Iako za brend Masion Margiela danas gotovo svi znamo, samog dizajnera ne bismo prepoznali ni da prođe pored nas, jer on je tako hteo
Levo: Maison Martin Margiela proleće-leto 1996.;Foto: Marina Faust; Desno: John Galliano za Maison Margiela proleće-leto 2015.;Foto: Craig McDean
Kada prvi put držite u ruci komad odeće ili obuće sa potpisom Maison Margiela,jasno je da je reč o promišljenom, pomerenom, unikatnom, autentičnom, savremenom, nekada futurističkom, ali uvek drugačijem od drugih dizajnerskih brendova. Već drugi put kada vam padne šaka, znaćete da je reč o Maison Margiela radu iako još niste videli etiketu, jer čak i kada ne možete da ih opišete rečima, estetika ovog brenda i način razmišljanja dizajnera izdvoje se kao umetnički pokret koji se prepoznaje kao jedinstven. Na pitanje zašto je tako, odgovor je dizajner lično – Martin Margiela.
Nikada nije dao uživo intervju, kada se završi revija, nije se poklanjao niti izlazio na scenu, već je ostajao u bekstejdžu, njegovo lice nije poznato javnosti – postoji navodno jedna njegova fotografija, ali nikada nije zvanično potvrđeno da je na njoj on
Modna kuća pod nazivom Maison Martin Margiela nosi ime belgijskog dizajnera koji ju je osnovao još 1988. godine. Sinonimi koji se koriste za opisivanje ove modne kuće, ali i dizajnera koji ju je stvorio, jesu dekonstruktivni krojevi, avangardni dizajn i neobičan izbor materijala.
Maison Martin Margiela, Elastic Jacket, proleće-leto 2008.
Poseban pristup koji je dizajner imao u kreiranju same odeće koristio je i kada je trebalo prikazati kolekciju publici, pa je birao neobična mesta za revije, kao što je prazna metro stanica ili ulični ćošak.
Prva revija Maison Martin Margiela održana 1989. godine
Ako pogledamo danas, jasno je da je taj koncept inspirisao mnoge njegove kolege, ali i njihove marketinške timove, da ga usvoje kao svoj način predstavljanja novih kolekcija, takmičeći se ko će da izabere čudnije mesto za scenografiju revije.
Maison Martin Margiela, backstage, jesen-zima 1995.
Vrlo često lica manekenki bila su prekrivana što tkaninom, što kosom kako bi u fokusu bila odeća. To smo, takođe, već viđali, no, nije naodmet da znamo gde je rođen ovaj koncept i šta mu je bila ideja.
Levo: Maison Martin Margiela jesen-zima 1996/1997.; Desno: proleće-leto 1996.; Foto: Marina Faust
Još za vreme studija na Royal Academy of Antwerp Martin je bio pod uticajem japanskih avangardista kao što je Rei Kawakubo, koji je osnovao čuveni francuski brend Comme des Garcons,o kome ćemo detaljnije nekom drugom prilikom. Ubrzo nakon što je diplomirao postaje asistent Jean-Paula Gaultiera u Parizu. Nakon tri godine rada i učenja zanata konačno je 1988. osnovao brend pod svojim imenom i tada nastaje Maison Martin Margiela kakav nam je danas poznat.
Maison Martin Margiela proleće-leto 1992
Njegove ideje i krojeve svi su uvek iščekivali s nestrpljenjem, zbog efekta iznenađenja koji nikog nije ostavljao ravnodušnim, a o čemu svedoče reči u magazinu Vogue kojima se opisuje njegov rad: provokacija, šok i intriga, a što potvrđuju njegovi modeli čim kroče na pistu.
Maison Martin Margiela proleće-leto 1991.
Ono po čemu se izdvaja od drugih kuća koje nose ime samih kreatora jeste njegov pristup medijima iliti isključivanje i povlačenje iz javnog sveta. On postaje anonimna ličnost koja se ne pojavljuje u javnosti, a sva njegova komunikacija sa svetom odvija se putem faksa. Te 1989. godine Martin svoje dizajnersko JA zamenjuje sa MI i govori u ime svog kreativnog tima. To je još jedan način kojim je želeo da skrene pažnju na odeću, ideju i samo stvaranje, smatrajući da je upravo to njegov posao, a ne pojavljivanje i selfmarketing, smatrao je da njegova odeća i rad treba da govore umesto njega, a ne osobe koje stoje iza nje. Na ovaj način kritikovao je komercijalizaciju modne industrije, a 2008. mediji su ga prozvali nevidljivim čovekom mode.
Kate moss u backstageu Maison Martin Margiela revile za jesen-zima 1992. kolekciju; Foto: Ronald Stoops
Nikada nije dao uživo intervju, kada se završi revija, nije se poklanjao niti izlazio na scenu, već je ostajao u bekstejdžu, njegovo lice nije poznato javnosti – postoji navodno jedna njegova fotografija, ali nikada nije zvanično potvrđeno da je na njoj on.
Maison Martin Margiela, backstage, jesen-zima 1998.; Foto: Mark Borthwick
Martin 1998. osim ženske predstavlja i prvu mušku kolekciju. No, čitav taj posao kao da nije dovoljan za jednog čoveka, nego pored njega od 1997. do 2003. učestvuje na stvaranju ženske kolekcije za modnu kuću Hermes.
Te 1989. godine svoje dizajnersko JA zamenjuje sa MI i govori u ime svog kreativnog tima
Već sledeće godine u oktobru Martin Margiela daje ostavku na mesto kraetivnog direktora kuće koju je sam stvorio.
Maison Martin Margiela, proleće-leto 1997.; Foto: Ronald Stoops
Sasha Pivovarova nosi top Maison Martin Margiela iz proleće- leto kolekcije 2008.; Vogue
Do danas se samo nagađa razlog zbog koga je otišao. Nakon njega tajni kreativni tim preuzeo je njegova zaduženja, bez glavnog lica u prvom planu. Govorilo se da je otišao da uživa u životu izvan sjaja modnog sveta.
Levo: Maison Martin Margiela 1995.; Foto: Inez van Lamsweerde i Vinoodh Matadin; Desno: Maison Martin Margiela 2008.
Brend je nastavio da raste, širi kolekcije i uvećava zaradu, a 2014. na mesto njegovog kreativnog direktora dolazi John Galliano.
John Galliano
Ono što je Margiela imao da mu kaže bilo je: „Neka postane tvoje“ – tako je 2015, nakon prikazivanja debitantske kolekcije Johna Galliana, Martin zvanično izbrisan iz naziva modne kuće.
Martin Maison Margiela maska, Vogue, november 2012. ; Foto: Inez & Vinoodh
Ona ostaje Maison Margiela, a Martin Masion Margiela ostaje da je prepričava kao delo dok se njegov lik zamišlja.