Saznajte zašto je umetnički svet poludeo za kolažima 71-godišnjeg rumunskog beskućnika Iona Bârlādeanua
Pre skoro 10 godina, dom tada 63-godišnjeg Iona Bârlādeanua bio je kontejner u blokovima Bukurešta, nalik onih na našem Novom Beogradu.
Beskućnik je još od 1989. godine, kada je, zbog pada komunističkog lidera Nicolaea Ceausescua, ostao bez novca i nije uspeo da pronađe adekvatan posao. Ipak, taj kontejner, improvizovana kuća u kojoj je proveo skoro 30 godina, inspirisala ga je da počne da se bavi kolažima, sakupljajući stare novine kojih je bilo napretek. Bârlādeanu vidi svoje radove kao minijaturne filmove, u kojima je on režiser i scenarista. Neki su komedija ili satira, dok su drugi subverzivni film noir. Od onih simpatičnih, preko crnohumornih, do onih veoma opasnih za turbulentnu političku scenu u Rumuniji, njegovi radovi uvek su nosili socijalni komentar. Kompozicija koja prikazuje Ceausescua s krvavim rukama bila je neverovatno rizična. Da je otkrivena devedesetih, Bârlādeanu bi samo zbog nje zasigurno bio ubijen.
Beskućnik je još od 1989, kada je, zbog pada komunističkog lidera Nicolaea Ceausescua, ostao bez novca i posla
Kada je sredinom dvehiljaditih DIY scena počela da se budi, neki od savremenih umetnika zaputili su se u potragu za materijalima, pre svega na otpadima. Tada je otkriven Bârlādeanu, koji je u tom momentu imao na desetine završenih kolaža. Umetnici su ovo otkriće podelili sa Danom Popescuom u čijoj se galeriji H’Art prikazuju dela novih umetnika, a koji je odmah organizovao izložbu kolaža s potpisom Bârlādeanua. Kritičari i art dileri poludeli su za kolažima, a publika za životnom pričom umetnika.
Interesovanje za Ionom B, kako ga sada znaju, te 2008. samo je počelo. Sledećeg leta su njegovi kolaži prikazani na umetničkom sajmu u Bazelu, a godinu dana potom imao je solo izložbu u Parizu.
Bârlādeanu kaže da se oseća kao protagonista nekog filma ili glavni lik iz bajke. Znate, onaj koji je od siromaha postao princ. Neko na koga nisu obraćali pažnju skoro pola njegovog života sada je u žiži javnosti i obožavan u krugovima intelektualne elite. Međutim, on ne želi da se uljuljka jer prema iskustvu kaže – već jednom je živeo lagodan život, pa je to nestalo, nije nemoguće da mu se to dogodi ponovo.
Kompozicija koja prikazuje Ceausescua s krvavim rukama bila je neverovatno rizična. Da je otkrivena devedesetih, Bârlādeanu bi samo zbog nje zasigurno bio ubijen
Ali, iako je tačno da sada vodi život iz bajke, te privlači pažnju šire javnosti, deluje da će biti izazov opstati na modernoj umetničkoj sceni koja uvek traži više, a njegovi radovi imaju smisla samo u okviru rumunske sociopolitičke tematike. Ipak, s druge strane, postoji i mogućnost da će njegova umetnost, kao umetnost autsajdera naivca, prevazići očekivanja tržišta i razviti neki svoj put. Francuski kurator Jérôme Neutres smatra da je vizuelna privlačnost Bârlādeanovih radova bitnija od konteksta, a njegova priča osveženje i inspiracija.
Danas Ion i dalje vredno radi, a izložba novih kolaža otvorena je u londonskoj Gallery of Everything. On smatra da se njegov uspeh krije u iskrenim reakcijama na socijalni kontekst, a da je umetnička satira bitan element koji gradi karakter umetnika, ali i publike.
Izložba Iona Bârlādeana u londonskoj Gallery of Everything traje do 18. juna 2017.
