Svira, peva, piše pesme i kuva muzičke delicije, a ovog proleća i leta serviraće nam singl po singl sa svog novog albuma na kojem je puno ljubavi i jedna supa od bambusa
Za sve ljubitelje fanka, džeza i soula Petar Zorkić je pravo osveženje na našoj sceni. Multiinstrumentalista iz Beograda sa upečatljivom odevnim predmetom – kariranim pantalonama – deli sa nama iskrenu emociju kroz svoj prevenac Come With Me.
Za njega je muzika jako jednostavna i plemenita, a šta smo još od njega saznali, pročitajte u nastavku.
Iako si dugo na sceni, nekako mi se čini da ne zna puno ljudi za tvoje talente – sviraš gitaru, bas gitaru, perkusije, komponuješ i pevaš. Gde si se do sada skrivao?
Prvu svoju pesmu sam napisao… sada već ima petnaest godina. Tada sam svirao sa svojim prvim (srednjoškolskim) bendom koji se zvao Maron Sho. Tada sam počeo da ispitujem svoj muzički senzibilitet i da razmenjujem ideje u devetočlanoj ekipi. To je bilo baš zabavno i vrlo korisno iskustvo na samom početku sazrevanja. Nastupali smo kao ludi svuda gde smo mogli, čak smo svirali i na Beer Festute 2007. godine, a nakon nekoliko godina smo se razišli u dobrom duhu i većina saboraca bavi se i dan-danas muzikom. U međuvremenu sam pisao svoje pesme koje su polako počele da se gomilaju, pa je trebalo tu gomilu ukrotiti i razvrstati.
I onda odlučio da ih snimiš i podeliš sa svetom.
Dogovorio sam se sa svojim prijateljem Karlom Testenom, inženjerom zvuka, da mi on bude glavni producent za prvih desetak pesama koje sam odlučio da snimim. Snimili smo ih u studiju kod divnih ljudi iz Del Arno Banda. Snimio sam vokale, gitare i bas gitare, bubnjeve je snimio Peđa Milutinović, duvačke sekcije Miloš Nikolić, a perkusije Marko Louis. Usledile su određene životne okolnosti koje najčešće naiđu neplanirano, pa sam čitav snimljen i gotov album stavio ad acta. Nakon nekog vremena počeo sam da pravim nove pesme, koje su vremenom sazrevale zajedno sa onim starim i počeo sam da uviđam da zapravo imam jednu celinu koja je samo moja, autentična. U međuvremenu, počeo sam da sarađujem sa Markom Louisom, Božom Vrećom, Danijelom Kajmakoskim, Ronom Holsijem… radio sam aražmane, tekstove, pisao muziku itd. Upoznao neke divne ljude, sa kojima sad sarađujem i sa kojima osim bine delim i nedoumice, dileme, životne probleme, ali i sreću. Ponosno mogu da kažem da imam privilegiju da radim sa ljudima koji su potpuno oslobođeni sujete, ljubomore, zavisti i svih onih pošasti koje umeju svaku umetnost da uguše. Mislim da su pesme zrele da ugledaju svetlost dana i sada ću izbacivati singlove, koji će biti krunisani albumom u izdanju Mascom Recordsa, a potom ću sa mojim divnim prijateljima iz benda da se spremam za nastupe.
Sa kojim instrumentom se najbolje osećaš na sceni, ako je moguće izdvojiti neki? Ili pak voliš da se nađeš na sceni za mikrofonom?Moram reći da je jednako uzbudljivo i magično i svirati i pevati. Bitno je pružiti publici radost i sreću, tačnije podeliti sa njima sve to. Nikako folirati se ili pokušavati biti neko drugi, jer se to oseti i onda sve gubi smisao. Muzika je veoma jednostavna i plemenita sama po sebi. Nego mi kao vrsta volimo sve da zakomplikujemo i da se pitamo suvišna pitanja…
Reci nam nešto više o saradnji sa Markom Louisom.
Marka sam upoznao preko zajedničkog prijatelja Miloša Nikolića, našeg bisera među trubačima. On mi je najpre snimio perkusije u prvom kontingentu pesama, koje će tek da ugledaju svetlost dana. Ubrzo smo počeli sa se družimo i tako došli na ideju da pre nego što otputujemo u Berlin sa našim suprugama, snimimo neke zajedničke pesme. Za nepuna dva dana snimili smo sedam ili osam pesama, napisali tekstove, aranžmane, napravili omot za CD, narezali diskove… Sledeća scena je bila – nas dvojica na ulicama Berlina sviramo našu muziku snimljenu pre desetak dana i prodajemo diskove (smeh), to je bio više eksperiment i želja da iskusimo uličnu svirku u jednoj ozbiljnoj metropoli u kojoj je kultura ulične svirke vrlo razvijena. Na taj način smo se još više povezali i počeli da radimo zajedno po povratku u Beograd. Usledilo je snimanje Markovog prvog albuma Shine On Me, za koji smo zajedno pisali muziku, aranžmane i tekstove. Potom smo radili neke moje nove pesme u koje spada i aktuelni singl Come With Mei još neke pesme koje ću uskoro prezentovati, zatim smo radili na Markovom drugom albumu, počeli zajedno da radimo muziku i za druge izvođače. Divno smo se ukapirali nas dvojica i u muzičkom i u ljudskom smislu, iako se nekad žanrovski ne poklapamo, što zapravo može biti veliki plus. Lepo funkcionišemo i podržavamo se. Nastavljamo da radimo nove stvari jer smo obojica i gladni muzike i željni kvalitetne saradnje i međusobne i sa drugim kolegama.
Singl Bamboo Soup, za koji potpisuješ muziku, tekst, aranžman, vokale, gitaru, bas gitaru, scenario… Odakle inspiracija? Da li možda dolazi od tvoje lepše polovine, supruge, koja je uz tebe glavni akter spota?
Moja supruga Tijana i ja volimo da kuvamo, odatle i ideja za ovu pesmu. Često razmenjujemo recepte, ali ima i nekih recepata koje jedno drugom ne odajemo namerno, kako bi iznenađenje bilo veće. Jedan od recepata koje ona ima u rukavu je i supa od bambusa, s tim što sam uspeo od nje da iskamčim recept da bih mogao da napišem pesmu. Dakle, nisam zloupotrebio informaciju, naprotiv. Zbog toga smo se i dogovorili da ona u spotu kuva supu koju inače fantastično pravi. Singl Bamboo Soupsamostalno sam izbacio prošle godine, ali će uskoro ova pesma biti zvanično objavljena kao singl, takođe pod etiketom Mascom Recordsa, a režiju spota potpisuje moj prijatelj i saradnik Dragan Jereminov.
Da li bi sa nama podelio recept za supu od bambusa?
Naravno.
(Recept za supu od bambusa možete pročitati u petak 22. juna u našoj rubrici Vikend-receptJ)
Čula sam da ti od muzičara najviše prija Sting. Zašto? I koja njegova numera u tebi pokreće najlepšu emociju – ljubav?
Po mom mišljenju, Sting ima vrlo lepo izbalansiranu sirovost (koju je pokazao još u svom periodu punk-reggae izraza sa bendom Police) sa nekom strpljivošću i mudrošću koju je kasnije ovaplotio u pesmama kada je otpočeo solo priču, a u kojima ima puno popa, bluza, čak i soula i nekih džezi momenata. Čini mi se da je uvek veoma iskreno (i maestralno) pripovedao o ljubavi i socijalnim prilikama, iz čega možemo izvući zaključak da je on samo jedan običan čovek. Da mu je život pun uspona i padova i da on ta svoja iskustva nesebično deli sa ljudima. Pored toga, uvek voli da eksperimentiše sa najrazličitijim muzičarima i da od njih uvek nešto novo nauči, što i sam voli da kaže. On je tip koji je pun iznenađenja, zato me uvek iznova intrigira. Teško mi je da se odlučim za jednu njegovu pesmu koja ume da me udari u glavu. Ali bi možda prva među jednakima bila jedna stvar koja je manje poznata široj publici – I Was Brought to My Sensessa albuma Mercury Falling. Ona je savršen etalon za balans o kome pričam – balans je kod muzičara i uopšte u muzici veoma potreban, kao i u životu.
Voliš da budeš okružen knjigama. Omiljena knjiga ili omiljene knjige?
Veoma mi je teško da nađem favorite među knjigama, filmovima i u muzici, tačnije ne trudim se nikad da ih konkretno odredim jer se neprestano iznenađujem novim sjajnim delima i ljudima. Mogu da kažem da volim Kiša, Sartra, Selindžera, Kamija, Hesea i još mnogo drugih… ima puno knjiga koje sam pročitao, ali ima još više knjiga koje treba da pročitam. Nedavno sam završio Tai Gorana Gocića – fantastična knjiga. Roman prvenac mog prijatelja, basiste Dušana Bogovića Gerija Višak životaje takođe fenomenalan. Trenutno završavam roman Pod gorom maslinovom, takođe prvenac mog prijatelja, slikara Luke Tripkovića, a potom prelazim na Irvina Jaloma.
S obzirom na to da voliš karirane pantalone i da ti je u njima najudobnije, od kog materijala i koje boje moraju biti u kombinaciji da bi bile savršene? I odakle ta ljubav prema kariranom?
Odrastao sam u porodici u kojoj su boje i oblici, isto koliko i reči, bile najviše zastupljene, a ja sam dodao audio-efekat u kuću. Verovatno mi je spontano došlo da još u gimnaziji počnem da nosim karirane pantalone, koje mnogi nazivaju i pidžamom. Te pantalone su mi uvek bile lagodne za nošenje, a vremenom sam počeo da ih skupljam jer su mi kombinacije boja tih pantalona, koje su se pojavljivale u buticima, postajale sve zanimljivije. Moram priznati da su mi vremenom karirane pantalone postale oličenje neke slobode, pored pomenute lagodnosti. Takođe, nigde ne piše da su takve pantalone predviđene samo za spavanje, što je opšte uvreženo mišljenje, pa me neretko ljudi u šali pitaju da li sam tek ustao iz kreveta kad se pojavim u njima. Naravno da su najudobnije pamučne, hehe…
Tvoj novi singl Come With Me pojavio se u perfektnom trenutku – proleće, sunce, kada sve odiše ljubavlju i seksom. I za ovu pesmu potpisuješ muziku, aranžman, tekst, vokale, gitaru i bas gitaru. A nas zanima ko je njena muza, kome je pesma posvećena? Gde bi voleo da se izgubiš sa svojom ljubavi i da se nikada ne vratite (Come with me my love let’s get lost and never come back)?
Moja muza je svakako moja supruga i ona me dosta inspiriše kada pišem pesme, u to nema sumnje. Međutim, tema pesme Come With Memože da se odnosi na bilo koje dvoje ljudi koji prosto žele da se otisnu daleko, ka nekom horizontu i da se u tom odlasku i perpetualnom putovanju nikada ne vrate na tačku sa koje su krenuli. To je ujedno i metafora koja govori da odnos između dve osobe mora neprestano da se gradi, unapređuje, da se prelaze nove granice, da se rešavaju problemi, da se uživa u međusobnom prisustvu i da se postavljaju novi zajednički izazovi.
Kada kažem da se izgubimo i nikada ne vratimo… to su predeli koji će tek biti otkriveni, mahom nepoznati i neisplanirani, baš zato i hoćemo da se izgubimo. Da li je to voda, zemlja, more, planina, vazduh, lebdenje ili letenje ili seksualna ekstaza sama po sebi – nije važno, ali bitna je neizvesnost i zajedničko istraživanje nepoznatog.
Ti se potpisuješ kao scenarista spota, odakle ideja, inspiracija…? Prostor u kome je snimljen spot je pored studija, moj drugi prostor za rad, ali istovremeno i za dokolicu. U njemu pravim pesme, organizujem probe (ako nisam u studiju) sa ekipom sa kojom sviram, čitam, gledam filmove, slušam ploče i širokih ruku dočekujem goste. Zato sam i insistirao da ceo ovaj ambijent koji me svakodnevno inspiriše bude ovekovečen kamerom i propraćen prvim zvaničnim singlom. Veoma sam se udobno i zadovoljno osećao tokom snimanja. Moj prijatelj Dragan Jereminov režirao je i snimao spot, a s obzirom na to da mi sarađujemo već duže vreme i odlično se razumemo i slažemo, zaista je bilo uživanje raditi tokom celog procesa snimanja.
I za kraj, šta radiš kada dođeš kući posle napornog rada u studiju?Nema pravila. Nekad dođem mrtav umoran, naročito ako zaglavim do kasno, pa se samo srušim u krevet. Nekada sam pod utiskom posla koji sam obavio u studiju, pa kod kuće nastavim da razrađujem melodije, tekstove, ideje, zapisujem deonice za neki instrument itd. Ali dešava se i da napravim neku klopu i pustim da me film ili knjiga uspavaju.