Stara fabrika dobila je oblak umesto krova ispod kog se prepliću mašta i tradicija
Ovo je priča o doktoru Xu Hongquanu. On je slikar i moglo bi se reći literalista, iako ta reč baš i ne postoji kod nas, ali zgodna je da se primeni za nekog ko je pisac, bavi se kaligrafijom i piše književne kritike kao gospodin Xu. Letos se našao sa nekoliko prijatelja i, kako to biva uz večeru koja ide u dobrom smeru, došao na ideju da potpuno rekonstruiše staru fabriku poznate industrijske četvri u Pekingu i pretvori je u svoj studio i novi dom.
Osnovni koncept: ogromna hala sa oblakom iznad – lepa zamisao, pomalo bajkovita, ali verovali ili se uverili gledajući slike – realizovana.
Osnovna zamisao ovog projekta su i njegove osnovne funkcionalnosti koje su sve samo ne baš tako obične. Dakle, Xu je poželeo studio sa prostorijom za ispijanje čajeva, spavaćom sobom, radnim prostorom i svim neophodnim stvarima jednog umetničkog studija. Zgrada koju je trebalo rekonstruisati bila je potpuno uobičajena fabrika kakvu zamišljate – napravljena od cigala sa kosim krovom, kako to vreme i potrebe nalažu. Ali visina plafona od šest metara i trouglasta, odlučno očuvana čelična konstrukcija krova bila je potpuno fascinantna gospodinu Xuu i savršena podloga za nadograđivanje studija iz mašte.
Čovek kao što je Xu spoj je istočnjačkog i zapadnjačkog obrazovanja, predaje na fakultetu istoriju umetnosti i bavi se istraživačkim projektima u okviru te oblasti, i to u saradnji sa svojim studentima kojima prenosi iskustvo, a dobija zauzvrat nove, sveže ideje. Iz ovoga možemo zaključiti da klasičan akademski slikar nije potpuni opis njegovog zanimanja. Zahtev mu je između ostalog bila odvojena prostorija za slikanje uljanom tehnikom i druga za slikanje tradicionalnom kineskom tehnikom. Znači, dva odvojena studija sa potpuno drugačijom atmosferom i scenariom.
U ovom jedinstvenom projektu ono što svakako vizuelno skreće pažnju već na prvi pogled jeste upravo ta razlika između zapadne i istočne umetnosti.
Arhitektonski studio stavio se u ulogu psihijatra i nakon detaljnih analiza predlog je bio kao psihološki prostorni dijagram, kako kažu. To bi prostim jezikom značilo da su spavaći, trpezarijski i ostali fiziološki neophodni prostori pozicionirani u centru, dok su socijalni iliti prijemni i izložbeni prostor u sredini oko centralnog dela. Zadržan je sistem otvorenog prostora, pa se iz jedne prostorije, uglavnom bez pregrada i vrata, ulazi u drugu kako bi se stekao utisak kretanja kroz jedinstven prostor.
– Poseban zadatak bila je naša zamisao spoljne forme objekta – objašnjava arhitekta. – Rešili smo se klasičnog kosog krova i odlučili se za artističku formu koja se nastavlja na drugi sprat i ostavlja otvorene prozore kao međuprostor, gde dodatno dobijamo prirodnu svetlost.
Kao završna faza projekta na red je došlo red prirodno okruženje zgrade, koje je potpuno prilagođeno celokupnom idejnom konceptu, što podrazumeva dosta zelenila, drveće i jezerce u frontalnom delu, koje se potpuno uklapa s objektom koji okružuje.
– Što se samog enterijera tiče, nismo imali velike intervencije, držali smo se koncepta prazne pozornice ili to možemo slobodno nazvati slikarskim momentom belog platna, u našem slučaju prostora, kako bi elementi tradicionalne kineske umetnosti potpuno došli do izražaja –priča arhitekta.
Xu je sa svojim studentima sve vreme učestvovao u procesu stvaranja ovog jedinstvenog prostora, pa je tako odmah po završetku on momentalno počeo da živi život koji mu je namenjen – u njemu se organizuju edukativne i izložbene aktivnosti, kao i opera u jednoj od prostorija.
Ulazak gospodina Xua u završen prostor možemo slobodno opisati kao scenu kada slikar spremi novo impregnirano belo platno, otvori uljane boje, zamiriše terpentin i bukvalno mu polazi voda na usta od uzbuđenja za stvaranjem.
Pa, gospodine Xu, možete početi!
Dizajn: Office Project
Fotografije: Sun Haiting