Sigurno ste bar jednom poželeli da uđete u umetničko delo, da se osetite kao deo kompozicije, ali i da vidite šta je izvan rama. Jedan američki muzej je svojim posetiocma omogućio upravo to, i malo više od toga
Iza staklenog panoa u Muzeju likovne umetnosti u Virdžiniji postavljen je drveni krevet u dekorisanoj motelskoj sobi dok svetlost dijagonalno pada na starinske kofere nedaleko od crvene stolice. U pozadini se nazirao zeleni automobil marke Buick i pejzaž plavih tonova. Da li vam ovo liči na instalaciju? O tome je i reč.
Pomenuti muzej odao je omaž Edwardu Hopperu, najpoznatijem predstavniku američke scene, slikarskog pravca koji je javnosti postao prepoznatljiv po slikama usamljenih ljudi u restoranima i prevozu, kao i melanholiji predgrađa. Na Hopperovim slikama ljudske figure izgledaju ukočeno, ali s jasno izraženim senkama i izuzetno jasnim konturama, pa je upravo to predstavljalo glavnu inspiraciju kustosu muzeja za ovakvu vrstu instalacije. On je naglasio da je potrebno oživeti Hopperovu sliku tako što će se pružiti prilika svakom pojedincu da svojim prisustvom atmosferu učini sebi svojstvenom. Postavka je inspirisana jednim od Hopperovih najpoznatijih dela Zapadni motel iz 1957. godine. Pored toga, u muzeju je izloženo više od 60 njegovih umetničkih radova, uključujući skice i ilustracije koje su krasile naslovne strane magazina Hotel Management.
Da li znate koja je spona između Hoppera i Hitchcocka? Alfred je modelirao kuću iz filma Psiho (1960) prema uzoru na Hopperovu sliku Kuća pored železnice iz 1925. godine
Prema poslednjim informacijama, soba je rezervisana do februara ove godine i u njoj možete boraviti tokom celog dana, ali i noći, pri čemu se cena noćenja kreće od 150 do 500 dolara (sa uračunatom večerom i korišćenjem mini-golfa). Standardni boravak traje od devet uveče do osam ujutru. U sobu se ulazi kroz otvor na zidu, a svaki kutak je predstavljen potpuno isto kao i na slici, što ovo trodimenzionalno iskustvo čini velikom atrakcijom u celom svetu.
Ellen Chapman, jedna od posetiteljki koja je noćila u muzeju, izdvojila je trenutak jutarnjeg ispijanja kafe u kojem je osvestila činjenicu da se budi u sobi koju je mogla da posmatra samo u formi reprodukcije na zidu u svom dnevnom boravku. Jedna kolumnistkinja New York Timesa razmatrala je prednosti i nedostatke pravljenja selfija u ovoj prostoriji, što ju je inspirisalo da o tome objavi članak. Ona je devet sati putovala do muzeja i većinu svog vremena koristila na pronalaženje najboljeg ugla za pravljenje selfija, što je, nažalost, kasno osvestila: „Uložila sam mnogo energije za pravljenje savršene fotografije umesto da sam uživala u prizoru zbog kojeg sam putovala toliko dugo. Pravo otuđenje, rekla bih.“ Ipak, veliki je broj onih kojima se ispunila želja da makar nakratko budu umetničko delo u očima posetilaca muzeja.
Interesantna je činjenica da je svaki posetilac prizor obojio drugačijom emocijom, možda sličnom, a možda upravo suprotnom Hopperovoj melanholiji.
Soba je bila rezervisana do kraja februara ove godine i u njoj možete boraviti tokom celog dana i cele noći, pri čemu se noćenje kreće od 150 do 500 dolara (uključeni večera imini-golf). Boravak u sobi traje od devet uveče do osam ujutru i u nju se ulazi kroz otvor na zidu
Hopperova česta putovanja su u velikoj meri uticala na njegovu slikarsku karijeru jer je na njima slikao hotele, motele i pansione, restorane, gradske ulice i enterijere. Njegovi dramatični prikazi tih mesta definišu američki individualizam, koji kao takav nije postojao ranije. A da li možda znate koja je spona između Hoppera i Hitchcocka? Alfred Hichcock je modelirao kuću iz filma Psiho (1960) prema uzoru na Hopperovu sliku Kuća pored železnice iz 1925. godine. Njegova umetnost obilovala je estetikom filma i bioskopa, kao i bojama američkih dajnera, pa je kao takva neretko inspirisala i druge ličnosti iz sveta Holivuda, kao što su David Lynch i Terrence Malick. Postoji jedna bitna stvar koju mladi umetnici mogu da nauče od Edwarda Hoppera, a reč je o – strpljenju. On je tek u 37. godini imao svoju prvu samostalnu izložbu, na kojoj je objedinio sva svoja do tada značajna dela.
Muzej likovne umetnosti u Virdžiniji nije prvi muzej koji je ovakvu ideju sproveo u delo. U okviru izložbe Van Goghove spavaće sobe iz 2016. godine Institut za umetnost u Čikagu kreirao je repliku čuvene Van Goghove Spavaće sobe u Arlu i stavio je na Airbnb.