Šta je zapravo realnost u svetu koji nas okružuje – nametnuta definicija ili subjektivni opažaj opet objašnjen spoljnim zakonima? Odgovor možda ima fotografkinja koja je svet pogledala očima ljudi slepih za boje
Sam pogled na poslednji projekat Sanne de Wilde, fotografkinje poreklom iz Antverpena, transponuje nas u paralelni svet koralnog atola usred Tihog okeana s vegetacijom nerealnih boja, sivim morem i crno-belim ljudima. I to nije sinopsis za novi ruski naučnofantastični film, već sadržaj projekta belgijske umetnice koja je pokušala da prikaže dom stanovnika ostvrca Pingelap, ali baš onakvim kakvim ga oni vide.
Veliki procenat ostrvljana ima dijagnozu ahromatopsije, odnosno urođenog slepila za boje
Ono što je neobično za stanovnike ovog malog ostrva jeste da veliki procenat njih (od četiri do čak deset odsto) ima dijagnozu ahromatopsije, odnosno urođenog slepila za boje. Do toga je došlo kada je nakon katastrofalnog cunamija krajem 18. veka preživelo svega dvadesetak ljudi i njihov kralj koji je imao retki ahromatopsijski gen. Iako se dijagnoza tog poremećaja javlja kod jednog čoveka od 30.000 ljudi na planeti, zbog genetske predispozicije i prirodne granice koju stvara more, visoko je zastupljena kod ovdašnjih ostrvljana.
Nakon cunamija krajem 18. veka preživelo je svega dvadesetak ljudi i njihov kralj koji je i nosio retkii gen
Ljudi s ahromatopsijom su veoma osetljivi na svetlost, što u okruženju tropskog ostrva može da predstavlja veliko opterećenje. Teško im je da drže otvorene oči na dnevnom svetlu i da se fokusiraju. Pošto ne vide boje, sve im se pojavljuje u sivim tonovima, a prema njihovim izjavama, najčešća boja koju vide jeste crvena. Budući da nemaju uvek naočare za zaštitu od jake sunčeve svetlosti, oni često žmirkaju i trepću da bi ublažili jaku ekspresiju svetlosti oko sebe.
Belgijska umetnicea pokušala je da prikaže kako stanovnici ostvrca Pingelap koji su slepi za boje vide svoj egzotični dom
A kako bi oni, kada bi mogli to da naslikaju, prikazali svet oko sebe, svoje sunarodnike, prirodu u kojoj žive? To je ono što je Sanne de Wilde pokušala da dokuči u svojim fotografskim eksperimentima – razornu svetlost, toplu i utešnu mesečinu, gustu floru u nijansama nežne roze…
Osnovna zamisao autorke projekta The Island of Colorblind bila je da dovede u pitanje percepciju kao osnov kognitivnih procesa. Koliko je i da li je bitno sagledati stvari u njihovom punom obliku i značenju da bismo ih transponovali u određenom ključu koji će biti istinit i realan? I šta je zapravo realnost u datom svetu koji nas okružuje – nametnuta definicija ili subjektivni opažaj opet objašnjen spoljnim zakonima.
Zamisao autorke projekta The Island of Colorblind bila je da dovede u pitanje percepciju kao osnov kognitivnih procesa
Početkom jula umetnica je u okviru svoje izložbe The Island of Colorblind u Arlu opremila sobu za slikanje dostupnu posetiocima, u kojoj su bile njene crno-bele fotografije sa ostrva Pingelap. Zahvaljujući različitoj svetlosti, prisutni nisu mogli da vide stvarnu boju koju koriste pri kolorisanju fotografija, već tek kada završe svoj rad. Izuzetno interesantno bilo je i oslikavanje ljudi koji pate od ahromatopsije, a koji su takođe učestvovali u projektu.