Problem rodne neravnopravnosti postoji duže nego što možemo da zamislimo, a borba protiv ovakvog vida diskriminacije traje i danas. Kako je težnja za emancipacijom imperativ, sve je veći broj ljudi koji seksizam posmatra kao stavku koju treba izbaciti iz upotrebe. Koliko smo u tome napredovali kroz istoriju?
Kada se ideja o seksizmu prvi put pojavila, žene ne samo što su bile diskriminisane na pravnoj osnovi već nisu imale ni sopstveni identitet, nezavisan od identiteta muža. Diskriminacija i predrasude zasnovane na rodnim ulogama nikada istinski nisu prestale da postoje, već su s vremenom samo promenile pojavni oblik. Mnoge uticajne istorijske ličnosti su svojim izjavama pokazale netolerantnu, pa i šovinističku prirodu, a jedan od njih bio je i Aristotel. On je ženu nazvao „defektnim muškarcem, sa očiglednim nedostatkom kvaliteta“. Napoleon Bonaparta je prirodu žene poistovetio sa robovima koji pripadaju muškom rodu i koje nisu ništa drugo do mašina za rađanje dece. A da li biste od Fridriha Ničea očekivali izjavu da je „ženi potrebna religija slabosti i krhkosti, koja će joj omogućiti poniznost, jer je ona predstavnik slabijeg dela čovečanstva“? E pa, nismo ni mi, ali ovu izjavu vrlo lako možete pronaći u njegovoj knjizi Volja za moć, koja se neretko citira na internetu.
Instagram kritičarka Maja Malou Lyse govori o „samoobjektivizaciji“ u kojoj analiziramo i istražujemo sebe kao agente sopstvenih nagona i strasti, ali i osnažujemo sebe kroz svoja tela – nešto što retko radimo u svetu u kojem nas lepota i moralni standardi odvajaju od onoga što zaista jesmo
http://42magazin.rs/almodovar-njegove-zene/
Borba protiv seksizma počela je u 19. veku, donoseći sa sobom konkretnije promene u načinu na koji su žene u to vreme bile percipirane. Do tada su sve žene bile ograničavane na rađanje i hraniteljstvo, što se smatralo prirodnom i jedinom ulogom žene u društvu. Novi način razmišljanja uključivao je ideje i stav da su svi pojedinci rođeni sa prirodnim pravima koja su ih činila slobodnim i ravnopravnim bićima. Tokom 1994. godine žene su bile na vlasti u deset zemalja sveta, međutim, u više od sto zemalja nije bilo nijedne žene u njihovim zakonodavnim telima. Tokom 1990. žene su činile samo osam odsto najviših menadžerskih pozicija u Sjedinjenim Američkim Državama.
Reklo bi se da se situacija po pitanju seksističkih javnih ispada nije znatno promenila, imajući u vidu izjave nekih uticajnih ljudi na političkoj sceni, ali i u ostalim segmentima javne scene. Jedan uticajni predsednik uputio je niz uvreda ženskoj osobi koja se iste godine našla na spisku za kandidaturu, rekavši između ostalog i da „se od žene koja ne može da zadovolji svog muža ne može očekivati ni da zadovolji svoje stanovnike“. Dakle, pored jasnih seksualnih aluzija, ženu definiše stav muškarca i njegov stepen zadovoljstva umesto njenih osobina i kvalifikacija kao ljudskog bića. Ova izjava izjednačava žensku moć sa njenom sposobnošću da (seksualno) zadovolji muškarca i samo je jedna u nizu političkih prizemnih prepucavanja kojima svedoči čitava javnost.
Izjave ovog tipa ne stižemo da prebrojimo na dnevnom nivou, ali zato smo kreirali tri kategorije najčešćih seksističkih očekivanja:
1. Žene treba da budu nasmejane
Očekivanje da ženu uvek treba da krasi osmeh na licu veoma je problematično. To održava ideju da je jedino važno kako ona izgleda. Takođe, zanemaruje činjenicu da su žene ljudska bića sa širokim rasponom emocija. Ovo očekivanje negira i mnoštvo istraživanja koja pokazuju da su žene često kažnjavane zbog ispoljavanja ljutnje, dok se muškoj prirodi to pripisuje kao „normalno“.
2. Žene su seksualni objekti
Patrijarhat je žene pretvorio u sluškinje, objekte i lutke za fantaziranje, nikad ih ne pitavši šta zaista žele. Učili su nas da je normativno ljudsko biće hiperracionalni stameni muškarac, da se muškarci i žene razlikuju i da prava ravnopravnost leži u razlikovanju.
Veliki broj muškaraca svoje partnerke posmatra kao inkubatore za rađanje dece, neplaćene kućne pomoćnice i kao čuvarkuće, dok oni nastavljaju da žive svoj momački život.
3. Upotreba seksističkih termina
Ženske osobine se često koriste u pogrdnom kontekstu, dok se muške smatraju poželjnim. Izgovaramo fraze poput „uzmi to kao čovek“ kada opisujemo hrabrost i odlučnost. Ali se one poput „ne budi kao neka devojčica“ koriste u malicioznom i uvredljivom kontekstu. Začkoljica sa seksističkim terminima je upravo u njihovoj svakodnevnoj, pa i šaljivoj upotrebi, i zbog toga treba obratiti pažnju da li ćemo koristeći upravo njih uvrediti našeg sagovornika.
Aristotel je ženu nazvao „defektnim muškarcem, sa očiglednim nedostatkom kvaliteta“. Napoleon Bonaparta je prirodu žene poistovetio sa robovima koji pripadaju muškom rodu i koje nisu ništa drugo do mašina za rađanje dece. A da li biste od Fridriha Ničea očekivali izjavu da je „ženi potrebna religija slabosti i krhkosti, koja će joj omogućiti poniznost, jer je ona predstavnik slabijeg dela čovečanstva“
Ipak, nije sve tako crno – Instagram profil Maje Malou Lyse je šaren. Ona je danska fotografkinja, performerka i blogerka, a odskoro i seksualna kritičarka.
Cate Blanchett: 12 najboljih filmova žene od stila, stava i reči
Iako mnogi smatraju da je njen rad posledica pokreta o seksualnom pozitivizmu, ona sebe deklariše kao kritičarku. Govori o „samoobjektivizaciji“ u kojoj analiziramo i istražujemo sebe kao agente sopstvenih nagona i strasti, ali i osnažujemo sebe kroz svoja tela – nešto što retko radimo u svetu u kojem nas lepota i moralni standardi odvajaju od onoga što zaista jesmo. Govori o nevinosti, tretirajući to kao ništa drugo nego društveni konstrukt koji se koristi za dominaciju i objektivizaciju žena. Bez obzira na to koliko smo s vremenom postali otvoreni, nema sumnje da društveni modeli poput „tajminga za gubitak nevinosti“ i dalje imaju ogroman uticaj na to kako cenimo sebe.
Pored Maje, postoji još mnogo pojedinaca i humanističkih pokreta koji se bore za rodnu ravnopravnost i eliminaciju seksizma u svakom obliku. Jedan od takvih je i čuveni #METOO pokret, koji važi za jedan od najuticajnijih.
Ponosno zaključujemo da je napredak kroz istoriju očigledan, ali ne i dovoljan. Borba se nastavlja i trajaće koliko god bude bilo potrebno. Ne zaboravite da doprinos pojedinca nije mali, jer naciju čine upravo ti pojedinci.