Iz kratkometražnog filma “Šafarikova 19”

Za razliku od Holivuda ili evropskog filma, domaći filmski stvaraoci pričaju priče o upravo našoj svakodnevici, pa je sasvim logično što se ličnije u njih uplićemo i sa njima poistovećujemo.

Baš zato smo priredili listu tih, naših fantastičnih filmova koje potpisuju domaće rediteljke i reditelji, a koje posebnim entuzijazmom gledamo, prepričavamo i predlažemo:

Šavovi
Režija: Miroslav Terzić

Šavovi Miroslava Terzića osvojili su nagradu Europa Cinemas Label kao najbolji evropski film u programu Panorama na ovogodišnjem Berlinskom festivalu. Žiri je tim povodom izdao sledeće saopštenje: “Šavovi su dobar primer moći filma kao vida umetnosti. Sjajna režija, fotografija, montaža i vrhunske glumačke kreacije.  Zasnovan na istinitim događajima, film pokazuje da postoji mnogo nepravde u svetu, ali, ako verujete u sebe i svoje emocije, možete da srušite zidove. Priča slama srca. Kada je pogledate – dugo ostaje u vama. Hrabrost lika majke u ovom filmu je istinski vanserijska.“

Film se bavi temom novorođenih beba nestalih iz bolnica koje su godinama, prema svedočenjima stotina roditelja, proglašavane umrlim, a zapravo prodavane na usvajanje. Scenario je inspirisan svedočanstvom krojačice iz Beograda, koja već skoro dve decenije traga za svojim „umrlim sinom“.

Pepe, jedan uzvišeni život
Režija: Emir Kusturica

Dokumentarac Pepe, jedan uzvišeni život, reditelja Emira Kusturice, bili smo u prilici da gledamo u okviru Glavnog programa na 47. FEST-u.

Film je posvećen nekadašnjem urugvajskom predsedniku Hozeu Pepeu Muhiki, a snimljen je deset godina nakon Kusturičinog dokumentarnog portreta čuvenog fudbalera – Maradone.

Kusturica je izjavio da je pre mnogo godina čuo za predsednika koji vozi traktor i da je odmah poželeo da snimi film o njemu: „On je verovatno jedini političar na svetu koji nije korumpiran“, rekao je Kusturica i dodao da je bio šokiran kada je video da ljudi plaču zato što se predsedniku završava mandat.

U filmu, kroz seriju razgovora, Kusturica i Muhika diskutuju o smislu života kroz filozofsku, političku, estetsku i poetsku vizuru.

Šafarikova 19
Režija: Lana Pavkov

Šafarikova 19 je kratki, nadrealistični film u režiji Lane Pavkov. Projekat ovog filma osvojio je prvo mesto na pičing-forumu tokom ovojesenjeg izdanja Zagreb film festivala, a u Beogradu smo imali priliku da ga pogledamo u toku nedavno završenog FEST-a.

Šafarikova 19 je pre svega vizuelno bogat film, kinematografski sjajno izveden, sa odlično osmišljenom scenografijom i kostimom, što sve u paketu doprinosi atmosferi nalik na onoj u, na primer, ostvarenju Velika očekivanja Alfonsa Cuaróna.

Film priča nadrealnu priču o Anji i njenoj majci Grofici, koje se, u toku elegantno postavljene večere, suočavaju s ne tako elegantnom realnošću u kojoj žive.

Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali
Režija: Goran Radovanović

Film Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali istražuje poziciju umetnika u socijalističkoj Jugoslaviji i usredsređuje se na političku i društvenu klimu u kojoj je sa javnih govornica i pod pokroviteljstvom Komunističke partije osuđivan film Misterije organizma.

Ovaj film takmičio se u kategoriji Srpski film na 47. FEST-u, gde je i odneo nagradu kao najbolji.

Slučaj Makavejev je odlična rekonstrukcija prekretnice novog jugoslovenskog talasa i važan trenutak filmske istorije. Ponovnim povezivanjem sadašnjosti i prošlosti možemo bolje da razumemo film i politiku Srbije i sveta, kao i vreme i sećanje.

Aleksi
Režija: Barbara Vekarić

Iako je Barbara rediteljka iz Hrvatske, film je nastao u srpsko-hrvatskoj koprodukciji, te smo odlučili da ga uvrstimo na listu. Film nam predočava detalje o mladoj devojci sa Pelješca – Aleksi, koju tumači Tihana Lazović, verovatno najbolja mlada glumica u regionu.

Mladu rediteljku Barbaru Vekarić upoznali smo 2011. kroz kratkometražnu feminističku hip-hop komediju Prva dama Dubrave, čime je doprinela fantastičnom talasu ženskog kratkometražnog filma.

O svom dugometražnom ostvarenju rediteljka kaže: „Aleksi je feel good film, donosi bijeg od svakodnevice koji fali publici, predivne pejzaže, vesele boje, živahne žene, zgodne muškarce, živopisnu sredinu. Iako sve izgleda magično, i kuće, i vinograd, i plaže, i more, izoliranom poluotoku fali ljudi i sadržaja koji bi privukli curu kakva je Aleksi. Ona je zatočenica vlastitih impulsa i želja – ona je više antijunakinja. Takav karakter je žedan i gladan podražaja. Lijepa priroda nije dovoljna da bi se ona osjećala ispunjeno.“

The post Sveži i sjajni filmovi domaćih reditelja i rediteljki appeared first on 42 magazin.

Zašto? Pa, postoji nekoliko razloga, a svi su u cilju podizanja rejtinga i podilaženja mlađoj publici.

Početkom avgusta Američka akademija filmskih umetnosti i nauka objavila je vest da će ove godine dodeliti i jednu novu nagradu, i to za – izvanredno dostignuće u popularnom filmu. Što znači da će svi silni superherojski filmovi, franšize i ostali blokbasteri, biti u konkurenciji za Oskara. Ova odluka podigla je dosta buke jer će izjednačiti umetnički film sa konzumerističkim box-office ostvarenjima, koja, osim kapitalne, nemaju nikakvu drugu vrednost.

Zatim, pošto se sa rejtinzima bori još od 1987, Akademija je nedavno odlučila da TV prenos dodele nagrada, zbog sve slabije gledanosti, sa pet sati smanji na tri sata, tako što će neke dobitnike isključiti iz programa uživo.

A među tim „nekim“ su najbolji kinematografi i montažeri – dve veoma važne profesije koje svojim radom izdvajaju film od drugih medija

Kinematografi film čine prepoznatljivim, lepim, atmosferičnim i jasno govore kako forma može biti sredstvo za izmamljivanje emocija ili pričanje priče. S druge strane, montažeri su ujedno i kreativci i tehničari, koji postprodukcijom oblikuju film u smislenu, upečatljivu celinu.

Kako stvoriti popularniji TV prenos ako u isto vreme poniziš umetnike koje bi baš trebalo nagraditi, dati im priznanje?

Pored svega toga, komičar Kevin Hart, koji je najavljen kao voditelj programa, sklonjen je s te pozicije zbog glasnih homofobnih izjava. Dakle, osim što je ceremonija sve manje gledana, sada nije važno ni ko će je voditi!

Kevin Hart

Zbog svega toga ekipa holivudskih zvezda, kao što su Martin Scorsese, Kerry Washington, Brad Pitt, Judd Law, Chloë Sevigny, Russell Crowe, Frances McDormand, Alfonso Cuarón, Guillermo del Toro, Spike Lee, Quentin Tarantino ili Rachel Morrison – najbolja američka kinematografkinja, uputila je otvoreno pismo Akademiji sa ciljem da odustanu od nove prezentacije dodele nagrada i u program vrate sve dobitnike.

U pismu oni kažu: „Akademija je osnovana 1927. sa ciljem da nagradi umetničku i zanatsku izvanrednost pri kreiranju jednog filma. Potiskivanjem esencijalnih filmskih zanimanja i zanata, 91. ceremonija dodele nagrada Oskar nije ništa drugo do uvreda za sve nas koji smo život posvetili sedmoj umetnosti… Kada institucija kao što je Akademija filmskih nauka i umetnosti, čija je svrha da veliča upravo kvalitetan timski rad, ne uspeva da prizna i adekvatno nagradi one koji to zaslužuju, onda ne želimo da budemo deo nje, ili da verujemo u njeno obećanje da će slaviti film kao kolaborativnu umetničku formu.“

Akademija je odgovorila izjavom kojom okrivljuje netačno novinsko izveštavanje i tračeve na društvenim mrežama, te da je lanac tih dezinformacija uznemirio mnoge članove filmskog sveta. Na kraju, rekli su da će se dobitnici svih kategorija naći u TV prenosu.

Scenografiju ovogodišnje dodele nagrada dizajnirao je David Korins

Ipak, videćemo kako će taj prenos izgledati i na koji način će se dodvoriti mlađim generacijama, nestrpljivim za duže TV formate. Članovi Akademije nisu naglasili da li će čitav šou biti duži ili sve ostaje u prvobitno planiranoj tročasovnoj formi.

U svakom slučaju, angažovanje holivudskih zvezda daje nadu da postoji svetlija budućnost za filmsku umetnost i da akcija donekle ima smisla. Kažemo donekle jer, iako je povučena i  nova nagrada,  filmovi koji su u nju prvobitno svrstani – samo su prebačeni u druge kategorije i takmiče se.

Trend nagrađivanja box-office hitova vlada još od 1997. i čuvenog Titanika, a nastavio se kasnije s Gospodarom prstenova ili filmom iz X Men serijala – Logan. Međutim, ovogodišnji model kulminacija je tog trenda. Nagrađivanje popularnih filmova kao što su The Black Panther, A star is Born ili Bohemian Rapsody će možda dići rejting, ali će na duže staze smanjiti umetničku vrednost filma.

Devedeset godina filmske tradicije zamenjuje se populističkim potezima i ulizivanjem širokim narodnim masama

A toj publici nije ni stalo do nagrada, jer ne gledaju filmove zbog toga što su dobri, već zato što su zabavni ili – zbog toga što u njima glumi omiljena pevačica.

U neku ruku, manja gledanost, a zatim i apatija ljudi iz industrije, cena je koju Holivud plaća zbog svog višegodišnjeg ponašanja: ako su nastavci, rimejkovi i franšize od 7+ delova moderna jezgra holivudskog biznisa i ako se štancuju neverovatnom brzinom, jasno je da edukuju jednu novu publiku. Onu kojoj umetnost na filmu ili jake priče o društvenim problemima nisu dovoljno uzbudljive.

Pitanje koje ostaje je – da li će Akademija nastaviti s dodvoravanjem toj publici ili suprotno – kvalitetnim nagradama inspirisati holivudsku industriju da umesto na štancu poradi na kvalitetu?

Rejting će pokazati.

The post Brad Pitt i Martin Scorsese smatraju da je dodela Oskara uvreda za filmsku umetnost appeared first on 42 magazin.

Lady Gaga na premijeri filma “A Star is Born” na ovogodišnjem izdanju Filmskog festivala u Veneciji

Javite koji je vaš lični favorit pre nego što nagrade zvanično budu dodeljene!

Roma (Mexico)
Režija: Alfonso Cuaron

Još od 2001. i legendarnog ostvarenja Y Tu Mamá También, Cuaron nije snimao u rodnom Meksiku. Međutim, ostvarenje Roma prekida tu pauzu dugu skoro 20 godina. Ovaj reditelj, dobitnik Oskara za Gravitaciju (2013), sada se takmiči za Zlatnog lava upravo tim filmom – sagom snimljenom u crno-beloj tehnici, a koja nas uvodi u živote jedne meksičke familije srednjeg staleža ranih sedamdesetih.

The Favourite (SAD – Velika Britanija – Irska)
Režija: Yorgos Lanthimos

Nakon prošlogodišnjeg Kanskog festivala i uspeha filma The Killing of a Sacred Deer (Ubistvo svetog jelena), Lanthimos sada osvaja italijanske festivale ostvarenjem – The Favourite. Emma Stone, Rachel Weisz, Nicholas Hoult i Olivia Colman tumače glavne uloge u ovom filmu, koji nam govori o životima britanske kraljice Anne i njene ljubavnice – Sarahe Churchill.

The Sisters Brothers (Francuska – Belgija – Rumunija – Španija)
Režija: Jacques Audiard

Audiard, dobitnike kanske Zlatne palme za film Dheepan, ove godine takmiči se s prvim ostvarenjem na engleskom jeziku, filmom The Sisters Brothers (Braća sestre), zasnovanom na ekscentričnom i višestruko nagrađivanom vestern romanu Patricka de Witta.  U glavnim ulogama su John C Reilly i Joaquin Phoenix, kao braća na ubilačkoj misiji – treba da likvidiraju izvesnog Hermanna Kermita Warma (Riz Ahmed). Ceo film sniman je u Španiji, a pored Reilleyja i Phoenixa uloge tumače Jake Gyllenhaal i Rutger Hauer.

Suspiria (Italija – Amerika)
Režija: Luca Guadagnino

Posve feministički rimejk čuvenog horora iz 1977. godine, Giadagninova Suspiria, umesto u jarkim, gotovo neprijatnim bojama (kako je to bilo u originalnom ostvarenju) donosi prigušen kolorit i začudnu atmosferu. Glavnu ulogu tumači Dakota Johnson kao Amerikanka koja se upisuje u berlinsku plesnu akademiju. Ispostavlja se da je cela škola zapravo veštičji skup, s Tildom Swinton kao predvodnicom.

Werk Ohne Autor (Nemačka)
Režija: Florian Henckel von Donnersmarck

Debi ostvarenje nemačkog pisca i reditelja Von Donnersmarcka The Lives of Others 2006. godine osvojilo je brojne nagrade, uključujući i Oskara za najbolji film na stranom jeziku. Werk Ohne Autor (Nikada ne sklanjaj pogled) njegov je tek treći film (drugi je bio The Tourist iz 2010) i u njemu se vraća nemačkim korenima. Film priča priču o umetniku (Tom Schilling) koga muče uspomene iz detinjstva u Istočnoj Nemačkoj, pod nacističkim režimom.

The Nightingale (Australija)
Režija: Jennifer Kent

https://www.youtube.com/watch?v=k5WQZzDRVtw

Četiri godine nakon rediteljskog debija, projekcije filma The Babadook na Sundance festivalu australijska spisateljica i rediteljka Jennifer Kent jedina je žena koja se takmiči za nagradu Zlatni lav s filmom – The Nightingale (Slavuj). Ova drama smeštena je u 1825. godinu i prati Aisling Franciosi kao irsku osuđenicu izgubljenu u tasmanijskoj divljini.

First Man (SAD)
Režija: Damien Chazelle

Dve godine nakon osvajanja svih mogućih nagrada na brojnim festivalima filmom La La Land, najmlađi dobitnik Oskara za režiju, Damien Chazelle, vraća se s jednom svemirskom dramom. U njoj ćemo nanovo gledati Ryana Goslinga kao legendarnog Niela Armstronga – prvog čoveka koji je zakoračio na Mesec.

Freres Ennemis (Francuska – Belgija)
Režija: David Oelhoffen

Iskusni francuski scenarista Oelhoffen nekoliko puta se dokazao i kao reditelj, a posebno s adaptacijom romana Alberta Kamija – Far From Men. Ove godine priredio je jedan policijski triler Freres Ennemis (Bliski neprijatelji), u kome glavnu ulogu tumači Reda Kateb – ona je policajka čiji je najbolji prijatelj postao kriminalac.

L’heure de la sortie (Francuska)
Režija: Sébastien Marnier

https://www.youtube.com/watch?v=NIvrghVxvRE

U drugom filmu pisca i reditelja Marniera glavnu ulogu tumači Laurent Lafitte, koji je internacionalno postao poznat nakon uloge u ostvarenju Elle Paula Verhoevena. Lafitte je profesor koji dolazi da radi kao zamena u jednoj prestižnoj privatnoj školi jer se prethodni samoubio. Đaci su, kako ispostavlja, veoma inteligentni, ali i neprijateljski nastrojeni, što on počinje da otkriva kako sve više vremena provodi s njima.

The post Takmičarski filmovi sa aktuelnog Venecijanskog festivala koje možete gledati kod kuće appeared first on 42 magazin.

Kreativac David Ma dugo radi u advertajzingu, a njegova specijalizacija su umetnički projekti vezani za hranu. Za svoj novi projekat Food Films umetnik je postavio pitanje „Kako bi poznati filmski reditelji pravili video-snimke o kuvanju, onda je izmislio recepte i snimio ih prema estetici poznatih filmskih stvaralaca.
On nam nudi S’morse ili meršmelou Wesa Andersona, krvave špagete bolonjeze Quentina Tarantina, eksplozivne vafle Michaela Baya ili kosmičke i kontemplativne palačinke inspirisane filmom Gravity Alfonsa Cuaróna.
Zanimljive video-snimke naći ćete i na njegovom Instagram profilu.

Špageti bolonjeze Quentina Tarantina

Vafle Michaela Baya

Palačinke Alfonsa Cuaróna

Meršmelou Wesa Andersona

The post Kako bi izgledali video-recepti slavnih reditelja? Recimo, Tarantinove špagete appeared first on 42 magazin.