NAPOMENA: Za potrebe ovog članka pošlo se od naučno još neutvrđene pretpostavke da službenici u IT sektoru mogu da spadaju u ljudska bića.
Najbliži prevod američkog izraza nerd na srpski jezik verovatno bi bila reč štreber. Kada se, međutim, značenja pažljivije uporede, vidi se da prevod nije baš odgovarajući. Štreber, naime, podrazumeva osobu, najčešće školskog uzrasta, koja ne samo da preterano revnosno ispunjava sve zadatke što su joj zvanično postavljeni nego se još time i prekomerno ponosi, ako ne i otvoreno razmeće – drugim rečima, nekoga ko prosto uživa u poštovanju pravila, ma kolika ona bila stroga ili besmislena.
Nerd je ipak nešto drugo.
Evo kako nerdove opisuje Wikipedija (internet enciklopedija, inače nije baš pouzdan izvor za ozbiljnija razmatranja, ali u ovom slučaju može da se napravi izuzetak, pošto su Wikipediju osmislili i popunjavaju je mahom upravo nerdovi, pa je za očekivati da budu razumljivi i tačni kada pišu o sebi):
„To je opisni izraz, uglavnom pogrdan, za označavanje osoba koje su pretežno intelektualne, opsesivne i bez društvenih veština. Takva osoba može da zapostavlja mejnstrim aktivnosti, ali da zato troši obilne količine vremena na nepopularne, malo znane i sporedne delatnosti, koje su uopšteno tehnološke, apstraktne, ili se pak tiču fikcije ili fantazije. Pored toga, nerdove često opisuju kao stidljive, ekscentrične, pedantne i neprivlačne, a mogu da imaju i teškoća prilikom učestvovanja u sportskim dešavanjima, ili čak i u praćenju istih.“
Za razliku od štrebera, dakle, nerd nije neko ko se poslušnošću penje po lestvicama društvenog uspeha, već neko ko živi po sopstvenim pravilima, a da su ta pravila prvenstveno posledica njegove društvene nesnalažljivosti i smušenosti. Moglo bi se onda reći da su nerdovi zapravo smušeni štreberi.
Ili bismo mogli da prepoznamo nerdove po njihovoj potpunoj suprotnosti, a to je – mangup. Nerd i mangup bukvalno nemaju ništa zajedničko, zato što je mangup neko ko lične manjkavosti u obrazovanju ili bilo kakvoj stručnosti nadoknađuje društvenom drskošću i bezobrazlukom.
Ukoliko se poslužimo kultnim domaćim filmom Nacionalna klasa, Branimir Mitrović Flojd (Dragan Nikolić) jeste klasičan mangup, tj. harizmatična gradska bitanga, dok je njegov drugar Bunjuel (Aleksandar Berček) tipičan nerd, koji se zbog govorne mane jedva i sporazumeva sa drugim ljudima, ali zato u prste poznaje sve tajne filmske umetnosti kojom je zaluđen.
U RATU SA MANGUPIMA
Nema sumnje da je Nacionalna klasa pravilno prepoznala mangupe i nerdove, ali je zato silno pogrešila u pogledu njihovog međusobnog odnosa. Flojd i Bunjuel su dobri prijatelji koji se međusobno pomažu, ali su u stvarnom životu mangupi i nerdovi ljuti neprijatelji – iako jedni o drugima jedva da išta i znaju ili pokušavaju da shvate. Njihovi svetovi se razlikuju i suštinski i pojavno, toliko da se te dve vrste u najvećem broju slučajeva međusobno odista isključuju. Fanatični poznavaoci istorije mogli bi da kažu da je tako odvajkada, pozivajući se na antičku Grčku i čuvenu netrpeljivost između ratničke Sparte (vojničko društvo, kavgadžije po opredeljenju – mangupi) i filozofske Atine (trgovci, naučnici, umetnici – nerdovi). I možda to ne bi bila nesuvisla primedba, makar po tome koji rezultat danas stoji na semaforu.
Kao što je Atina odnela istorijsku pobedu nad Spartom, od koje je gubila vojne okršaje, ali ju je na kraju nadjačala duhom, tako i proteklih godina deluje kao da su nerdovi porazili mangupe. Biti mangup više nije moderno, pa možda čak ni prihvatljivo.
Davno su prošla vremena Jean-Paula Belmonda i Jamesa Deana, i onih šarmantnih buntovnika koje su ubedljivo igrali na velikom platnu. Ljubitelji sporta više ne žude da putuju sa svojim omiljenim timom na vruća gostovanja, već samo gledaju kako će da se iskradu do najbliže kladionice. Mladi momci i devojke sve češće kukaju na usamljenost i žale se na nedostatak pravih ljubavnih veza, ali zato zarade porno-zvezda nikada nisu bile veće jer su erotski sajtovi i portali posećeniji nego ikada.
Živimo u dobu nerdova. I to, sudeći po ovome, izuzetno gnevnih nerdova:
„Jedan razočarani ljubitelj stripova pokrenuo je peticiju za zabranu sajta Rotten Tomatoes (u prevodu – truli paradajz), koji sakuplja filmske kritike, zbog toga što se sajt usudio da filmu Odred otpisanih (Suicide Squad) dodeli loše ocene“, glasila je vest od avgusta tekuće godine, koju su prenela vodeća svetska glasila. To je naša stvarnost: protiv profesionalnih kritičara se, eto, pokreću protesti, ako li se samo drznu da o omiljenim ostvarenjima napišu nepovoljne osvrte. Naravno da u sećanje pristiže i leto 2012. godine, kada su kritičari koji su negativno ocenili Uspon crnog viteza, poslednji film u trilogiji Christophera Nolana o Betmenu, na svoje adrese dobijali čak i pretnje smrću, zbog čega su neki od njih bili prinuđeni da zatraže zaštitu policije.
Malo je reći da su u oba slučaja kritičari bili potpuno u pravu, pošto su i Odred otpisanih i Uspon crnog viteza čisti podbačaji po bilo kom merilu za utvrđivanje objektivne vrednosti nekog ostvarenja. Ali čak i da nisu bili u pravu, jednostavno je neshvatljivo da su njihove ocene pogodile nekoga toliko da je taj onda pokušao da kritičarima zagorča ili ugrozi život.
E to je taj pomenuti nerdovski gnev, kao neizbežna posledica njihovog sudara sa stvarnošću od koje su se prvobitno i bili sklonili u svoje zatvorene krugove.
KAD DECA POKVARE TELEVIZIJU
Procvat nerdovske kulture vidljiv je i po poplavi blogova, koja preti da potre samu svrhu blogova kao takvih. Poplava se, inače, uveliko seli u video sferu: YouTube je naprosto zatrpan ličnim obraćanjima smušenih štrebera na najrazličitije teme. Ovo je toliko uzelo maha da više ne može da se govori o tome kako televizija kvari decu – pre će biti da deca sada kvare televiziju.
Gledano unazad, korene današnje nerdovske kulture moguće je prepoznati u kasnim sedamdesetim godinama. Istina, sam izraz nerd potiče iz ranih pedesetih, ali se njihov pogled na svet zapatio tek četvrt veka kasnije, i to zbog dva uporeda fenomena. Prvi fenomen bio je otklon običnih ljudi od političke i društvene angažovanosti i preusmeravanje na izražavanje u okviru ličnog kruga, odnosno obraćanje sebi sličnima. Taj fenomen je – na primeru njujorške umetničke scene iz tog doba, koja je bila nokautirana ekonomskim zemljotresima – vrlo upečatljivo opisao proslavljeni britanski dokumentarista Adam Curtis u svom najnovijem filmu Hipernormalizacija (koji je, istini za volju, kao celina dosta slabiji, površniji i politički zlonamerniji nego ranija Curtisova dela). Drugi fenomen je prerastanje filma u masovnu histeriju kakvu čovečanstvo do tada nije poznavalo. To se prvenstveno odnosi na Zvezdane ratove Georgea Lucasa, koji su bukvalno porodili sopstvenu potkulturu, gde najstrastveniji poklonici provode godine i godine „izučavajući“ svet prikazan u toj svemirskoj bajci.
(Može se reći da su i Zvezdane staze imale slično dejstvo na njihovu publiku, ali su razmere ipak bile manje od onoga kako su celu planetu zaludeli džedaji i laserski mačevi.)
Osamdesete su, sa onom disko-erom, koja je u estetskom smislu večito bila na granici psihodelije, samo dodatno hranile nerdovsku kulturu. A onda su došle devedesete, kada je američki politikolog Francis Fukuyama nadobudno proglasio „kraj istorije“, što su nerdovi izgleda shvatili doslovce, pa pošto je istorija jelte gotova, onda ni oni više nisu imali razloga da se kriju po marginama.
I, mic po mic, stali su da osvajaju javne prostore koji su im ranije bili nedostupni, u čemu im je presudno pomogla nezapamćena tehnička novotarija: internet.
RASPRAVA JE IZ RAJA IZAŠLA
Ako su nerdovi ribe, onda je globalna mreža, da se ne lažemo, predstavljala njihovu vodu. U njoj oni plivaju daleko veštije nego drugi. Dokaz tome su IT stručnjaci. (Dogovorili smo se da su i oni homo sapijensi; nema nazad.) Tridesetogodišnjaci jedva da pamte vreme pre eksplozije interneta, ali je tada bilo gotovo nezamislivo da tehničko osoblje može da bude važan šraf u nekom preduzeću – danas je pak nemoguće zamisliti iole ozbiljno preduzeće koje nema snažno, u priličnoj meri autonomno IT odeljenje, čiji značaj neretko daleko prevazilazi značaj ostalih sektora u firmi.
Ovaj portal nije po tom pitanju nikakav izuzetak. Naprotiv.
Ukoliko čitate ovaj članak, to je samo zato što su nerdovi ovog portala, okupljeni u uredništvu, odlučili da ga objave. Dakle, nisu imali značajnije primedbe i uopšteno su saglasni sa svim ovde iznetim.
(Nesumnjivo da će oni takvu odluku pripisati sopstvenoj velikodušnosti. „Eto kako smo dobri, ne smeta nam kada je neko kritičan prema nama i blago podsmešljiv na naš račun.“ I nije da neće biti u pravu. Moguće je čak da bi i mangupi, na nekom njihovom hipotetičkom portalu, bili jednako velikodušni prema nekom štivu koje bi njih ismevalo. Samo kada bi znali šta je to portal i kako se pravi.)
To znači da je cilj ove rubrike naišao na razumevanje nadležnih. A cilj je: pratiti najvažnije domaće i svetske tokove u kulturi, naročito onoj koju pogrdno nazivaju popularnom (filmovi, TV serije, muzika, savremena književnost…), ali ne na uobičajeno dosadan i beskrvni način, kao u, recimo, RTS-ovim dnevnicima, nego tako da podstiče dalje rasprave i sukobe u mišljenjima.
Internet je izašao na loš glas upravo zbog pomenutih rasprava. Snobovi svih zemalja udruženi su u osudi internet komentatora i njihove oštrine, koja zaista ume da pređe u neopravdani prostakluk. Pa ipak, možda te rasprave, uprkos povremenim ekstremima, i nisu tako loše. U krajnjem slučaju, užarene razmene suprotstavljenih gledišta postale su najčešći vid međusobne interakcije na „globalnoj mreži“, što se lako vidi po desetinama i stotinama hiljada komentara ispod gledanijih priloga na YouTubu i sličnim serverima. Kad toliki milioni ljudi sa svih krajeva planete uzimaju učešće u nečemu, to mora da ima i neke pozitivne strane.
Davno je rečeno da tamo gde se svi slažu – niko ništa ne misli. Zato će ova rubrika, nadamo se, podsticati internet rasprave.
A to je oblast koja je od procvata nerdovske kulture mogla da ima samo koristi. Mora im se priznati da su pre njih rasprave bile znatno dosadnije nego danas.
Što će reći, da će cilj ove rubrike biti ispunjen ukoliko uspe da privuče i motiviše upravo onu vrstu ljudi koju je uzela na zub ovim člankom.
Mašala.