Legendarni nemački fotograf Peter Lindbergh rođen je 23. novembra 1944. godine u Lešnu, u Poljskoj. Posle rata njegova porodica seli se u industrijski grad Duizburg na severu Nemačke (Severna Rajna-Vestfalija), gde je u tinejdžersko doba radio kao aranžer izloga za robnu kuću Horten. Budući da je taj deo Nemačke blizu granice s Holandijom, letnje raspuste provodio je na obali u blizini Nordvejka. Velike plaže i industrijsko okruženje Duizburga ostavile su snažan uticaj na njegov rad.

View this post on Instagram

Lady Gaga & Bradley Cooper, Los Angeles, 2017 #LindberghStories #AStarIsBorn #LadyGaga #BradleyCooper #2bmanagement

A post shared by Peter Lindbergh (@therealpeterlindbergh) on Oct 5, 2018 at 11:39am PDT

Ranih šezdesetih Peter se seli u Lucern, a potom i u Berlin, gde upisuje Berlinsku akademiju lepih umetnosti. Ali ubrzo kreće put Arla, stopama svog idola Vincenta van Gogha. Tu odluku Lindbergh je svojevremeno objasnio rečima: „Želeo sam aktivno da tražim inspiracije Van Gogha, svog idola, umesto da slikam portrete i pejzaže u umetničkoj školi.“ U Arlu je proveo nekoliko meseci, a potom odlazi u Španiju i Maroko – to njegovo putovanje trajalo je dve godine.

„Odgovornost današnjih fotografa je u tome da bi upravo oni trebalo da oslobode žene, i konačno svakog čoveka, terora mladosti i savršenstva“

Po povratku u Nemačku studirao je apstraktnu umetnost na Koledžu umetnosti u Krefeldu. Bio je pod uticajem Josepha Kosutha i Conceptual Art Movementa, a 1969, pre nego što je diplomirao, pozvan je da prikaže svoje radove u avangardnoj galeriji Denise René. Po preseljenju u Diseldorf 1971. zainteresovao se za fotografiju, dve godine asistirao je nemačkom fotografu Hansu Luxu i već 1973. otvorio svoj studio. Vrlo brzo postaje veoma poznat u svojoj zemlji i pridružuje se porodici magazina Stern, u kojoj su bili fotografi kao što su Helmut Newton, Guy Bourdin i Hans Feurer.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Lindbergh je u fotografiji predstavio oblik novog realizma redefinišući standard lepote, a sve pod uticajem dokumentarnih fotografa, street fotografa i foto-reportera kakvi su bili Dorothea Lange, Henri Cartier-Bresson i Garry Winogrand. Svojim humanističkim pristupom promenio je standarde modne fotografije u vreme prekomernog retuširanja, s namerom da pokaže kako postoji nešto što čini čoveka zanimljivim a što nema veze sa njegovom životnom dobi. O tome svedoči i sledeća njegova izjava: „Odgovornost fotografa danas leži u tome da bi upravo oni trebalo da oslobode žene, i konačno svakog čoveka, terora mladosti i savršenstva.“ Na tu izjavu nadovezuje se njegovo razmišljanje da bi modni fotograf trebalo da doprinese definisanju slike savremene žene ili čoveka u vremenu u kojem žive, da odrazi određenu društvenu ili ljudsku stvarnost . Komercijalni pristup lepoti nadrealan je zato što se retuširanjem brišu svi znakovi života i iskustva, retušira se lična istina ljudskog lica.
Zato je Peter fotografisao modele gotovo bez trunke šminke. To odbijanje da se pokloni sjaju savršenstva zaštitni je znak Petera Lindbergha.

Takav pristup doneo je 1988. godine Lindberghu međunarodno priznanje, a nakon što je prikazao novu generaciju supermodela na crno-belim fotografijama u običnim belim košuljama. Linda Evangelista, Naomi Campbell, Tatjana Patitz, Cindy Crawford i Christy Turlington, još mladi modeli, prvi put zajedno poziraju Peteru za januarsku naslovnicu magazina Vogue 1990. Ta naslovna strana inspirisala je Georgea Michaela da odabere baš te devojke za spot Freedom ’90, a potom ih i italijanski modni kreator Gianni Versace angažuje za svoju kolekciju jesen/zima 1991. I Peter biva označen kao rodonačelnik ere supermodela.

View this post on Instagram

Karen Elson, Los Angeles, 1997 #fromthevault #LindberghStories #2bmanagement

A post shared by Peter Lindbergh (@therealpeterlindbergh) on Sep 11, 2018 at 10:18am PDT

„Crno-bela fotografija bila je zaista važna za stvaranje supermodela. Svaki put kad sam pokušao da ih snimim u boji, iako je njihova lepota bila blizu savršenstva, to je izgledalo kao loš kozmetički oglas. Na crno-belim fotografijama stvarno možete da vidite ko su one. Crno-bele fotografije smanjuju mogućnost komercijalne interpretacije kakvu omogućuju boje. One zaista pomažu da postignete efekat i osećaj realnosti“, rekao je Peter u jednom intervjuu 2008. godine.

Lindbergh je fotografisao modele gotovo bez trunke šminke. To odbijanje da se pokloni sjaju savršenstva njegov je zaštitni znak

Da ima zaista dobar osećaj za život i realnost koju živi, govori njegov veliki opus u mnogim vizuelnim poljima koja imaju veze sa fotografijom, a koje je ovde nemoguće pobrojati. Između ostalog vreddi poneuti: njegova prva knjiga 10 Women (1996) prodata je u više od 100.000 primeraka, Lindbergh je prvi fotograf u 50-godišnjoj istoriji kalendara Pirelli koji ga je tri puta slikao (1996, 2002. i 2017), režirao je brojne kratke filmove, muzičke video-spotove i radio kavere albuma mnogih muzičkih zvezda, uradio je dva izdanja magazina Vogue od korice do korice – za proslavu 30-godišnjice Vogue Nemačka oktobra 2009. i Vogue Španija decembra 2010…

U slavu (prave) žene

Komercijalni pristup lepoti nadrealan je zato što se retuširanjem brišu svi znakovi života i iskustva, retušira se lična istina ljudskog lica

Poslednje što pleni pažnju ovog umetnika jesu fotografije za aktuelni film i iz filma Zvezda je rođena (A Star is Born). prvi koji je režirao glumac Bradley Cooper, a u kojem igra i glavnu ulogu uz  kontroverznu pop zvezdu Lady Gagu (koja je prvom ulogom oduševila kritiku). Film je urađen prema klasičnoj priči iz 1937. o tragičnoj ljubavi između muzičara na zalasku karijere i mlade pevačice u usponu, sa originalnom muzikom koju je pisao Cooper, a koja je snimljena uživo.

Film je bio prikazan van takmičarske konkurencije u okviru glavnog programa 75. Venecijanskog festivala, upravo se daje i u našim bioskopima, a fotografije Petera Lindbergha će vas sigurno podstaći da krenete u bioskop.

The post Peter Lindbergh: Fotograf koji ne želi da retušira život appeared first on 42 magazin.

Rei Kawakubo; Foto:Annie Leibovitz, Vogue, maj 2017.

Analizom modne istorije i u potrazi za dizajnerom koji je ostavio najjači posredan ili neposredan utisak na svoje kolege, a taj uticaj se širi do nepreglednih daljina, jedno ime izlazi na površinu, dok ostali dizajneri potvrđuju to jednoglasno – Rei Kawakubo.

Postavka izložbe Comme des Garçons, Art of the in Between

Comme des Garçon; Foto: Paolo Roversi; Courtesy of The Metropolitan Museum of Art

Prošlogodišnja izložba u MoMAu Njujorku samo je jedna od nagrada koje slave rad Rei Kawakubo, dizajnerke japanskog porekla koja živi na relaciji Tokio‒Pariz i stoji iza modnog brenda Comme des Garçons.

Comme des Garçons; Kampanja za novu kolekciju 1975. godine

Veličina njenog imena danas se možda može objasniti njenom biografijom, pa se baš zato vraćamo unazad ne bismo li razumeli kako je nastala Rei Kawakubo.

Rešila je da zakopa sve poznato do tada i krene od nule, ponovo, i to je i uradila. Tada se ponovo rađa, ali ovoga puta iskonski brend kakav nam je danas poznat kao Comme des Garçons

Rođena 1942. godine, Rei se zapravo nije školovala za modnog dizajnera, ali jeste za umetnika. Prvi posao imala je u advertajzing sektoru jedne tekstilne kompanije, što je potpuno suprotno njenom obrazovanju. No, ako danas pogledamo, to je odličan potez!

Comme des Garçons; Kampanja za kolekciju proleće-leto 1988.

Nešto kasnije počinje da radi kao nezavistan stilista, a nakon godinu dana počinje da dizajnira odeću i tako 1973. nastaje Comme des Garçons što u prevodu s francuskog znači kao momci.

Linda Evangelista, Lynn Koester i Cindy Crawford u kampanji za Comme des Garçons; Foto: Peter Lindbergh; jesen-zima 1980.

Tada nastaje neverovatan spoj Francuske i svega što ona jeste kulturološki i stilski sa japanskim dizajnom i tehnologijom.

“The Infinity of Tailoring,” jesen-zima 2013/14.; Courtesy of Comme des Garçons the Metropolitan Museum of Art, New York; Foto: Collier Schorr

Danas se prestižne radnje brenda Comme des Garçons nalaze širom sveta, od Tokija i Pariza, preko Njujorka, Londona, Berlina, Kjota, Singapura, Hongkonga, do Bankoka.

Inovativni materijali i način razmišljanja gde se u jednom komadu odeće spajaju umetnost, dizajn, filozofija, revolucija, kritika i pohvala postaju prepoznatljiv opis njenih kolekcija. A kako su svi poželeli da budu deo njene dizajnerske filozofije, tako su nastajale saradnje sa brendovima kao što su: Levi’s, Speedo, Nike, Moncler, Lacoste, Louis Vuiton, Supreme, H&M i drugi.

Comme des Garçons; Foto: Steven Meisel za italijanski Vogue 2012. godine

Kad smo već kod nabrajanja, ne možemo da ne pomenemo da su samo neke poznate ličnosti (da ne kažemo influenseri) koje su ponele njene kreacije Björk, Chloë Sevigny, Tilda Swinton, Karl Lagerfeld…

Björk; Foto: Inez i Vinoodh; Stajling: Mel Ottenberg za naslovnicu T magazine 2015. godine

„Moja namera nikada nije bila da pravim odeću jer kada bih razmišljala samo o tome da napravim odeću, moj mozak bi bio ograničen“, jedna je od čuvenih izjava dizajnerke.

Foto: Peter Lindbergh 1987.

Ako bismo morali da definišemo njenu modu, ona je specijalizovana za dekonstrukciju odevnih komada, nije namenjena tome da bude lepa na prvu loptu već da ima dublji smisao, jednom rečju, ono što ona radi jeste antimoda.

A ceo taj pokret proistekao je iz bunta i njene unutrašnje kreativne borbe u kojoj je želela da se oslobodi svega što predstavlja moda, verujući da ona može da bude direktnija u svojim kreacijama i da je to njena odgovornost – da stvara nešto moćno i uticajno. Upravo zbog toga rešila je da zakopa sve poznato do tada i krene od nule, ponovo, i to je i uradila.

Comme des Garçons; Foto: Sophie Delaporte; proleće-leto 2013.

Tada se ponovo rađa, ali ovoga puta iskonski brend kakav nam je danas poznat kao Comme des Garçons. Tako počinje nova moda era, u kojoj je dizajnerka oslobođena svih naučenih pravila koja se mogu smatrati okovima i postaje slobodni umetnik koji bez straha stvara neobične forme, bira nesvakidašnje materijale, uvodi inovacije, eksperimentiše, uživa u svom poslu i pomera granice – svoje, celokupne mode, vidike drugih dizajnera od kojih su neki Alexander McQueen, Viktor & Rolf, Jean-Paul Gaultier, Maison Margiela i čuveni Helmut Lang.

Comme des Garçons; Foto: Sebastian Faena za V Magazine 2012. godine

Donna Karan je opisuje kao osobu sa neverovatnom unutrašnjom snagom i poetskim duhom. „Ona je vrlo tiha i mirna. Kada prvi put govorite sa njom, to i vidite, što je neverovatno jer njena odeća ostavlja snažan utisak“, dodaje ona.

Comme-Des-Garçons

Ono što mogu da primete svi koji su videli online ili uživo neki komad odeće iza koga ona stoji jeste da njena odeća ne samo da govori glasno i da se njen glas daleko čuje već i odjekuje do sada nepojmljivih budućih daljina, sve do nekih mladih dizajnera koji je možda baš u ovom trenutku upoznaju kroz njen rad, a onda spoznaju potencijalnu jačinu mode – i možda se baš sada u njima rađa dizajner, kreator sledeće modne generacije. Tu moć ima Rei Kawakubo.

The post Rei Kawakubo – antimodna dizajnerka appeared first on 42 magazin.