Nabrojali smo deset najbogatijih umetnica i umetnika na planeti, među kojima je i jedna naša (verovatno možete da pretpostavite o kome se radi), a čiji se bankovni računi mogu porediti s ruskim tajkunima.

Gerhard Richter

Ovaj nemački vizuelni umetnik poznat je po apstraktnim, ali i hiperrealističnim slikama, radovima na staklu i fotografiji.

Njegova namerna nezainteresovanost da se posveti samo jednom stilu ili vrsti umetnosti često je bila na meti kritike. Osporavali su ga zbog toga što je odrastao u Istočnoj Nemačkoj, čiju je politiku kroz radove često komentarisao.

Danas ovaj umetnik ima 86 godina i gotovo dve milijarde dolara na računu.

Yayoi Kusama

Yayoi Kusama je renomirana japanska umetnica, internacionalno poznata po svojoj psihodeličnoj i repetitivnoj umetnosti kojom kreira širok spektar medijskog prostora – od slikarstva i kolaža, preko skulpture i instalacija, do performansa.

Yayoyi Kusama uslikana u izlogu modne kuće Louis Vuitton koji je dizajnirala 2012. godine

S karijerom koja traje više od sedam decenija, ona se smatra majkom pop arta, minimalizma i feminističkih umetničkih pokreta, čiji je rad veoma uticao na savremene umetnike kao što su Andy Warhol i Claes Oldenburg. Ova fantastična žena danas, upravo zbog neprekidne posvećenosti radu, na svom bankovnom računu ima preko 370 miliona dolara.

Banksy

Anonimni umetnik ulice, revolucionar, anarhista, panker = Banksy. Ujedno, umetnik o čijem smo radu i akcijama, verovatno, najviše pisali na našem sajtu.

Rođen u Bristolu, u Engleskoj, pretpostavlja se sedamdesetih, proslavio se svojim provokativnim grafitima 1990. i od tada aktivno radi po celom svetu. Tokom godina razvio je prepoznatljiv stil, međutim, svakim novim radom iznova šokira komentarišući društvena dešavanja, političke ideologije i fenomene – ratove, konzumerizam, kapitalizam, pa sve do zagađenja planete i globalnog zagrevanja.

Pretpostavlja se da je u toku sveg tog vremena na sceni zaradio preko 50 miliona dolara.

Maurizio Catelan

Maurizio Cattelan rođen je u Padovi, u Italiji, i nikada se nije školovao za umetnika. Sebe naziva umetničkim radnikom pre nego umetnikom, a među kritičarima i istoričarima umetnosti smatran je za dvorsku ludu art sveta. Međutim, ta etiketa nije tu da bi ismevala, već da naglasi njegov specifičan ukus u prikazivanju apsurda, ali i satiričnu kritiku društvenih hijerarhija – posebno kod Katoličke crkve.

Fotografija: Francesco Proietti

Njegova skulptura Papa Jovan Pavle pogođen meteorom prodata je za 886.000 dolara.

Damien Hirst

Ovaj uspešni i kontroverzni umetnik nije iznenađenje ove liste. Rođen je u Bristolu 7. juna 1965. godine, a bio je jedan od vodećih figura kada je u pitanju pokret Young British Artists osamdesetih i devedesetih godina. Njegov rad podrazumeva izlaganje mrtvih životinja potopljenih u formaldehidu, prikazivanje kvazidokumentaraca i začudnih skulptura.

Danas svaka njegova skulptura ne košta manje od 92 miliona dolara, čime je prevazišao čak i Picassa.

Jef Koons

Ovaj poznati savremeni američki umetnik stvara eklektične skulpture koje prikazuju dijapazone emocija. Poznat i kao kralj kiča, Koons uspeva da svaki svoj rad proda za desetine hiljada dolara.

Njegova, verovatno, najpoznatija serija skulptura – Psi od balona (Baloon Dogs), konkretno skulptura Narandžasti pas od balona (Orange) – prodata je za oko 58.400 dolara, dok vrednost ostalih skulptura iz te serije i dalje raste.

Cindy Sherman

Cynthia Morris Sherman poznata je savremena američka umetnica, fotografkinja i filmska rediteljka, prepoznatljiva pre svega po konceptualnim portretima koji postavljaju pitanja o ulozi i inkluziji žena u modernom društvu. Globalno se proslavila početkom osamdesetih, kada je njena serija crno-belih fotografija nazvana Untitled Film Stills pokupila svetske nagrade i priznanja, a ona proglašena jednom od najboljih feminističkih fotografkinja.

Njena provokativna dela, koja divno objedinjuju različite uticaje feminizma, performansa, kulturnu kritiku, zatim politike tela i identiteta, jako se dobro prodaju, te se procenjuje da bogatstvo ove umetnice danas prelazi sumu od 35 miliona američkih dolara.

Marina Abramović

Marina Abramović je performans umetnica rođena 30. novembra 1946. u Beogradu, a čiji rad istražuje odnos između umetnika i publike, telesne limite i neograničene mogućnosti uma. Njena karijera traje više od četiri decenije, a pre nekoliko godina proglašena je za pionirku, majku performansa.

Godine 2010. njujorški Muzej moderne umetnosti (MoMA) priredio je veliku retrospektivu posvećenu njenom radu, a ona ujedno predstavlja najveću izložbu performansa u istoriji tog muzeja. Tokom izložbe Abramovićeva je izvela performans Umetnica je prisutna, tihi komad u trajanju od 736 časova, tokom kog je nepokretno sedela u atrijumu muzeja dok su se pojedinci iz publike smenjivali nasuprot nje.

Procenjuje se da njeno bogatstvo premašuje sumu od 10 miliona američkih dolara.

Annie Liebovitz

Fotografkinja koju vole modni magazini i holivudske zvezde, a koja radi kako komercijalnu, tako i umetničku fotografiju – našla se na ovoj listi jer samo jedna njena fotografija (konkretno ona na kojoj je muzičar Kieth Harring) vredi oko 57.500 dolara!

Njena najpoznatija i najskuplja fotografija i dalje ostaje ona čuvena – na kojoj se nalazi John Lennon (fotografisan na dan kada je ubijen) dok grli Yoko Ono.

The post Najbolji + najbogatiji umetnici današnjice appeared first on 42 magazin.

Nedavno je na jednom zidu u gradu Port Talbot u južnom Velsu,  Velika Britanija, osvanula slika dečaka u zimskoj odeći koji širi ruke ka nebu i otvara usta želeći da proguta snežne pahulje.
No, iza ugla vreba nešto drugo – na bloku zidu koji gradi ugao garaže vidi se da nije reč o pahuljama već o pepelu koji sa crnim dimom izleće iz zapaljenog kontejnera… i pada na dečaka.

Sumnja za kreaciju odmah je pala na umetnika ulične povokacije pod imenom Banksy,  a on ju je sam vrlo brzo otklonio.

Naime, izbor Port Talbota nije slučajan: Svetska zdravstvena organizacija je ovaj grad nedavno proglasila najzagađenijim u Britaniji, a Banksy je preko Instagrama zamoljen da naglasi problem koji u njemu pravi prašina.
I na toj mreži potvrdio je da je tzv. snežni mural njegov rad.

View this post on Instagram

. . . . Season’s greetings . . .

A post shared by Banksy (@banksy) on Dec 19, 2018 at 6:53am PST

The post Banksy nam šalje važnu snežnu poruku appeared first on 42 magazin.

Kako da se fokusirate na detalje, kako da od andergraund umetnosti dođete do mejnstrima, koliki uticaj tipografija ima na našu svakodnevicu – samo su neka od pitanja, a na koja ćete pronaći odgovore gledajući ih.

Ne morate ni da tražite, izlistali smo filmove za vas:

Umetnost Hermanna Zapfa (1967)

Film je nastao kao ideja američke kompanije Hallmark, koja je želela da prikaže edukativni sadržaj kratkog formata o tome kako nastaje tipografija za njihove čestitke. Za naratora izabran je Hermann Zapf, jedan od najtalentovanijih tipografa ikada, čovek koji stoji iza fontova Palatino, Optima, Zapfino, Melior, Aldus ili Zapf Dingbats i pionir u digitalizaciji tipografije. Na linku možete odgledati ceo film, diviti mu se i ponešto naučiti od njega, genijalca.

Exit Through the Gift Shop (2010)

Benksy je grafiti umetnik s globalnom reputacijom, čije radove možemo videti baš svuda – od posturaganskog Nju Orleansa do zida-barijere u Palestini. Iako je već godinama na sceni, insistira na anonimnosti. Verovatno da bi izbegao zatvor jer mnoge od njegovih akcija su provokativne i kažnjive zakonom.

Ekscentrični francuski reditelj upustio se u filmsko-dokumentarističku avanturu, sa idejom da locira i snimi Banksyja. Međutim, umesto priče o umetniku, ulazimo u podzemni grafiti svet i doživljavamo ga iz prve ruke. U filmu se, osim Benksyja, pojavljuju i Shepard Fairley, Invader i mnogi dugi genijalni grafiti artisti.

Moonrise Kingdom (2012)

Ako ste grafički dizajner/ka, onda nije loše da pogledate SVE filmove Wesa Andersona jer znamo da cenite detalje. Za ostvarenje Moonrise Kingdom angažovao je Jessicu Hiche da kreira tipografski font, kao i paletu boja koja je korišćena u filmu. Dizajn scenografije, kostimi, šminka i brending lažnih biznisa koje karakteri u filmovima imaju su s pažnjom i promišljanjem kreirani. Vizuelna estetika Andersonovih projekata bez premca je i sigurni smo da će vas inspirisati.

Helvetica (2007)

Ukoliko ste iskusni u dizajnerskom poslu, šanse su da ste već gledali Helveticu – film koji slavi postojanje ovog širokoupotrebnog fonta. Ako ga pak niste pogledali, danas je taj dan. Saznajte kako se Helvetica koristi i koliki je impakt na celokupnu tipografiju, ali i naše živote ovaj font imao i ima.

Jobs (2013)

Jobs je film koji se fokusira na karijeru Stevea Jobsa i uspehe njegove kompanije Apple. Opšte je poznato da su Apple proizvodi vrhunskog dizajna i da se taj dizajn konstantno unapređuje. Gledajući film primetićete kako dizajn može da se primeni, a da zadovolji široki rang potrošača, kao i insajderski uvid u viziju kojom je gradio ovu, danas najpoznatiju, kompaniju na svetu.

Art & Copy (2009)

Ovo je film koji će definitivno, na tren, promeniti vaš pogled na svet. Više ćete obraćati pažnju na bilborde, pažljivo ćete analizirati svaku reklamu i razmišljati o moći advertajzinga. Ako imate plan ili samo želju da kreirate kampanje poput Think different, Just do it ili Got milk?, onda je ovaj film #mustsee za vas.

Design and Thinking (2012)

Male su šanse da vi, kao dizajner/ka, niste već gledali ovaj film. Međutim, ako je to slučaj, onda ostavite sve što radite i pronađite, skinite ili strimujte – momentalno! Saznaćete šta je plus, a šta minus dizajniranja u 21. veku, kako dizajnersko razmišljanje možete da primenite i pretvorite u biznis model ili kako kreativci menjaju svet uz pomoć svojih ideja.

PressPausePlay (2011)

Digitalizacija i pristupačnost svemu, pa i umetnosti, te dizajnu, otvorila je mnogim ljudima vrata i dala prostora da stvaraju onoliko koliko im kreativnost dozvoljava. Svako može izraziti svoju umetničku stranu na toliko načina i u mnogo oblika. Pitanje koje ovaj film postavlja glasi: Kako u kulturi gde svako ima priliku da stvara umetnost možete razlikovati onu dobru od loše? I što je još važnije: Da li će ovaj postmoderni pokret dovesti do toga da umetnost postane – prosečna?

Drew: čovek iza postera (2013)

Ako volite postere, onda ste sigurno čuli za Drewa Struzana. Ako ne, skrolovali ste do pravog mesta. Drew je čovek koji je kreirao postere za čuvene filmske serijale poput Star Wars, Indiana Jones, Back to the Future, Harry Potter i mnoge druge. Ne preterujemo ako kažemo da je Drew Paul Rand filmskog advertajzinga, a u ovom ostvarenju pogledaćete kako njegovi posteri nastaju.

The post Filmovi koje svaki grafički dizajner treba da pogleda appeared first on 42 magazin.

Iako mu gotovo niko ne zna identitet, uspeo je da se nađe na listi 100 najuticajnijh ljudi na svetu magazina Time, rame uz rame sa Barackom Obamom, Oprahom, Lady Gagom i Steveom Jobsom.

Za ovu priliku, magazinu je dostavio sliku s kesom na glavi, još jednom ostajući dosledan sebi.

No, iako je taj inkognito imidž intrigantan, nije naročito važan za njegovo stvaralaštvo. Ovaj umetnik poznat je po gotovo odmetničkom šaranju zidova u Engleskoj, još od devedesetih godina prošlog veka. Danas, on svojim bojama bombarduje gradove od Beča, preko Barselone, Pariza, pa sve do Detroita ili San Franciska. I s grafita prešaltao se na platna, konceptualne skulpture, na film. Njegov dokumentarac Exit Through the Gift Shop bio je, čak, nominovan za nagradu Oskar.

Stensil ima moć da pokrene revoluciju

Odrastao je u Bristolu osamdesetih. Upravo tamo je odabrao svoje umetničko ime – isprva se potpisivao kao Felix Braun, ali je ubrzo potpis promenio u Banksy. Ova verzija bila je prepoznatljivija, lakša za pisanje i skraćenica je koja se odnosi na „pljačkaša banki“, što mu se posebno dopadalo.

Kako su se njegovi potpisi, radovi, ali ne i lice, pojavljivali po gradovima širom Britanije, tako su se rađala i poređenja s umetnicima Jean-Michel Basquiatom i Keithom Haringom

U isto vreme odredio je stil iscrtavanja grafita. Sa 18 godina žvrljao je po vagonima voza uz ekipu, kada je policija došla i rasterala ih. Tada je shvatio da previše vremena troši na samo crtanje i da je ubrzavanje u tom smislu neophodno kako bi uopšte mogao da izvede gotov grafit. Zato odlučuje da se fokusira na stensile, a politička poruka koju su oni sa sobom nosili, došla je iz potrebe za buntom.

Oko 1999. uputio se u London i od tada insistira na anonimnosti. Zašto? Kaže da je taj potez bio neminovan kako bi izbegao policajce jer se pod crtanjem grafita podrazumeva uništavanje javne imovine. A Banksyjev rad, iako umetničko blago, i dalje zaista jeste – grafit. U isto vreme shvata da anonimnost intrigira i stvara svojevrstan hajp.

Kako su se njegovi potpisi, radovi, ali ne i lice, pojavljivali po gradovima širom Britanije, tako su se rađala i poređenja s umetnicima Jean-Michel Basquiatom i Keithom Haringom.

Tanka linija između ulice i umetničke galerije

Prva londonska takoreći izložba dogodila se u Rivington ulici 2001. godine, kada je Banksy, zajedno s još nekoliko street umetnika, oslikalo jedan tunel. Za ovu priliku priredili su i zvanično otvaranje – uz točeno pivo i hip-hop zvuk. Oko čak 500 ljudi pojavilo se na događaju.

Internacionalna zvezda postaje 2005. godine. U avgustu stiže u Izrael, gde radi niz slika na betonskom zidu, izgrađenom kako bi zaustavio napade bombaša samoubica

Dve godine kasnije Banksy je imao prvu zvaničnu postavku nazvanu Turf War u londonskoj četvrti Hakni. Ovaj šou fascinirao je umetničku scenu karnevalskom atmosferom – tu je bilo i jedno živo tele okićeno portretima Andyja Warhola i Kraljice Elizabete II.

Detalj sa izložbe “Turf War” u Londonu

Dalje u karijeri uvek prerušeni Banksy često je organizovao satirične performanse, s porukom koja je jasna širokim narodnim masama. U muzeju Louvre, na primer, uspešno je instalirao sliku Mona Lize sa smajli stikerom nalepljenim preko njenog lica. Krišom je u Metropolitan Museum of Art uneo svoju sliku žene sa gas-maskom. Na ovu akciju muzej je objavio zvanično saopštenje koje je, između ostalog, uključivalo i rečenicu da „treba mnogo više od provalništva i samolepljive trake da bi nečiji rad opstao na zidovima MET-a“.

Internacionalna zvezda postaje 2005. godine. U avgustu stiže u Izrael, gde radi niz murala na betonskom zidu, prepreci od napada bombaša samoubica. Danas su ti vizuali više nego prepoznatljivi – devojčica s balonima; dvoje dece sa kofom i lopatom sanjare o igranju na plaži; dečak sa merdevinama koji želi da pobegne preko zida.

Dva meseca nakon povratka iz Izraela otvara još jednu londonsku izložbu – Crude Oils, na kojoj, između ostalih radova, vidimo dobro poznatu sliku Monetovog japanskog mosta nad jezerom s  vodenim ljiljanima, ali ovoga puta – prepunog đubreta. Za izložbu Banksy je prikupio 164 živa pacova i pustio ih da se šetaju po galeriji, pod nogama elitnih umetničkih kritičara.

Nekoliko godina kasnije Benksy postaje ozbiljno ime u svetu umetnosti. Njegovo delo Ruined Landscape, pastoralna scena sa sloganom – Ovo nije mesto za fotografisanje – prelepljenim preko, prodata je za skoro 400 000 dolara.

Iako ostaje dosledan sebi, deluje da se subverzivnost njegovih dela smanjuje u skladu s porastom cene

Izraelski zid nanovo posećuje 2017, dok je radio na enterijeru hotela Walled Off, sagrađenom nedaleko od upravo tog mesta. Oslikavši hotel svojim muralima, još jednom je komentarisao pogubni uticaj Britanske politike na Izrael i Palestinu.

Detalj iz Walled Off hotela

Buntovništvo i na filmskom platnu

Dokumentarac Exit Through the Gift Shop počeo je da radi 2010, godine, a bavi se njemu bliskim temama – marketingom i uličnom umetnošću. Ovaj film ostavio je toliko jak uticaj na publiku, pa je iste godine bio nominovan za prestižnu nagradu Oskar u kategoriji najbolji dokumentarni film.

Publika voli Banksyja jer on zaista jeste umetnički fenomen. Bez prekida uspeva da jednu urbanu, autsajdersku kulturu učini profitabilnom, a bez da se konformiše i prilagođava mejsntrim sceni.

Međutim, iako ostaje dosledan sebi, deluje da se subverzivnost njegovih dela smanjuje u skladu s porastom cene. Njegov uspeh mu, ipak, ne dozvoljava da ostane duboko ukorenjen u supkulturi iz koje je potekao.

[See image gallery at 42magazin.rs]

The post Umetnost ulične provokacije: Banksy appeared first on 42 magazin.

U Berlinu su murali urbana religija, a tagovi i stikeri obavezni deo svakodnevice. Dok hodamo unaokolo blenući u fasade, na svakom koraku uzvikujemo „Evo još jedan“. I još jedan. I još jedan. Čoveče, svuda su! Na roletnama kuća. Na krovovima zgrada. Šahtovima, vratima, banderama, klupama, trotoarima… Istorija švrljanja je jako duga. Ne u Berlinu, nego uopšte. Nije to nastalo juče, pojavom spreja ili krede. Faraoni su još u Egiptu tražili da im umetnici klešu i šaraju po zidovima, doduše, samo po unutrašnjim, jer nikome nije bilo normalno da umetnost kači na ulicu. Danas je to, na našu sreću, potpuno OK. Naročito u berlinskim četvrtima Kreuzberg, Friedrichshain i Mitte.

Stikeri i tagovanje po toaletima

Da krenemo od najmanjih i najintimnijih prostorija za škrabanje. WC, kultno mesto za beleženje kratkih dubokoumnih misli. Od vas se zaista očekuje da se potpišete ili ostavite neku motivacionu poruku za sledeće generacije kojima se piški. Možda će neka od tih osoba biti tužna, pomozite joj! Setite se samo koliko ste puta i sami doživeli katarzu čitajući mudrosti urezane u metalna vrata kabine.

Ovde su umetnost i sloboda izražavanja izleteli na ulicu i nemaju nameru da ni u kom pogledu budu ograničeni… osim u jednom. Fale im jebeni zidovi!

Po pabovima toaleti često preuzimaju ulogu oglasnih tabli – „Iznajmljujem se. Volim pank i picu. Ako si zainteresovan, nacrtaj mi jednu ovcu.“ Naići ćete tu i tamo i na inspirativnu poeziju, tužne ispovesti, ali i teške istine – „Kada dobije, njena plava arijevska krv je crvena.“ Zatim praktična pitanja – „Dokle ja da stružem ovaj zid. Gde je jebena kreda?“ Ako ste se ikada pitali zašto su po klubovima Berlina redovi za WC ogromni, otkrićemo vam tajnu – glavni krivac je neobuzdan poriv za škrabanjem. Toalet je definitivno mesto gde se mnogo čita.

Ogledala u ovim kvartovima služe kao podloga za stikere. Ovaj oblik supkulture star je preko 130 godina, ako pod stikerima podrazumevamo i one prve „pljucke“, papire koje smo svi lizali pa lepili unaokolo.

U Berlinu je tržište stikera prosto neverovatno. Toliko razvijeno da možete čak posetiti muzej Hatch Sticker sa preko 30.000 primeraka lepljivaca. U julu se u galeriji Yaam održava i sajam stikera pod nazivom Berlin lepi (Berlin Klebt). Tu se pojavljuje armija vrhunskih svetskih stiker majstora. Neki od njih su iAMOK, Takt32, Rolf, My Dear Prost, Darum36…

Kvartovi – slikovnice

Berlin je sinonim za globalnu galeriju savremene umetnosti. I usred sveg tog šarenila je  EastSide Gallery – istorijsko-ideološki strip bez premca. Ovaj deo Berlinskog zida dužine 1.316 metara napadnut je od umetnika neposredno posle pada DDR-a. Čak 118 njih iz 21 zemlje sveta sjurilo se na nepunih kilometar i po betona i počelo da oslikava to ružno sivilo. Par nedelja kasnije ovaj deo zida nazvan je EastSide Gallery, a status kulturnog dobra zvanično je dobio 28. septembra 1990. Najveća i najduža open air galerija na svetu.

Ipak, održati ovu galeriju u pristojnom stanju uopšte nije lak zadatak. Izloženost vremenskim uslovima znači da propada svakoga dana. To što se nalazi baš u Berlinu, gde svi vole da šaraju, znači samo da propada još brže. Danas možda i nema mesta da se na ovim zidinama oslikavaju novi murali, ali ima velike solidarnosti među umetnicima, pa se tako od 2000. godine redovno radi na prepravkama i obnovama postojećih dela. Godine 2009. bila je najveća akcija. Njih 87 je danima picanilo zidine.

Da li ste čuli za RAW? Tu je, u blizini. Mesto koje je malo buvljak, malo smetlište, a ponajviše galerija (Urban Spree). Prepuno barova i klubova. RAW je nešto na šta bi Savamala ličila da je dušmani nisu porušili. Na ovih pet hektara mogu se pronaći sve street art tehnike. Od grafita, preko stikera i šablona, do 3D murala i junk yard skulptura. A mogu se naći i kombinacije pomenutih, poput tukana koji je sastavljen od karoserije jednog automobila, kolica iz supermarketa i jednog bicikla. Sastavljen tačno tako da mu točak koji se vrti predstavlja srce.

Ako neko dominira u svetu 3D kreacija, to je portugalski umetnik Bordalo. I ovaj berlinski tukan je, naravno, njegov.

Po periferiji se lako mogu naći kvartovi slični RAW-u. Ipak, u samom centru grada krije se jedno posebno dvorište koje predstavlja pravi raritet. Kuća Švarcenberg (Haus Schwarzenberg) mesto je gde nema milimetra kvadratnog čistog zida. U ovom haustoru su se očigledno grčevito držali one fraze „Jedan tag je vandalizam, milion njih je umetnost.“

Deo Berlinskog zida dužine 1.316 metara napadnut je od umetnika neposredno posle pada DDR-a. Čak 118 njih iz 21 zemlje sveta sjurilo se na nepunih kilometar i po betona i počelo da oslikava to ružno sivilo

U dvorištu, po podrumima i stanovima ove kuće su se, pored ludog street arta, naselili i Muzej Ane Frank, otkačeni junk yard teatar čudovišta Monsters Cabinet i bioskop Kino Central koji prikazuje uglavnom internacionalne filmove nezavisne produkcije. U kafićima i barovima sa alternativnom muzikom pivo se pije na simsu otvorenih prozora, a tu je i više desetina malih zanatskih radnji. I po ko zna koji put, nudi vam se prilika da se potpišete na zidu, stepeniku ili gelenderu i ostavite nešto iza sebe. Samo nemojte „On + Ona“. Dajte nešto kreativno.

The Haus koncept

Die Dixons kolektiv je 1. aprila 2017. otvorio zgradu koju su nazvali The Haus. Ulaz je bio besplatan, a šetnja moguća isključivo bez telefona. Ova petospratnica nekada je bila banka koja je planirana za rušenje. Marta ove godine 165 umetnika uletelo je unutra i oslikalo apsolutno svaki ćošak. Svaki hodnik, svaku prostoriju i svaki toalet. Ture su bile danonoćne. Navala ogromna. Tolika da su ograničili broj ljudi koji istovremeno može da uđe na 199.

Zgrada je srušena 1. juna, kako je i planirano, a ovaj jedinstveni street art projekat okupirao je Berlin na tih par meseci kao nijedan drugi. Ekipa koja je vodila celu priču veruje da njen veliki uspeh počiva isključivo na ograničenom roku trajanja. Ljudi su znali da će za koju nedelju nekoliko desetina kilograma eksploziva sve to razneti u paramparčad. Trenutni stav je da se nešto slično nikada neće ponovo raditi. Mi im ne verujemo. U oktobru su i sajt i stranice na društvenim mrežama i dalje bile aktivne. The Haus prosto mora da se ponovi! Ako nečega u Berlinu ima napretek, to su zgrade za rušenje. E sad, neke ruševine ni ne treba dirati jer predstavljaju jedan potpuno unikatni svet.

Imperija grafita po berlinskim ruševinama

Do većine je teško uopšte doći. Uglavnom trule napuštene na periferiji. A opet, neke od njih nisu čuvane i tako neobezbeđene vrlo su popularne za druženja i pravljenje skvoterskih žurki uz akustičnu muziku.

Tim krajevima najviše lutaju fotografi. Među posetiocima se nađe i poneka tura, ali vrlo, vrlo retko. Glavni problem je ulazak. Bile one obezbeđene ili ne, do ovih zgrada se, po pravilu, stiže preskakanjem kojekakvih ograda i provlačenjem kroz šipražije, veranjem preko gelendera i prozora ili uvlačenjem kroz memljive podrumske prostorije. Da li je vredno? Naravno da jeste!!! Posebna vrsta umetnika voli da škraba isključivo na ovakvim mestima. Jedan od njih je Ken Plotbot. Radovi ovog dečka stvoreni su za napuštene zgrade i ruševine. Svaki je vezan za tematiku nuklearnih katastrofa i prikazuje ljude u specijalnim odelima sa gas-maskama i lobanje u dimu i isparenjima.

U Berlinu je tržište stikera prosto neverovatno. Toliko razvijeno da možete čak posetiti muzej Hatch Sticker sa preko 30.000 primeraka lepljivaca

U ruševinama, osim činjenice da nešto može da vam padne na glavu, veliku manu predstavlja i to što umetnici često stvaraju jedni preko drugih. Zato nikada ne možete biti sigurni da li će vas sačekati baš onaj rad koji ste i jurili. Nas, recimo, nije.

Na bini Ballhaus Riviere rad Kena Plotbota je nažalost bio prekrečen. Dočekale su nas vesele note manje poznatih likova i klavir. Međutim, njegove predstave nuklearnih specijalaca u momentu pisanja ovog teksta (oktobar 2017) mogle su se pronaći na samoj periferiji Berlina. Cela kolekcija specijalaca bleji na cisternama napuštene fabrike hemikalija Rudersdorf.

Za ruševinu u Weißensee kvartu vezuje se jedna krajnje jeziva anegdota. Naime, ovu dečju bolnicu su ’97. napali zombiji. Pojeli su svu decu i zgradu pretvorili u svoj dom. OK… što da ne… zvuči uverljivo. Verujemo mi tim pričama. Danas je lako obići ovu bezopasnu Zombi bolnicu, u kojoj su umetnici bili krajnje kreativni.

Ovde ćete pronaći sobe od oblaka, ljubičaste sobe sa crvenim srculencima, zatim banane i Bananamene. Sobe cveća, šargarepica i mafina. Zombi bolnica je možda i najreprezentativniji primer ulične umetnosti po ruševinama, kojih ima zaista mnogo. Možda biste za mesec dana uspeli sve da ih obiđete. Ako nemate toliko vremena, pored pomenutih, razmislite i o Spree luna-parku, Barenquell pivari i Teufelsberg špijunskoj stanici iz vremena Hladnog rata.

Gde nema ulične umetnosti?

Sigurni smo da postoje mesta gde je nema. McDonalds nije jedno od tih mesta. Ni crkva nije jedno od tih mesta. Ni škole, ni pozorišta, ni bolnice. Ovde su umetnost i sloboda izražavanja izleteli na ulicu i nemaju nameru da ni u kom pogledu budu ograničeni… osim u jednom. Fale im jebeni zidovi! Gotovo svaka organizacija koja se, poput Street Art Berlina, bavi promocijom i podrškom uličnoj umetnosti apeluje i moli da im se jave vlasnici zidova koji bi želeli da ih vide u nekim drugim bojama. Akcije „prikupljanja“ zidova nisu vezane samo za Berlin, već za celu Nemačku, pa čak i za celu Evropu. A onda tamo negde iza kulisa umetnici sede i pregovaraju o međugradskoj trampi kvadrata kako bi škrabali jedni kod drugih.

Berlin je, istini za volju, jedna od najvećih, ako ne i najveća, street art galerija sveta. Malo grad, malo slikovnica. Stoji rame uz rame, a možda čak i za pedalj ispred Melburna, Meksiko Sitija, Lisabona i Bogote. Pa vi procunjajte i procenite. Mi smo bili, u oktobru, kada su političko-društveni kritizer i mega-car Banksy izlagao svoje radove u klubu Felix.

Tekst preuzet sa putopisnog Tripblogposta.

The post 42 sata u Berlinu – gradu kome fale zidovi, za slikanje appeared first on 42 magazin.