Film je jezik, tim rečima počinje najnoviji kratkometražni film Curtain’s Up (Nowness) Stelle McCartney – mini-profil Davida Lyncha koji su uradili njegov sin Austin Lynch i umetnik Case Simmons. Lynch se iz mraka pojavljuje osvetljen neonski plavom i ružičastom svetlošću i u neizbežnom oblaku dima, a film odslikava njegovo poetsko shvatanje ljudske egzistencije.

Kadrove u kojima se pojavljuju glumci Ashton Sanders i Sasha Lane pokriva Lynchov glas koji nas vodi kroz njegov um dok govori o tome šta film, kreativnost, ideje i uopšte stvarnost znače za njega, autora nadrealističnih remek-dela Twin Peaks i Blue Velvet.
Curtain’s Up je mračni film o eksperimentalnom autoru koji za sve stvaraoce umetnosti – ali i za one koji se umetnošću ne bave – ima pet veoma poetičnih i svetlih životnih lekcija, a koje je detektovao Dazed.

Definišite svoj medijum

Film je jezik kojim se mogu ispričati stvari, velike apstraktne stvari, i ja ga zbog toga volim. Neki ljudi su pesnici i na divan način kažu stvari rečima. Ali film ima svoj jezik i njime možete izraziti osećanje i misao koji se ne mogu preneti na drugi način. To je magični medijum. Tako je lepo razmišljati o slikama i zvucima koji teku zajedno u vremenu i u nizu stvaraju nešto što se može uraditi samo kroz film. To je magično. Kada uđete u salu i kada se isključe svetla, sve je tako mirno, i kada zavese počnu da se dižu, vi idete u drugi svet… Ja sam slikar, slikao sam i išao u umetničku školu, nije me zanimao film… Ali odabrao sam film jer sam shvatio da bi tako moje slike mogle da se kreću.

Aktuelizujte svoje ideje

Ideja je misao. To je misao koja se, kad dođe, zadržava mnogo duže nego što mislite. Ali u prvom trenutku postoji samo iskra. Želja za idejom je kao mamac. Stavite mamac na udicu i onda čekate. Želja je mamac koji vuče sve te ribe, te ideje. Male ribe plivaju na površini, ali velike plivaju duboko. Ukoliko možete proširiti prostor svoje svesti, uhvatićete veću ribu.

Život je pun apstrakcija i možemo ga razumeti samo uz pomoć intuicije

Meditirajte

Kada sam počeo da meditiram, bio sam ispunjen zebnjama i strahovima. Osećao sam depresiju i ljutnju. Bes, depresija i tuga prelepe su u priči, ali one su otrov za režisera ili umetnika. Morate imati jasnoću da biste stvarali. Morate biti u mogućnosti da uhvatite ideje.

Koristite intuiciju i svesnost

Život je pun apstrakcija i možemo ga razumeti samo uz pomoć intuicije. Intuicija vidi rešenje. Emocija i intelekt idu jedno s drugim. Mislim da se intuicija može izoštriti i proširiti kroz meditativno uranjanje u sebe. U svakom od nas je okean svesti, a to je okean rešenja. Kada zaronite u taj okean, svest oživljava, raste. A konačni ishod rasta svesnosti naziva se prosvetljenje koje predstavlja pun potencijal za svakog od nas.

Jurite prosvetljenje

Negativnost je poput mraka. Uključite svetlost – tama odlazi. Mi smo kao sijalice. Ako blaženstvo počne da raste u vama, to je poput svetla. Uživajte u toj unutrašnjoj svetlosti i ako je učinite još svetlijom i uživate još više u njoj, ta će se svetlost širiti sve dalje i dalje. Možda prosvetljenje jeste daleko. Ali kada hodate prema svetlu, sa svakim korakom stvari bivaju svetlije. Svaki dan je za mene sve bolji i bolji, i verujem da će oživljavanje jedinstva u svetu doneti mir na Zemlji. Zato kažem – mir svima vama.

The post 5 poetičnih životnih lekcija by David Lynch appeared first on 42 magazin.

Pogled na svet je moćna stvar. On nas čini stabilnim jer sačinjen je od mehanizama koji nas do određene mere štite i uz pomoć kojih se snalazimo, funkcionišemo u životu. Sve informacije filtriramo tako da se uklope u njega ili kako bismo ga ojačali. Ali značajne promene i psihički rast dogode se onda kada nas neki trenuci izazovu, navedu da razmišljamo i taj pogled na svet – promenimo. To nije jednostavan rad, ali je neophodan za sve one koji žele da prošire svoje vidike, i pogledaju daleko, daleko, i da se pozabave sa što je više moguće životnih aspekata.

Dozvolite sebi sagledavanje životnih situacija iz različitih uglova, a mi vam te uglove predočavamo u vidu 10 filmskih naslova s važnim porukama. Pronađite onaj koji u vama izaziva osećaj nelagodnosti i – suočite s njim. Ako se pomalo pomerite sa svog sigurnog mesta, uznemirite se – ne brinite. Biti uznemiren ne znači i biti slomljen. Već sasvim suprotno – znači da je promena u vama počela.

Blue Velvet (1986)
Režija: David Lynch

Od same uvodne špice Blue Velvet daje jasne naznake da se radi o priči s dva lica i da će glavni protagonisti poći na revolucionarni put koji će nas uzdrmati do samog jezgra. Špica nas uvodi u naizgled idilično američko predgrađe puno lepih, nasmejanih ljudi. Kako je „naizgled“ ključna reč – ubrzo primećujemo trulež koji se oseća ispod našminkane površine, primećujemo maske, pretvaranje i laž.

Blue Velvet će vam otkriti nešto isprva očekivano – a to je da tamu i mrak može pobediti svetlo ljubavi, ali će vam reći i da je ova borba veoma teška, a oba protivnika jaka i uporna.

Ordet (1955)
Režija: Carl Theodor Dreyer

Ovaj film bavi se religijom, njenim značajem i načinom na koji je doživljavamo.

Sama priča hajlajtuje mnoge aspekte naše vere – sitničarenje i nefleksibilnost, koji često vode ka besmislenim osudama, ali i njenu snagu i moć da prevaziđemo najteže momente. Zatim, govori nam o jednostavnosti, jer vera to u suštini i jeste.

The Elephant Man (1980)
Režija: David Lynch

U centru filma nalazi se John, čovek koji pati od Proteusovog sindroma, genetskog poremećaja zbog kog izgleda izobličeno. Zato biva prinuđen da se bavi stvarima koje su ispod njegovog intelektualnog nivoa – prikazivan je kao cirkusko čudovište, dresiraju ga, zlostavljaju… Doktor Frederick Tevers izvlači ga iz te situacije i nama, gledaocima, nudi priliku da upoznamo čoveka koji se zapravo krije iza zazorne fasade.

Ono što film čini uznemirijućim jeste činjenica da je zasnovan na istinitim događajima i životu realnog čoveka – Josepha Mavericka.

Abre Los Ojos (1997)
Režija: Alejandro Amenábar

Zamislite film koji su zajedno režirali Kubrick and Lynch. E pa, Abre Los Ojos je najpribližnije kinematografsko ostvarenje te zamisli.

Ako volite da rešavate zagonetke, enigme i ne zanimaju vas raspleti i objašnjenja – onda je ovo film za vas.

The Matrix (1999)
Režija: Sestre Wachowski

Dve su realnosti, jedna je u svetu koji živimo, druga je fiktivna, virtuelna. Jedna je san, druga je MATRIX.

„Jesi li ikada imao san za koji nisi siguran da je uopšte to i bio? Šta ako ne uspeš da se izvučeš odatle? Kako ćeš da razlikuješ stvarno i nestvarno?“

Before the Devil Knows You’re Dead (2007)
Režija: Sidney Lumet

Braća planiraju da opljačkaju juvelirsku radnju svojih roditelja, ali, kako se to dešava s kriminalnim radnjama i neiskusnim počiniocima, loše stvari bivaju neminovne. I to ne samo loše, već loše do koske – na kraju svi završavaju povređeni, na sve moguće načine.

Ovaj film je zapravo priča o nemoralu u koji ljudi mogu lako da utonu, samo ako im ispritiskate prave dugmiće – ali, s porukom da se sve može izbeći ako ste svesni situacije i delate u skladu s tim.

A Clockwork Orange (1971)
Režija: Stanley Kubrick

Gledanjem Paklene pomorandže upuštate se u jedno iskustvo koje ima veliki potencijal da razbuca vaš um do najsitnijih delića. Kubrickova vizija sutrašnjice (koja je bazirana na istoimenoj noveli Anthonya Burgesa) zastrašujuća je i cinična. Nasilje, koje je glavni motiv filma, tu je s razlogom – prikazuje eroziju morala i kritikuje savremeno društvo.

A Page of Madness (1926)
Režija: Teinosuke Kinugasa

Za ovaj nemi film verovalo se da je izgubljen dok ga reditelj nije slučajno pronašao 45 godina nakon završetka rada na njemu, pa je tada, 70-ih godina, zapravo i imao premijeru. U centru priče nalazi se domar jedne ludnice, koji se tu zaposlio kako bi pomogao svojoj ženi, inače pacijentkinji tog mesta. Međutim, ona je toliko izgubljena da ga se i ne seća.

Tišina svakako pomaže u praćenju ove teške priče, ali to nisu razlozi zbog kojih se ona nalazi na listi – kinematografija je sama po sebi fantastična i bukvalno nas uvodi u stanje histerije i ludila, samo dok gledamo. Nedostatak zvuka i bilo kakvog narativa koji bi publiku vodio dodatno pospešuje istraživanje ljudske psihe i navodi na razmišljanje.

Love and Death (1975)
Režija: Woody Allen

Love and Death satira je ruske kulture – od klasika poput Dostojevskog, pa sve do filmova sovjetskog reditelja i teoretičara Sergeja Ajzenštajna. Woody Allen u ovom filmu uspešno meša svoju kafkijansku anksioznost sa Kirkegorovom hrabrošću i dobija komediju o ratu i miru, zločinu i kazni, o ocu i sinovima.

Seven (1995)
Režija: David Fincher

Sedam dana, sedam grehova. Ovaj film vodi vas na mračno putovanje u srž podzemlja, za koje šira javnost saznaje tek kroz poneku vest u novinama. Dva detektiva iz odeljenja za ubistva primorana su da zakorače u samu srž podzemlja, u potrazi za serijskim ubicom koji oduzima živote na osnovu biblijskih legendi.

The post 10 filmova koji će promeniti vaš pogled na svet appeared first on 42 magazin.

Izložbom Male priče, održanoj prošle godine u Kulturnom centru Beograda, reditelj David Lynch upoznao nas je s još jednom pasijom – fotografijom.

Ne, nažalost, ovo neće biti tekst o još jednoj izložbi koju organizuje kod nas, ali će fanove Lynchove fotografije obradovati vest da je objavio knjigu aktova koja se zove, jednostavno – Nudes, a možete je nabaviti na Amazonu za 55 dolara.

Nije novost da je Lynch fasciniran ljudskim telom – od prelepih protagonista i protagonistkinja koje vidimo u filmu Blue Velvet ili seriji Twin Peaks do ekstremno izobličenog Johna Merricka iz filma The Elephant Man (1982). Na sličan način i njegove fotografije istražuju različita ljudska obličja i upoznaju nas s nekonvencionalnom vrstom lepote.

Na jednoj slici iz knjige Nudes na prvi pogled vidimo maglu i dim, ali kada se približimo, spazićemo nagu ženu u pozadini kako sedi na ružičastoj fotelji. Konture su blurovane, lice skriveno iza plave kose, a zanimljiv detalj koji vidimo su i nokti na nogama nalakirani u crveno.

Da li je to scena iz filma Blue Velvet? San agenta Dalea Coopera? Može biti. Jer sve čime se Lynch bavi povezano je i čini jedinstven ezoterični, lynchovski univerzum.

Kao inspiraciju iz koje se razvio ovaj projekat američki umetnik navodi dela Feancisa Bacona, čije su surealne slike predstavljale uznemirujuće izobličene ljudske figure

Druga fotografija otkriva gotovo apstraktnu crno-belu viziju nogu, ruku, oblina à la Guy Bourdin, ali koja je prošla kroz lynchovski tretman i dobila pomalo začudnu i, čak, zastrašujuću auru.

Deluje da sve čega se Lynch dohvati dobije jednu poetičnu notu, koja očarava i intrigira.

Volim da fotografišem žene, zanimljivo je i magično videti koliko su različite, citat je kojim se knjiga otvara.

Ali ono što je nama zanimljivo i magično jeste Lynchov ezoteričan – i čak bizaran pogled na svet u kom živimo, ali koji nam je ipak tako blizak i poznat, te u njega rado uranjamo sa svakim novim projektom.

The post Fotografski master klas iz misterije i erotike appeared first on 42 magazin.