Vreme skinny džinsa je modnim godinama iza nas, jer se već nekoliko meseci jedan model nameće kao vodeći trend. Ako ste glasali za retro džins sa visokim pojasom i ravnim nogavicama, onda ste pogodili. Popularno prozvan mom jeans – ovaj model sigurno imate u ormanu vaše mame, tetke, a za baku već nismo sigurni. Za slučaj da nemate original star nekoliko decenija, u svakoj radnji je već na policama, a smernica vam je čuvena ikona Levi’s 501. Prelistali smo sve Instagram modne profile, Pinterest boardove, steet style izveštaje i pronašli stajling inspiraciju koja odgovara na pitanje kako i sa čime uklopiti ovaj vintage komad. Ako vas rečretroasocira na osamdesete, onda ovaj džins kombinujte uz sako sa dvorednim kopčanjem i naglašenim ramenima, uz patike kao što su adidas Gazelle ili adidas Orginals model Superstar. Dok je za look 90-ih neophodan duks s kapuljačom, pojas-tašna i a la Balenciaga patike, kod nas su cenovno dostupnije one sa Nike potpisom a istim modnim efektom. Poslovni stil rešavate u dva koraka, treba vam samo svilena bluza i niska peta! Inspirišite se galerijom koja sledi prateći street style stilske smernice širom sveta.
[See image gallery at 42magazin.rs]

The post #musthave komad: Retro džins appeared first on 42 magazin.

Foto: Braca Nadeždić

Nova kolekcija Hugo Boss, prema rečima stiliste, namenjena je onima koji ne pristaju na konvencije, ali ne žele ni da budu žrtve mode. Onima koji se poigravaju stereotipima da bi ih na kraju uvek prilagodili sebi. Nju će nositi individualci koji žele da se istaknu u gomili, ali ne žele da budu odmah primećeni. Inventivni kreativci koji prihvataju pravila prilagođavajući ih sebi. Izvesna, pristojna doza narcizma je dobrodošla.

Foto: Braca Nadeždić

Foto: Mika Knežević

Foto: Braca Nadeždić

Foto: Mika Knežević

Foto: Braca Nadeždić

Foto: Mika Knežević

Foto: Braca Nadeždić

Sva garderoba – Movem Fashion / HUGO Hugo Boss
Fotografije: Braca Nadeždić i Mika Knežević
Stil: Ashok Murty
Šminka: Alisa Janković  @ID Hair Salon
Frizura: Aleksandar Janković @ID Hair Salon
Model: Miha @demonsmodelmgmt.com
Asistent stiliste: Zorana Vujanić

The post Muška modna pravila appeared first on 42 magazin.

Povod za nedavni seksistički rat bili su brijači, možda zato što imaju oštrice, a njegov uzrok znatno je dublji i već dugo tinja u onome što je neko krstio sintagmom roze porez ili u prevodu: ako si žena i hoćeš da budeš lepa i moderna, plati više. Nema veze što zarađuješ manje – plati. Uostalom, ti vodiš njega u šoping a ne on tebe; on se dosađuje dok te čeka u holu nekog šoping mola ili autu.

Nije nam namera da vas posvađemo s partnerom, ali morate da znate šta znači sexist prices jer znanje jedino može da spreči sukob.

U skupljoj, ženskoj korpi su i farmerke Levi’s 501, koje mogu da koštaju i do 46 odsto više u odnosu na mušku verziju

Dakle, dlake su nas dovele skoro do sukoba. Ako ih niste uništile na vreme, ovih dana sigurno vodite rat i sa njima birajući najbolju strategiju kako da nestanu, ako je ikako moguće – zauvek. Epilacija jeste najisplativiji tretman jer, ako je odradite u dobrom salonu, mirni ste nekoliko godina.

Ipak, brijači su i dalje najčešće oružje u svakodnevnom ratu sa dlakama.

A lepši pol je nedavno uznemirio podatak da su cene brijača za žene na globalnom nivou više od onih namenjenih muškarcima. Samo zato što su roze ili ciklama, sa cvetićima ili leptirićima, u nekim lancima supermarketa ove jednostavne, a tako korisne naprave mogu da budu skuplje čak i dva puta.

Statističari i sociolozi su ovaj fenomen stručno nazvali sexist prices, uz naglasak da je dijapazon proizvoda u skupljoj, čitaj ženskoj korpi veoma raznolik – u njoj su recimo i farmerke Levi’s 501, koje mogu da budu koštaju i do 46 odsto više u odnosu na mušku verziju, iako je evidentno da smo u većini slučajeva manje i tanje.

Samo zato što su roze ili ciklama, sa cvetićima ili leptirićima, u nekim lancima supermarketa ove jednostavne, a tako korisne naprave, mogu da budu skuplje, čak i dva puta

Dakle, marketinška logika je na nekoj drugoj, odnosno trećoj strani koja se zove novac.

Vratimo se opet brijačima, odnosno nedavnoj britanskoj studiji, u kojoj je učestvovalo 1.377 muškaraca i žena, a koja je pokazala da za isti brend brijača žene moraju da izdvoje i do 60 odsto više novca od muškaraca. Iako proizvođači tvrde da je tehnologija izrade brijača za različite polove drugačija, praksa je pokazala da razlike gotovo da nema ni što se tiče veličine, ali ni broja sečiva. Prodavci kažu da se cene razlikuju zbog toga što se brijači namenjeni muškarcima više prodaju, a to im obara cenu.

Hm, hm, lukavo objašnjenje, ali nekako izaziva sumnju, što u stvari ne rešava problem.

Zapravo, ovoj marketinškoj zamci na put su stale milenijumske generacije, jer, ako devojke više nemaju problem da kupuju garderobu na muškim odeljenjima, by the way tamo su češće nego na onim gde piše women, što ne bi srušile pravila i kupovale muške brijače. A kada su ih probale, zaključak je: brijači na muškim policama su mnogo bolji jer imaju više sečiva, a i nežniji su zbog toga što su namenjeni licu. Čekajte, prošle godine jedan ženski beauty trend bio je brijanje lica.

Dakle, devojke, ne nasedajte više na prevaziđene marketinške fore upakovane u dizajn i vizuelnu fascinaciju, već se dekodirajte i kodirajte na muške principe praktičnosti i efikasnosti. U pitanju su varijacije na temu – guste ili paperjaste, crne ili svetle, brzorastuće ili sporohodne… najvažnije je da ima da ih nema. A posle uniseks brijača, razmislite i o drugim proizvodima, razmislite o svemu.

Marketinškoj zamci na put su stale milenijumske generacije jer, devojke više nemaju problem da kupuju garderobu na muškim odeljenjima

I podsetite partnera da slična priča važi i za njegovu stranu – dezodoransi za muškarce mogu biti skuplji, pa neki neutralni miris, poput krastavca, na polici za žene može da bude i te kako dobar izbor.

Rušenjem stereotipa i tržišni genijalci moraće da razviju mudriju taktiku.

The post Kako su milenijalke skinule roze premaz sa naočara za šoping? appeared first on 42 magazin.

Proleće je idealno doba za vikend u Trstu – temperature optimalne, gužve pod kontrolom, a opsada euforičnih turista sa kruzera gabarita solitera još uvek podnošljiva. Ovaj italijanski grad, koji, by the way, arhitekturom i izgledom ulica koje se precizno seku pod uglom od devedeset stepeni više liči na Beč nego na neki mediteranski romantični gradić, nama, Srbima se već decenijama podvlači pod kožu. Oni stariji vole da prepričavaju događaje iz sedamdesetih kada su tamo ciljano i grupno odlazili po farmerke, starke, Mont jakne, majice Fruit of the Loom. Ako ih baš isprovocirate, otkriće vam i neke manje lepe detalje, poput toga da se recimo dešavalo da carinici namerno zadrže autobus na graničnom prelazu baš do pred samo zatvaranje prodavnica za pauzu (dvokratnog vremena mnogi vlasnici radnji ne odriču se ni danas), a onda su trkom uletali u radnje i kupovali bez probe i u letu se presvlačili, bacali stare stvari, a slojevit stajling bio je omiljeni trend tih godina.

Ako baš hoćete od ranog jutra da iznervirate konobara, tražite espreso sa mlekom. Ma, sei sicura?

Koliko je to bilo drugačije vreme, potvrdila mi je nedavno jedna starija gospođa, koja kaže da se dugo čudila zašto su u njihovim mesarama visili odrani zečevi i to sa veoma dugačkim repovima… a onda ju je šokirala istina, sa kojom se teško pomirila, da su te čudne zeke u stvari mačke!

Ali nećemo više o neprijatnim faktima iz prošlosti, već o tome zašto u ovo doba godine, ovih dana, volim Trst. U meni plima uzbuđenja kreće da raste već od trenutka kada se kolima spuštam od Opicine, dok grad postaje sve veći, a Tršćanski zaliv se presijava na jutarnjem suncu. U stvari, obožavam subotnje jutro u Trstu. Svežina izbija iz tek opranih trotoara kojima uveliko šetaju brižljivo sređeni parovi birajući mesto za kafu u sunčanim delovima kafea, u koje oko podneva stižu studenti i turisti. I upravo šoljica espresa jeste ono što obavezno morate probati – najpoznatija Illy espreso kafa nastala je ovde pre osamdeset godina kada je patentiran aparat pod pritiskom za ovaj čudesni napitak. Kažu da Illy kafa nastaje mešavinom devet vrsta najfinijih vrsta kafe sa devet destinacija, a za jedan napitak od praktično dva srka potrebno je 6,8 grama kafe. I još nešto, ako baš hoćete od ranog jutra da iznervirate konobara, tražite espreso sa mlekom. Ma, sei sicura?

U Trst se više ne odlazi zbog šopinga, bar ljudi odavde to ne čine jer cene više nisu tako privlačne, odnosno pristupačne, ali cipele i tašne i dalje jesu nešto najsavršenije što se može naći u celoj Evropi. Tako da možete kratko da uživate u modnom razgledanju, te da eventualno kupite sitnicu u nekoj outlet radnji u samom centru, gde se nalaze brendovi kao što su Armani, Calvin Clein, Patrizia Peppe… Osim turista, u malim lokalima pretrpanim brendiranom robom srešćete i ljupke Italijanke, koje u prisnom razgovoru s prodavcem na kasi sa uvek drugačijom ešarpom potvrđuju da često svrate da vide šta je stiglo.

Za savršen stajling nisu neophodne ogromne pare, što uostalom ne treba da bude ni izgovor da se ne uputite u Trst jer vam sama šetnja gradom može doneti razna iznenađenja i uzbuđenja. Evo, tokom mog nedavnog boravka tamo preko noći je u srcu grada niklo čitavo francusko selo pod nazivom Belle Epoque – sa kućicama od drveta u kojima su izloženi tipični francuski proizvodi: miris bageta i kroasana mešao se sa desetinama izloženih vrsta sireva, ali i mirisom lavande i pupoljcima osušenih ruža iz Provanse od kojih nastaju najlepši parfemi. Raspoloženi Francuz pevušio je neku veselu melodiju dok je prelivao tek napravljene galete gustom čokoladom, malo dalje mamile su me sveže ostrige uz koje su prodavci nudili penušava vina ili šampanjac, a našle su se tu i girice sa pivom… Idealno mesto da potrošite sate, a da to i ne osetite. A onda, samo desetak minuta šetnje dalje, na čuvenom Ponterosu i Grande kanalu pravi sportski spektakl – kanu polo ili canoa polo i Trofeo Ponterosso.

Oni stariji vole da prepričavaju događaje iz sedamdesetih kada su tamo ciljano odlazili po farmerke, starke, Mont jakne, majice Fruit of the Loom

Momci u kanuima bore se za loptu nekad rukom, a nekad veslom, spretno blokirajući suprotnu ekipu, golovi padaju uz vrisku navijača koji sede na ivicama kanala, a atmosferu dižu i slučajni prolaznici i turisti iz obližnjih restorana. Jedan od njih je i čuveni Barattolo u kojem jednostavno morate probati neku od mnogobrojnih vrhunskih pica (obavezno tražite I l’olio al peperoncino, maslinovo ulje sa sušenim ljutim papričicama koje im daje poseban šmek) ili izvrsne domaće paste sa, recimo, kombinacijom pečuraka i morskih plodova, takozvane kombinacije mare e monti. U meniju na nekoliko jezika stoji i opis jela na hrvatskom (ja bih rekla verzijom nekadašnjeg srpsko-hrvatskog kako bi ih svi sa ovih prostora razumeli), a često će vam se i konobar obratiti na nama razumljivom jeziku. Jedan od njih nam je na pitanje odakle je simpatično odgovorio: „Sa prostora Balkana“, očigledno da ne uvredi nijednog gosta iz regiona. A iznenadiće se koliko je naših ljudi u Trstu.

Ukoliko posle četrdeset sati otkrivanja ovog grada imate još energije, priuštite sebi još malo avanture – zalazak sunca sa litica Miramare na deset kilometara od centra Trsta. Čisto da vas zaintrigiram.

I na kraju, shvatite ovu preporuku kao hir, nešto što treba da priuštite sebi makar jednom u životu – noć u Savoia Excelsior Palace hotelu, sobi 515, na petom spratu ovog elegantnog zdanja, sa čije se terase pruža najlepši pogled na luku i zaliv. A ako budete imali sreće ujutru kada otvorite oči i vrata dok udišete miris mora, imaćete utisak da možete da se rukujete sa putnicima kruzera koji se nečujno ušunjao tokom noći tik uz vaš prozor. Jutarnji pogled sa ove terase vredi sve pare ovog sveta.

The post Šta sve možeš za 42 sata u Trstu kad si mlad i imaš farmerke appeared first on 42 magazin.