10.04.2019.

Playlista: Bojan Slačala

Dunja Jovanović
Romana Slačala

Iako je april, ne šalimo se – ozbiljno dobru playlistu ovog meseca sastavio je Bojan Slačala (Artan Lili, Stuttgart Online)

Bojan Slačala

Bojan je, kako sam kaže, klasični multimedijalni umetnik. Pa je takva i njegova playlista – raznovrsna za slušanje, super za gledanje, odlična za motivisanje i mentalno/fizičko razgibavanje.

Dok čekamo koncert nekog od njegovih bendova, Bojana ćemo imati priliku da slušamo kao di-džeja u okviru muzičke manifestacije BUKA! SADA!, zakazane za 13. april u KPGT-u.

Dakle, ova playlista je svojevrsna online prezentacija Bojanovog nastupa na tom događaju, što nam je posebno drago. Pripremimo se za predstojeće đuskanje u KPGT-u jednim pritiskom na – play.

I ptičice na grani znaju da si član dva superbenda – Stuttgart Online i Artan Lili, ali manje znamo o tvojoj umetničkoj karijeri i pre svega, tvojoj fotografiji. Reci nam nešto tome?
Ja sam u stvari pasionirani likovnjak. Odatle je sve krenulo. To je onaj istinski poriv u meni, pre nego za muzikom, i prati me od najranijeg detinjstva. Muzika je u smislu kreacije došla tek u srednjoj školi, a pre toga sam po tuđim notama učio da sviram violinu.
Inače sam diplomirao na FLU u Beogradu i posle toga zapalio preko, kao fotograf. Radio sam u 34 zemlje sveta i u oko 70 gradova, od Havaja do Sankt Peterburga, što, priznaćete, nije bio loš bilans u tom trenutku za jednog 25-godišnjaka sa ovih prostora 2004. godine.

Koliko se tvoja umetnost vidi u radu sa bendovima, pre svega kada je reč o snimanju spotova, kavera za singlove, albume…
Ja sam odabrao život u kom mi se prožimaju „muzičko i likovno“ :), dakle klasična multimedija. I meni to prija. Imam vremena i strpljenja za obe, i što je najvažnije, ja ne osećam da radeći u jednom mediju zapostavljam drugi, jer su pojmovi kao npr. ritam, boja ili harmonija istovetni i muzičkoj i likovnoj umetnosti. Uglavnom, ja uvek ideju podređujem mediju. A pošto sam to shvatio još tokom studiranja, potrudio sam se da ovladam što je moguće većim brojem likovnih tehnika. Jednom kad to sve naučite, više ništa nije teško :).
Dakle, rezime bi bio sledeći – kada želim da stvaram sa grupom ljudi, ja se bavim muzikom u bendu, a kad poželim sam sa sobom nešto da raspravim, onda kreće slikarska bitka jedan na jedan.

Bojan Slačala

Bojanov rad “Kompozicija za direktorsku kancelariju PGP-a”, 2001. godina, Fab galerija, Beograd

I muzika i vizuelne umetnosti jezici su koji komuniciraju globalno. Šta ti njima poručuješ?
Volite se ljudi i provedite ovaj kratki život u obilju kvalitetnih sadržaje koje vam, između ostalih, i ja nudim!

Oba benda su predstavnici tzv. nove srpske scene. Kakva je ta scena?
Nisu. Tako je nespretno bila nazvana edicija u alternativnom muzičkom izdavaštvu u Srbiji pre deset godina. Istina, samo je prvi album Štutgarta bio deo tog „paklenog plana“J.

Čeka nas tvoj solo nastup na muzičkoj manifestaciji BUKA!SADA! – gde ćemo slušati tvoj di-džej set. Cela manifestacija pokrenuta je kako bi promovisala regionalnu alternativnu scenu i da neke ljude kojih inače manje ima u medijima stavi u fokus. Šta misliš – zašto su ovakvi događaji važni?
Meni je to sve vrlo zabavno. Inače ne radim ovakve stvari, ali, eto, zahvaljujući inicijativi nekih meni dragih ljudi, nagovoren sam J. A sam događaj ako ima i najmanju važnost za kulturu i umetnost, meni je to pobeda!

Da li se jačanje te, alternativne scene bazira na regionalnoj saradnji i podršci?
Uvek bilo i biće, jer jedino tako ima smisla – ZAJEDNO!

Zanimljiv mi je tvoj komentar na muziku koja se pušta na protestima – da nije savremena. Da li novi bendovi nemaju tako jake hitove ili je samo njihovo prisustvo u medijima manje nego osamdesetih, recimo?
Ma jok, samo taj DJ treba da prevari naviku!

Tekstove pesama za Artan Lili ti pišeš i poprilično su društveno angažovani. Da li si ukazivanjem na neke društvene ili kulturološke ambijente uspeo da promeniš ili obogatiš svest ljudi?
Voleo bih da sam više!

Najbolji koncert…
a) … na kom si nastupao?
Artan Lili u DOB-u 2016.
b) … na kom si bio?
Obojeni program, KST 1997.

Za kraj – šta muziku čini bezvremenom – da nas pokreće na protestima, večno tera da se pitamo, da joj se radujemo ili godinama uz nju plačemo?
Od priloga uz pljeskavicu, ne preterujte – od svega pomalo!