Baš zato smo detaljno pregledali proteklih jedanaest meseci i izdvojili deset filmskih naslova koje smatramo dobrim (ili svakako vrednim gledanja), a koji su se pojavili upravo u pomenutom periodu.

Još jedan važan kriterijum pri izboru filmova bio je i to da ih možete gledati na Netflixu ili Amazon Primeu, striming platformama koje, sigurni smo, koristite.

Coco (januar 2018)

Poslednja animacija studija Disney/Pixar transportuje gledaoce u zemlju mrtvih. I upravo tamo upoznajemo glavnog lika, jednog dečaka koji pokušava da se vrati među žive. Iako na prvi pogled deluje sumorno, zapravo priča je sasvim suprotna – govorio o živopisnoj meksičkoj kulturi, njihovoj proslavi Dana mrtvih i načinima na koje možemo slaviti život, pre nego lamentima o njegovoj kratkotrajnosti.

Reditelj ovog simpatičnog animiranog filma je Lee Unkrich, koji je u karijeri već radio slične hitove, poput triologije Toy Story. Pogledajte Coco, priču o muzici, sudbini, porodici i večnoj ljubavi.

Three Billboards Outside of Ebbing, Missouri / Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju (januar 2018)

Frances McDormand je Mildred Hayes, majka koja tuguje za svojom ćerkom Angelom, devojkom ubijenom i silovanom sedam meseci pre nego što se mi, publika, uključimo u priču. Ljuta zbog sporog progresa policijske istrage, ona zakupljuje tri bilborda i kroz njih se kritički obraća šefu policije (igra ga Woody Harrelson) i njegovom timu rasistički nastrojenih, malograđanskih pandura.

Reditelj ovog filma Martin McDonagh na pametan način uspeva da upakuje jednu tešku i veoma emotivnu temu u paket donekle zabavne crne komedije, a glavni glumci McDormand, Harrelson i Sam Rockwell – briljiraju.

Black Panther/ Crni panter (februar 2018)

Prvi crnoputi superheroj Marvel univerzuma konačno dobija svoj solo film. Nakon debija u ostvarenju Captain America: Civil War, imamo priliku da bolje upoznamo Princa T’Challu (Chadwick Boseman), njegovu zemlju, porodicu i istoriju. On nije samo superheroj već kralj jedne nesvakidašnje zemlje, što je, takođe, novina u Marvelovom svetu. Ta zemlja, Wakanda, obiluje bojama, mešavina je različitih kultura, te zanimljivih i maštovitih novih tehnologija.

Vibrantan, kinetičan i pametniji od bar polovine superherojskih filmova, Crni Panter je relevantan i uzbudljiv blokbaster koji prezentuje ideje vredne pokoje debate. Važno je reći da je muziku za film radio Kendrick Lamar jer – zaista je sjajna.

Banditi u potrazi za mamom (februar 2018)

Film koji na ovogodišnjem FEST-u osvojio srca publike i čak tri nagrade: nagradu Politike Milutin Čolić za najbolji film, nagradu zvaničnog žirija programa Srpski film i nagradu za najbolji glumački debi.

Priča o Banditima je uzbudljiva socijalna drama o odrastanju i slobodi. Dok tragaju za mamom koja ih je napustila, Kristijan, Edi, Emran i Sunita nalaze se na ulici – svetu u kom su slobodni da rade šta god požele. Postaju deo ulične džeparoške bande, koju u akciji hvata policija. Kristijan jedini uspeva da se izvuče, pa se pred njega postavlja zadatak da oslobodi braću i sestru iz doma…

Annihilation (mart 2018)

Ovaj film našao se na nekolicini naših ovogodišnjih lista, pa je sasvim logično da ga ubrojimo i ovde. Duboko uznemirujuć i maštovit, film Annihilation reditelja Alexa Garlanda zapravo je adaptacija romana Southern Reach Trilogy (2014) i predstavlja gledaocima-avanturistima grandioznu ekološku parabolu i neurotičnu priču o preživljavanju.

Annihilation nas uvodi u svet začudne fikcije; svet mrtvih muževa i dece, dvojnika, lucidnih snova, halucinacija, monstruoznih stvorenja i raznih drugih likova, događaja i situacija koje uznemiruju naš um.

O bubicama i herojima (april 2018)

Bubice su premijerno prikazane na ovogodišnjem FEST-u, ali su se u bioskopima našle tek u aprilu. U svetu punom straha, gde ljubav polako izmiče i postaje nešto nedostižno, srećemo nesrećne ljude, kao što su Raša i njegov zahtevni, bolesni otac. Oni žive na ivici egzistencije i čuvari su starog hotela, mesta na kom se susreću sa čudnim karakterima, a kojima je nesreća zajednički imenitelj.

Iako animacija nije česta u domaćoj kinematografiji, reditelj Petar Pašić je sasvim uspešno implementira u igranu formu. Scenario, osim reditelja, potpisuju Dimitrije Vojnov i Nikola Pejaković, dok uloge igraju Ilija Pašić, Bojan Dimitrijević, Slobodan Boda Ninković, Zoran Cvijanović, Branka Petrić, Nataša Vojnović, Uroš Đurić i Nada Macanković.

First Reformed (jul 2018)

Priča smeštena u gradiću države Njujork govori nam o Prvoj reformatorskoj crkvi koja proslavlja 250 godina od svog nastanka, a ispričana je iz ugla prečasnog Ernsta Tollera (igra ga Ethan Hawke, kome je ova uloga možda i najbolja u karijeri).

Reformacijom 1517. godine nastala je, kao i ostale protestantske crkve u Evropi, Reformatorska crkva. Ali njena specifičnost je u tome što je nastala reformatorskim radom francuskog pravnika, lingviste i sveštenika Žana Kalvina, koga je Katolička crkva proterala iz rodne zemlje, pa je on svoju sektu osnovao u Ženevi, koja mu je i postala prebivalište. Vremenom se kalvinističko učenje proširilo po čitavoj Švajcarskoj, a kasnije i po Nemačkoj, Holandiji, Engleskoj, Mađarskoj i SAD. Pretpostavlja se da ta crkva danas ima blizu 100 miliona pripadnika, a najveći broj vernika nalazi se u SAD i Engleskoj.

22. July (septembar 2018)

Paul Greengrass režirao je film o dobro poznatom masakru koji se desio 2011. godine u Norveškoj, a počinio ga je Anders Breivik, desničarski terorista. Film prikazuje događaje tog dana, policijsku istragu, suđenje i potragu za pravdom jedne od žrtava ovog tragičnog događaja.

Bohemian Rhapsody/ Boemska rapsodija (novembar 2018)

Film koji je predstavljen kao biopic legende rokenrola i čoveka sa zvanično najmoćnijim glasom među ljudskim rodom Freddieja Mercurieja, a zapravo je priča o usponu njegovog, našeg, benda – Queen.

Priča počinje sedamdesetih, kada se Freddie pridružuje tada nepoznatom londonskom bendu Smile, a koji će kasnije, uz neposredan uticaj Freddiejeve neverovatne harizme, prerasti u jedan od najznačajnijih rok sastava na svetu. Pretpostavljate, govorimo o Queenu. Iako veoma emotivan i lep, ovaj film ima jedan problem, a taj problem nije mali. Film igra na sigurno i ne pominje skandale, drame i nesreće koje su pratile Queen kolektiv i njegovog frontmena. A zašto je to problem? Pa zato što je Freddie bio čovek koji apsolutno nikada nije igrao na sigurno.

Suspiria (novembar 2018)

Suspiria Luce Guadagnina je dosta ambiciozan film. Ovaj rimejk legendarnog horor ostvarenja Daria Agrenta iz 1970. upakovan je u sasvim specifičnu, zanimljivu atmosferu, kinematografski je lepo urađen, i nadasve – strašan je.

Kostur radnje je maltene isti kao i u originalnoj verziji – plesačica Susie (Dakota Johnson) seli se u Evropu kako bi upisala prestižnu baletsku školu. Po dolasku shvata da je atmosfera u školi veoma čudna; jedna studentkinja nedavno je nestala i niko ne zna šta joj se dogodilo.

The post Lista najboljih filmova u 2018. appeared first on 42 magazin.

Definišuća karakteristika žanra je pristup prikazivanju nauke i tehnologije, ali to ne mora nužno biti i fokus filma. Zapravo, neki od ovih filmova jednostavno koriste tehnologiju kao način za priču o ljudskoj psihi, odnosima, paternima ponašanja ili za opisivanje realnih situacija, a o kojima se ne govori mnogo. Upravo zbog toga ovaj žanr je najbolji za premošćavanje cenzure.

Izabrali smo deset naučnofantastičnih filmova koji prevazilaze klasičan kinematografski narativ i pružaju snažan uvid u filozofski aspekt našeg postojanja:

Annihilation (2018)

Odlučili smo da krenemo s jednim svežim izdanjem, naslovom Annihilation, 22. februara premijerno prikazanom na Netflixu. Iako mnogi filmski producenti nisu imali poverenja u ovu ideju (upravo zato film nije prikazivan u bioskopima), on je jedan od modernističkijih na koji ćete naići u mejnstrim produkciji.

Grupa ekspertkinja iz različitih naučnih oblasti (biologija, antropologija, psihologija…) kreću u ekspediciju po neobičnom predelu zvanom Svetlucavost (The Shimmer) kako bi pronašle razlog njegovog nastanka i otkrile prirodu njegovog postojanja.

Kada, zajedno s protagonistkinjama, uđete unutra, dobijete jedan sasvim nov film. Menja se muzička podloga (s gitare na eksperimentalni trens), gubi se pojam o vremenu i ne postoji specifična veza između slika koje vidimo. Taj svet, prikazan u nijansama prelamanja svetlosti na mehurićima sapunice, gotovo je nemoguć za opisivanje. Pun je fraktala, boja, nekih referenci iz osamdesetih, i definitivno vas neće ostaviti ravnodušnim.

Brazil (1985)

Brazil nas vodi u izmišljen, maštovit, satiričan svet i jedan je od najboljih radova reditelja Terryja Gilliama. Poput Orwellovih distopija (ili naše realnosti), ovim svetom vlada totalitaran režim, koji kontroliše narod putem cenzure, zastrašivanja i nasilja.

Uprkos svetu u kom živi, glavni junak filma Sam Lowry, činovnik u jednom od sektora vladajuće stranke, srećan je. Ipak, njegov život se menja kada, pokušavajući da uruči kompenzacioni ček ženi čijeg je muža greškom ubila vlada, upoznaje ljubav svog života, a koja se žustro suprotstavlja režimu.

Brazil je kritika birokratskog sistema i modernog konzumerističkog društva. Ono što poruku filma čini još jačom jeste činjenica da glavni junak nije neki heroj, odmetnik ili ratnik, već jednostavan čovek poput svih nas, i koji, upravo zbog toga, postaje žrtva jednog dehumanizujućeg sistema.

Solaris (1972)

Baziran na istoimenom romanu Stanislawa Lema, film nas vodi na misiju psihologa Kima Kelvina, koji je poslat na svemirsku stanicu u orbiti planete Solaris. Javljeno je da posada stanice doživljava halucinacije i psihološke probleme, a Kelvin zaključuje da je sve to povezano s misterioznom planetom oko koje kruže.

Solaris se smatra jednim od najboljih naučnofantastičnih filmova svih vremena jer je žanru doneo intelektualnu i umetničku dibinu. Poslednja scena, na primer, inspirisana je Rembrantovom slikom Povratak bludnog sina, a još mnoge reference iz sveta umetnosti mogu se zapaziti tokom celog filma.

Solaris je izazov za gledaoca jer svojim dugim scenama prkosi žanrovskim pravilima i koristi naučnofantastičnu scenografiju kao podlogu za istraživanje realnosti ljudskog postojanja.

Сталкер (1979)

Odmah posle Solarisa, navodimo drugo remek-delo filozofa među filmskim rediteljima, velikog Andreja Tarkovskog – film Stalker.

U neodređenoj budućnosti, čovek poznat samo kao Stalker vodič je na mestu zvanom Zona – regionu punom zamki i toksičnog otpada. Unutar Zone postoji Soba, za koju važi da ispunjava želje svakog ko do nje uspe da dođe. Upravo zato je region blokirala vojska, kako neko s lošim namerama ne bi došao do Sobe i iskoristio je da uništi svet. Film prati tri čoveka: Stalkera (progonitelj), Pisca i Profesora, koji putuju Zonom međusobno preispitujući motive i poglede na svet.

Činjenica da karakteri nemaju imena ključna je za namere Tarkovskog jer ovo nije film o njihovim avanturama, već o njihovim idejama. Svaki je arhetip za određen način promišljanja života, dok Zona može biti metafora za Boga, koja određenim načinima reaguje na njihove akcije.

La Planète Sauvage (1973)

Film ima ogromnu bazu fanova jer aktivira moždane vijuge na najneverovatnije načine. Iako je priča poprilično jednostavna, svet u kom je smeštena baca vas u trans. Gigantska plava stvorenja Draags tretiraju ljude poput kućnih ljubimaca, a mi gledamo pobunu protiv takvog tretmana. Ovaj deo je lako pratiti, međutim, u svakoj sceni postoji niz neobičnosti koje Fantastičnu planetu čine – fantastičnom.

U ovoj čudnoj i snenolikoj animaciji publika već više decenija postavlja pitanje – da li film tretira temu rasizma, odnos ljudi prema životinjama i planeti ili pak nešto sasvim treće.

Moon (2009)

Sam Bell (Sam Rockwell) bliži se kraju trogodišnjeg ugovora s Lunarnom industrijom, a kojim je obavezan da radi na Mesečevoj stanici nazvanoj Sarang. On na Mesecu sakuplja helijum iz tla, koji se na Zemlji koristi kao gorivo. U jednom od poduhvata prikupljanja, Sam nailazi na slupano lunarno vozilo i, u njemu, čoveka identičnog sebi.

Moon (Mesec), rediteljski prvenac sina Davida Bowiea, Duncana Jonesa, veoma je uspešno prikazao jednu posve drugačiju svemirsku stanicu, osećaj klaustrofobije, usamljenost i paniku. Rockwell je maestralan u dualnoj ulozi, a film, generalno, drži gledaoca u neizvesnosti i navodi da razmišlja o ovoj priči dugo nakon odjavne špice.

Primer (2004)

S diplomom matematičkog fakulteta i inženjerskim stažom, reditelj Shane Carruth verovatno jeste jedan od retkih koji u celini shvata koncept vremenske mašine prikazane u njegovom filmu Primer. Česti tehnički dijalozi, iako nerazumni prosečnom gledaocu, daju utisak realizma u ovom snažnom naučnofantastičnom ostvarenju.

Uprkos limitiranom budžetu, Primer je osvojio nagradu žirija na festivalu Sundance 2004. godine. Pored istraživanja paradoksa putovanja kroz vreme, film se bavi aspektima ljudske prirode. Izazovan je i navodi vas da ga gledate po nekoliko puta kako biste bili apsolutno sigurni da nešto niste ispustili.

2001: Odiseja u svemiru (1968)

Odiseja Stanleyja Kubricka jedan je od najuticajnijih i najpoznatijih naučnofantastičnih filmova ikada snimljenih. Iako nema emotivnu dubinu i lepotu filmova Tarkovskog, Odiseja se na jedan stoički način fokusira na evoluciju, egzistencijalizam i razvoj veštačke inteligencije.

Nije jednostavan zadatak sumirati zaplet filma, ali može se o njemu razmišljati kao o reprezentaciji evolucije i o tome kako i koliko tehnologija utiče na nju.

Ederlezi Rising (2018)

Ederlezi Rising je prvi domaći naučnofantastični film i zato zaslužuje da se nađe na našoj listi. Premijeru je imao 25. februara na ovogodišnjem FEST-u. Uprkos osvajanju nagrade za najbolji film na festivalu, dobija brojne kritike publike za scenario, iako se svi slažu da je film vizuelno blago i, u tom pogledu, svojevrstan spektakl.

Priča iza naslova Ederlezi Rising zasnovana je na prozi Zorana Neškovića, koju je scenaristički adaptirao Dimitrije Vojnov. U filmu pratimo astronauta poslatog na intergalaktičku misiju, kome se pridružuje ženski android Nimani. Ona je opremljena naprednim operativnim sistemom koji joj omogućava da glavnom junaku bude kako društvo, tako i asistentkinja, a na kraju saznajemo – i supervizorka.

Film se bavi pitanjem – šta znači biti čovekom, kako egzistencijalno, tako i u interakciji s drugima. Iako zanimljiva, ova tema u filmu nije do kraja istražena.

Direktor fotografije Kosta Glušica vizuelnim narativom stvorio je jedan neodređen prostor, koji nije nužno smešten u bilo kakvu fizičku realnost, već može postojati i metaforički, unutar naših umova.

Akira (1988)

U većini distopijskih društava iz budućnosti ključna reč je kontrola. Uprava je najčešće ekstremno autoritativna i služi se tehnologijom kako bi dirigovala ponašanjem građana.

Ovaj film, nasuprot tome, predstavlja jedan postapokaliptični svet apsolutnog haosa.

Vlada u njemu jeste donekle autoritativna, ali je korumpirana i neefikasna do te mere, da Tokiom iz budućnosti vladaju bajkerske bande. U ovoj realnosti mi pratimo mlade delinkvente Tetsuoa Shima i Shotaroa Kaneda, članove bande Kapsule. Jedne noći, dok su se tukli s rivalima, bandom Klovnovi, Tetsuo razbija motor i razvija supernaturalne moći.

Iako nije eksplicitno filozofski, film prati promene u Tetsuovom ponašanju, reakcije društva na njegove supermoći, a dotiče teme državne korupcije i determinizma.

The post Naučnofantastični filmovi koji će zaintrigirati vašu psihu appeared first on 42 magazin.