Andy Warhol disekcionirao je popularnu kulturu svojim slikarskim opusom, filmografijom, fotografijom i bizarnom filozofijom koju je propovedao i praktikovao, i time imao neviđeno velik uticaj na to kako posmatramo svet i današnje društvo, zavisno od konzumerizma, te masovne produkcije.
Iako je umro pre više od 30 godina, deluje da su njegovi radovi bili vizionarski, kao i njegove ideje, čiji je smisao mnogo jači i uticajniji u sadašnjem vremenu. Čuvena Warholova rečenica, jedna od najcitiranijih na svetu, glasi – u budućnosti svako će biti poznat na 15 minuta – definitivno je predvidela vreme koje će doći, a u kom danas živimo. Vreme vladavine društvenih mreža, nedostatka fokusa i konstantne gladi za novim.
Varhola pre Warhola
Andy je treće dete Julije i Ondreja Varhola, čehoslovačkih migranata, koji su se dvadesetih godina prošlog veka nastanili u Pitsburgu, SAD. Kao dete bio je pametan i kreativan. Njegova majka, takođe umetnica, podržavala ga je i bodrila u ideji da stvara – kupila mu je kameru kada je on imao samo devet godina. Poznato je da je patio od anksioznog poremećaja zbog čega je veliki deo detinjstva proveo u kući, vezan za televizor. Upravo u tom periodu razvio je opsesiju pop kulturom i slavnim ličnostima. Imao je samo četrnaest godina kada mu je otac umro, ostavivši sav familijarni novac za školovanje jednog od trojice dečaka. Odlučeno je da će Andy biti taj koji će potencijalno imati naviše beneficija od univerzitetskog obrazovanja.
Warholova rečenica – u budućnosti svako će biti poznat na 15 minuta – definitivno je predvidela vreme koje će doći, a u kom danas živimo
Srednju školu završio je 1945, kada je imao šesnaest godina, nakon čega je upisao tehnološki univerzitet Karnegi – gde se fokusirao na dizajn. Ubrzo posle diplomiranja seli se u Njujork, gde radi kao komercijalni ilustrator. Pedesetih dobija angažmane u magazinima Vogue, Harper’s i New Yorker, a zatim počinje da producira reklamne ilustracije i aranžira izloge za njujorške robne kuće.
Warholova reklama za modnu kuću Halston
Rad za supermarket Miller & Sons posebno je bio zapažen i, potom, nagrađen plaketama kluba Art Directors i Američkog instituta za grafičke umetnosti. U tom periodu menja prezime iz Varhola u Warhol sa idejom da se probije kao samostalni umetnik i od sebe napravi brend.
Umetnost kao eksperiment
Iskustvo i ekspertiza u svetu komercijalne umetnosti kombinovani sa opsesijom američkom pop kulturom proizveli su neke od njegovih najuticajnijih radova. Godine 1952. izlaže 15 crteža inspirisanih zapisima američkog pisca i glumca Trumana Capotea u njujorškoj galeriji Hugo. Nakon velikog uspeha ove individualne izložbe dobija poziv da izlaže na grupnom šouu u MoMA. Ovaj šou važan je za njegovu karijeru jer su radovi drugih kolega umetnika s kojima je izlagao, posebno oni Roberta Raushenberga i Jaspera Honesa, inspirisali Warhola da zakorači u zonu ličnih umetničkih eksperimenata.
https://www.youtube.com/watch?v=Ejr9KBQzQPM
Šezdesetih počinje da koristi reklame i isečke iz stripova i – reprodukuje ih na platnima. Ovi radovi, primeri ranog pop arta, nastali su pod jasnim uticajem apstraktnog ekspresionizma, Međutim, kako je odmicao s radom, potpuno se „otcepio“ od ovog pravca, gotovo sasvim uklonivši dokaze umetničkog korišćenja četkice, ruke ili bilo kakvog slikarskog alata. Jedan od radova iz tog perioda je čuvena slika Brillo kutija (1964).
Nastavljajući s upotrebom reklama i stripova, u ovom periodu njegovi radovi oslanjaju se pre svega na grafički dizajn. Kako bi stvorio large-scale grafičke slike, koristio je projektor kojim bi određen motiv projektovao na platno, nakon čega je slobodnom rukom, uljanim bojama, precrtavao direktno na platno. Rezultat ovog procesa danas je više nego poznat – tu je, pre svega, serija slika s Campbell’s konzerviranom supom.
Kasnije počinje da istražuje tehniku sitoštampe (sitoštampa, serigrafija ili svilotisak tehnika je direktne propusne štampe s mogućnošću štampanja na različitim materijalima. Smatra se najstarijom ovakvom tehnikom – prim. aut.). Ovaj postupak podrazumeva korišćenje šablona sa slikom koja se prebacuje posebnu vrstu sita, a zatim se preko nanosi boja ili mastilo gumenim squeegee alatom. Uz pomoć ovog procesa potpuno se gubi dokaz slikarskog prisustva u stvaranju umetničkog dela i dozvoljava mu da multiplicira istu sliku nekoliko puta, čime upućuje na fenomen masovne proizvodnje.
Iskustvo i ekspertiza u svetu komercijalne umetnosti kombinovani sa opsesijom američkom pop kulturom proizveli su neke od njegovih najuticajnijih radova
Prve slike rađene u sitoštampi prikazivale su prednju stranu i poleđinu novčanice od jednog dolara, nakon čega je uradio seriju slika s različitim komercijalnim proizvodima – od Coca-Cola flaša, Brillo kutija za sapune, šibica i, u tom momentu, popularnih automobila. Kasnije počinje da štampa fotografije na platna, pre svega onih iz tabloidne štampe, zatim motive uličnih protesta, novčanica i konzumerističke, popularne robe.
Fabrika
Seli se u hangar na adresi 231 East 47th street, krstivši ga The Factory (Fabrika).
U tom momentu Warhol je bio umereno uspešan umetnik, te je mogao da priušti nekoliko asistenata koji su mu pomagali u daljem radu, a što se ispostavilo kao jako dobra odluka i zapravo prekretnica u karijeri. Njegova ideja (inspirisana radom Marcela Duchampa) – da se umetnik mora distancirati od dela koja proizvodi, u tom trenutku bila je potpuno realizovana, a samim tim je i postavio pitanje – ako nije autentična, šta umetnost zapravo čini umetnošću?
Još od rane mladosti bio je fasciniran Holivudom, što se jasno videlo produkcijom serije slika s likovima Elizabeth Taylor i Marilyn Monroe.
Širi svoje polje delovanja na prostorne instalacije, replicirajući Brillo kutije u originalnoj veličini, a zatim štampajući etikete brenda na šperpločama. Počinje da se zanima i za film, s kojim počinje da eksperimentiše 1963. godine.
U periodu od ’63. do ’76. snimio je preko 600 filmova u kojima su glavne uloge tumačili svetski ekscentrici i eklektične grupe njegovih prijatelja, poznatih kao Warholove zvezde
Dve godine kasnije, nakon puta u Pariz, objavljuje da se više neće baviti slikarstvom, već će isključivo režirati. U periodu od ’63. do ’76. snimio je preko 600 filmova u kojima su glavne uloge tumačili svetski ekscentrici i eklektične grupe njegovih prijatelja, poznatih kao Warholove zvezde. Neki od ovih filmova trajali su samo par minuta, dok ste za neke morali da odvojite čitava 24 časa.
https://www.youtube.com/watch?v=KaiEM2lUoZg
Razvio je projekat nazvan The Exploding Plastic Inevitable, iliti EPI, 1967. godine. Projekat obuhvata mas-medija produkciju koja kombinuje muziku rok benda Velvet Underground i projekcije filmova, svetlosnih efekata i plesa, koja rezultira svojevrsnim iskustvom za sva čula ili, čak, nekom vrstom performansa.
Pored toga, objavljivao je knjige i osnovao uticajni magazin Interview, koji je i danas neviđeno popularan.
Vremenski kratak povratak slikarstvu
Ranih osamdesetih Warhol se ipak, uprkos svojim pređašnjim planovima, vraća slikarstvu i proizvodi Oxidation seriju slika – nastalu uriniranjem na platna obojena bakarnom bojom.
Oxidation
Sarađivao je sa Jean-Michelom Basquiatom i Francescom Clementeom, koji su u to vreme bili mladi i inovativni, te je, na taj način, i on bio u centru pažnje. Pred kraj života okrenuo se religijskim motivima – posebno je poznata njegova interpretacija Poslednje večere.
Warholova Poslednja večera
Nakon postoperativnih komplikacija od rutinske operacije žučne kese, Warhol umire 22. februara 1987. godine. Sahranjen je u rodnom gradu – Pitsburgu, a sahrani je prisustvovalo više od 2.000 ljudi.
Ako nije autentična, šta umetnost zapravo čini umetnošću?
Andy Warhol jedan je od najuticajnijih umetnika druge polovine 20. veka, koji je kreirao neke od najprepoznatljivijih vizuala na svetu. Osvrćući se na unikatne ideje i lične emocije, apstrahovane na platnu, kombinujući ih s pop kulturom i komercijalnim procesom proizvodnje, stvarao je radove koji su se dopali mnogim ljudima. On je jedan od očeva pop art umetničkog pokreta, šireći Duchampove dadaističke ideje i prkoseći samoj definiciji umetnosti.
Konstantna volja za rizikom i eksperimentisanjem u raznim medijima čine ga pionirom u gotovo svim formama vizuelnih umetnosti, a njegov nekonvencionalan osećaj za stil i celebrity prijatelji pomogli su mu da dobije status umetničke megazvezde. Jedinstvene i dan-danas.