Momci iz dizajn studija Luft izmislili su u jednom podrumu novu tehniku sitoštampe, a ona ih sada vodi na najznačajniji festival kreativnosti u svetu – Cannes Lions, kao jedine predstavnike regiona
Luft je zajednički projekat Marka Gamsera, Miloša Opačića i Nemanje Obradovića, momaka koji preko dana rade u marketinškim agencijama, a noću – u okviru svog projekta Moksito, vrste sitoštampe koju su sami izmislili – koristeći mrežu za komarce štampaju baš dobre majice. Upravo ovaj pronalazak rezervisao im je mesta predavača na gotovo svim festivalima u regionu, a ove godine ih je odveo u Kan, gde će držati radionicu na prestižnom festivalu Cannes Lions.
Detaljno o projektu koji ih je izdvojio – Moksitu, ali i drugim zanimljivim stvarima koje u okviru Studija Luft rade – dizajnu, intervencijama u prostoru i izložbama – pričali su mi Marko, Miloš i Nemanja.
Dobro došli u 42!
Miloš: Nije ti baš akustično ovde.
Ma pusti ti sad akustiku, pričajte o Luftu!
Nemanja: Hajde ja ću. Upoznali smo se na faksu i skapirali da nam je super kad radimo zajedno, a i družimo se, pa je zato i zanimljivije. Hteli smo da se bavimo sitoštampom, ali nismo baš imali uslova – radili smo to u jednom podrumu. I onda smo isprobali da štampamo uz pomoć mreže za komarce, osmislili smo dizajn za print i tako napravili seriju majica. To nam je pošlo za rukom, tako smo izmislili Moksito – alternativnu sitoštampu! To bi bilo to (smeh).
Kraj intervjua znači? Pa, ne može. Odakle vam ideja da koristite mrežu za komarce kako biste štampali?
Nemanja: Miloš je došao na ideju.
Miloš: Na faksu smo učili o sitoštampi i išli smo u Grafički centar kako bismo imali neku praksu u tome. Tamo sam dobio inspiraciju jer sam video da oni suše grafike na mrežama za komarce. Sećam se da sam bez veze, onako usput, pitao – da li je moguće štampati s mrežom za komarce. Ne sećam se ni šta su mi rekli. Tek posle, na faksu, postavio sam isto pitanje profesoru, zanimalo me je. On mi je rekao – NEMA ŠANSE.
Na faksu sam pitao profesora da li je moguće raditi sitoštampu uz pomoć mreže za komarce, zanimalo me je. On mi je rekao – NEMA ŠANSE
Sedi dole, jedan.
Miloš: Rekao mi je da su prevelike rupe, da će boja da prođe… Sve u svemu – katastrofa. I tu sam ja odustao, tek kada sam završio faks, u nekom momentu dokolice odlučio sam da ipak isprobam. Pokušao sam nekako da zapušim mrežu. Uspelo mi je, pa sam pozvao Marka i Nemanju da štampamo.
Celu mrežu?
Marko: Zapušimo deo preko kog se štampa – napravimo nešto što podseća na stensil. Ne punimo baš sve rupe i radimo to nitro lakom. Tako napravimo sito za štampu.
Kako je izgledao prvi print?
Nemanja: Malo erotski (smeh). Hteli smo da nacrtamo komarca, ali nije baš ispalo kako treba, već je ličilo na… je l’ smem da psujem ovde?
Nama je ovo zabavno. Radimo to da se iskuliramo. Nikada nismo razmišljali o nekim ogromnim parama, želeli smo da radimo nešto kreativno, da pokažemo ljudima kako postoje mnogi načini da radiš štampu
Nismo na radiju.
Nemanja: Dobro, kapiraš poentu. Eto, prvi nije baš uspeo.
Marko: Posle toga smo na krpi štampali prvi prototip, koji je ispao kako treba, ali nismo stavili katalizator za boje kako bi se zasušila, pa smo ga upropastili kada smo probali da ga operemo.
Nemanja: Nismo imali pojma. Nismo znali da boju moramo malo da zapečemo kako se ne bi spirala, skidala.
Marko: Jedina stvar koja nije improvizovana jeste sama boja – nabavili smo pravu boju za sitoštampu. Ali dobro, brzo smo učili šta nam sve treba i usavršavali smo se.
Miloš: Takođe, u alat nismo gotovo ništa ulagali, već smo sve samo sklapali od stvari koje smo imali oko sebe.
DIY zakon vlada.
Nemanja: Mi smo skoro bili u Berlinu, gde ta kultura zapravo vlada, što je sjajno.
Moksito katalog prelistajte OVDE.
Ima li publike u Srbiji? Mislite da od toga može da se živi?
Miloš: Zarada je mala zasad, ali nama je to još uvek hobi. Luft – kao što se i zovemo. Da se ozbiljnije bavimo štampanjem, sigurno bismo došli do neke okej sume.
Nemanja: Nama je ovo zabavno. Radimo to da se iskuliramo. Nikada nismo razmišljali o nekim ogromnim parama, želeli smo da radimo nešto kreativno, da pokažemo ljudima kako postoje mnogi načini da radiš štampu.
Da ne veruješ profesorima kada ti kažu – NE MOŽE.
Miloš: Nikada nam nije bio primaran profit, već da nešto naučimo, da se usavršimo.
Marko: Mi smo sada usavršili proces štampe, ali trik je objasniti ljudima zbog čega je ovo što mi radimo zanimljivo. Ljudi ovde ne znaju ni šta je sitoštampa, a kamoli alternativna sitoštampa. Kada se desi da ljudi skapiraju zašto je naša priča drugačija, onda će im i majice na koje mi štampamo biti privlačnije, posebnije.
Sada postoji puno street brendova koji rade sa sitoštampom. A kako ljudi reaguju na alternativu kojom se vi bavite?
Marko: Super, ali to je i dalje mala grupa ljudi, uglavnom iz struke. Od početka su nas zvali da držimo radionice vezano za Moksito, a to i dalje radimo. Prvu smo imali u Zagrebu na njihovom Danu D – dizajnerskom festivalu. Usledila je Young Balkan Designers radionica u okviru Mikser festivala.
Nemanja: Ta radionica na Danu D bila je super. Učesnici su popunjavali sito, učili kako da ga prave od mreže za komarce, crtali dizajn za štampu, štampali to na majicama i na kraju pakovali – sve to ručno. Ljudi su bili baš zainteresovani, 100 odsto uključeni u priču.
Miloš: Na Mikser festivalu smo dobili nagradu, nakon čega smo organizovali radionicu. To nije bila klasična radionica, već više showcase tehnologije. Dva sata štampali majice ljudima na licu mesta. Mislim da smo odštampali preko 40 majica. To je bilo baš naporno jer se sve radi manuelno – nakon svakog sedmog otiska prali smo sito.
Ljudi ovde ne znaju ni šta je sitoštampa, a kamoli alternativna sitoštampa
A sad držite radionicu na internacionalnom festivalu za ljude iz kreativnih industrija – Cannes Lions.
Marko: Prvo smo se prijavili za festival Eurobest. Poslali smo im video i kratku priču kojom smo opisali Moksito – tehniku sitoštampe koju smo sami izmislili. Njima se sve to svidelo i zvali su nas da učestvujemo, da dođemo u Rim. Festival se održava u rimskoj palati Barberini, koja je pod zaštitom države.
Miloš: I tu je nastao problem. Kad su oni čuli da ćemo mi uneti boje i vodu kako bismo štampali, otkazali su nam radionicu. Mi smo otišli tamo, dobili smo pass, ali nismo aktivno učestvovali.
Nemanja: Baš smo se smorili kad su nam to javili, ali kad smo videli palatu, bilo nam je jasno zašto je tako – puna je umetničkih dela. Ne možeš ni da se usudiš da bilo šta sa tečnostima radiš tamo.
Marko: Tamo smo sreli selektora kanskog festivala – Cannes Lions, koji je rekao da će nas zvati da učestvujemo i nije se šalio! Eto, sad idemo u Kan. S jedne strane, tamo nas je odveo splet srećnih okolnosti, ali, s druge strane, potpuno smo zaslužili da se nađemo tamo – da su smatrali da ne pripadamo tamo, ne bi nas ni zvali.
Koliko ovde ljudi znaju za veličinu festivala Cannes Lions?
Nemanja: Mi radimo u marketinškim agencijama, znaš. I po agencijama ljudi znaju. A kada spomenemo sa strane, svi prvo pomisle na filmski festival. Voleo bih kad bi znali, Cannes Lions je najznačajniji festival kreativnosti na svetu.
Marko: Mi smo sad #lavovibeograda da znate. Potražite heštag (smeh).
Da li biste želeli da se profilišete kao brend inovativne sitoštampe Moskito ili kao Luft – multidisiplinarni dizajn studio?
Marko: Moksito nije jedini projekat koji radimo, mada jeste najzapaženiji. Pomenula si fanizine – e pa i mi smo radili Luftzin koji smo štampani na faks aparatu. To je odneto u Švajcarsku na izložbu. Pored toga smo imali i intervencije u prostoru na festivalu Dan D u Zagrebu, u okviru kojih smo obeležavali šahtove po gradu oznakama za metro… Tako, svašta nešto.
Prvi print ispao je pomalo erotski! Hteli smo da nacrtamo komarca, ali nije baš ispalo kako treba, već je ličilo na… je l’ smem da psujem ovde?
Jeste učestvovali na Fijuku možda?
Nemanja: Da, oni su nam drugari. Na Fijuku smo imali dva puta radionicu, a oni su bili sa nama u Švajcarskoj, gde smo imali radionice i izložbe.
Marko: Oni su hiperprodukcija. Ozbiljni su carevi.
Gde vidite Luft za par dana, meseci, godina…
Miloš: Želeli bismo da što više ljudi otkrije Luft, a mi moramo da se potrudimo oko toga. Imam osećaj da sada baš moraju da rudare poljima interneta da bi došli do nas. Nadam se da će se to promeniti, da ćemo progurati Luft kao dizajn studio i Moksito kao brend. Svakako, vredno radimo na tome.
Momci, srećno u Kanu!