Jer sanjarenja postaju java kad zasedneš i ne odustaješ
Mina Murgovski, Jovana Vidanović i Branislava Papić čine Attico Moss studio za dizajn enterijera i 3D modelovanje. Ove tri devojke imaju biznis plan za narednih deset godina, uradile su ogromne projekte za velike korporacije na inostranom tržištu, same su sebi direktori, radnici, pi-arovi i advokati. A sve je počelo jednog dana dok su maštale uz kafu
Attico Moss studio za dizajn enterijera i 3D modelovanje postoji od 2014, a vas tri ste završile fakultet 2013. Šta se dešavalo te godine i kako je tačno nastao studio?
Jovana: Dešavao se potpuni haos u našim glavama, stale smo nakon završenog fakulteta i nismo imale pojma šta da radimo same sa sobom. Nekako misliš da, kad se završi taj deo tvog života, odmah kreće sledeći, da će te saletati s ponudama za posao, ali to se nekako nije dešavalo. Zapravo, studio je proizvod naših maštanja još iz 2008. kad smo se Mina i ja upoznale i presrećne smo zbog toga jer potpuno živimo svoj san.
Kako ste se usudile na to?
Bila nam je baš frka, iskreno (smeh). Nismo imale u planu sve ovo jer smo krenule da radimo Attico Moss kao naš lični portfolio na osnovu koga ćemo dobiti posao. Nismo imale nijednog klijenta kada smo počele da radimo. Jednostavno smo sele kod kuće ispred kompjutera i počele da radimo enterijere za sebe, sa svojom ličnom estetikom. I kako smo pustile sajt u novembru, odmah su krenuli pozitivni komentari i počele smo da radimo preko interneta za strane klijente. Posle prvog posla sve je samo od sebe krenulo da raste. Onda smo odlučile da iznajmimo prostor i da to zvanično počne.
Nakon prvog velikog projekta – hotelskog kompleksa u Hondurasu, novi projekti su se nizali sami od sebe. Na prvim projektima se kroz sve njegove faze zapravo uči posao.
U vreme jake platforme kao što je internet u 2017. godini reći da ne možeš da nađeš posao je nerealna izjava. Apsolutno postoji!
Na koji način ste došle do tog prvog zadataka i kakav vam je bio pristup rada na njemu?
Posao smo dobile odmah nakon podizanja sajta. Mi smo naš link poslale kao referencu i njima se jako dopala naša estetika. Postojao je veliki strah! Ne samo da nismo radile takav projekat do tada nego nikada nismo radile projekat u inostranstvu, a kamoli u Hondurasu, gde ne možemo ni da vidimo proizvod našeg rada. Ali nekako smo sele i tematski krenule jedno po jedno da rešavamo i što smo više radile, strah je nestajao. Znači, dosta interakcija s klijentima, gde te on upućuje na to šta je dobro, a šta ne.
Radite li i sa domaćim i inostranim klijentima?
Ne sarađujemo sa domaćim klijentima. Imale smo jedno loše iskustvo i posle toga smo rešile da definitivno sarađujemo samo sa stranim klijentima. Ovde svi sve shvataju previše prijateljski i ne cene rad kako treba.
Šta je prednost stranih klijenata?
To što su vrlo sistematični. To nekad ume da bude naporno kada se sarađuje s velikom korporacijom sa kojom sarađujemo više od godinu dana i imamo veliki broj projekata s njima. Kada dobiješ njihov deo posla, dodaš svoj i još te neko sve vreme upućuje na estetiku, raspored i sve. To onda malo gubi autorski pečat, zbog čega nam je žao, ali, sa druge strane, uliva veliku sigurnost.
Kako se postavljate kada vam se baš ne dopada ideja klijenta?
Vremenom smo naučile da je klijent uglavnom uvek u pravu (smeh). Ukoliko baš mislimo da je potpuno promašio, mi uradimo našu verziju i pošaljemo mu njegov zahtev, ali i našu verziju. On obično shvati da je naš predlog daleko bolji od onoga što je on predložio. Tu uglavnom i nastaju problem. Klijent koji dođe sa konkretnim zahtevima, a ne ume to da zamisli, uglavnom se razočara kada vidi da to kako je on zamislio ne izgleda baš najbolje. Naša uloga je tada da tu njihovu ideju prepakujemo dizajnom u nešto prihvatljivo. Kada klijent nije arhitekta ili dizajner lakše prihvati predlog. Nikad ne završavamo projekat a da nisu sve strane zadovoljne.
Da li ste odbile neke projekte jer nisu deo vaše estetike?
Jesmo! Kada ideja nije dobra na prvi mah, to nikada ne može da se popravi.
DNK Attico Mossa od starta činite vas dve (Jovana i Mina), šta je najvažnija stvar da bi partnerstvo i prijateljstvo opstalo i dalo kvalitetne rezultate na oba plana?
Beskrajno razumevanje! Podjednako uložen trud i obostrana želja da se napreduje. I to što konstantno imaš u glavi činjenicu da ne želiš da razočaraš drugu stranu. To te nekako vozi sve vreme.
A zatim vam dolazi Brankica.
Potpuno spontano. Prvo smo delile studio iz finansijskih razloga, a sada ne mogu da zamislim da smo odvojene. Zamisao je bila da ona radi grafički dizajn i vremenom smo dobijale ponude na koje nismo stizale da odgovorimo, pa je Brankica odradila jedan, drugi, treći, oduševila klijente i vratila se onom što je studirala.
Sada ste trio, a kako izgleda podela poslova i jedan radni dan u studiju?
Imamo radno vreme od osam-devet do pet, što je nekad i do 12, a uvek kada neka od nas kasni, javljamo jedna drugoj da kasnimo iako to apsolutno ne moramo, ali smo vrlo obzirne jedna prema drugoj i imamo grižu savesti kad kasnimo (smeh). Trudimo se da imamo radno vreme da bismo mogle da funkcionišemo normalno van studija.
Da li uskoro očekujete nove članove, širite li svoje delatnosti?
Ne bismo se širile na nove delatnosti, ali bismo proširile tim jer imamo baš dosta posla, samo nikako da nađemo nekog. Imamo biznis plan za narednih deset godina, znamo kako bismo volele da to izgleda. Da to bude veći studio i da ne bude korporacijski jer sebe ne vidimo u tom surovom, okrutnom svetu. Ako bismo imale još zaposlenih, volele bismo da i oni imaju isti osećaj kao mi kada dođu u studio.
S obzirom na to da se većina poslova dogovara i odrađuje online, da li vam je svejedno što radite u Srbiji ili mislite da bi situacija bila drugačija da vam je adresa negde u inostranstvu?
Svejedno nam je. Način i kvalitet rada govori o tebi da možeš da odradiš projekat u Kanadi, Australiji, Japanu i gde god poželiš. To što smo mi iz Srbije nam ne pravi nikakvu barijeru. Moguće je da manje zaradimo u odnosu na nekog ko je u Americi na primer, jer on može sigurno više novca da traži za to što radi, ali s obzirom na to da živimo u Srbiji, mi smo zadovoljne. Kod kuće si, u toplom, okružen svojim ljudima, a možeš da radiš ono što želiš sve vreme. Svi odlaze da bi našli nešto bolje, to nije slučaj sa nama.
Vi ste istovremeno arhitekte, dizajneri, 3D modelari, ali i sami svoji PR-ovi, što je potpuno druga vrsta posla?
Da, sve radimo same. Ne bavimo se dovoljno marketingom koliko bi trebalo, s jedne strane smo lenje, a s druge baš i nemamo potrebu za tim jer trenutno nemamo tim koji bi mogao da odradi više poslova. Sve što radimo na društvenim mrežama radimo da bi bilo zanimljivo ljudima da vide, to je više za šire mase nego za klijente. Oni se uglavnom vode našim sajtom.
Šta je potrebno da bi se napravila uspešna firma u Srbiji koja se bavi 3D modelingom i koji su izazovi sa kojima ste se suočavale na početku?
Moramo da ispričamo priču kako je nastao Attico Moss. Mi smo se jednog dana našle potpuno regularno na kafi da se ispričamo i tema se bili ljubavni jadi (smeh). I kukale smo tako jedna drugoj. Nije nam bila dovoljna kafa, pa smo nastavile do kuće da zasednemo i tugujemo. Potpuno spontano razgovor se preokrenuo na naše biznis planove i naša razmišljanja o poslovnom životu. Narednih sedam sati pričale smo o tome šta bismo želele da postignemo i to veče je osmišljen Attico Moss.
Posle sedam sati?
Ni pomena o momcima. Te večeri smo maštale i dve godine kasnije se bukvalno sve o čemu smo pričale ostvarilo. Bukvalno, dok nas nisi pozvala za intervju, shvatile smo da nijednog momenta nismo stale i pogledale šta se sve dogodilo za dve godine, jednostavno ne staneš da razmisliš o tome.
Šta znači Attico Moss?
Jovana: Mina i ja radile smo zajedno, i to u mojoj sobi koja se nalazi u potkrovlju. A na španskom, koji sam ja učila, i italijanskom, koji je učila Mina, attico znači potkrovlje. Moss je naša estetika flora koju provlačimo kroz svaki stambeni prostor.
Koji vam je najdraži projekat na kom ste radile?
Uvek su nam najdraži poslednji radovi jer su najbolji. A pre svih projekata najdraži nam je sajt jer to jeste naša estetika jedan na jedan, bez ikakvog kompromisa. Radiš ono što je u tvojoj glavi, samo ga prebacuješ na monitor.
Kad si sam svoj gazda, to je mač sa dve oštrice. Onda vremenom shvatiš da si iz svakog projekta naučio poneku novu stvar koju nadograđuješ na sledeću… i sada možemo jedna drugu da potapšemo po ramenu
Kakvi su vam dalji planovi?
Sa nama je dan po dan. Kad dobijemo projekat, nekad traje dva dana, nekad dva meseca, kako koji.
Po čemu biste želele da bude prepoznatljiv Attico Moss?
Nije nam u planu prezentacija u Srbiji jer nam se čini da ljudi nisu dovoljno svesni estetike koja se odvija u Norveškoj, Finskoj i Americi. Prosto nam se čini da to što bismo mi odradili niko to ovde ne bi umeo da ceni, osim u užim krugovima, pa je zato plan da se promovišemo na stranim tržištima, što nekako lakše ide. Volele bismo da budemo prepoznatljive po sopstvenom radu i uspehu jer od dana broj jedan sve vreme same radimo na tome. Proces posla otežava kada shvatiš da si sam svoj PR, ekonomista, advokat, 3D modelar i enterijerista, i to ume da optereti jako. Imale smo momente da se budimo usred noći i sanjamo da smo zaboravile da modelujemo – tada shvatiš da si opterećen. Kad si sam svoj gazda, to je mač sa dve oštrice. Onda vremenom shvatiš da si iz svakog projekta naučio poneku novu stvari koju nadograđuješ na sledeću i sada možemo jedna drugu da potapšemo po ramenu.
Najbolja stvar poslovno ili privatno koju ste naučile u protekle dve godine?
Brankica: Šta god radiš, da budeš preko sto odsto u tome. Ako uložiš sebe, to će se vratiti, možda ne odmah, ali hoće. Važno je da u svemu što radiš budeš prisutan.
Mina: Mislim da su mi sada mnogo širi vidici i čini mi se da, šta god da poželimo da uradimo, mi to možemo. Posle fakulteta smo se osetile kao u kavezu, jer ništa ne možeš, a onda sedneš i počneš da radiš i polako te pronalaze ljudi koji cene tvoj rad i shvataš da ti možeš da odeš na sastanak s velikom korporacijom u Ameriku ili Kinu i da je to deo tvog života – a sve si postigao tvojim radom i tvojim trudom. Možeš šta god poželiš – ako dovoljno radiš na tome, to se i ostvari.
Jovana: Slažem se.
Šta je savet onima koji počinju?
Da ne gube optimizam ni u jednom trenutku. U vreme jake platforme kao što je internet u 2017. godini reći da ne možeš da nađeš posao je nerealna izjava. Apsolutno postoji! Nisi ni svestan koliko možeš i šta te sve čeka dok ne sedneš i ne probaš.