Te 1969. godine, po mnogo čemu neponovljive u minulom veku, rođen je jedan od najvećih vozača Formule 1 Mihael Šumaher, Led Zeppelin je objavo svoj prvi album, a The Beatles su na jednom londonskom krovu odsvirali svoj poslednji javni koncert, koji je prekinula policija. U Čehoslovačkoj se spalio student Jan Palah zbog invazije sovjetske armije, venčali su se Džon Lenom i Joko Ono, Šarl de Gol podneo je ostavku, u saobraćajnoj nesreći poginuo je legendarni košarkaš Radivoj Žućko Korać. Održan je čuveni festival Woodstock, svet je napustila neponovljiva klizačica i holivudska diva Sonja Heni, poslednji krug po bivšoj Jugi okrenuo je nezaboravni voz Ćira, BBC je emitovao prvu epizodu kultne serije Leteći cirkus Montija Pajtona, sledbenici Čarlsa Mensona ubili su glumicu Šeron Tejt, uspostavljena je prva udaljena veza između dva kompjutera na univerzitetima Stanford i Kalifornija, što je označilo početak ere interneta. U Vašingtonu je protestovalo gotovo pola miliona ljudi protiv Vijetnamskog rata, a Sovjeti su prvi put u istoriji spojili dva vasionska broda s ljudskom posadom u Zemljinoj orbiti…

Ali u čitavoj toj poplavi istorije, u tom nizu zemljotresa od kojih će neki odrediti i budućnost ljudske vrste i u veku u kojem živimo, planeta je i doslovno stala samo tih nekoliko sati koliko su Nil Armstrong i Edvin Baz Oldrin, dvojica od trojice članova posade Apola 11 (Majkl Kolins, treći član tima, ostao je u utrobi moćnog Saturna V), u noći 21. jula prošetali Mesečevom površinom. I uprkos tome što je 600 miliona ljudi u televizijskom prenosu gledalo „zvezdane staze“, ostalo je za upit kolko smo stvarno razumeli. Mnogo godina kasnije američki novinar Endrju Čajkin, u čijem je opisu posla bilo da se bavi svetom nauke, zapisao je sledeće reči: „Reklo bi se da mi nikada do kraja nismo razumeli značaj te letnje noći iz 1969. godine. Televizija nam je pokazala šta se na Mesecu dešavalo, ali veličinu toga morao je svako da oseti sam za sebe. Astronauti su to nerazumevanje osećali, ali većina njih nije bila u stanju da sopstveno iskustvo pretoči u priču s poukom. Njihove reči teško su uspevale da preskoče jaz između visoke tehnologije i svakodnevnog života. Značaj Apola, naše prve posete jednom drugom svetu, ostao je kao i sam Mesec – izvan našeg dodira.“

Letovi Apola 7, 8, 9 i naročito 10 bili su samo generalne probe za onaj „mali korak za čoveka ali veliki za čovečanstvo“. Iako dobar deo planete živi u zabludi da ljudska noga nikada više nije kročila na Mesec, nakon Armstronga i Oldrina još 12 astronauta prošetalo Mesečevom prašinom. Povratak američkih astronauta na Mesec najavljen je za 2024, i to u sklopu priprema odlaska prvih ljudi na Mars, planiran za 2033.

A izvan našeg dodira ostaje sve ono što nam je rubno ili potpuno nepojamno za razumevanje. Iza toga sledi odbacivanje, što je u našoj priči samo delimično tačno. Običan svet ne samo da nije shvatao već se i užasavao sumanute trke u naoružanju, paranoično, ali ne i bez razloga, bojao se atomskog rata dve supersile SAD i SSSR-a, pitao se zašto njihovi momci ginu u Koreji, Avganistanu i Vijetnamu. Na ovu listu bez ikakve sumnje možemo dodati i svemirsku trku koja je možda više nego išta drugo trebalo da dokaže intelektualnu superiornost jedne od velikih sila. A kada je Jurij Gagarin, prvi čovek u kosmosu, poručio kako u orbiti „ne vidi Boga“, nije to bio samo znak da su ateisti prvi svetu poručili da Svevišnji ne postoji već je to postalo i pitanje nacionalnog ponosa za čitavu Ameriku. Uostalom, zbog toga je i Džon Kenedi iste te godine kao ultimativni cilj proklamovao spuštanje na Mesec, i to do kraja te decenije. A da bi se to postiglo, na oltar je prineta kompletna posada Apola 1, u kojoj su stradali Virdžil Grisom, Ed Vajt i Rodžer Kafi. Usledile su godine testiranja koja su imala za cilj ispitivanje gornjih granica tehnoloških i ljudskih potencijala. Kasniji letovi Apola 7, 8, 9 i naročito 10 bili su samo generalne probe za onaj „mali korak za čoveka ali veliki za čovečanstvo“. Strogo gledano, u naučnom smislu dometi Apola 11 bili su skromni, materijal koji su doneli gotovo bezvredan, izuzev kao suveniri koji su deljeni tokom svetske turneje koja je upriličena u čast velike trojke. Tako je i Tito prilikom posete Armstronga, Oldrina i Kolinsa Beogradu dobio četiri kamenčića i repliku pločice sa Brozovim potpisom koju su astronauti ostavili na Mesecu. Četiri godine kasnije članovi misije Apolo 17 Džin Sernan i Džek Smit uradili su kudikamo bolji posao, vozeći automobile na baterije po Mesečevoj površini, obavljajući istraživanja i merenja uz obilje raznovrsnog materijala koji su doneli. Ali istorija je već bila zauzeta, ona je pripadala Armstrongu i Oldrinu, jednostavno više niko nije želeo da gleda reprizu, budući da ni premijeru nisu razumeli, a još manje u nju poverovali. Veličina njihovog poduhvata može se sagledati kroz činjenicu da dobar deo planete živi u zabludi da ljudska noga nikada više nije kročila na Mesec, iako je nakon njih još 12 astronauta prošetalo Mesečevom prašinom.

U priči o zabludama smestile su se i teorije zavere, od kojih je potpuno urnebesna ona po kojoj Amerikanci zapravo nikada nisu ni sleteli na Mesec, već je čitavu predstavu u svom studiju režirao veliki Stenli Kjubrik. I ništa tu nisu pomogla silna naučna objašnjenja potkrepljena vrlo konkretnim dokazima, niti oštar protest Kjubrikove ćerke

Tu negde između ili uporedo, sasvim svejedno, u priči o zabludama smestile su se i teorije zavere, od kojih je potpuno urnebesna ona po kojoj Amerikanci zapravo nikada nisu ni sleteli na Mesec, već je čitavu predstavu u svom studiju režirao veliki Stenli Kjubrik. I ništa tu nisu pomogla silna naučna objašnjenja potkrepljena vrlo konkretnim dokazima, niti oštar protest Kjubrikove ćerke. Ali ljubiteljima alternativne istorije nikako ne bi trebalo odricati pravo na sopstvenu verziju istine ma koliko ona u nekim svojim tvrdnjama bila komična. Štaviše, ona ovom događaju veka daje onaj toliko potrebni obol misterije i čine je još intrigantnijom i tajanstvenijom. Uostalom, zar svemir i dalje nije velika tajna za ljudsku vrstu.

U međuvremenu, povratak američkih astronauta na Mesec najavljen je za 2024, i to u sklopu priprema odlaska prvih ljudi na Mars koji je planiran za 2033 godinu. „Želimo da sletimo na Mars 2033“, rekao je direktor NASA Džim Bridenstin u američkom Kongresu aprila ove godine i naglasio da se sletanje na Mars može ubrzati tako što će se unaprediti sletanje na Mesec, koji bi prema tim planovima bio test poligon.

 I Tito je prilikom posete Armstronga, Oldrina i Kolinsa Beogradu dobio četiri kamenčića i repliku pločice sa Brozovim potpisom koju su astronauti ostavili na Mesecu

Ukoliko do toga zaista dođe, misija na Mars će trajati najmanje dve godine jer samo let do Crvene planete traje šest meseci, a let na Mesec tri dana. Takođe, let na Mars i povratak sa njega moguć je samo kada je planeta na istoj strani Sunca kao i Zemlja, što se dešava otprilike na svakih 26 meseci i dogodiće se 2031, a zatim 2033…

Gotovo je izvesno da su ovakve najave rezultat nestanka unipolarnog sveta i sve veće uloge Rusije i Kine u globalnim kretanjima, pa i u svemirskoj trci. To se posebno odnosi na Kinu i sve očigledniju buduću podelu planete po tehnološkoj a ne ideološkoj liniji. I ponovo će na testu biti ljudska i tehnička izdržljivost. Ostaje da vidimo da li će se selfiji s Marsa, ukoliko se ovaj ambiciozni plan ikada ostvari, praviti Apple ili Huawei telefonima.

Do tada, bavićemo se Mesecom u horoskopskim znacima i izbegavati da u noći punog Meseca budemo van kuće. Jer, očigledno je, nismo baš mnogo odmakli od one julske noći pre pola veka, kada smo sve posmatrali u neverici i još manje shvatali.

The post Mesec u znaku Apola: Pola veka od istorijskog leta koji je obeležio 20. vek appeared first on 42 magazin.

Scena iz Netflixovog dokumentarca Fyre

U tom sistemu hiperprodukcije žanr dokumentarca naprosto je procvetao.

Iako ćete ih retko gledati u bioskopima, dokumentarni filmovi, a naročito dokumentarne serije, prepričavaju se među striming publikom koja konstantno traži još, još, još. I konstantno još više i dobija.

Naravno, kvantitet nikad ne znači i kvalitet, te smo u ovoj godini gledali neke baš loše dokumentarce, ali – bilo je i onih dobrih, zabavnih, šokantnih, zanimljivih

Skrolujte nadole i naići ćete na listu dokumentaraca koji su premijerno prikazani ove godine – neki su hitovi striming platformi, a neki su prikazivani u bioskopima ili na filmskim festivalima.

Razgovori s ubicom: Ted Bundy
Režija: Joel Berlinger
Gde da gledate: Netflix

Veliki broj serijskih ubica ima dijagnozu malignog narcizma, te često pate od zablude o veličini. Jedna od implikacija Netflixovog serijala Razgovori s ubicom: Ted Bundy jeste da je Ted Bundy, jedan od najpoznatijih američkih serijskih ubica, neprestano manipulisao medijima i novinarima koji su ga intervjuisali kako bi hranio veličanstveni narativ o sebi, svom liku i „delu“. Ironično, ova dokumentarna serija radi upravo to isto u sadašnjem vremenu.

Dokumentarac je dramatizacija knjige koja je izašla 2000. godine, a napisali su je istraživački novinari Stephen Michaud i Hugh Aynesworth. Sastavljen je od delova snimanih intervjua kada je Bundy bio u zatvoru, osamdesetih. Osim što su prikazali Bundyjeve zatvorske intervjue, filmaši su razgovarali sa novinarima, detektivima, Bundyjevim prijateljima, advokatima, pa čak i sa jednom preživelom žrtvom, u očiglednom pokušaju da balansiraju njegove reči, pokažu ih u širem kontekstu i s dodatnim uvidima.

Naša planeta
Režija: Adam Chapman, Hugh Pearson, Huw Cordey, Sophie Lanfear, Mandi Stark, Jeff Wilson
Gde da gledate: Netfilx

Tim koji stoji iza BBC-jevog popularnog dokumentaraca Plava planeta ponovo udružuje snage, ovoga puta na Netflixu, što rezultira dokumentarnom serijom Naša planeta – jednako očaravajućom kao i prethodni film. Ovoga puta, umesto na fantastičnim vizualima, fokus je i na devastirajućim efektima klimatskih promena i srceparajućim trenucima u kojima vidimo životinje kako se bore za život.

Poseban bonus: narator filma je David Attenborough, čovek koji je odgovoran za prikazivanje legendarnog Cirkusa Montija Pajtona.

Apolo 11
Režija: Todd Douglas Miller
Gde da gledate: nadamo se da će biti u bioskopima

Mnogi filmovi pokušali su da uhvate i prenesu iskustvo putovanja kroz svemir: od naučnofantastičnih (Allien, Star Wars, Star Trek, Prometheus…) do istorijskih drama (First Man). Apollo 11, iako nema jednako zadivljujuće vizuelne efekte kao pomenuti filmovi, sigurno će vas ostaviti zapitane i zapanjene svemirom. Realnim svemirom.

Sastavljen od dosad neprikazanih NASA snimaka, dokumentarac priča priču o prvom letu na Mesec – od lansiranja do sletanja. Pored nekoliko modernih scena, sve što ćete gledati i čuti snimano je 1969. godine – od dijaloga do audio i video snimaka.

Rezultat je neverovatno svedočanstvo o ovom istorijskom događaju i to na kristalno jasnom 65-milimetarskom formatu. Momenti koji čine ovaj film fenomenalnim zapravo jesu oni koji prikazuju povratak na Zemlju. Upravo tada vidimo da su heroji, koje smo u SF ostvarenjima navikli da viđamo, zapravo obični, realni ljudi, koji pričaju glupe viceve i jedu masnu hranu.

Takođe, film pokazuje da se u ovakvim trenucima ceo svet veoma lako ujedinjuje, a mnoge razlike, predrasude i neprijateljstva – brišu.

Napuštanje Nedođije
Režija: Dan Reed
Gde da gledate: HBO i HBO Go

Novi HBO dokumentarac je eksplozivan i uznemirujući – jer fokusira se na priče dva muškarca koji svedoče o tome kako ih je u detinjstvu seksualno zlostavljao Michael Jackson.

Kako Jackson, iako optuživan, nikada nije bio osuđen za seksualno zlostavljanje maloletnika – reditelj filma pokazuje zašto je to tako i koliku moć i uticaj jedna pop zvezda ima na svet u kom živimo. Obe žrtve do detalja opisuju događaje, što čitavo iskustvo gledanja čini veoma neprijatnim, a ujedno nastavlja nezavršenu priču o nezdravom odnosu sa decom koji je gajio Michael Jackson.

Fyre
Režija: Chris Smith
Gde da gledate: Netflix

Fyre je dokumentarac o najvećem muzičkom festivalu koji se nikada nije dogodio i o njegovom tvorcu Billyju McFarlaneu – verovatno najvećem modernom prevarantu.

Odmah na početku upoznajemo McFarlanea, producenta koji prodaje celom svetu fantaziju o ekskluzivitetu, neprekidnim žurkama i druženju sa selebritijima. Na početku, partner na projektu mu je reper Ja Rule, koji želi da realizuje ideju o muzičkom festivalu na Bahamima. Kako se priča razvija, svedočimo donošenju mnoštva glupih odluka, neverovatnim lažima i na kraju – ogromnoj krađi.

Kroz intervjue sa zaposlenima na celom projektu, promoterima festivala, zatim gostima koji su kupili karte i došli na Bahame, reditelj je uspeo da stvori atmosferu društva u kom su prevare beskrajno lake.

Amazing Grace
Producent: Alan Alliott
Gde da gledate: nadamo se da će biti u bioskopima

https://www.youtube.com/watch?v=r6v9G_8iiNE

Dokumentarac o kraljici soula Arethi Franklin vrti se oko njenog legendarnog nastupa u Los Anđelesu 1972. godine. S modernim tehnologijama zvuk koji je tada snimljen neverovatno je bolji, življi, inspirativniji.

Gledamo 29-godišnju Arethu Franklin i južnokalifornijski gospel hor koji dve noći pevaju prisutnima. Ovaj film je zanimljiv zbog toga što, iako je dokumentarac o Arethi, pevačicu malo vidimo u njemu. Ona sjajno peva, naravno, ali kamere konstantno snimaju muškarce oko nje, prečasnog Jamesa Clevelanda, Artehinog oca, i Alexandera Hamiltona, harizmatičnog dirigenta hora.

Na kraju, glas Arethe Franklyn sve ih stavlja ne u drugi već u poslednji plan.

The post Najbolji dokumentarci premijerno prikazani 2019. appeared first on 42 magazin.