Lepota i moda mogle bi jednoga dana spasiti planetu, a na tome radi i kreatorka koja je u Beograd dovela organsku modu
Modna dizajnerka Jovana Kobald, koja stoji iza brenda ženske odeće JKobald, ove godine slavi deset godina uspešnog bavljenja modom u Srbiji i Austriji.
Neobičan put od umetnice do preduzetnice prelazila je sama. Kako joj je bilo, to verovatno samo ona zna, ali ipak uspela je u onome što mnogi smatraju nemogućom misijom – da izgradi brend pod nazivom JKobald bez žrtvovanja sopstvenog umetničkog senzibiliteta. Za 42 magazin govori o konceptu veganske i organske mode, modnim kompromisima, perfekcionizmu i sreći.
Brend JKobald, koji nosi ime po tebi, prvi je u Srbiji plasirao koncept organske i veganske mode. Kakve su reakcije?
Lično, nikad nisam volela poliestere i uvek su mi prijali prirodni materijali, tako da sam želela da napravim jednu takvu modnu oazu u Beogradu. Radim isključivo sa prirodnim materijalima koji nisu životinjskog porekla. Istražujući dalje tu temu, došla sam do koncepta organskih materijala, tako da danas radim s materijalima koji imaju Global Organic Textile Sertificate, što znači da su te biljke gajene u prirodnim uslovima, bez pesticida koji zagađuju okolinu.
Reakcije su različite. Ima žena koje su oduševljene činjenicom da konačno postoji mesto na kom će moći da nabave kreacije od čistog pamuka ili čiste svile, dok ima i drugih kojima smeta činjenica da se većina prirodnih materijala gužva.
Iskreno, ja se osećam dobro u prirodnim materijalima, a mislim da je u životu veoma važno da se osećamo dobro. Imaju mnogo bolji pad, bolje se ponašaju na telu. Meni je čak i super što se oni gužvaju jer je to ono što ih čini prirodnim tkaninama koje žive zajedno sa nama, nisu plastika.
Osim umetnosti, šta te najviše inspiriše?
Moda je tu da svakodnevnom životu damo boju koja nama odgovara, i zaista verujem da odeća treba da prati ličnu harizmu osobe. Upravo zbog toga me je uvek najviše inspirisala energija koju sa sobom nose samosvesne i samopouzdane žene. Želim da odeća koju stvaram uvek bude tu za dame koje je nose u važnim životnim i poslovnim situacijama, dakle, da im donosi uspeh, ali i one sitne radosti koje nas čine ispunjenim i zadovoljnim osobama.
Kad sam završila fakultet, uradila sam diplomsku kolekciju, kao i svi, ali šta sad s njom? Nije poenta kreacije da je držim u kući i da joj se ja divim, poenta je da ta moda živi
Pomenula si gužvanje i opsednutost naborima, besprekornost kao tendencija je zaista uzela maha i u beauty segmentu. S dolaskom trenda organskih materijala i zdravog života, da li misliš da će klatno zaljuljano u jednu stranu otići na drugu, pa da će bore i na licu ponovo biti okej?
Iskreno, ne verujem. Volela bih da new age generacija donese tu promenu. Nažalost, u mejnstrimu toga ima sve više i više. Susrećemo se sa brojnim ženama koje su potpuno preneražene zbog jednog nabora na suknji, kao i na licu. Nedavno se Meghan Markle pojavila na nekom prijemu u beloj svilenoj haljini i nakon što je ustala napravio joj se nabor, što je sasvim normalno, ali su brzo usledili komentari kako je to „nedopustivo“. Zapravo, to je skroz super! Naravno da ne treba da idemo ulicom neuredni, ali ne znam čemu taj pristup životu. Ne možemo ceo dan i ceo život stajati mirno i ne disati da se slučajno nešto ne bi pokvarilo.
JKobald ima svoj ogranak i u Austriji. Kako stoje stvari po tom pitanju u Beču?
Tamo priča jeste drugačija. Opterećenost savršenstvom na taj način tamo ne postoji ni u tragovima, rekla bih. Cela Evropa funkcioniše u srednjoj klasi koja je noseća, i ljudi su dosta okrenuti sebi. Njima su te stvari zaista nebitne, ne postoje solarijumi, nema opsednutosti botoksom, a i mnogo manje vremena provode gledajući u mobilne telefone i na mrežama.
Meni je super što se prirodni materijali gužvaju jer je to ono što ih čini prirodnim tkaninama koje žive zajedno sa nama, nisu plastika
Završila si Fakultet primenjenih umetnosti i skoro odmah nakon studija pokrenula si brend JKobald, što je moda, ali i preduzetništvo. Kako je izgledao taj put?
Nakon studija svaki modni kreator naiđe na taj susret sa realnošću jer shvati da sve to što smo nacrtali treba da se prenese u konkretan odevni predmet koji treba da stoji u određenoj radnji. Kad sam završila fakultet, uradila sam diplomsku kolekciju, kao i svi, ali šta sad s njom? Nije poenta kreacije da je držim u kući i da joj se ja divim, poenta je da ta moda živi. Moja dodatna edukacija podrazumevala je učenje u pravcu modelarstva, tehničkog razvoja, ali i konkretnih znanja iz polja preduzetništva, što nije nimalo bilo lako. Smatram da je važno da se radi na usavršavanju likovnosti i umetničke strane, ali onda kreneš da radiš i shvatiš koliko toga tek treba da naučiš da bi zaista taj neki san bio ostvaren.
Bilo je nezgodno u početku, ali s ove distance mislim da je i zdravo jedan period života posvetiti isključivo umetničkom sanjarenju i razvoju ličnog umetničkog pravca bez brige o preduzetničkim pitanjima. Iz ove perspektive, tih pet godina studija smatram stvarno poklonom! Posao zahteva rad, disciplinu i jednu vrstu žrtve. Sve je to jako naporno, naročito ako si umetnik. Meni je najteže bilo da nadomestim manjak znanja na polju menadžmenta, finansija, marketinga i ljudskih resursa. Modni brend je vrlo kompleksna stvar i ne zavisi od isključivo umetničkih pitanja, već od ogromnog broja drugih faktora.
Kolekcije radim kao stilske celine, ne pravim kompromise, ali uvažavam sugestije mušterija
U stilskom i likovnom smislu, JKobald je vrlo dosledan svom pravcu koliko god da se trendovi i vremena menjaju, pa samim tim i kolekcije. Kako si to postigla?
Neminovno je osluškivati trendove u modnoj atmosferi koja preovladava bilo u Beogradu i Beču ili na globalnom nivou. Kodeksi koji čine identitet brenda JKobald jesu diskretna zlatna pločica na svim modelima, fina izrada, postava u boji, šareni paspuli, prirodni materijali, svedeni i zanimljivi krojevi… Da bih ostala JKobald, uvek se držim tih principa. Naravno, ako imate maštu i ako poznajete krojeve i dizajn, vrlo je lako i kroz sopstveni modni pravac diskretno provući određeni trend. Ne bežim od trendova, ali težim autentičnom pristupu modnim idejama koje trendovi nude.
Kodeksi koji čine identitet brenda JKobald jesu diskretna zlatna pločica na svim modelima, fina izrada, postava u boji, šareni paspuli, prirodni materijali, svedeni i zanimljivi krojevi…
Osluškuješ želje dama koje nose JKobald. Ipak, kad je reč o zahtevima tržišta, gde ne praviš kompromise?
Ne pravim kompromise po pitanju materijala jer ne želim da radim s poliesterima čak ni kada dobijem takav zahtev. Takođe, ne pravim kompromise po pitanju toga šta je neko negde video. Na primer, dešava se da dođem u fashion store i da čujem: „jao znate mogli biste da napravite nešto sa zvonce rukavima jer svi sada nose zvonce rukave…“. Kolekcije radim kao stilske celine, tako da u takvim varijantama ne pravim kompromise, iako svakoj mušteriji želim da izađem u susret i volim da poslušam njihove sugestije.
Moda je tu da svakodnevnom životu damo boju koja nama odgovara, i zaista verujem da odeća treba da prati ličnu harizmu osobe. Zato me je uvek najviše inspirisala energija koju sa nose samosvesne i samopouzdane žene
Ove godine slaviš deset godina bavljenja modom, koliko si, otprilike, modela do sada prodala?
Negde oko 25.000 modnih komada izašlo je iz naše JKobald radionice do sada. I ponosna sam na taj broj.