Kada reč o recikliranju i eco-friendly metodama u dizajnu, na to se gotovo svi danas pozivaju, što dizajneri, što proizvođači, što konzumenti. Većina zato što je to trend, pa da i njihovi proizvodi budu u trendu, a samim tim i da kupcima bude privlačnije da se odluče za njihove komade. Neki zato što su ekološki osvešćeni, a ovi o kojima pričamo zato što su rešili da ne čekaju da drugi ili vlade nešto preduzmu po tom pitanju – oni su shvatili da se ništa od toga neće desiti. Zato su rešili da pokrenu revoluciju u dizajnu i zaista naprave nameštaj od kompletno recikliranog materijala, koji iz bilo kog razloga možete da vratite, a da ga ponovo redizajniraju i stvore nov. Oni polaze od one čuvene rečenice koju smo svi učili u osnovnoj školi: materija je neuništiva i kreće se u prirodi! Njihova ideja je da taj krug ide malo brže, a da spor proces koji je trenutno aktuelan ne uništi planetu već da svi budemo njegovi svedoci.

Svakodnevno smo svedoci toga da vlade neće rešiti ove zajedničke probleme, bar ne u skorije vreme, zato moramo sami da uzmemo stvar u svoje ruke i razmišljamo pažljivo o našim budućim odlukama

Kada bacite limenku posle poslednjeg gutljaja, majicu jer je iznošena, kartonsku kutiju od kafe kada stignete na sastanak ili telefon kome više ne radi ekran zamenite novijim – oni počinju od toga, to je materijal od kog nastaje dizajnerski nameštaj koji je apsolutno od recikliranog materijala, bez toksičnog dodavanja lepka već promišljenim načinom spajanja svakog segmenta. Njihova ideja je cirkularna ekonomija i odgovoran dizajn!

Kompanija Pentatonic ima za cilj da radikalno transformiše kulturu potrošnje s nameštajem i proizvodima nastalim od hrane, električnih uređaja, plastičnog i tekstilnog otpada.

Kompanija, koju predvode Jamile Hall i Johann Boedecker, radi na transformisanju otpadnog materijala u kućni nameštaj. Ovo zvuči kao da ste već čuli, ali niste jer ovako radikalno niko do sada nije radio.

Kada počinju da prave nameštaj, oni polaze od otpada koji izgleda kao da mu je došao konačan kraj nakon upotrebe. Tipični primer su smart telefoni, konzerve i ispušene cigarete.

‒ U zavisnosti od toga koji je proizvod u pitanju, kako je završio svoji vek korišćenja i koje su mu performanse, mi odaberemo smeće na osnovu njegovih svojstava i mogućnosti primene, a zatim koristimo niz preciznih tehnoloških proizvodnih procesa kako bismo stvorili nešto novo – kažu nam iz studija.
Kada je reč o plastici, otpad se opere i sortira pre nego što se oblikuje u palete kako bi se stvorio novi materijal spreman da se od njega formira nameštaj.

Stolovi i stolice dizajnirani su tako da nema potrebe za alatom prilikom sastavljanja – umesto toga same komponente pomažu u konstrukciji svakog komada. To znači da se otpad minimizira i da ne postoje neophodni toksični elementi kao što su lepak i smola.
Oni pokretom Hall i Boedecker žele da redizajniraju industriju nameštaja i pokažu kako proizvodi mogu biti izrađeni od recikliranih materijala na veliko.

‒ Ljudi su svesniji i informisaniji nego ikada o tome kako sačuvati zdravlje planete na kojoj žive, kao i uloge svih nas koje možemo da odigramo sa ciljem da pronađemo rešenje. Definitivno je na delu veliki rast potencijala da se realizuje proizvodnja fenomenalnih komada koji ne zahtevaju trošak već dolaze iz samoodrživosti – rekli su nam iz studija.

Kada bacite limenku posle poslednjeg gutljaja, majicu jer je iznošena, kartonsku kutiju od kafe kada stignete na sastanak ili telefon kome više ne radi ekran zamenite novijim – oni počinju od toga

‒ Svakodnevno smo svedoci toga da vlade neće rešiti ove zajedničke probleme, bar ne u skorije vreme, zato moramo sami da uzmemo stvar u svoje ruke i razmišljamo pažljivo o našim budućim odlukama – kaže jedan od osnivača.

Kompanija nas upoznaje sa sistemom cirkularne ekonomije. Svako od kupaca može da proda nameštaj koji je kupio od Pentatonica njima nazad kako bi oni mogli da ga recikliraju i ponovo stvore nešto novo s idejom da se krug nastavi.

‒ Pokušavamo da radikalno transformišemo kulturu konzumacije sa Pentatonicom. Naš cirkularni model, gde svako može da vrati proizvode kako bismo ih redizajnirali i stvorili potpuno nove, to je novitet u svetu dizajna – kaže nam Hall.

Pentatonic će predstaviti svoju prvu kolekciju na izložbi tokom ovogodišnjeg London Design Festivala koji se održava od 16. do 24. septembra.

Recikliranje je novi trend, pa mnogi dizajneri pronalaze nove metode kako bi njihovi novonastali proizvodi bili eco-friendlly, a ovo su oni koji ne traže nego stvaraju svoje metode, oni koji otpočinju revoluciju u svetu dizajna.

The post Svaki kraj je novi početak appeared first on 42 magazin.

Foto: Andres Garcia Lachner

Svi znamo da je zdrav način života, vreme u prirodi i vežbanje dobro za naše zdravlje u svakom smislu – kako izgledamo i kako se osećamo. Ono što takođe svi znamo jeste da nije lako držati se pravila zdravog života, a još teže je ako to zahteva da se odreknemo svega što nam 21. vek donosi. Sav komfor današnjeg trenutka teško bismo menjali za vreme provedeno u prirodi – na duže teže, nakratko odmah! A to odmah je upravo zato što nam je neophodan restart od svakodnevice. Sve ovo znaju arhitekte koji stoje iza ovog projekta i sve su to uzeli u obzir!

Foto: Andres Garcia Lachner

Tako je arhitektonski Studio Saxe sagradio hotel i joga studio u svom prirodnom okruženju – tropskom pejzažu Kostarike. Ovaj hotel nije samo još jedan eko-projekat već zdanje koje se  bez greške uklapa u savremen dizajn, ali njegova održivost i rad lokalnih zanatlija čine ga drugačijim. Ovaj kontrastni spoj objedinjuje savremeno i tradicionalno, pa je rezultat prirodno okruženje koje arhitektura samo zaokružuje.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Nasara je sada destinacija koju posećuju ljudi iz svih delova sveta u potrazi za kvalitetnijim načinom života koji će uticati na njihovo zdravlje, a tu su i wellness i sufring. Tako su vlasnici hotela Nalu-Nosara Nomel i Mariya Libid želeli da sam dizajn njihovog hotela reflektuje stav njihovih gostiju i to je bio jedini zahtev arhitektama. Da su oni uspešno realizovali ovaj zadatak, govori i to da je joga studio za jako kratko vreme postao neverovatno popularno mesto za vežbanje u gradu. On je zamišljen kao  multidisciplinarni prostor za vežbanje i smešten je usred vegetacije koja ga okružuje sa svih strana i stvara jedinstven osećaj relaksacije, pa imate osećaj da vežbate u džungli.

Foto: Andres Garcia Lachner

Ono što je specifično za hotel jeste što je gostima omogućeno da borave u individualnim paviljonima umesto u sobama, a svaki od njih je nekoliko minuta šetnje od mora. Da ovo ne liči na tradicionalni hotel, vidi se već na prvi pogled, a to je bila i početna zamisao arhitekte – da stvori prijatan prostor sa izbalansiranom dozom privatnog i javnog u kome će gosti boraviti.

Kada je reč o materijalima, u skladu sa celim projektom eko-momenat ni ovde ne izostaje, pa je tako krov napravljen od recikliranog drveta za koji su svoj doprinos dale lokalne zanatlije, iako se to na prvi pogled ne vidi jer je završni utisak moderna forma dizajna.

Ovaj kontrastni spoj objedinjuje savremeno i tradicionalno, pa je rezultat prirodno okruženje koje arhitektura samo zaokružuje

‒ Naš projekat Nalu predstavlja jednostavnu, modernu, tropsku arhitekturu. Za kratko vreme ovo mesto postalo je omiljeno u gradu, što samo pokazuje iskrenu želju ljudi da borave u prostorima koji će ih približiti prirodi, ali bez kompromisa kada je reč o potrebama savremenog života – rekao nam je arhitekta Benjamin Gracia Saxe, koji se već godinama bavi istraživanjem prirodnog okruženja kroz arhitektonsku prizmu.

Ovaj projekat samoodrživog dizajna dobio je mnoge internacionalne nagrade, a multidiscplinarni tim koji je radio na njemu čine arhitekte, tehnolozi i zanatlije.

Foto: Andres Garcia Lachner

Početna ideja jedinstvenog tima bila je da zgrade moraju biti u konekciji sa svojim okruženjem, a bilo da je reč o tropskom raju ili betonskoj džungli, ovaj arhitektonski studio drži se globalnog stava kako bi rešio lokalne probleme, što je pokazao ovim projektom.

Foto galerija

Dizajn: Studio Saxe
Fotografije: Andres Garcia Lachner 

The post Eko-hotel koji spaja arhitekturu, jogu i džunglu appeared first on 42 magazin.

Frank Lloyd Wright

Njujorški muzej moderne umetnosti MoMA otvoriće izložbu arhitektonskih crteža, maketa, nameštaja i tekstila legendarnog arhitekte Franka Lloyda Wright i tako proslaviti 150 godina od njegovog rođenja. Dok čekamo izložbu, podsećamo se ogromnog uticaja koji je genijalni Wright imao na savremenu arhitekturu, ali i na razvoj ekološke svesti u modernom društvu.

Kako živimo u vremenu globalnog zagrevanja, svest o ekološkim problemima raste, a na to je u velikoj meri uticao Frank Lloyd Wright – američki arhitekta, dizajner enterijera, pisac i predavač, koji je tokom života projektovao oko 1.000 struktura, a više od polovine njih je i izgrađeno.

Nerealzovan projekat Franka Lloyda Wrighta, 1957-58

Pre modernog arhitektonskog dizajna u kom se koriste eco-friendly materijali, reciklaža i samoodrživi izvori energije, postojala je filozofija dizajna koja je govorila o stvaranju građevinskih struktura u harmoniji s prirodom i čovekovim potrebama podjednako.

Organska arhitektura je pojam Franka Lloyda Wrighta, koji je njime opisivao princip integracije arhitektonskog projektovanja i ekološke ideologije. Ova filozofija rodila se iz ideje Wrightovog mentora Louisa Sullivana, prvog američkog arhitekte moderniste, koji je duboko verovao da forma mora da prati funkciju. Ova vrsta arhitekture stremi ka ujedinjavanju enterijera i eksterijera kako bi se stvorio harmonični prostor koji nije odvojen od prirode, ne dominira nad njom, već je dopunjuje i stvara celinu, ili kako je sam Wright rekao: „objekat i njegovo okruženje treba da budu jedno, srećniji zajedno nego samostalno“. Kuće koje je projektovao za sebe, a koje su imale ogroman uticaj na čitav arhitektonski svet – Taliesin u američkoj državi Viskonsin i Taliesin West u Arizoni – dokazuju da njegova teorija spajanja organskog i projektantskog i te kako ima smisla.

Taliesin West enterijer

Izgrađena 1937. godine u pustinji Sonoran u Arizoni, Taliesin West bila je prva Wrightova kuća i radni studio. Ova kuća građena je od pustinjskog kamenja, a prozora ima toliko da se stvara osećaj stapanja spoljašnjosti i unutrašnjosti. Danas je u toj kući Škola arhitekture Franka Lloyda Wrighta, a ljudi koji u njoj studiraju inspirisani su Wrigthovom ideologijom.

Kuća Fallingwater u Pensilvaniji

Još neki od poznatih objekata sa Wright potpisom jesu kuća Fallingwater u Pensilvaniji i Solomon R. Guggenheim muzej u Njujorku.

Guggenheim muzej u Njujorku

Wright nije imao konkretan arhitektonski stil već se prilagođavao sredini u kojoj su se njegovi projekti nalazili. Krov Taliesin West kuće građen je tako da bude u skladu s planinskim pejzažom, a stepenište se utapa u stene koje vode do bazena. Arhitektura prati prirodne elemente, bilo da se objekat nalazi na planini ili u pustinji. Ipak, neki od arhitektonskih elemenata se prepoznaju kao njegovi – isturena streha, prozori od poda do plafona, kao i prizemni (open-floor) tlocrti ponavljaju se u mnogom projektima.

Taliesin West

U drugoj polovini 20. veka moderne arhitekte su usvojile koncept organske arhitekture i podigle je na nov nivo. Uz pomoć savremenih recikliranih, eco-friendly materijala, novih vrsta betona ili konzolnih rešetaka, oni stvaraju strukture bez vidljivih greda i stubova, što ujedinjuje sam projekat sa okolinom.

Shell – Artechnic arhitektonski biro

Takve zgrade nisu linearne ili rigidno geometrijske, već zaobljene – što podseća na organski dizajn. Pored toga – gradske bašte ili vertikalni vrtovi postaju svetske atrakcije, a to dalje dozvoljava razradu Wrightovog principa gradnje.

Mickey Muennings organska arhitektura, Kalifornija

Izložba Frank Lloyd Wright at 150: Unpacking the Archive startuje 12. juna i biće otvorena za posetioce do 1. oktobra.

The post Organska arhitektura je recept za lepši svet appeared first on 42 magazin.