Najavio sam da ću se vratiti. Iskreno, hteo sam da ostanem u 42 magazinu, sad sam ih sve upoznao i shvatio da im se baš sviđam. A i oni se meni dopadaju. Braća iz serije LG serije Q me zadirkuju da sam postao skriboman, da se pravim važan, ali nije tako, nego su ovi iz 42 magazina u mene ubacili neki čudan tekstualni virus
Možda objektivno nije prošlo mnogo vremena, subjektivno – meni je vreme teklo brzo, mereno mojom vrhunskom štopericom, a uživao sam u svakoj milisekundi jer sam se bukvalno osećao kao moćna mala multitasking mašina koju poput štafete ekipa koja ide ka cilju predaje iz ruke u ruku. A cilj je lepota u etru – to je meni
LG Q6 i 42 magazinu osnovna zajednička karakteristika.
Dalibor, CEO i fotograf
E, to je nekako bio najteži, ali i posebno koristan test za mene. U trenutku kada me je fotograf, art direktor i direktor uzeo u svoje ruke, bilo je Opa! Iz mene su kao pljusak u isto vreme izlazili: pozivi, mejlovi, notifikacije sa Instagrama, Facebooka, Twittera, G-maila, Vibera, WhatsApa, SMS… Zapravo, nisam se ni gasio, davao sam razne zvučne signale, zvonio sam toliko da sam pomislio da će Dača da se iznervira, al’ on ništa. Čovek u zenu, a ja lagan, težak samo 149 grama, pa me je tako nekako držao zen, ko da me ne oseća. Stopio sam se svojim ergonomskim oblikom s njegovom šakom. Čovek je inače fotograf, pa sam sav bio važan dok je na mom velikom FullVision ekranu od 5.5 inča (2160 x 1080 / 442ppi), mogao da vidi svaki piksel fotografija koje je trebalo da ubaci u post. Onda mu je preko Vibera stigao neki audio-snimak koji je on sačuvao i preko Bluetootha 4.2 prebacio na računar. Sva sreća da imam 3GB RAM memorije i 32 GB skladišnog prostora.
Ne samo da je upotrebio skoro sve moje funkcije, već se i brinuo za mene i stalno proveravao da l’ sam se usijao. „Ladan sam, Dačo“, dobacio sam čoveku koji me je samo jednom otključao licem jer se jednostavno nisam gasio.
Dunja, art urednica
E onda sam upoznao Dunju koja stalno misli na umetnost. Odmah da vam kažem, ona je potpuno blesava. Voli tako, kasnije sam to saznao, da stane u neki ugao i da snimi neku neobičnu scenu, obično zbrku u redakciji, a posle od toga napravi Instastory, pa akteri snimka jedva čekaju da prođe 24 sata. U njenim sam se rukama osećao kao artefakt. Kad god bi pogledala u mene i aktivirala LG’s Proprietary Face Recognition, pitao sam se koga ćemo sad da zovemo. Stalno je ugovarala neke intervjue sa nekim facama iz sveta kulture. I njoj se jako dojmio moj minimalistički, sveden i elegantan dizajn u Astro Black verziji, mada bih joj se preporučio u verziji Terra Gold, on je stvoren za dame.
Da li da vam kažem da sam u toku našeg druženja svojom zadnjom kamerom od 13MP sa standardnim uglom snimio bar pet potencijalnih Instastoryja i zabeležio tri izjave od nekih zanimljivih ljudi koji pojma nemam kako se zovu, a prednjom širokougaonom kamerom od 5MP napravio isto toliko Dunjinih ličnih video-beležaka.
I da, ova žena ne pravi selfi dok nema čopor ljudi oko sebe, zato je važna bila ta moja širokougaona selfie kamera od 100 stepeni. Dobro, Dunji bi značilo da je 200 stepeni, al’ već sam napomenuo da je blesava, kao i ja.
Zoka, lektorka i još ponešto
Ups, neće ova sad valjda da mi traži greške? Imam autocorrect, al opet, ti lektori obavezno nađu grešku, grešku koja može da prođe i kao negreška. Kad smo se upoznali, malo sam se uplašio. Naizgled stroga i hladna, žena s velikim rukama. U njenim šakama izgledao sam tako krhko. Valjda je baš zato pazila na mene, a ja sam joj nekoliko puta prošaputao: „Izrađen sam od ultrajake aluminijumske legure koja se koristi u vazduhopolovstvu.“ I odmah je krenula da kuca nešto na Viberu, piši, briši, vraćaj se, ispravljaj napisano. Što su naporni ti jezikoslovci. Aaaa, pa ona nosi naočare. E onda je povećala font i na mom ekranu FullVision sve joj je bilo krupno i pregledno. Kad je otkucala nekoliko poetičnih poruka, shvatio sam da i nije tako gruba. U redakciji je nastala opšta gužva. Svi su nešto pričali uglas. Zoka je čitala neki tekst, a onda uzela slušalice, ubacila ih u moj džek, pustila neku strava muziku na mom FM radiju, pogledala u mene, dotakla nežno moje nežne ivice i moj ekran pretvorila u mrak.
Ne znam šta će mi posle ove moje 42 avanture reći rođaci iz serije Q, ali stvarno sam se baš dobro proveo u 42 magazinu.