatno ga znate iz benda Škrtice, s Canetom Partibrejkerom na čelu, ili supertrojca Straight Mickey and the Boyz, međutim, Boško već godinu dana ima novi bend – Turisti, s kojim nastupa na pomenutom festivalu.

Fotogtafija: Milica Kolarić

Kroz razgovor s Boškom upoznajte bend Turisti, a nakon intervjua poslušajte playlistu koju je on za 42 magazin sastavio i otkrićete numere izvođača koji će pored njega nastupiti na MENT festivalu.

Dakle, čitanje pa slušanje. Može i obrnutim redosledom.

Ti si jedini član benda, dok se ostatak ekipe smenjuje konstantno. Ko je sve bio muzički turista u Turistima? Odakle ideja za takav koncept?
Za kratko vreme, koliko bend postoji, prošao je priličan broj turista. Najbolja stvar u vezi sa tim je da sam imao priliku da sviram i radim sa veoma talentovanim ljudima koji se bave različitim muzičkim žanrovima u odnosu na, recimo, ovaj iz kojeg ja dolazim. Ne bih voleo da izdvajam nekog, pa ću samo reći da sam sarađivao sa odličnim muzičarima, kompozitorima, slikarima, fotografima… i Marijom Strajnić Hibiskus, koja je snimila naš prvi spot.

Ideja je došla više kao potreba da se stalno eksperimentiše sa muzikom i zvukom. Sve je krenulo od jednostavnih skica koje sam snimao na telefonu. A onda, kako smo se bližili završetku albuma, krenuo sam da gradim ideju o ne tako konvencionalnom bendu, nepredvidivom. Suštinski gledano, ideja za ovakav koncept došla je iz potrebe da konstantno radim na muzici po svom tempu, pa čak i nahođenju. Sporo, temeljno i svaki dan. Uz dosta učenja.

Koliko god se stiče utisak da letargija ubija, opet se pojavi niotkuda entuzijazam i dobra energija koja okuplja ljude

Koliko se pesme ovog benda razlikuju od ostalih u kojima sviraš? A koliko generalno na tvoj rad u poređenju s periodom kada si tek počeo?
Svirajući sa raznim muzičarima i bendovima, mislim da sam bolje upoznao muziku. Posmatrao sam to kao svoje uloge u kojima sam davao maksimalan doprinos, ali opet iz određene perspektive ili bolje rečeno – uloge. Pesme su uglavnom nastajale kao rezultat zajedničkog/timskog rada, bez osvrta na to čiji je doprinos veći. Poenta je da se ljudi slušaju u bendu kada sviraju zajedno. Imao sam i iskustva da samo pratim nečiju već zakucanu ideju, i to je isto bitna stvar za mene. Što se tiče Turista, slobodno mogu da kažem da sam se sa pisanjem pesama vratio na neki početak, kada sam mnogo jednostavnije posmatrao muziku. Iz te pozicije tražim svoju istinu, i rizike koje prihvatam znam da, ukoliko nisu dobri, samo ja snosim odgovornost. Kontradiktorno zvuči jer sa iskustvom i znanjem postao sam zreliji, a konstantno želim da se igram muzikom, kao kad si klinac, pa reaguješ samo instinktivno na ono što čuješ ili osećaš. Na sreću, ja sam slušao hardcore punk i ludački džez tada, čime sam shvatio da me ne zanimaju usiljene forme. Rekao bih jednostavno da se pesme Turista razlikuju po konceptu i formi u odnosu na radove u bendovima u kojima sam svirao ranije.

Kažeš da se tekstovi tvojih pesama baziraju na ličnim iskustvima. Koliko je deljenje intime kroz muziku stresno, a koliko katarzično?
Stresno je kada sve ono što zadržiš u sebi ostaviš tu da ti stoji. Meni se, recimo, katarza dešava kada snimim pesmu i onda je slušam danima, i tako proveravam da li je sve istina što sam rekao. Onda kada tu pesmu izvodiš uživo pred ljudima, to ume ponekad da bude nezgodno upravo zbog intimnih osećanja koje iznosiš. Ali mislim da se uči i to kako da prosto sigurnije saopštavaš te misli i emocije.

Fotogtafija: Marija Strajnić

Da li uspeh otežava stvaranje dobre muzike ili je situacija sasvim suprotna?
Verovatno da to zavisi od osobe do osobe, tj. stvaraoca. Ponekad je to pitanje hrabrosti, a, opet, prosto su u pitanju odluke koje mogu da budu racionalne ili iracionalne, kako za koga. Nažalost, moram da primetim da je u poslednje vreme češće to da uspeh uslovljava umetnika, tako da se vodi već utabanim putevima. Muzika definitivno pati zbog poremećenog vrednovanja uspeha.

Da li smo doši do momenta kada muzičar u Beogradu može da živi od muzike?
Jesmo. Ali ne zbog „ludog“ Beograda ili okolnosti u kojem se kao društvo nalazimo, da ne kažem – krećemo. Već zbog frke koja se na svakog od nas odražava kao pojedinca. Teško je danas definisati sebe kao pojedinca, ali s obzirom na to da je to stvar odluke, onda svako od nas nakon toga zna najbolje šta treba da uradi za sebe da bi živeo dobro od toga čime se bavi. I obično to pođe ljudima od ruke. Kada shvatiš da ne treba da budeš deo većine ili grupe, pre nego što shvatiš samog sebe. I onda kada si dovoljan samom sebi, moguće je da uspeš. Recimo, da živiš od onoga što stvaraš.

Kontradiktorno zvuči jer sa iskustvom i znanjem postao sam zreliji, a konstantno želim da se igram muzikom, kao klinac

Vukašin Marković iz benda Irie FM rekao nam je da je domaća alternativna scena neozbiljna i nesložna. Kakvo je tvoje iskustvo? Čemu se nadaš, a čega se pribojavaš na našoj muzičkoj sceni?
Donekle bih se složio sa Vukašinom oko neozbiljnosti – u smislu da stvara neproduktivan ambijent. Meni lično smetaju neke stvari kod ljudi, ali opet sve više me i nije briga za to. Tako da ne želim da se vodim ni svojim, a ni tuđim iskustvom. A što se tiče nesloge, pa to nam je realno stanje svesti na društvenoj sceni u Srbiji, i šta sad mi tu treba da se nerviramo. Ali opet moram da istaknem da se često dešavaju slučajevi koji se kose sa tim pravilom. Koliko god se stiče utisak da letargija ubija, opet se pojavi niotkuda entuzijazam i dobra energija koja okuplja ljude.

Nadam se realnim stvarima, sada kad sam već malo zreliji, ali opet pošto ni samog sebe ne shvatam ozbiljno, onda nemam neka suluda očekivanja. Za mene su realna nadanja da se steknu bolji uslovi za rad i svirke. Ono čega se pribojavam više ne postoji, pošto se već desilo. A to su – mediokriteti.

Šta treba da se desi kako bi domaća alternativna scena ozbiljno napredovala?
Mislim da su neki od ozbiljnih sastojaka za tako nešto već tu. Mladi bendovi su tu, posvećeni ljudi koji imaju volje i energije su tu. Ono što je veoma zanimljivo da u Beogradu imate priličan broj ljudi koji su zagrizli i rešili da se bave muzikom. E sad, fali festivala, koncertnih prostora, budžeta, medijske podrške…

Muzika definitivno pati zbog poremećenog vrednovanja uspeha

Najbolji koncert…
a) … na kom si nastupao?
Zasada bih izdvojio najbolji koncert Turista u KC Gradu, koji se desio u okviru festivala Zvuk Beograda, oktobra 2018. A najbolji koncert koji sam odsvirao jeste poslednji sa Straight Mickey and the Boyz u SubBeerinom centru 12. januara 2019.
b) … na kom si bio?
Koncert Davida Byrna na Inmusic Festivalu ostavio je ogroman utisak na mene i posle takvog nastupa prva misao je bila da je ovo možda najbolji koncert koji sam imao prilike da gledam i slušam. Jedno veoma bitno životno iskustvo. Tokom svirke puno sam razmišljao o tome kako mi je ćale pričao o legendarnom koncertu Talking Headsa u Beogradu 1982. na kom je on bio i, kako kaže, za njega je to bio najbolji koncert. Pade mi na pamet sad jedan detalj – kada sam bio dosta mlađi, voleo sam da razgledam albume i omote iz kolekcije vinila mog ćaleta i tu je bilo nekoliko ploča Talking Headsa. U to doba krenuo sam zagriženo da slušam pank, pa sam ga onako naivno pitao: „Koji su ovi Talking Heads? Neki glupi pop iz 80-ih?“ A on je na to odgovorio: „Nemoj da si glup, dečko, to je najbolji bend na svetu.“

Turiste čeka nastup na slovenačkom festivalu MENT, koji za cilj ima da promoviše alternativne izvođače Istočne Evrope. Koliko je ova prilika značajna za bend? Šta očekuješ od ovog iskustva?
Moram da priznam da sam vrlo uzbuđen zbog nastupa Turista na MENT–u. Pre dve godine imao sam prilike da sviram sa Straight Mickey and the Boyzima i sa Seine, i bilo je odlično. Sada očekujem još bolji prijem na muziku Turista, a pre svega odlično iskustvo. Imam utisak da će nam ovakav nastup pre svega značiti u daljem radu, da bolje organizujemo neke stvari, mislim da će nas motivisati za dalje izazove koji su pred nama.

Najbolji savet koji si dobio od nekog kolege/inice?
Najbolji savet koji sam dobio je od mog dragog prijatelja, ujedno producenta i gurua Turista, Nika Potočnjaka: „Samo se kidaj. Za sve što radiš, kidaj se.“

Lista Top 10 bendova koji sviraju na MENT festivalu:

The post Playlista i Turisti appeared first on 42 magazin.

Ono što je u svetu festival Burning Man, koji se održava u junu u Nevadi, kod nas je to festival Dev9t koji je trenutno u toku u Ciglani. Inspirisani festivalima, pronalazimo nove modne stilove koje ćemo nositi ovog leta. Postoji nekoliko vrsta festivala ako je suditi po stajlinzima: boho, gipsy, futuristički i ovaj stil koji najviše liči na kostim iz filma Mad Max. Danas govorimo baš o ovom poslednjem, pa iako pravilo glasi da nema pravila, detaljnijom modnom analizom ipak smo uhvatili smernice, a one glase:

1. Čizme su must! Martinke, gležnjače, preko kolena… Iz modnih i praktičnih razloga kao što je prašina.
2. Kada smo kod prašine, dodatni aksesoar su naočare za skijanje ili one za varenje ,a možete poneti i gas-masku.
3. Pravilo su: bandane, svilene marame i sve slično, a nose se oko glave, ruke, oko usta…
4. Nakit: što više – to bolje!
5. Svi motivi plemena dolaze u obzir, pa se šminka i poneko pero podrazumevaju, a možete u stilu Jamiroquaia da ponesete kompletnu krunu za poglavice.
6. Kada ste rešili sve detalje, glavni stajling se vrti oko mini dužina – šorts i kupaći ili kratak top su najlakša opcija.
7. Da skratimo priču, ovde se inspirišite i budite hrabri u stilu Mad Maxa– imate našu modnu podršku:

[See image gallery at 42magazin.rs]

Vidimo se na festivalu. Prepoznaćemo se po Mad Max stilu!

The post Festivalska moda u stilu Mad Maxa appeared first on 42 magazin.

Ako ste ranijih godina posetili ili bili deo Dev9t festivala, onda znate da je teško definisati ga, ali se njegova energija lako prepoznaje i brzinom svetlosti širi pod sloganom Stvaraj dalje. To je umetnička kolonija, galerija, plesni podijum, koncertni prostor, kafana, skejt park, igralište za decu i odrasle, gradilište, škola, art market, motivator kreativnosti. Ljudi koji pasionirano rade na njemu kažu da Dev9t želi da inspiriše, pokreće, izvlači umetnost iz pojedinaca i ekipa, izbaci iz zone komfora i da motiviše zainteresovane da zakorače i unesu sebe u svet oko sebe. Nesporno je da Dev9t magnetski privlači ljude oko sebe, zato kroz razgovor sa Aidom i Selenom tražimo odgovor na pitanje kako.

Ćao devojke! Šta radite ovih dana?
Aida: Sanjam more, sanjam brodove
Selena: Jurimo dozvole, papire i bavimo se nekim proceduralnim stvarima, bez kojih festival ne može da se desi, a koje uopšte nisu zabavne.

Foto: Vladimir Jević

E, da! Bliži se Dev9t! Koliko vas radi na organizovanju festivala?
Aida: Na Dev9t radi svako ko poželi da bude deo tima. Bukvalno. Okosnica festivala je nekih desetak ljudi koji su tokom cele godine u intenzivnom kontaktu, a onda se s proleća priključuju i ostali i ekipa se širi. To podrazumeva i volontere i majstore, ali i publiku koja, sve vreme dok traje Dev9t, stvara sa nama. Zbog administrativnih stvari osnovali smo i umetnički savet, a neki ljudi su dobili i zvanične pozicije, koliko god mi to ne želeli i od toga bežali. Ali, u principu, svi koji hoće da budu deo Dev9tke samo moraju to da žele. I uži i širi tim sastoji se od ljudi iz raznih branši – slikara, vajara, grafitera, filmadžija, do profesija koje uopšte nisu umetničke, ali prosto ti pojedinci daju svoj doprinos, zato što žele da se izraze, doprinesu i pomognu.

Ako imaš definiciju, imaš i razlog da se držiš samo te definicije. A to se onda pretvara u kulturni fašizam, čiji smo svedoci svaki dan. Umetnost i kultura su fluidne stavke i smatramo da je ipak važnije negovanje otvorenosti jer jedino tako imamo pravo da koristimo reč umetnost

Dev9t znači devet umetnosti: muzika, književnost, slikarstvo, vajarstvo, arhitektura, ples, fotografija, film i strip. A šta je bila početna ideja festivala?
Selena: Ideja je krenula od toga da ljudi stalno nešto stvaraju, a da to nigde ne izlažu i da to niko ne vidi. Mi smo želeli da napravimo neko mesto, komunu, gde će se svi osećati prijatno, gde će dobiti prostor da izlože svoj rad. Prvi Dev9t je organizovan bukvalno za tri nedelje. Raspisali smo konkurs i za manje od tri nedelje javilo se preko 500 umetnika i to nam je bio signal da je Dev9t potreba i umetničke scene.

Foto: Vladimir Jević

Aida: A onda kad smo otvorili kapije, ispostavilo se da su se ljudi mnogo primili na opciju da se za vreme festivala uključe i stvaraju svoju umetnost. Da uvide da su za to sposobni bez obzira na to što im to nije primarna stvar u životu. Meni prvoj se to desilo – povukle su me te silne boje, ambijent Ciglane i sve što se tamo dešava, a što ti ne dozvoljava da budeš samo nemi posmatrač i konzument te ponuđene umetnosti. Od ideje nam je važnija dostupnost i otvorenost. Nikad mi nismo seli i rekli „e ovo mora da bude ovako, to je ideja“, već nam se jednostavno svima poklapaju vizije života i pristup njemu, pa zbog toga želimo da Dev9t pre svega bude razmena. Razmena umetnosti. Razmena iskustava. Mi ohrabrujemo svakog pojedinca, pa i sami sebe da je umetnost u svima nama, da su za nju sposobni svi i uz takav pristup pokušavamo izaći iz okvira bilo kakve definicije i ideje. Zato se ne želimo ograničavati i reći da je Dev9t festival, jer ne zadovoljavamo sve definicije festivala, niti želimo reći da smo umetnička kolonija, jer i tada bi nam došli samo slikari…
Umetnost nije baš moguće definisati i staviti u okvire. Da umetnost ima definiciju, ne bi bila savršena. Jer ako imaš definiciju, imaš i razlog da se držiš samo te definicije. A to se onda pretvara u kulturni fašizam, čiji smo svedoci svaki dan. Umetnost i kultura su fluidne stavke i smatramo da je ipak važnije negovanje otvorenosti, jer jedino tako imamo pravo da koristimo reč umetnost.

Posle samo četiri godine svi su čuli za Dev9t, je l’ ste očekivali ovoliko interesovanje ranijih godina?
Selena: Joooj, pa naš je utisak da nisu baš svi čuli za Dev9t. Jedne godine smo doveli dečka iz marketinške agencije, koji je trebalo da nam prenese svoje znanje i iskustvo i da nam pomogne da kreiramo kampanju kako bi stvarno svi čuli za Dev9t. Ali se to nije završilo baš slavno. Naš kolega Viktor je njemu objasnio da je sve to super, ali da je naša politika malo drugačija – kad nekoga ili nešto voliš, ti onda o tome svima lepo pričaš, a to je najbolji marketing. Mi svi volimo Dev9t i toliko uživamo dok radimo da se i naš marketing i kampanja zasnivaju na tome da ljudima oko sebe pričamo koliko je divno na festivalu i tako onda oni čuju za Dev9t i dođu. Nije možda najbolja marketinška strategija, ali je najiskrenija.
Aida: Da, ali se u umetničkim krugovima baš pročulo da nešto radimo i to nas nije iznenadilo. Kao što je Selena rekla na početku, ispostavilo se da umetnici ili stvarno nemaju prostor da izlažu svoje radove, ili su galerijski prostori toliko prevaziđeni, a sa druge strane, uslovljavaju ih i nekim novcem i raznim drugim procedurama, koje oni ne mogu da ispune, pa su onda Ciglana kao prostor i naš koncept doprineli tome da interesovanje umetnika poraste i da je sve veće iz godine u godinu i da umetnici stvarno znaju za nas i cene to što radimo.

Videla sam da je počeo konkurs za umetnike koji žele da budu deo Dev9tke ove godine. Kako izgleda procedura prijave?
Selena: Kao i prethodnih godina, pod sloganom Stvaraj dalje, Dev9t će objediniti sve vrste umetnosti i pokrenuti slobodne umove da stvore paralelnu, kreativnu stvarnost. Ovogodišnje izdanje biće obeleženo temom Ogledalo, a Dev9t poziva sve kreativce da, kroz svoje stvaranje, pokažu šta je Ogledalo za njih. Da bi bili deo Dev9t, svi zainteresovani treba da pripreme dela iz jedne od devet umetničkih sfera, među kojima su muzika, književnost, slikarstvo, vajarstvo, arhitektura, ples, fotografija, film i strip. Osim dela inspirisanih temom Ogledalo, umetnici mogu da pošalju i predloge koji se slažu uz opštu temu Dev9t. Koncept događaja podrazumeva da će na Dev9t festivalu biti izložena dela svih prijavljenih. Posetioci su dobrodošli da stvaraju na samom eventu, kroz asistenciju umetnicima i kroz interaktivne radionice. Zainteresovani mogu da se prijave tako što će se registrovati na www.dev9t.com i popuniti odgovarajuće prijave, do 20. maja 2018.

To je osetno rušenje sujeta i zidova među umetnicima različitih žanrova, masovno ujedinjenje i uzajamna podrška za stvaranje

Na šta tačno mislite kada kažete Stvaraj dalje?
Aida: Viktor kao zvanični umetnik tvrdi da je velika stvar koja se desila i pre Dev9tbila osetno rušenje sujeta i zidova među umetnicima različitih žanrova, masovno ujedinjenje i uzajamna podrška za stvaranje. Zbog toga je naš slogan Stvaraj dalje, jer jedino na talasu sopstvenog stvaralačkog pogona i uz uvažavanje i razumevanje da su za stvaralaštvo sposobni i oni preko puta nas, čovek može daleko da stigne i postane bolji. Umetnost je svuda oko nas. Nekome je zid platno za slikanje, a pešački prelaz umesto u belom vidi u duginim bojama, a nije drogiran… Važno je da to prepoznamo i prihvatimo taj naš stvaralački nagon, da se vozimo na tom talasu i tako stvaramo lepši svet, ne samo u umetničkom smislu, nego i u smislu življenja generalno.

Selena: Tako je!

Foto: Vladimir Jević

Tema festivala ove godine je Ogledalo?
Aida: Tema je Ogledalo. Demokratski smo je odabrali. Mada, Seli i ja nismo baš navijale za nju.  Uglavnom, Dev9t želi da nam ekipa pokaže šta je Ogledalo za njih. Da li služi za igru i prelamanje sunčevih zraka, ili možda ima neka magijska svojstva za komunikaciju između svetova? Da li nam pomaže da spoznamo i proširimo vidike ili pak sužava percepciju ubacujući nas u zatočeništvo optočeno zidovima predrasuda? Reflektujuće površine su zavodljive, ali i zaslepljujuće. Ove godine se pitamo kolika ja naša moć da razaznamo istinu.
A svi koji odluče da stvaraju sa nama i budu deo Dev9t, mogu ići daleko, čak do pragova sujeverja, putevima razbijenih ogledala do sedam godina nesreće. Predanja kažu da si izgubio dušu ukoliko se tvoj lik ne pojavi u ogledalu, da si prešao u svet besmrtnih.
Selena: Ove godine svi treba da pogledaju svoj odraz u Ogledalui usude se da krenu u istraživanje kreativnih dubina svog bića, da dođu na Dev9ti da pokažu svoje otkriće!

Foto: Vladimir Jević

Supernovost za vajare je konkurs za skulpture veće od dva metra i interaktivne instalacije, koje će sufinansirati festival, što ozbiljno motiviše. Šta su uslovi za prijavu?
Selena: U prethodne tri godine shvatili smo da neki od najznačajnijih umetnika u Srbiji iz godine u godinu ne uspevaju da izađu u javnost sa jednom velikom skulpturom ili instalacijom, i to pre svega zbog finansijskih razloga. Umetnicu su nam prethodnih godina tražili neku vrstu podrške u vidu materijala za rad, a ove godine smo prvi put uspeli da izdvojimo 1.200.000 dinara za materijal i pomoć pri stvaranju velikih skulptura, koje su odgovor na našu ovogodišnju temu Ogledalo, ili su prosto umetnička dela čije je nastajanje motivisano našim sloganom da stvaraju dalje. O velikim interaktivnim skulpturama koje će biti sufinansirane odlučivaće Aleksandar Gligorijević, Ivan Gračner, Arpad Slančik i Viktor Kiss, a za raspored izlaganja ostalih dela biće zadužen Umetnički savet Dev9t. Ciglana je već neko vreme utočište za sve naše dosadašnje radove, a da nam to i nije bila namera primarno. Osim što smo tamo provodili mnogo vremena, jednostavno se desilo da je u tom vremenu ona počela da poprima izgled velike galerije na otvorenom. Umetnici sanjaju o prostoru koji neće modifikovati njihovu prvobitnu zamisao o tome kako bi delo trebalo da izgleda. Ciglana je otvorena i ne postavlja uslove. I zato stvarno s nestrpljenjem očekujemo ta džinovska umetnička rešenja i drago nam je što ove godine možemo da pomognemo njihovu izradu.

Dev9t će objediniti sve vrste umetnosti i pokrenuti slobodne umove da stvore paralelnu, kreativnu stvarnost

Više od 2.000 umetnika je prošlo kroz festival do sada, šta očekujete ove godine?
Aida: Najmanje toliko! : )

Foto: Vladimir Jević

A šta mi da očekujemo od programa?
Aida: Mi nismo festival koji se promoviše tako što zakaže izvođača šest meseci unapred i na osnovu toga privlači ili ne privlači pažnju. Naš program se popunjava čak i onog momenta kad festival počne i svih dev9t dana. Tako da, ako očekujete najavu da će Mika, Žika ili Pera biti na festivalu Dev9t, razočaraćemo vas. Ne zato što neće, već zato što nam prvo valja rasporediti ekipu sa konkursa, radionice i slično, pa vas možda i iznenadimo nekim imenom koje će se predstaviti među silnim zvezdama koje nam stižu sa konkursa.
Selena: Na Dev9t je svaki dan potpuno drugačiji i uvek postoji nešto novo i nešto što prethodnog dana niste videli.

Kada i gde se tačno vidimo?
Selena: Vidimo se od 15. do 23. juna u Ciglani.

Vidimo se!

Foto: Magdalena Stanković

The post Aida & Selena: Uskoro ćemo se na festivalu Dev9t svi pogledati u ogledalo appeared first on 42 magazin.

Kada je ušao u naš studio, već nakon nekoliko sekundi bilo je jasno da je reč o čoveku koji je došao s puta pun utisaka, što nam je kasnije i potvrdio. Nakon što je skinuo slamnati šešir i zapalio cigaretu, počinjemo priču o medijima, najpre štampanim, u kojima je decenijama radio kao novinar, pa prelazimo na digitalne jer je i sam glavni i odgovorni urednik regionalnog vinskog portala Vino.rs. Uz kratak kurs o vinima, o kojima ne znamo dovoljno iako prema njima delimo sličnu strast, shvatili smo da, i pored toga što smo ga slušali satima, pravo znanje o vinu stiče kroz putovanja tokom života. Svoju ljubav prema vinu Viktor Čikeš probaće da približi svima koji zakorače na tlo Palića 23. septembra kao predsednik Udruženja Vinski maraton. Njegova ideja je da spoji tri vinske regije na ovom lokalitetu i organizuje tri savršena dana za one koji uživaju u prirodi, trčanju, džez muzici, kvalitetnoj priči – sve, naravno, povezano čašom dobrog vina.

Jedna od velikih mudrosti kada je vino u pitanju je ta da, gde god se nađete, tražite prvo da probate njihova lokalna vina s lokalnom hranom. Ako odete u Župu, nemojte da naručite brancina i čašu kalifornijskog kabernea, propustićete suštinu!

Vino i trčanje nije nešto što ljudi nužno povezuju. Odakle ideja za ovu manifestaciju?
Ljubitelji prirode, pa i trčanja, na neki način su povezani s vinima jer je u suštini svaka vinska priča vezana za zemlju iz koje raste loza, za prirodu koja okružuje vinograde… Ima tu neka iskonska veza. Naravno, rezultat na tim trkama nije važan, već doživljaj koji imate dok trčite. Takve manifestacije postoje u svetu već dugo, a najveća je u Bordou, u Francuskoj, Marathon du Médoc, koji svake godine dovede na start oko 10.000 učesnika sa svih strana sveta. Osim što je dobar bizinis, jer čitav događaj okupi više od 100.000 ljudi koji tu spavaju, kupuju vina, odlaze u restorane, sam najveći efekat je u promociji tog kraja. Jer oni koji su bili tu i dobro se zabavili doći će ponovo, dovesti sledeći put i neke prijatelje, pričati o vinima i hrani koju su probali, šta se sve tu dešava… Naravno, da bi sve to imalo željeni efekat, potrebno je mnogo toga, od organizacije do kvaliteta smeštaja, vina, hrane, usluge, programa… Dovoljno je da vam kažem kako maraton u Bordou ima organizacioni tim od stotinak ljudi, da je u realizaciju uključeno 3.000 volonetra, da iza njih stoje sve lokalne vinarije, strukture vlasti, velike firme, banke… Sve ono na čemu mi još dosta moramo da radimo kako bi se svi u to uključili. Jer potencijalno ovo je velika stvar za Srbiju, posebno za taj deo oko Subotice.

Kakvu ste vi podršku dobili u tome?
Na lokalu smo odličnu saradnju ostvarili s Parkom Palić, gde su odmah prepoznali potencijal ovakvog događaja, u priču su ušle i lokalne vinarije Zvonko Bogdan, Tonković, Petra i Maurer, restorani i hoteli na Paliću, okolni salaši, pojedina sportska udruženja trkača… Ne mogu da kažem, uključeno je tu dosta ljudi, ali mislim da će mnogi tek prepoznati svoje mesto na ovoj manifestaciji u godinama koje dolaze.

Zašto ste izabrali Palić kao mesto održavanja Vinskog maratona?
Zato što ima najbolju infrastrukturu od svih potencijalnih mesta u Srbiji gde na relativno malom prostoru postoje značajne vinarije. Ima dovoljno ugostiteljskih objekata, pristojne puteve, mesta za parking, hotele… Treba primiti, smestiti i ugostiti tog vikenda negde između pet i deset hiljada ljudi, koliko računamo da će prve godine posetiti Vinski maraton. U ovom trenutku imamo više od 300 prijavljenih trkača za polumaratonsku trku i oko 500 njih za trku uživanja, a do početka je realno očekivati da se taj broj udvostruči. Treba zatim uzeti u obzir i da će mnogi doći u društvu onih koji ne trče, biće i onih znatiželjnih koji će želeti da provere šta se tu dešava.

Da biste prošli kroz ta velika vrata, morate prvo da otvorite mnoga mala, da sami tražite put ka velikim vinima, a ne da sednete u restoran i naručite od kelnera najskuplje vino i sada vi kao znate šta valja!

Šta će se tu u stvari sve dešavati?
Manifestacija praktično počinje u petak 22. septembra, kada očekujemo prve učesnike iz inostranstva. To veće napravićemo Welcome Party na Ženskom štrandu, gde će se uz vina služiti razne varijante domaće bačke štrudle. Sutradan, u subotu, program počinje već od 10 časova, start obe trke je u 10.30, a zatim kreće nešto što smo nazvali Maratonska vinska zabava: degustacije vina i hrane, zabavne trke u kotrljanju buradi, vinske ture po okolnim vinarijama, vinske radionice, predstavljanje lokalnih vinarija, koncerti, proglasićemo pobednike trka, izabraćemo najbolje kostimirane trkače, jer jedna od specifičnosti čitavog događaja je i ta da ćemo ohrabriti što više trkača da na start izađu u zabavnim kostimima, a najmaštovitiji će dobiti kao nagradu vredna vina, biće tu i svojevrsni vinski brod koji će čitavog dana da plovi jezerom i na kojem će moći da se degustiraju vina uz zvuke tamburaša, ali besplatni koncerti grupa Del Arno Band, Fish in Oil, The Beatles cover band The Bestbeet i bend Muzičke škole Subotica Iz principa.
Sve u svemu, toliko toga da ćete se na kraju pitati: Da li je moguće da se sve ovo desilo samo u jednom danu?!

Kakvo je interesovanje u okolnim zemljama za manifestaciju?
Iznad očekivanja, mada smo bili svesni da bi čitav koncept trebalo da bude zanimljiv i za one izvan Srbije. Otprilike, čak petina dosad prijavljenih su iz Mađarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije… Po meni, to je ključ ove priče, da Vinski maraton postane brend Srbije u regionalnim okvirima!

Spomenuli ste kostimirane trkače. Po čemu se još ova trka razlikuje od ostalih?
Po tome što je ovo pre svega zabava, a osim u kostimima, to se ogleda i u tome što će duž staze obe trke biti postavljene u vinarijama, vinogradima i na salašima zabavne okrepne stanice na kojim će oni koji ne jure rezultat moći da zastanu, uživaju u prirodi, popiju čašu vina uz neki ukusan zalogaj, biće na pojedinim takvim stanicama i muzički program… Sve je podređeno opuštenom raspoloženju i uživanju.

Kada smo kod uživanja, kod nas se ljudi nekako češće okreću pivu ili rakiji, manje vinu.
Okreću se alkoholu! A kad pijete vino, ono vrhunsko, to nije potreba za alkoholom, već je u pitanju sasvim druga senzacija. Vino je tu da isprati određenu hranu, ambijent, određene emocije, uz vino možete da meditirate, da ga delite s nekim, razgovarate o njemu…

Veća je umetnost napraviti dobro vino nego dobar film. U flaši vrhunskog vina ima više neizvesnosti i nijansi nego u bilo kom filmu! To je podjednako uzbudljiva priča, ali ispričana tako da je razumeju svuda na svetu, da ne govorim o tome kako je proces nastanka filma moguće daleko više kontrolisati nego nastanak vina

Kako ste vi otpočeli svoju vinsku priču?
Pre desetak godina, kada sam s dvojicom prijatelja pokrenuo Vino.rs. A to je, kao i mnogo toga bitnog u životu, počelo slučajno. Kao novinar i glavni urednik karijeru sam do tada proveo u štampanim medijima, a onda se pojavio internet koji je svima nama iz ove branše ponudio mogućnost da radimo to isto s tim da ne moramo da brinemo o štampi, remitendi, distribuciji i svemu onome što je pratilo taj posao do tada. Nisam baš imao jasnu ideju šta bi bio taj magazin, do tada sam se uglavnom bavio temama iz kulture, film i muzika, vino mi nikada nije bilo u fokusu. Međutim, igrom slučaja, u to vreme su se menjale oznake za internet domene u Srbiji i ispostavilo se da je adresa www.vino.rs slobodna. Pomislio sam: Što da ne? Napravićemo onlajn magazin o vinima, ali ne za profesionalce, već za one koji žele nešto da nauče o tome. Počelo je kao hobi, u vreme kada Srbija i nije imala baš neka vina kojima bi mogla da se pohvali, da bi danas postalo glavni predmet mog interesovanja, pre svega zahvaljujući tome što se vinska scena u Srbiji u poslednjih desetak godina izuzetno razvila. Danas imamo mnoga odlična vina, sve više ozbiljnih vinarija i vinara, mnoštvo vinskih manifestacija, sve više ljudi ovde prepoznaje vino kao najperspektivniju delatnost unutar celokupne srpske privrede, ukratko Srbija doživljava pravu malu vinsku renesansu. I kada sam malo-pomalo zakoračio u taj vinski svet, otvorio mi se potpuno nov univerzum za koji do tada nisam imao pojma ni da postoji. Krenuo sam da putujem prvo po vinarijama Srbije, zatim regiona, pa dalje… Ako želiš da spoznaš tajne vina, moraš tome potpuno da se prepustiš. Da bi pisao o vinu, moraš da prođeš i osetiš šta se sve tu dešava, ne samo da otvoriš flašu. Znate, vinari ne bez razloga kažu da vino traži čitavog čoveka da bi bilo dobro napravljeno. Isto važi i za uživaoca u vinu, da biste do kraja shvatili šta je to u čaši što vam nudi to zadovoljstvo potrebno je da mu se i vi posvetite u celosti.

Da li razmišljate nekad da li ste doneli pravu odluku, budući da ste s takvim pristupom morali da se lišite drugih stvari oko kojih se vaš život do tada vrteo?
Čovek se najlakše upusti u nešto ako ne razmišlja previše o tome. Naravno da nisam imao pojma da će mi odluka o pokretanju vinskog magazina promeniti život, pa i poglede na njega, ali ako zagaziš u neku oblast koja te zbog nečega zainteresuje, onda je valjda normalno i da nastaviš tim putem. Meni se sada čini da je vino našlo mene, a ne obrnuto. Nekoliko decenija sam pratio dešavanja na filmskoj sceni, nekada Jugoslavije, posle Srbije, i sada mislim da je veća umetnost napraviti dobro vino nego dobar film. U flaši vrhunskog vina ima više neizvesnosti i nijansi nego u bilo kom filmu! To je podjednako uzbudljiva priča, ali ispričana tako da je razumeju svuda na svetu, da ne govorim o tome kako je proces nastanka filma moguće daleko više kontrolisati nego nastanak vina. Kada krenete da snimate film, vi ste već definisali glumce, scenografiju, znate šta možete da očekujete od kamermana, imate scenario, knjigu snimanja, dijaloge, još ako imate dobar budžet, praktično držaćete mnoge konce u rukama, pod kontrolom. Kod vina ste u najvećoj meri prepušteni zemlji i prirodi, a to je nemoguće kontrolisati, svakako ne u meri koliko možete da kontrolišete krajnji rezultat kod snimanja filma. Pravljenje vina je stalna igra, borba i taloženje iskustva.

Istovremeno radite dve stvari – imate ideju da napravite brend od Srbije kroz Vinski maraton i edukujete ljude kroz Vino.rs. Koliki je to izazov?
Dovoljan. Lako je polirati nešto što je već izbrušeno, nešto što već ima svoju prepoznatljivu vrednost, kao što je podjednako lako reći da nešto ne valja i samo ostati na tome. Hajde učini da to nešto što ne valja ili nije dovoljno dobro postane bolje! Mnogo ljudi ovde kuka kako u Srbiji ništa ne valja. Ali neće nikada ni valjati ako ti sam ne uradiš nešto da to promeniš. Često slušam kako je vinska kultura u Srbiji na niskim granama. Slažem se. Ali, vinska kultura je ista kao i sve drugo kod nas, na niskim granama je i pozorišna kultura, filmska, saobraćajna, muzička… mnogo toga. Hajde da popravljamo stvari. OK, ne može pojedinac tu da uradi previše ako nema sistemsku podršku onih koji de facto vedre i oblače na makroplanu, ali nijedna inicijativa neće uspeti ako inicijative nema. Koliko god se ona uzaludnom činila.

Često slušam kako je vinska kultura u Srbiji na niskim granama. Slažem se. Ali, vinska kultura je ista kao i sve drugo kod nas, na niskim granama je i pozorišna kultura, filmska, saobraćajna, muzička… mnogo toga. Hajde da popravljamo stvari

Da li je bilo neko vino koje je presudno uticalo da zavolite čitavu tu vinsku priču?
Kada uđu na neki nepoznat teren, ljudi prvo gledaju šta su oni s više iskustva izdvojili kao najbolje, bilo da se radi o slikarstvu, muzici, književnosti, modi, automobilima, bilo čemu. Zato je normalno da i oni koji ulaze u vinski svet požele prvo da upoznaju ono najbolje. I ta velika vina koja imaju reputaciju najboljih vas uvedu u tu priču na velika vrata. Ali to ne znači da ste vi i razumeli zašto je to nešto dobro ili najbolje, u suštini ne možete da znate šta je to što to vino čini velikim. Niste spremni, to vam je kao s nivoima meditacije. Da biste prošli kroz ta velika vrata, morate prvo da otvorite mnoga mala, da sami tražite put ka velikim vinima, a ne da sednete u restoran i naručite od kelnera najskuplje vino i sada vi kao znate šta valja! To može svaka šuša s debelim budželarom. S vinima vam je kao i u svemu, do velikih stvari se dolazi malim koracima na putu koji pokušavate da razumete. I u tome je lepota, izazov. Tek kada pređete taj put, možete da shvatite šta se sve u vinu i zašto odigrava. Zato je jedna od velikih mudrosti kada je vino u pitanju ta da, gde god se nađete, tražite prvo da probate njihova lokalna vina s lokalnom hranom. Ako odete u Župu, nemojte da naručite brancina i čašu kalifornijskog kabernea, propustićete suštinu! Zato će na Paliću Vinski maraton spojiti lokalna vina s lokalnom kuhinjom. Misli globalno, deluj lokalno!

Šta se dešava s vinom koje donesete s puta i onda ga otvorite u stanu, da li ono i tada ima isti efekat kao kada se pije gde je nastalo?
Vino je uvek najbolje kada se pije tamo gde i nastaje, po mogućstvu u vinariji. Tu je kompletna priča, a još ako imate vinara pored sebe da vas uvede u tajne samo njemu znane… Ali, kada ga donesete kući, ono definitivno pokreće sećanja, vraća vas na mesto zločina. To je tajna moć vina – da putuješ sa svakim gutljajem u čaši!

The post Viktor Čikeš: Vinski maraton spaja uživanje – u prirodi, trčanju, džezu i vinu appeared first on 42 magazin.

Foto: Saša Nikolić

Zaječar, ah da, tamo postoji Gitarijada. I, da, tamo su postojale fabrike kristala, kablova, Zaječarska pivara i slični samoupravni poduhvati koji su nekadašnjem biseru industrije istočne Srbije omogućavali pristojne lične dohotke, Zastavina vozila i paradajz skokove po Heleniji i Zeti. Zaječar, grad koji nema više ništa od navedenog, ili barem ništa u tom obliku sa razglednice iz osamdeset i neke. Zaječar, da baš je daleko da se dođe do njega, kad se isključiš sa auto-puta, ti prizori sa magistrale se sviđaju jedino poštovaocima lika i dela Stivena Kinga, i znaju da budu devastirajući, i da tokom puta ponavljate sebi „koja je ovo vukojebina“ na svakom kilometru.

Lokacija koja oduzima dah! Da je dron bio udaljen 50m unazad, video bi se i ušuškan deo gde se nalazi TSAHEYLU STAGE. Rekosmo da izlazak sunca ovde kao da nije ovozemaljski, jer je spomenik na samom vrhu proplanka, te se u zoru zraci prožimaju kroz krošnje drveća stvarajući zapanjujući prizor i savršen užitak Photo by @nikolicphotography #outhide #zajecar #de8bunta #deosambunta #outhidefestival #spomenik #vesala #kraljevica #lokacija #location #destination

A post shared by Outhide Festival – DE8BUNTA (@outhidefestival) on Jan 26, 2017 at 7:04am PST

Zaječar, od modernog začetka ove države, mesto gde se dolazi po kazni, oštre zime, paklena leta, i magla ko da smo u Škotskoj. Zaječar, grad u kome je verovatno bio deda sa Miroča pre nego što je posetio porodicu Anđelković i grad koji cela ekipa Otvorenih vrata spominje samo u verbalnim instalacijama koje za poentu imaju izazivanje osećaja teške seljane, pomešane sa megalomanskom malograđanštinom. Ah da, sve je to Zaječar, grad na dva Timoka, umorni vlasnik najstarijeg rokenrol festivala u jugoistočnoj Evropi, i mesto gde su hipici od svog pokreta odustali pre nego što su uopšte čuli za njega. Ali, što bi reko Ned Stark, sve što dolazi pre „ali“ je obična glupost, tako da sad kreće pravi krešendo.

Festival na kome će verovatno oko pola dva da počne da pada kiša, ali ne očajavaj, ona služi samo da podseti koliko je bolje kad se ljubiš na kiši

Zaječar je četvrta scena u Srbiji, posle Beograda, Novog Sada i Niša (okej, Niš sam stavio samo iz kurtoazije), četvrta muzička scena, de fakto, bez nekog preteranog samopromovisanja. Kako? Samo na mišiće, na tetive i opako cimanje. Koliko god ovaj grad postaje mahala, svakim novim danom u njemu i dalje jedinstveno i nedvosmisleno, kao klisurine, postoji možda i poslednji bastion autorske muzike u ovoj državi(ci), i to se dokazuje brojnim kantautorskim izdanjima, koja se izbacuju po sistemu „štap- kanap-ua-bua“, ali se izbacuju, od hip-hopa, drama, bluza, pa do korzo popa (ah da, kad nam ponestanu muzički pravci, malo ustanovimo novi), i tako, što bi rekli bogovi Darkwooda „u nedogled“. I nismo ih naučili kroz škole, porodice i institucije – samo ulica. Ispred jedne koradžijske radnje, ćelavi, ali vrlo simpatičan pekar, kad se završe šihte, izvadi gitaru i tad se malo zaokrenemo u San Francisko modu, nedaleko odatle postoji jedan suteren, gde se kuva najbolji drum and bass istočnog Balkana, a pre toga ploče iz Londona, džez pre rata, verovatno je i Hajduk Veljko imao nekog totalnog progresivnog guslara, ali Vuk nije stig’o da zapiše.

Foto: Benny – Take a moment

U takvom jednom oksimoronskom okruženju, gde svaki hajp ima i svoj bedak, i sve belo ima svoju crnu notu, stvara se i diše još jedan u nizu alternativnih festivala u nas Srba. Iz bunta, iz inata, iz beskrajne želje za osvajanjem. Iz totalnog vladanja jedine stvari koja ovaj grad nikada neće da napusti, a to je muzika. I to jedini festival sa sinth wave tematikom, jer nismo mi tražili njega, on je, kao jedini, mogao da se postavi jedino u gradu u kome se najmanje očekivao. I da se razumemo, mi se ne kurčimo, mi samo prkosimo, ali ne agresijom, već estetikom, plemenskim „ubuntu“ iskazom. Gde sem neba, ritma i zajednica nemamo ništa, gde na sav turbo sa ekrana i kanala mi kažemo drum, na svaku osrednjost, mi odgovorimo tehno zvukom, i to onim jedinim mogućem (masnim, provokativnim i bezobraznim tehno zvukom).

Zaječar, grad na dva Timoka, umorni vlasnik najstarijeg rokenrol festivala u jugoistočnoj Evropi

Oh da, to je zapravo Outhide, festival na kome si gost samo pet minuta, posle toga postaješ deo klana, burazer, komšija, festival gde su tvoji ljudi, tvoji pisci, tvoji filozofi i na kraju gde je tvoja muzika. Outhide, festival na kome će verovatno oko pola dva da počne da pada kiša, ali ne očajavaj, ona služi samo da razmrlja plavu senku sa žutim šljokicama, samo da podseti koliko je bolje kad se ljubiš na kiši, samo da ubrza pretkomore do tačke poistovećivanja sa bitom. Outhide, festival gde car dolazi da pita lokalnog DJ-a da li može da zavrti, i gde mu lokalni DJ kaže „E, ajde malo posle“. Outhide, festival koji vraća familiju na rejv. Outhide, festival koji ti u svakoj sekundi poručuje: „Opusti se“. Outhide, festival na kraju vaseljene.

Foto: Saša Nikolić

(Pisci pomenuti u naslovu poslužili su samo za povećanje klikabilnosti, inače, ne ljute se, to sve naši ljudi, Džoni inače JNA služio baš ovde).

https://www.youtube.com/watch?v=vOiH5UFpfNU

Datum: 19. avgust 2017.
Mesto: Istočna Srbija, Zaječar, Vešala
Lineup: pogledajte ovde!

The post Outhide – bunt, festival i video-trake appeared first on 42 magazin.

Jedan od najpoznatijih svetskih brendova Heineken predstavlja novo dizajnirano pakovanje povodom Exita i Love festa. Heineken poziva sve da učestvuju u nagradnom konkursu Pokaži kako živiš svoju muziku. Glavna nagrada je Heineken experience na ovim muzičkim festivalima. Nagrada uključuje ulaznice za sve dane, prevoz do odredišta festivala i nazad, te spektakularni provod u Heineken VIP vili.

Nova specijalna serija pakovanja lansirana je u sklopu Heineken LIVE YOUR MUSIC kampanje, uz želju da obraduje i ohrabri potrošače da otvore svoj svet poneseni strašću prema muzici i da svoju muziku zaista i žive.

Vidimo se na Exitu i Love festu, ali i pre toga na netu kroz #LiveYourMusicAtExit ili #LiveYourMusicAtLovefest. Za učešće u nagradnom konkursu potrebno je da slikate ili snimite svoj doživljaj muzike uz novu Heineken bocu ili limenku, sa logom Exita ili Love festa.  

Podelite svoj doživljaj na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter uz #LiveYourMusicAtExit ili #LiveYourMusicAtLovefest.

Svakog petka Heineken će birati po pet najkreativnijih pobednika ove akcije.  Pobednici ovog nagradnog konkursa imaće slobodan ulaz za dnevni boravak u Heineken VIP vili. U vili ih očekuju i odlične DJ radionice, tematske žurke, vrhunska hrana uz Heineken,  zabava i sjajan provod. Više informacija o nagradnom konkursu možete pronaći ovde.

Nakon Exita od 6. do 9. jula, Heineken nastavlja muzičko putovanje u Vrnjačku Banju na Love fest. Od 3. do 5. avgusta #LiveYourMusicAtLovefest pod sloganom Next Level.

Vidimo se na Exitu i Love festu, ali i pre toga na netu kroz #LiveYourMusicAtExit ili #LiveYourMusicAtLovefest.

The post Muzičko pakovanje za festivalski doživljaj leta appeared first on 42 magazin.

Za mene je klabing uvek predstavljao oblik muzičkog eskapizma. Za vreme studentskih dana redovno sam posećivala klupske žurke u Beogradu, no što sam starija, sve ređe se pridržavam ovih rituala. Bez obzira na to, ne mogu da ne primetim da je danas klabing svepristutniji način provoda, kako svuda u svetu, tako i u Srbiji. Beograd kao prestonica srpskog klabinga može da parira ostalim evropskim gradovima na tom nivou, nudeći širok spektar žurki. Ovaj grad je odnedavno bogatiji i za Festival elektronske muzike Let’s Mix It!, iza koga stoji platforma Blender. Na Festivalu su nastupili neki od velikana svetske scene elektronske muzike, poput Better Lost Than Stupid, Mano Le Tough i Sonje Moonear. O ovim temama razgovarala sam sa Anom Veliki, menadžerkom kluba DOT i jednom od organizatora Festivala Let’s Mix It! i platforme Blender.

Kako bi opisala scenu elektronske muzike u Srbiji?
Srpska scena doživela je ekspanziju u poslednjih nekoliko godina. Imali smo baš dosta kvalitetnih gostovanja po klubovima i većim žurkama. Sa druge strane, imamo puno odličnih domaćih di-džejeva i talentovanih producenata. Mada, klupska kultura se dosta gubi jer velikih žurki ima sve više, ali sa druge strane, kako raste broj žurki, tako raste i broj klabera.

Klupska kultura se dosta gubi jer velikih žurki ima sve više, ali sa druge, strane kako raste broj žurki, tako raste i broj klabera

Nove generacije, kako to obično biva, prvo posećuju događaje sa više hiljada ljudi, pa tek onda otkrivaju čari noćnih klubova. Klubovi su ipak posebna priča jer se u njima drugačije i lepše doživljava cela ta kultura. I ne naziva se bez veze „kultura“. Ono što bih dodala kao neko moje zapažanje i na šta bih stavila akcenat ili poslala poruku klaberima jeste da istražuju muziku, da ne budu zaslepljeni „top“ imenima na kojima je konstantno akcenat. Ono što hoću da kažem jeste da je globalna scena prepuna različite muzike i da ono što se servira ne mora da bude i najbolje.

Koji je najlepši aspekt tvog posla?
Lepo je to što sam stalno u nekom društvu, akciji i što upoznajem nebrojeno mnogo ljudi. Mada, to nekada može da bude i naporno. Sa svim tim ljudima razmenjujem različita iskustva, doživljaje i energiju, i u tome veoma uživam. Definitivno najlepši aspekt mog posla jeste muzika oko koje se sve i vrti, a ono što je drugima najinteresantnije, a ne mogu da kažem da se ne slažem, jeste to da sam spojila posao i zezanje, što ako iskreno mogu da kažem, nije baš tako lako kao što izgleda (smeh).

Poručila bih klaberima da istražuju muziku, da ne budu zaslepljeni „top“ imenima na kojima je konstantno akcenat

Imaš li omiljenog di-džeja?
Nemam omiljenog di-džeja. Zapravo ništa nemam omiljeno. Ni boju, jelo, godišnje doba, pesmu…

Kojom ste se idejom vodili u kreiranju koncepta Festivala Let’s Mix It!?
Hteli smo da pokrenemo publiku, da sve ljubitelje elektronske muzike i posetioce žurki i festivala izvedemo iz okvira poznatog. Većinu izvođača publika nikada nije imala priliku da sluša u Beogradu i Srbiji, a svi su iz samog vrha svetskih top-lista. Često se ljudi žale kako se žurke ponavljaju i žele promene, a da li su zaista spremni za promene? Nekima je ovaj festival delovao kao eksperiment. Pokazao se kao uspešan. Reakcije su i više nego pozitivne i nama to puno znači. Klaberi slobodno mogu malo više da veruju izboru promotera.

Šta klaberi mogu dalje da očekuju od Blender ekipe?
Blender će nastaviti svojim žurkama da pravi miks žanrova elektronske muzike i prirediće za svakog ponešto. Sledeće što nas očekuje je Kolektiv Turmstrasse u Magacinu Depo 29. aprila, Hernan Cattaneo 2. juna i još mnoštvo događaja ovog leta u Barutani.

The post ANA VELIKI: Ljudi žele promene. A da li su zaista spremni za promene? appeared first on 42 magazin.

Festival zvanično počinje 19. aprila, a dve intenzivne radionice koje će voditi Sónar+D počinju dva dana ranije, odnosno 17. aprila. Za to vreme Gene Kogan i Andreas Refsgaard  napraviće trodnevnu radionicu Machine learning for artists koja se koristi složenim multimedijalnim podacima, Normal Studio će voditi

A P P A R E L, radionicu posvećenu modi koja je zasnovana na augmented reality i nošenju podataka

U četvrtak, 20. aprila, Sónar+D poziva nemačkog vizualnog umetnika Christophera Baudera da održi impresivno predavanje na temu velikih instalacija u polju umetnostu i industrijskog dizajna. Dan kasije, Joanna Moll započinje dvodnevnu radionicu Tracking Forensics sa fokusom na  otkrivanje i analizu zajedničkih online praksi koje koriste vodeće marketinške i advertajzing korporacije. Istog dana, c/o pop Convention poziva nemca Hansa Nieswandta, cenjenu ličnost u svetu DJ-eva i klabinga, koji će održati predavanje sa muzičkim nastupom.

Kasnije popodne, Dimitri Hegemann koosnivač klubova Tresor i Kraftwerk Berlin će održati predavanje, a Gabrielle Jenks iz Mančestera (direktorka festivala Abandon Normal Devices) i Florence To (art direktorka i konceptualna umetnica) učestvovaće u panel diskusiji čiji će moderator biti Regine Debatty (pisac, kustos i kritičar) a koju će voditi Sónar+D i c/o pop Convention – koja za cilj ima da približi ulogu kulture u razvoju gradova.

Poslednjeg dana, španski umetnik Pablo Valbuena i Dimitri Hegemann održaće predavanja, pod programom Sónar+D i c/o pop Convention.

U noćnom programu, Sónar predstavlja Resonate Closing Night koji će ugostiti jedinstvenu saradnju španske umetnice Alba G. Corral i srpskog producenta Regena. Pored njih, ove poslednje večeri nastupaju i Biosphere, muzičar koji živi na Arktiku, i kontroverzni američki performer i aktivista Mykki Blanco, ali i jedan gostujući umetnik čije ime ćemo naknadno otkriti.

Resonate je od 2016. godine deo WE ARE EUROPE platforme, koja okuplja najveće evropske festivale u cilju promocije, produkcije i stvaranja inovativne kulturne prakse

Pored Resonate festivala deo ove platforme su: Sonar, Nuit Sonores, c/o Pop Festival, Reworks, TodaysArt, Elevate – Music & Arts, Insomnia i mnogi drugi festivali.

Da biste bili u toku sa svim događajima We are Europe, posetite ovaj link WE ARE EUROPE

The post WE ARE EUROPE na RESONATE festivalu! appeared first on 42 magazin.