Ukoliko vam se ponekad učini da ima mnogo dobrih knjiga koje nećete stići da pročitate, ne sekirajte se – svaki naslov je strelica ili stepeničica do širine, vrha, sebe… nečega već.
Septembar je u znaku početka pohoda na znanje, a mi imamo 13 strelica, odnosno naslova – možda će vas neki odvesti tamo gde želite da stignete.

Milena Dravić ili Ključ snova – Anita Panić

Najznačajnija glumica jugoslovenskog i srpskog filma Milena Dravić pokazala je u drugoj polovini prošlog veka impresivan raspon od komičnih do dramskih likova uvek izvanredne upečatljivosti. I u evropskim okvirima teško je naći glumicu koja je svoju harizmu dokazivala i u najtežim produkcijskim uslovima. Ako bismo samo izdvojili njen vrhunski doprinos u Čovek nije tica, W.R. Misterije organizma (Makavejev) i Jutro (Đorđević), to bi već bilo dovoljno za ono što se u istoriji roka zove – Hol večnosti. Ovde je u zamahu obuhvaćen samo jedan krak Milenine glumačke meštrije, dok je po strani ostavljen onaj, ne manje važan, na pozorišnim scenama, ponajviše u Ateljeu 212, ali i na scenama od Beogradskog dramskog pozorišta do stalnog gostovanja u Budva teatru. Da ne pominjemo vrhunske trenutke na televiziji, od prekretničkog TV kabarea Obraz uz obraz…
Službeni glasnik

Srećna Seli – Sara Stridsberg

Roman postavlja najteža životna pitanja – ona o ljubavi, gubitku, izboru, snovima, odricanju – ali na njih ne daje nikakve odgovore. U opijajućem, snenom književnom svetu Sare Stridsberg, Lamanš i Atlantik jedni su od glavnih likova, prirodne sile i nedogledi što krajnje ravnodušno, slučajnošću, odlučuju o porazima i uspesima, slobodi i sudbinama dveju maratonskih plivačica i njihovih voljenih.
Kontrast izdavaštvo

Priča o izgubljenoj devojčici – Elena Ferante

Elena i Lila su sada u zrelim godinama i njihovi životi stižu u fazu ozbiljnih raspleta. Elena se nakon udaje, rađanja deteta i književnog uspeha vratila u Napulj da bi bila sa čovekom kog je oduvek volela. Lila je u međuvremenu postala uspešna preduzetnica, što je samo uvlači dublje u svet nepotizma, šovinizma i kriminala koji vladaju njenim delom grada…
Četvrta, završna knjiga u serijalu Napuljskih priča predstavlja grandiozno finale najveće književne sage 21. veka.
Booka

Život bez kraja – Frederik Begbede

„Život je krvoproliće. Masovno ubistvo od 59 miliona mrtvih godišnje, 1,9 smrtnih slučajeva u sekundi, 158.857 smrtnih slučajeva dnevno. Od početka ovog pasusa, dvadesetak ljudi u svetu je umrlo – i više ako čitate polako. Ne razumem zašto se teroristi trude da podignu statistike: nikad neće uspeti da ubiju toliko ljudi kao Majka Priroda. Čovečanstvo biva desetkovano u opštoj ravnodušnosti. Tolerišemo ovaj svakodnevni genocid kao da je posredi normalan proces. Mene smrt sablažnjava. Ranije sam o njoj razmišljao jednom dnevno. Otkad imam pedeset godina, svaki čas mislim na nju.  Da budemo jasni: ne gnušam se smrti; gnušam se svoje smrti. Ako velika većina ljudi prihvata neizbežno, to je njihov problem. Lično, ne vidim smisao u umiranju. I reći ću još nešto: smrt neće proći kroz mene. Ova priča govori o mom nastojanju da prestanem da umirem glupavo kao svi ostali. Preminuti bez reakcije nije dolazilo u obzir. Smrt je stvar lenjosti, samo fatalisti veruju da je neminovna. Prezirem pomirene sa sudbinom, koji uzdišu govoreći ‘eh, sve nas to čeka, pre ili kasnije’. Crknite svi negde drugde, slabašni smrtnici.“
Booka

Doktor Džekil i Mister Hajd – Robert Luis Stivenson

Ovaj roman o dvojniku izvršio je neizmeran uticaj na literaturu 20. veka, posebno na žanr misterije i fantastike, kao i na proučavanje nesvesnog dela ljudske duše. Stivenson je napisao Doktora Džekila i Mistera Hajda ponesen mahnitim nadahnućem, a delo je inspirisalo nekoliko filmova i desetine pozorišnih komada.
LOM

Knjiga na dugme – Džinet Vinterson

Džinet Vinterson veruje da svi možemo biti pisci sopstvenih života. Njen unutrašnji svet, bogat strašću, intelektom i fantazijom, tle je iz kojeg niču priče o ljubavima – neke stare i poznate, ali ispričane na sveže i vrcavo, neke lične, gole i iskrene. U Knjizi na dugme internet spisateljica Ali/Aliks nudi slobodu na jednu noć; u njenim pričama ona i sagovornik mogu da postanu štagod požele, ali postoji cena koja mora da se plati. Ali ovo nije još jedna priča o net-dopisivanju, upoznavanju – internet je ovde samo pozadina koja daje široke mogućnosti, olakšava da priče dolaze i odlaze brzinom svetlosti.
Arete

Priče o smehu – Ivo Andrić

Još je Gete govorio da ništa tako moćno, tako snažno ne otkriva čovekovu narav kao smeh. Reklo bi se da nas Andrić, upravo na tom fonu, kroz ovih sedam priča o smehu, podseća da smeh ne košta ništa, ali daje mnogo; da obogaćuje one koji ga primaju, a ne siromaši one koji ga daju. Za osmeh je potreban samo trenutak, ali sećanje na njega nekada traje zauvek. Niko nije toliko bogat ili moćan da može bez njega. Ipak, osmeh ne može da se kupi, izmoli, pozajmi ili ukrade, jer je to nešto što nema vrednost sve dok se ne pokloni. Umberto Eko kaže da smeh ubija strah, a bez straha od đavola nema potrebe za Bogom… Zato Andrić, kroz ovu neveliku ali izuzetno zavodljivu i mudru knjigu, i poručuje: „Neki ljudi su isuviše umorni da bi mogli da vam pruže osmeh. Dajte im jedan od svojih, jer nikome nije toliko potreban osmeh kao onome koji nema više da ga da…“
Dereta

Midlseks – Džefri Judžinidis

Kal Stefanidis, ugledni diplomata Stejt departmenta, rođen je i odgajan kao devojčica Kaliopa, u porodici grčkih imigranata u Americi. Na rođenju deluje kao žensko, iako je genetski gledano dečak, i tek tokom puberteta shvata da nije kao ostale vršnjakinje. Tragajući za sopstvenim identitetom, vremenom otkriva i mračne porodične tajne…
Midlseks je rezultat devetogodišnjeg autorovog književnog pregalaštva i ozbiljnog medicinskog istraživanja. Kod Judžinidisovog dvopolnog junaka nema mita i fantazije: recesivna genska mutacija koja ga pogađa realna je biološka činjenica. Ovaj fascinantan roman mnogo je više od istorije jednog pseudohermafrodita.
Roman već ima kultni status, prodat je u više od pet miliona primeraka, preveden na 34 jezika, 2003. ovenčan je Pulicerom, a mnogi svetski časopisi proglasili su ga za najbolji roman godine.
Dereta

Moj PlanUM dnevnik – Aleksandra Šarović Atanasovska

Idealno za sve koji su otpočeli nov obrazovni ciklus. Kreativan i interaktivan planer obogaćen je pažljivo odabranim vežbama koje doprinose ličnom razvoju. Planiranje i osvešćivanje ličnih sklonosti i kvaliteta doprinose razvoju odgovornih, svesnih i otvorenih ličnosti. Namenjen je učenicima osnovnih i srednjih škola.
Kreativni centar

Maratonci trče počasni krug – Dušan Kovačević 

„Sećajući se grada i ulica detinjstva, kojima sam protrčao zagledan u nebo, po kojem su leteli moji golubovi, sa osmehom za „strašne“ događaje i tugom kad se uništava i nestaje nešto lepo i vredno, napisao sam prvu dramu za pozorište – Maratonci trče počasni krug. Pisao sam je dve godine po podstanarskim sobama kao tragediju jednog mladog čoveka, prisiljenog da se bavi pogrebnim poslovima u familiji metuzalema. Pisao sam je kao sopstveno osećanje nemoći i želje da napustim „pogrebnu državu“. Kad sam je pročitao kao završni rad na trećoj godini studija, ispostavilo se da je reč o komediji, da sam se od užasa branio smehom, ironijom, cinizmom i crnim humorom; crnim kao moja osećanja tih godina, u takvoj državi.“
Dušan Kovačević
Laguna

Istočno-zapadna sofra, Mali kulturnoistorijski i kulinarski leksikon – Olga Zirojević

Olga Zirojević, istraživač-istoričar-osmanista, nudi ove male istorijske studije o iću i piću, začinima, slatkom i slanom, bilju ukrasnom, lekovitom (često u isti mah i otrovnom), industrijskom… Tragala je za njihovim poreklom, pažljivo iščitavajući iz njihovih imena itinerere zapletenih puteva kojima su, putujući dugo, ovi „stranci“ stizali do naših krajeva, menjajući i obogaćujući ne samo jelovnik već i jezik, utičući tako na naše navike i običaje. Autorka postavlja pred čitaoca sofru, zastrtu bez-platnom, i na nju iznosi redom razne delicije Istoka i Zapada, i njihove povesti nepoznate ili zaboravljene, koje su tu, u našoj svakodnevici, kao dokaz isprepletanosti sveta i zamršenosti kulturnih različitosti i bliskosti.
Geopoetika

Ne osvrći se – Karin Fosum

Prijavljen je nestanak šestogodišnje devojčice. Ubrzo je na obodu seoceta u kojem se svi poznaju pronađeno telo tinejdžerke Ani Holand. Višeg inspektora Konrada Sejera čeka nov, težak slučaj, imaće pune ruke posla kad se suoči sa novim neobičnim, zagonetnim dogđajima.
Fosumova daje precizan opis jednog sasvim običnog dela Norveške, odnos među ljudima je narušen, isto kao i njihove moralne vrednosti. Iza mirne fasade norveške periferije krije se dovoljno problema koji bi mogli da izazovu još tragedija. Autorka ubedljivo vlada žanrom, a svojom psihološkom pronicljivošću stvara likove kojima verujemo – sve do poslednjeg priznanja…
Samizdat B92

Divno nebesko telo i druge priče – Šinići Hoši

Besna kobila s ponosom predstavlja svoje prvo izdanje beletristike, zbirku 30 priča jednog od najznačajnijih japanskih autora naučne fantastike Šinićija Hošija. Trideset kratkih priča iz ove zbirke majstorske su parabole u kojima se mešaju vanzemaljski i ovozemaljski svet, svet mogućeg i nemogućeg, i u tom se mešanju vešto izvrću i na pravo mesto vraćaju sve naopako postavljene vrednosti čovečanstva. U ovom izboru uživaće ne samo ljubitelji naučne fantastike, već i ljubitelji kratke priče uopšte.
Besna kobila

The post Birajte septembarsku lektiru appeared first on 42 magazin.

NIN-ovu nagradu, književnu nagradu kritike za najbolji roman prošle godine, dodeljuju Nedeljne informativne novine iliti NIN, a mi svake godine željno očekujemo da vidimo ko će je dobiti. Više nego pobednika Evrovizije, ako nam verujete.

Evo malo NIN trivije, za sve vas koji niste previše upućeni u temu, kliknuli ste na ovaj link, a mrzi vas da idete na Wikipediju:

‒ Prvi put je dodeljena 1954. u tadašnjoj Jugoslaviji, a dobio ju je Dobrica Ćosić za roman Koreni.
‒ Njen trostruki laureat bio je jedino Oskar Davičo, sa čak dve nagrade osvojene uzastopno (’62. i ’63).
‒ Nagradu su samo pet puta, za 64 godine od kad je ustavnovljena, osvojile spisateljice. Dodeljena je Grozdani Olujić, Svetlani Velmar Janković, Ivani Dimić, Gordani Ćirjanić i Dubravki Ugrešić. I ne, to nije zbog toga što su žene lošiji pisci od muškaraca. Za pravi odgovor ćete morati malo bolje i dublje da razmislite.

Ove godine je žiri, koji čine Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica, izabrao sledećih pet naslova:

Gorgone spisateljice Mire Otašević

Mira Otašević je po profesiji dramaturškinja, a knjiga Gorgone je njena šesta po redu. U ovom romanu ona prepliće životopise glumaca, pisaca, slikara, i to Karole Neher, Prima Levija, Ota Bihaljija Merina, Bertolda Brehta, Jozefa Bojsa, Đanga Rajnharta… poznatih i manje poznatih, različitog porekla i jezika, raspetih u vremenu između svetskih ratova. Ovim romanom autorka nastavlja istoriju vremena koje je iznedrilo shvatanje lepote i dinamiku stvaranja, ali i užas masovnog razaranja, industriju smrti i nehumanosti.

Izdavač: Geopoetika
Cena: oko 660 dinara

Takođe, spisateljica Dubravka Ugrešić, koja je 1988. dobila NIN-ovu nagradu, ove godine je objavila sjajan roman Lisice u izdanju kuće Booka, koji takođe uvrštavamo u ovu obaveznu lektiru, iako nije nominovan za nagradnu reprizu.

Danas je sreda pisca Davida Albaharija

David je romansijer, esejist, antologičar, prevodilac sa engleskog jezika i – pripovedač.

U knjizi pod nazivom Danas je sreda pisac se bespoštedno obračunava sa svakodnevicom jedne bolesti i s pitanjima – da li se bolest i sreća zaslužuju i mogu li zločini da se ponište ili da zastare?

Preuzevši na sebe obavezu da brine o ostarelom ocu, obolelom od Parkinsonove bolesti, junak romana dobija priliku za još jedan, poslednji pogled u njegovu dušu. Tokom zajedničkih šetnji po Zemunskom keju i malih kućnih razgovora, otac počinje da govori o delovima sopstvene prošlosti koji su njegovom sinu bili malo poznati.

Izdavač: Čarobna knjiga
Cena: oko 600 dinara

Srebrna magla pada pisca Srđana Srdića

„Roman Srebrna magla pada teško je prepričati ili ukratko objasniti: njegovi junaci su muškarac i žena čiji se tokovi svesti i unutrašnji monolozi smenjuju, dodirujući se u nekoliko navrata u dijalogu. Njihove priče do čitalaca stižu u fragmentima, naoko nepovezanim, zbog čega svako ko uzme ovu knjigu u ruke mora ozbiljno da se posveti tekstu da bi ga razumeo“, rekla je novinarka Valentina Bulatović.

Najnoviji roman Srđana Srdića je kompleksno, višeslojno i jezički precizno delo, koje mami na čitanje. Autor kaže da je tema veoma intimna, ali i da je posebnu pažnju posvetio jeziku – tome kako junaci pričaju i zašto baš tako. U romanu posebnu pažnju posvećuje ženskom glasu i kaže da je u tom smislu on najznačajniji u njegovoj karijeri.

Izdavač: Partizanska knjiga
Cena: oko 1.000 dinara

Luzitanija pisca Dejana Atanackovića

Dejanu je Luzitanija prvi roman, a kojim se već klasifikovao kao vrstan pisac fantazmagorične stvarnosti.

Roman Luzitanija svojim pričom povezuje dve naizgled nevezive stvari – jedan putnički brod koji nosi taj naziv i beogradsku psihijatrijsku bolnicu.

Maja 1915, Luzitanija je pod čudnim okolnostima potopljena torpedom nemačke podmornice, a oktobra iste godine Beograd osvajaju austrijsko-nemačke trupe. Psihijatrijska bolnica stiče eksteritorijalni status, a na njenom tlu ubrzo nastaje neobična parlamentarna republika koju zajedno osnivaju osoblje i pacijenti. To je početna tačka oko koje se u romanu grade brojne priče o traganju, nestajanju, ludilu, progresu i besmislu rata.

Izdavač: Besna kobila
Cena: oko 900 dinara

Srodnici pisca Jovice Aćina

Ovo je priča o pojedincima koji su spremni da prouče svoje poreklo i da se sa njim suoče. Baš takav je glavni junak ovog romana, autorov prezimenjak. Saznavši da priča o njegovom poreklu vodi sve do dalekih Pirineja, on zajedno sa sinovima odlazi na put do Španije.

Sam čitalac će postati tragač u ovom romanu dvostruke potrage u kojem se prepliću postupci detektivske, ali i fantastične književnosti.

Izdavač: Laguna
Cena: oko 600 dinara

Ime 64. dobitnika NIN-ove nagrade saznaćemo u ponedeljak 15. januara, na ceremoniji koja se održava u Dorćol Platzu.
Jedva čekamo, a do tada – čitamo!

The post Naslovi u najužem izboru za NIN-ovu nagradu appeared first on 42 magazin.