O tome kako nastaje jedan projekat sa potpisom Autora razgovaramo sa Dijanom, Majom i Dušanom, koji svom poslu pristupaju sa jednakim entuzijazmom kao na studijama
Pošto su se još na fakultetu okupili kao tim koji funkcioniše kao jedan, završili su još jedan zajednički fakultet, i to na prvom poslovnom projektu koji je trajao čitavih pet godina. I upravo taj projekat bio je ključna stvar da privuče pažnju kako kolega iz oblasti arhitekture i dizajna, tako i klijenata – a Autore pozicionirao kao tim koji beskompromisno rešava prostorne zadatke na svetskom nivou. Nagrade koje su usledile i objave svakog autorskog projekta u internacionalnim izdanjima samo potvrđuju njihov rad, a oni nisu ni svesni koliko pažnje privlače jer su već u narednom projektu kome se daju 100 odsto i uživaju u procesu njegovog nastajanja.
Kako su nastali Autori?
Autori su nastali na faksu, na četvrtoj-petoj godini, kada smo pozvani da damo predlog rešenja za projekat u Mokrinu u okviru malog konkursa koji je investitor organizovao. Okupili smo se oko ovog projekta od koga nismo očekivali previše, a ispostavilo se da je mnogo ozbiljniji nego što smo očekivali. To je bila prva prilika za ozbiljnu praksu kojom se i danas bavimo. Bili smo već uigrana ekipa na fakultetu, odranije radeći grupne studentske projekte, pa nam nije bilo teško da tu saradnju nastavimo i profesionalno.
Object C, Mokrin; Foto: Relja Ivanić
Šta je najvažnije da se poklopi da bi dizajnersko-arhitektonski tim uspešno radio?
Kao i u svakom timu – senzibiliteti. Karakteri su nam prilično različiti, ali možda je i to ključno da ovo funkcioniše.
Koliko vam je slična estetika i pristup radu, a koliko se razlikuju?
Imamo iste estetske senzibilitete, postoje neke nijanse u kojima se razlikujemo, ali suština je da nam se dopadaju iste stvari. Kod nas u timu nema nekog ko misli potpuno drugačije, prilično smo složni. Kada postoje razlike, to je konstruktivno i doprinosi pronalaženju najboljeg rešenja. Važno je i to što imamo poverenja jedni u druge.
Ono što ljudi primećuju u našim projektima, a nazivaju našim potpisom, jeste to što su projekti kompletni i razrađeni do poslednjeg detalja
Sledeće godine je deset godina postojanja Autora, kako ste zamislili jubilej?
Do ovog trenutka kad si to rekla nismo ni bili svesni da sledeće godine imamo jubilej (smeh). Tako da ćemo tek sada morati da mislimo o obeležavanju.
Ako se vratimo na tu 2008, šta se ključno promenilo u vašem radu od prvog projekta?
Promenilo se u praktičnom smislu kako se odnosimo prema praksi i koliko nam vremena treba da dođemo do rešenja. Kao početnici, nismo bili svesni šta nam je sve na raspolaganju, od tehnologije, materijala, mogućnosti izrade i šta je razumno i realno od svega toga, što je možda najvažnije. Vremenom smo sticali iskustvo kroz projekte i izvođenje i sada je to potpuno druga perspektiva. Sada počinjemo rad na projektu sa mnogo većim znanjem i dugogodišnjim iskustvom. To što smo počeli da radimo na jednom ozbiljnom projektu već tokom studija je bilo zanimljivo između ostalog i zbog toga što smo mu pristupili potpuno neiskusno, nesvesni realnih mogućnosti i ograničenja. Nismo prihvatali da nešto ne može.
Insistirali smo na svom rešenju iako je ponekad bilo nerealno, sa ove distance. Zanimljivo je da smo potpuno samouki u toj izvođačkoj praksi, što jeste teži put, ali ne i jedini ispravan.
Objekat C, Mokrin; Foto: Relja Ivanić
To je vrlo čest slučaj kod umetnika, dizajnera i arhitekata, oni znaju da rade, ali tek uče marketing, biznis i slično.
Da. Ima raznih iskustava. Retki su oni koji objedinjuju vrhunske rezultate u svojoj profesiji sa marketinškom stranom posla. To nije jednostavno i veliki je uspeh ako ste za to sposobni. Mi smo negde u okviru tog procesa i mislimo da imamo još mnogo prostora za napredak u svakom smislu.
Radili ste različite projekte, od stambenih, preko ugostiteljskih i izložbenih prostora, do nameštaja i rasvete. Koliko vam je važna dinamika u radu i kako gledate na to?
Za nas je to možda i najveća prednost ovog posla. Iako je čitav proces nastanka jednog projekta veoma zahtevan, on podrazumeva različite faze koje su sve samo ne monotone. Mi ponekad radimo i po 20 sati dnevno, a to uspevamo samo zato što nam je radni dan veoma dinamičan. To nikada nije vreme provedeno samo u studiju. Učestvujemo u svim fazama, od ugovaranja posla, projektovanja, crtanja, prezentacija, gradilišta… pa nam i ti naporni radni dani budu interesantni. Naravno, ne uvek.
Bez obzira na tu različitost, kroz svaki vaš projekat vidi se potpis Autora, da li ste to planirali ili to vidite sada sa distance kad pogledate prethodne projekte?
Često su zapažanja drugih da, kada vide projekat, znaju da su to Autori. Razmišljali smo o tome u čemu bi mogla biti prepoznatljivost naših radova, s obzirom na to da svakom projektu pristupamo na način koji definiše baš tu konkretnu situaciju i zadatak, a ne tako što prilagođavamo projekat našem potpisu. Pretpostavljamo da ono što ljudi primećuju u našim projektima, a nazivaju našim potpisom, jeste to što su projekti kompletni i razrađeni do poslednjeg detalja. Nema prioriteta, već je svim elementima posvećena jednaka pažnja, a to se u konačnom rezultatu vidi.
To što smo počeli da radimo na jednom ozbiljnom projektu već tokom studija je bilo zanimljivo između ostalog i zbog toga što smo mu pristupili potpuno neiskusno, nesvesni realnih mogućnosti i ograničenja. Nismo prihvatali da nešto ne može
Mnogo vaših radova objavljeno je u internacionalnim izdanjima kako online, tako i u printu, a domaći dizajn konačno parira onom što se stvara napolju. Razmišljate li o širenju rada u inostranstvu s obzirom na to da ste se ovde apsolutno pozicionirali?
Radili smo nekoliko inostranih projekata, tako da nam to nije nepoznanica. Ali ono što je nama bitno pri izboru projekata kojima ćemo se posvetiti nije samo lokacija ili budžet. U toku godine imamo priliku da izaberemo nekoliko projekata koji su nam inspirativni u svim svojim segmentima i da na njima radimo. Trudimo se da to ne bude veliki broj već dovoljan da možemo da im se posvetimo tako da na kraju stojimo iza svega što smo uradili.
Kako izgleda sam početak rada na projektu?
Uglavnom svaki projekat ima neki svoj proces po kome je specifičan. Nekada je to klasičan put od inspiracija, skica, razgovora, ali često je tok potpuno drugačiji. Imali smo različita iskustva gde je dobro funkcionalno rešenje prostora nametnulo dalje oblikovanje, kao i ona gde je neka specifičnost samog prostora bila početna tema od koje smo krenuli. Kakav god bio tok, bitno nam je da na kraju stojimo 100 odsto iza projekta. Imamo poverenja jedni u druge, nema mnogo sujete među nama, a s obzirom na to da smo prijatelji, ne moramo da se trudimo da pakujemo ništa kada želimo nešto da kažemo.
Klupa 1878; Foto: Vladimir Sretenović
Gotovo svaki vaš projekat potpisan je autorskim custum made segmentom baš za prostor kome je namenjen. Kako se pogađa taj momenat – poznavanjem potreba klijenata ili je to vaša vizija njihovog prostora?
Verovatno kombinacija oba. Svaki projekat je u svom kontekstu jedinstven i mi se trudimo da tu jedinstvenost naglasimo. Obično kroz neki element, materijal, komad nameštaja, rasvete, koji je poseban i custom made baš za taj konkretan prostor.
Kada ste uzbuđeni, na početku ili kraju projekta?
Kako kada, svaka faza nosi neko uzbuđenje, ali ne mora ono uvek da bude pozitivno.
Često su faze u tom procesu stresne, pogotovo izvođenje projekta, gde su uključeni mnogi faktori koji su izvan polja na koje možemo da utičemo kako bismo hteli.
Svakako su početak rada na projektu i sam završetak, tj. fotografisanje, pozitivno uzbudljivi.
Imamo sličan senzibilitet, a ono u čemu se razlikujemo konstruktivno doprinosi pronalaženju najboljeg rešenja
Da li postoji projekat koji biste želeli da uradite za vašu dušu, ali ne stižete?
To se uglavnom odnosi na projekte nameštaja i rasvete, koje smo već uradili, a hteli bismo da ih razvijemo dalje od nivoa prototipa. Oni zahtevaju razradu svakog komada sve do najsitnijih detalja, za koje mi trenutno nemamo vremena jer vrlo brzo krenemo u sledeći projekat. Eto, to je nešto što nam je cilj – da nađemo više vremena da klasifikujemo sve što smo radili do sada i da se posvetimo svakom komadu.
Kada se osvrnete na ovih devet godina postojanja, koji projekat u potpunosti odslikava vaš rad?
Mokrin. On jeste najveći, ali i najsveobuhvatniji. Mi smo prošli najrazličitije faze kroz taj projekat. To nam je bukvalno bila škola, trajala je pet godina, kao još jedan fakultet, i to iskustvo nije bilo vezano samo za projektovanje. U tom procesu smo učili sve one veštine koje se ne uče iz knjiga – kako se razgovara sa investitorom, majstorima, kako se organizuje dan na gradilištu…
GIR Showroom; Foto: Relja Ivanić
Tri stvari koje karakterišu vaš dizajn.
Briga o detalju je sigurno jedna od stvari koje karakterišu naš dizajn. Dalje se to primenjuje na sve – od pristupa radu i samog procesa rada do završne izrade. Takođe, uvek razmišljamo o atmosferi i o tome kako bismo mi voleli da se osećamo u prostoru koji projektujemo.
Sa kim ili sa čim se prepoznajete kada je o dizajnu reč?
Sve nas oduševljava moderna arhitektura, tačnije jugoslovenska arhitektura 60-ih, 70-ih godina prošlog veka. U svakom smislu – arhitektura, enterijer i produkt dizajna. Ta arhitektura ima trajnu vrednost, ona je beskompromisno jasna i čista i nama inspirativna 50 godina kasnije. I jako volimo Sava centar.
Kako vidite Autore za deset godina?
Vidimo se u istom sastavu i na istom mestu. Mi nemamo ambicije da postanemo veliki biro, naprotiv, odgovara nam ovakva podela. Zadovoljni smo našim projektima, klijentima, poslom i kako izgledaju naši radni dani. Ali mogli bismo da poradimo na tome da sve bude organizovanije nego sada.
