Ai Weiwei, rođen 1957. u Pekingu, kineski je umetnik i aktivista koji proizvodi mnoštvo različitog kreativnog sadržaja – skulpture, instalacije, arhitektonske projekte, fotografije i video-radove. Iako je njegova umetnost internacionalno prihvaćena, u Kini je ona sankcionisana jer je, prema tamošnjim vlastima, previše provokativna i subverzivna.

Bukvar kineske „andergraund“ umetničke zajednice

Ai Weiweijev otac bio je Ai Qing, jedan od najcenjenijih kineskih pesnika. Ubrzo nakon što je dobio sina, Ai Qinga kineski komunistički zvaničnici proglašavaju desničarem i proteruju ga zajedno sa ženom i novorođenim detetom u severoistočnu provinciju Hejlungđang, a zatim na severozapad, u autonomni region Sinkjang. Tek 1976, nakon kineske kulturne revolucije, uspevaju da se vrate u Peking.

Već kao mladić Weiwei se zanimao za umetnost. Godine 1978. upisuje pekinšku filmsku akademiju, a u isto vreme postaje deo avangardnog umetničkog kolektiva Xingxing (Zvezde). Željan da pobegne od kineske realnosti, tri godine kasnije seli se u Njujork, gde upisuje školu za dizajn Parsons. Iako se isprva fokusira na slikarstvo, ubrzo se okreće skulpturi, inspirisan Marcelom Duchampom ili Josephom Beuysom. Nakon što je organizovao nekoliko uspešnih izložbi, 1993. vraća se u Peking, gde posećuje tada već bolesnog oca. Tamo, istražujući fragilnu liniju između savremene, modernizovane Kine i njenog kulturnog nasleđa, Ai kreira seriju radova koji transformišu godinama stare kineske artefakte. Na primer, na urnu iz dinastije Han (206. p. n. e. – 220. n. e.) on docrtava Coca-Cola logotip.

Između 1994. i 1997. Ai radi na tri knjige koje promovišu kinesku avangardnu umetnost. Bile su objavljene van radara vladinih kanala i postale bukvari kineske alternativne umetničke zajednice.

Arhitektura i aktivizam

Nekoliko godina kasnije popularnost mu dodatno raste usled namerne organizacije ekscentričnih izložbi kao alternative upeglanom Šangajskom bijenalu. Nakon što je izgradio umetnički studio u pekinškom predgrađu, počinje da se zanima za arhitekturu i formira firmu FAKE kako bi realizovao zamišljene projekte.

Nakon perioda opsesije arhitektonskim projektima, Ai biva pozvan da piše blog za kineski portal Sina.

Iako je isprva koristio blog kao sredstvo za dokumentovanje svakodnevice, on ubrzo postaje i forum za kritiku kineske vlade.

Kroz post na blogu Ai se otvoreno odrekao projekta dizajniranja Nacionalnog stadiona za Olimpijske igre u Pekingu 2008, a na kom je trebalo da učestvuje. Kasnije, nakon zemljotresa u Sečuanu 2008. – sumnjalo se da je u njemu poginulo više od hiljadu dece u državnim školama – Ai je kritikovao državne službenike zbog toga što nisu objavili pojedinosti o smrtnim slučajevima i mobilisao je svoju publiku da istraže, te sami saznaju više informacija.

Ubrzo nakon toga blog je ugašen, a Ai Weiwei stavljen pod državni nadzor. Kako nije želeo da stane sa aktivnostima (s bloga se preselio na Twitter), napala ga je kineska policija u Čengduu. Iz ove situacije proistekla je serija radova nazvana Istraga građana, a jedan rad iz te serije, Sećanje (2009), postavljen je i prikazan u Minhenu. Reč je o instalaciji sačinjenoj od 9.000 ranaca aranžiranih po zidu tako da formiraju citat na kineskom jeziku – rečenicu koju je izgovorila majka deteta-žrtve zemljotresa u Sečuanu, situacije koju je vlada krila:

 Sedam godina živela je srećno u ovoj zemlji.

Godine 2010. dobio je brojna priznanja za instalaciju u londonskom muzeju Tate Modern, gde je izložio sto miliona ručno rađenih porcelanskih „semenki suncokreta“, koje je proizvelo oko 1.600 kineskih zanatlija. Weiwei je želeo da publika gazi po „semenkama“ koje je kao malene, krhke skulpture smatrao metaforama za potlačeno kinesko stanovništvo.

Kasnije te godine studio koji je izgradio u Šangaju – srušen je, a on stavljen u kućni pritvor kako ne bi mogao da dođe na lice mesta.

„Utaja poreza“ i medijska pažnja

U aprilu naredne godine, Weiwei je pritvoren zbog navodne utaje poreza, što se u Kini smatralo metodom za kontrolisanje buntovnika protiv sistema. Nakon više od dva meseca pušten je iz pritvora s nametnutom kaznom od 2,4 miliona dolara. Iako se žalio na sudu, ta žalba je bila odbačena, a on je, uz pomoć privatnih donacija, uspeo da plati kaznu.

Iako tragičan, ovaj slučaj doneo mu je mnogo internacionalne medijske pažnje. U maju 2011, dok je još bio u pritvoru, njegova instalacija Životinjski krug (Circle of Animals/Zodiac Heads), koja se sastojala od bronzanih skulptura inspirisanih kineskim zodijakom, predstavljena je u Njujorku i Londonu.

U muzeju Smitsonian priređena mu je retrospektiva pod nazivom Ai Weiwei: Prema čemu? A čak dva dokumentarca – Ai Weiwei: Never Sorry i Ai Weiwei: The Fake Case govorila su o umetnikovim dostignućima i političkim nepravdama kojima je bio izložen.

Izbeglička kriza i kasniji radovi

Sredinom prve decenije 21. veka Ai se okrenuo ka globalnoj izbegličkoj krizi, temi koju je obrađivao kroz nekoliko umetničkih projekata – instalacijom od 14.000 prsluka za spasavanje koje je nalepio na stubove berlinskog Kozerthausa. Prsluke je sam sakupio na grčkom ostrvu Lezbos, gde je nekoliko meseci boravio sa sirijskim izbeglicama. Ova instalacija postavljena je s namerom da privuče pažnju na ljude koji beže iz rata, ali i kao pomen onima koji su na tom putu izgubili život.

Godine 2017. na Filmskom festivalu u Veneciji premijerno je prikazao dokumentarac Human Flow, koji smo i mi imali prilike da gledamo u okviru programa 11. međunarodnog festivala dokumentarnog filma – Beldocs. Film prati živote izbeglih lica iz azijskih zemalja putem intimnih intervjua i snimaka nehumanih privremenih kampova u kojima su boravili.

Ovaj potez pokrenuo je postavljanje serije umetničkih javnih skulptura pod nazivom Dobre ograde za dobre komšije (referenca na deo teksta u pesmi Roberta Frosta Mending Vall), koje su instalirane u nekoliko američkih gradova. Radovi su postavljeni u parku Square u Vašingtonu, na ulazu u njujorški Central park i tik do zgrade Fondacije Cooper Union. One su bile odgovor na zatvorenu i ksenofobičnu imigracionu politiku Donalda Trumpa.

Ai Weiwei i dalje nastavlja da inspiriše i da se neumorno bori protiv diskriminatorne politike kineske vlade koja zabranjuje jedno od najvrednijih ljudskih prava – pravo na slobodu izraza i mišljenja.

The post Ai Weiwei – buntovnik s razlogom appeared first on 42 magazin.

Sve je dobro poznato – zna se sastav naše reprezentacije koja je na Svetskom prvenstvu u Rusiji u Grupi A, u društvu Brazila, Švajcarske i Kostarike, poznat je raspored svih utakmica grupne faze koje će se igrati na 12 stadiona u 11 gradova – Moskva, Sankt Peterburg, Kalinjingrad, Kazanj, Nižnji Novgorod, Samara, Volgograd, Saransk, Rostov na Donu, Soči, Jekaterinburg, takođe je poznato da će prvi meč „orlovi“ igrati 17. juna u Samari, a potom ih očekuju mečevi u Kalinjingradu sa Švajcarcima i Moskvi, gde će im protivnik biti Brazil predvođen Nejmarom.

Šta će naš tim uraditi na SP, nije ni važno, važno je da su navijači svih reprezentacija spremni, da se raduju što će mesec dana uživati u vrhunskom fudbalu, a dok ne počne Mundijal, možete zajedno sa nama da uživate u najboljim reklamama u kojima glavnu ulogu igraju fudbalska lopta, najbolji fudbaleri sveta i najveće svetske kompanije. U njima je čitav svet jedan veliki fudbalski teren, svi su fudbaleri, svi navijači, a bez reči ostaju čak i one koji ne znaju ni koliko igrača ima jedan tim, niti zašto je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu.

Ovo su naši favoriti, a vi uživajte!

https://www.youtube.com/watch?time_continue=34&v=YePFGhCC7ro

https://www.youtube.com/watch?time_continue=92&v=UBODWlCdZW4

Ukoliko smatrate da bi ovoj našoj listi valjalo dodati još neko advertajzing fudbaslko remek-delo, slobodno nam javite!

The post Mundijalski EPP: Najbolji fudbal za reklamoždere appeared first on 42 magazin.

Više od 60.000 učesnika slušaće preko 650 govornika iz 160 zemalja sveta. Ukratko, svako ko je neko u IT svetu moraće da nađe hotel od 6. do 9. novembra 2017. u Lisabonu (mada verujem da će se posetioci sigurno pre odlučiti za Airbnb kada je smeštaj u pitanju).

A kako je sve počelo?

Web Summit počeo je kao jednostavna ideja sada već davne 2009. godine – da se poveže tehnološka zajednica sa svim industrijama, kako novim i modernim tako i tradicionalnim. Čak ni u vremenu vrtoglavo brzog uspeha startupova i maltene svega što u sebi ima tu magičnu reč tech nije se mogao zamisliti ovoliki uspeh, te je Web Summit postao najveći skup o tehnologijama na svetu.
Međutim, organizatorima nije samo cilj da on postane i ostane najveća, njihov cilj je pre svega da to bude najbolja tech konferencija na svetu. Ono što je Davos za ekonomiste, a Glastonbury za sve obožavaoce muzike, Lisabon je svakako bio 2016, a biće i 2017. i 2018. godine, s obzirom na to da je odabran za domaćina samita za ove tri godine.
Kompanije poput Coca-Cole, Mercedes Benza, Facebooka, Samsunga i Disneyja samo su neke od kompanija koje će izlagati na događajima u okviru skupa, a ništa manje zvučna nisu ni imena kompanija čiji će CEO držati predavanja na samitu, te će učesnici imati prilike da uživo čuju savete i stavove čelnika Microsofta, Facebooka, Googlea, Amazona, Booking.com, Ubera, Tindera, Slacka, Asane (drugi čovek i koosnivač Facebooka), Intela, IKEA, Evropske komisije i mnogih drugih.

Osim njih, samitu će prisustvovati zvučna imena iz politike, sporta, poput  Luisa Figa, Holivuda, medija, najbolji blogeri i vlogeri, npr. Jake Paul, kao i najveći stručnjaci za startupove sa raznih univerziteta – Oxforda, Stanforda, Denvera, među kojima je najzvučnije ime Steve Blank, autor svetskog bestelera The Lean Startup Book.
Konferenciji će prisustvovati i predstavnici najvećih investicionih fondova, kao i pojedinačni investitori iz celog sveta koji investiraju u ovaj sektor. Uz razvoj srpske IT industrije, raste i neformalna srpska delegacija, te će među učesnicima biti Branko Milutinović, CEO Nordeusa, ali i mnogi drugi učesnici iz naše zemlje.

Ono što je Davos za ekonomiste, a Glastonbury za muzičare, Lisabon je bio 2016, a biće i 2017. i 2018, za tech i IT startupove

Međutim, ovo nije VIP skup za najuspešnije kompanije i najbogatije biznismene. Ovo je miks CEO-ova i osnivača startupova, prepoznatljivih kompanija i onih koji tek teže da to postanu. Kako organizatori obećavaju, konekcije koje steknete na ovom skupu su neprocenjive i one će poput goriva povećati vaše apetite, inspiraciju i svakako vašu poslovnu mrežu.
Najperspektivniji startupovi biće izloženi na sajmu, gde će svi posetioci imati priliku da otkriju koje nas to novine očekuju i šta je budućnost u svetu tehnologija. Zanimljivo je da će se i preko 1.000 startupova takmičiti za primamljivu nagradu od 100.000 evra. Prošle godine pobedu je odneo danski startup Kubo Robot. Kubo je edukativni robot i platforma, čiji je cilj da mališanima učenje učini zabavnim i da kroz igru savladaju programiranje, muziku, matematiku itd.

Iako pobednik može biti samo jedan, uzmite u obzir da se većina izlagača sigurno vraća kući sa partnerstvima i kontaktima, a neki i sa investitorima sa kojima dalje idu u razvoj i realizaciju svojih vizija.

Navoditi imena izlagača u ovom trenutku bilo bi suvišno jer većina njih i dalje nije mnogo poznata čak ni stručnoj javnosti, ali za sve koji budu uspeli novembar 2017. biće bez sumnje ključan momenat u njihovoj razvojnoj biografiji.

Prošlogodišnji Web Summit otvorio je Antonio Kosta, premijer Portugala, koji je tom prilikom pustio u promet kreditnu liniju od čak 200 miliona evra za zapošljavanje stručnih kadrova iz Portugala.

Svaki učesnik bio je dužan da skine mobilnu aplikaciju sa popisom svih učesnika, kao i popis svih konferencija uz mogućnost skeniranja QR koda sa akreditacije kao način prikupljanja baze podataka i stvaranja veza i komunikacije među učesnicima, budući da svaki učesnik na aplikaciji ima svoj profil.

Prošlu godinu obeležio je i naročito zanimljiv sportski stejdž, na kojem su predavanja držale zvezde poput Luisa Figa, koji je prezentovao i svoju aplikaciju Dream Football, uz pomoć koje deca iz udaljenih krajeva sveta, gde skauti ne dolaze, mogu da okače video-snimke svoje igre i tako okušaju sreću i možda dožive da njihov talenat bude prepoznat. Pored Figa, predavanja su držali i Ronaldihno i Rui Costa.

Organizatorima nije samo cilj da on postane i ostane najveća, njihov cilj je pre svega da to bude najbolja tech konferencija na svetu

Zabava je još jedan od važnih elemenata ove konferencije, te je provod neminovan.  Nezaboravno predavanje na dan zatvaranja bilo je predavanje koje je održao i čuveni holivudski glumac Joseph Lewit Gordon, koji je pričao da svi treba da budemo učesnici u stvaranju bolje zajednice (communitya) za nas i buduće generacije i da iako svi ovde spominju kako ovaj sektor pravi velike sume novca, on navodi da upravo te sume omogućavaju da se nastavi sa investiranjem u pravljenje još boljih servisa i proizvoda za community.

Web Summit se danas bavi trendovima i inovacijom iz oblasti šou-biznisa, vrhunskog sporta, mode, putovanja, zdravstva, finansija, marketinga, edukacije, socijalnih službi, te vizija budućnosti društva – svaka od tih oblasti je zastupljena na jednoj od 25 konferencija, koliko će biti održano ove godine u MEO Areni i još tri dodatna paviljona, od kojih svaki ima površinu veličine fudbalskog terena.
Web Summit okuplja najrazličitiju publiku uprkos veoma skupim ulaznicama koje koštaju od 550 do nekoliko hiljada evra.

Koliko je dobro organizovan i sinhronizovan sa svim aktivnostima koje pruža, govori i podatak da je skoro 50.000 ljudi moglo da koristi internet koji je radio na 2.4GHz, kao i na 5GHz za sve koji su imali bolje uređaje.

Izuzetno bitan je i turistički aspekt ovog samita. Naime, samo zbog Web Summita Lisabon će posetiti bar 60.000 stranih turista, od kojih će svaki ostati po četiri dana, dakle, računica je jasna kao i uticaj na razvoj turizma ove zemlje.

Luis Figo je prošle godine prezentovao svoju aplikaciju Dream Football, uz pomoć koje deca iz udaljenih krajeva sveta, gde skauti ne dolaze, mogu da okače video-snimke svoje igre i okušaju sreću da njihov talenat bude prepoznat

Sam uspeh Web Summita jeste u tome što njihove izazove, prepreke, sumnje i strahove niko ne može bolje da razume od samih organizatora, koji su bili u sličnoj poziciji pre samo sedam godina. Paddy Cosgrave, jedan od osnivača Web Summita, priča da je pokrenuo Web Summit sa svog kauča, frustriran svojim iskustvom delegata na tech konferencijama. Verovao je da postoji drugačiji pristup, da umesto event menadžera treba uposliti inženjere i data scientiste. Kao i većina startupova, ni Web Summit nije imao inicijalni veliki – na prvi skup u Dablin, gde je konferencija nastavila da se održava prvih pet godina, došlo je samo 400 delegata. Međutim, samo četiri godine kasnije 22.000 ljudi doletelo je iz više 100 zemalja da bude deo ovog skupa. Neki će reći, ostalo je istorija.

Unapred se radujemo Web Summitu 2017, koji ćemo i ove godine posetiti i obećavamo vam ozbiljan izveštaj iz Lisabona.

The post Da li ste spremni za najveći tech Web Summit u Lisabonu? appeared first on 42 magazin.