Ove dve šarmantne devojčice krajem novembra predstavljaće Srbiju na Dečjoj pesmi Evrovizije u Gruziji. Zato je 42 magazin bio na jednoj od proba i uverio se da je energija ono što osvaja
Irina Brodić i Jana Paunović su u tinejdž svetu već ozbiljna imena budući da su učestvovale na mnogobrojnim muzičkim TV takmičenjima i nastupima. Njihov poslednji i najveći uspeh jeste plasman za učešće na 15. Junior Eurovision 2017, koja će se održati 26. novembra u Tbilisiju u Gruziji.
U Olimpijskoj palati u Tbilisiju Irina (13) i Jana (12) predstavljaće Srbiju u konkurenciji 15 zemalja pesmom Ceo svet je naš, za koju su muziku radili Ognjen Cvekić i Lejla Hot. Ozbiljno se pripremaju, svakoga dana po nekoliko sati neumorno vežbaju koreografiju i, na Lejlin zahtev hajdemo još jednom, zauzimaju početnu pozu i bez gunđanja kreću iz početka. Dovoljno je da posmatrate izraze lica, profi osmeh i precizne pokrete i odmah vam bude jasno da su surove profesionalke. Između dve probe, neobuzdano cupkaju po sali i stalno se grle. Adrenalin pršti na sve strane jer, kako kažu, svesne su da predstavljaju svoju zemlju. Apsurd je da su i ovoga puta toga najviše svesni samo njihovi roditelji.
Kakva su vam očekivanja? Šta mislite kako će vam biti u Gruziji?
Jana: Iskreno mislim da ćemo se mnogo lepo družiti sa svima i da će biti lepo i veliko iskustvo.
Irina: Jedva čekamo i jako će nam biti zanimljivo jer to je ipak najpopularniji festival.
Šta znate o Dečjoj pesmi Evrovizije? Kojim mestom biste bile zadovoljne?
Irina: Nije nam uopšte važno. Bitno je da smo stigle do Evrovizije. Zato što je to ipak nešto veliko i to nam je najveći uspeh.
Vi kao velike zvezde imate i svog ličnog koreografa. Uveliko uvežbavate pokrete. Šta mislite o velikoj Evroviziji? Da li pratite takmičenje svake godine.
Jana: Daaa.
Irina: Naravno. Volele bismo jednog dana da se pojavimo i na tom takmičenju.
Kada mi dođemo tamo, nećemo razmišljati o tremi, nego će nam u glavi biti samo da izađemo na binu
Koji je po vašem mišljenju najbolji nastup srpskih pevača na Evroviziji?
Jana i Irina (uglas): Marija Šerifović.
Koga biste vi poslale na ovo takmičenje sledeće godine?
Irina: A jooj, čekaj!
Ko vam je uzor, koja zvezda vas fascinira nastupom i glasom?
Irina: Tini.
Jana: Nemam neki uzor. Za sve mi je neko drugi – svi pevači koje ja slušam su stranci i svi su po nečemu specifični. Ne postoji osoba za koju mogu da kažem da je imitiram.
A od domaćih. Za koga mislite da je zaslužio da ode na ovo takmičenje?
Jana: Sara Jovanović. Možda… Zato što ona može da ima dobar nastup, da peva i pleše u isto vreme. Jooj, pa ona je već bila.
Šta je bitnije na Evroviziji, maloj ili velikoj, kako pevate ili kakav utisak ostavljate.
Irina: Ovde se pesma ocenjuje. Ocenjuju se naši glasovi, bitno je i da imamo i dobar scenski nastup.
Jana: Ali i da ostavimo dobar scenski utisak.
Irina: Deca traže da se slikaju sa mnom, u školi vrište kada me vide i krenu da pevaju moju pesmu
Da li ste bile u prilici da vidite i čujete konkurenciju?
Irina i Jana (uglas): Daaa. Napravile smo grupu i dopisujemo se.
I ko vam je favorit?
Jana: Smeh.
Irina: Ukrajina i Holandija.
Zašto?
Jana: Ukrajina ima lepu pesmu.
Irina: Devojčica je mnogo slatka. A Holandija… Četiri preslatka dečaka.
Da navijamo za Holandiju? Ako vi ne budete prve, neka oni budu. Da li je to okej?
Jana: Daaa. Mada, meni se i Malta sviđa, onaj mali dečak. Zarazna je pesma, vesela. Inače više volim vesele pesme nego balade. Ovde mi se sviđa i ceo spot, mogu da mislim kako će izgledati nastup. Sigurno će imati i neke plesače.
Da li imate tremu?
Irina: Još ne.
Jana: Ali sigurno ćemo je imati. Nas će da pukne adrenalin. Još nismo svesne gde idemo. Tek kada krenemo ka aerodromu, postaćemo svesne.
Sigurna sam da ćete tamo ostaviti utisak i da ćete super proći. Šta posle? Da li imate neke planove?
Jana: Iskreno, meni se jako dopada kako nas dve zvučimo jer Irina ima visok glas, a ja nizak. Tako da možemo da radimo razne pesme. Ja sam već svašta završila za nas dve (Irina širi oči iznenađena i glasno se smeje). Ma ne to, ja želim samo da nas dve nastavimo da radimo zajedno zato što nam dobro ide. Ako može, da imamo razne nastupe sa ovom pesmom, ali da radimo još mnogo drugih. Ovo ne znam da li smem da pričam, ali možda ćemo kasnije čak snimati i spot.
Ja znam da ste vas dve već zvezde. Da li se tako osećate.
Jana: Hvala. Ali meni je mnogo čudno kada mi kažu: „To su tvoji fanovi.“
Irina: Ja sam juče, prekjuče i nakjuče delila autograme. Jedno pedeset.
Jana: Mene su u Meku neke devojčice, u stvari nisu devojčice, starije su od mene, spopale da se slikamo. Ja naručujem, a one me napale „da li si bila u Pinkovim zvezdicama…“. Ja kažem jesam, a one vrište „jeeee“. „Ok, ok“, kažem, ne znam kako da reagujem u takvim trenucima.
Teško mi je da odlučim šta mi se više sviđa, ali kada bolje razmislim, ipak je uzbudljivije da budem na sceni
To je potvrda da ste već zvezde. Nastupale ste na mnogim muzičkim festivalima, takmičenjima, u predstavama…
Jana: Bila sam u prvoj sezoni Pinkovih zvezdica, sa Irinom sam nastupila u šouu Ja mogu sve u sastavu Pahuljice, radim jedan jako popularni crtani film Maksimove avanture, pozajmila sam glas Maksimu. Ja sam ga i upoznala jer on zaista postoji. Ali on mi nikako nije bio inspiracija, jer je još uvek jako mali i baš šuška. To je veoma zanimljiv posao jer kada snimaš glas, radiš i ekspresije. Jedino je teško da pogodim intonaciju svoga glasa od pre godinu dana, zato što sam sada u fazi mutiranja. Ni pesmice u crtaću nisu teške jer su namenjene bebama. Teško mi je da odlučim šta mi se više sviđa, ali kada bolje razmislim, ipak je uzbudljivije da budem na sceni. Svi mi pričaju da bi trebalo da nastavim da dajem glasove za crtane filmove, ali ne znam… jeste da mi je ovo prioritet i da sada želim da se time bavim, ali kasnije ko zna da li ću to želeti.
Misliš da može da se desi da odustaneš od nastupa?
Ko zna. Ja sam ranije, kada sam bila manja, želela da budem tetkica u školi, pa frizer, tako da, ako me je to prošlo, ko zna šta će biti sa ovim. Jeste da to dugo traje, od treće godine, pevanje, ples. Postoji šansa da će to i da ostane, ali nije mi prioritet da tim baš moram da se bavim. Uz sve to, sviram i kontrabas. Ja sam htela da sviram klavir, ali nisam bila za to jer za klavir je potrebno puno koncentracije i dosta vežbanja, a ja sam hiperaktivna. Ne bih mogla da budem za klavirom tri sata da vežbam. U početku baš i nisam znala kako će to da ispadne sa kontrabasom iako sam na prijemnom bila najbolja od trista i nešto dece. Sada sam drugi razred i baš mi se dopada. Ne mogu da opišem zašto mi se sviđa, ali uživam dok sviram. Na Evroviziji ćemo se obe pojaviti sa instrumentima koje inače sviramo.
Irina: Ja sam Irina Prodić, dolazim iz Šapca, ha, ha, ha… već sedam godina sviram klavir i prva sam u Srbiji. Imam preko trideset međunarodnih nagrada i sedam republičkih prvih nagrada, a Jana i ja smo ove godine glumile u mjuziklu Eni sa članovima Akademije zabave i umetnosti OND. Ja sam dobila glavnu ulogu, to se održavalo u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a pre toga sam pevala sa Simfonijskim orkestrom kao dečji solista, takođe u ovom pozorištu. Ove godine bila sam u Berlinskoj filharmoniji i svirala sam tamo, i učestvovala sam u šouu Ja mogu sve, koji se emitovao na RTS-u i, eto, sada idem na Evroviziju.
Mi još nismo svesne gde idemo. Tek kada krenemo ka aerodromu, biće nam jasno
Vauuu. Ideš u sedmi razred osnovne škole. A kaži mi šta bi ti volela da postaneš kada porasteš?
Irina: Ja bih da glumim u mjuziklima, ali pored toga da budem i pijanista.
Jana: Takođe za mjuzikl. Zašto me to nisi pitala.
Irina: I, naravno, sve zajedno i gluma, i ples, i pevanje. Jana i ja smo odlučile da otvorimo YouTube kana gde ćemo da prvo snimamo pripreme, gostovanja…
Jana: Slušaj, ovako ćeš napisati: njih dve su mi otkrile deo iznenađenja, otvaraju ovaj kanal.
Irina: Tu će biti i naše probe, kostimske probe, gostovanja na televizijama. I snimaćemo i tamo, u Gruziji sve što nam se dešava, a nastavljamo i kada se vratimo.
Kako ćete provesti slobodno vreme u Tbilisiju?
Jana: Šoping, šminka, druženja.
Sledeće godine idete u Holandiju?
Jana i Irina: Ha, ha, ha.
Irina: Ja bih još nešto da kažem, Jana je dugo pričala.
Dobro. Ti živiš u Šapcu. Sigurna sam da si ti tamo baš velika zvezda.
Irina: Pa da, svi me znaju. Deca traže da se slikaju sa mnom, u školi vrište kada me vide i krenu da pevaju moju pesmu. Jedan dan baš su me iznenadili, pročitali su nastavnici moju biografiju i doneli su tortu u školu.
Irina, šta su tvoji planovi. Rekla si da ti je Tini uzor. Ko je to?
Glumila je u Diznijevoj seriji, sada je nastavila solo karijeru, ima svoje pesme, glumi, model je. Ja obožavam da se šminkam i da šminkam i volela bih da se bavim fotografijom.
Šta bi volela da fotografišeš?
Irina: Ljude. Volela bih da postanem poznat fotograf, da imam prepoznatljive pozadine i poseban zaštitni znak.
Da se vratimo vašem nastupu na Evroviziji. Rekle ste da ćete imati tremu. Gledala sam vaše nastupe, vrlo ste sigurne. Otkud sada trema?
Irina: Ja sam ovih dana gledala fotografije te arene. Ona je ogromna, kao naše dve Kombank arene, tu je mnogo ljudi, kamera.
Jana: Ja mislim da kada dođemo tamo, nećemo razmišljati o tremi, nego će nam u glavi biti samo da izađemo na binu. Naš najveći strah na sceni je samo da se ne sapletemo.
Šta najviše želite? O čemu sanjate?
Jana: O Holivudu.
Irina: O Diznijevom filmu ili seriji.
Jana: Volela bih da budem deo toga. Da vidim kako je to da zapamtim tekst, i sve one stvari.
A novac. Da li ćete dobiti neku novčanu nagradu, da li ste se raspitale?
Irina: Ne, da li ti možda to znaš? Nismo ni mislile o tome.
Jana: Pobednik dobija pehar. A novac, ne znam?
A volele biste?
Jana i Irina: Naravno. Svako dete želi to.
I šta biste s tim novcem uradile?
Irina: Ja bih kupila foto-aparat, otputovala bih negde i kupila nešto mami, baki, teti, tati, braći..
Jana: Ja bih otputovala negde, sa Irinom ili drugim drugaricama. Volela bih bez mame i tate.
Irina: Ja bih otišla u Los Anđeles , negde u Italiju, Njujork, u Španiju, Beč.
Jana: U Ameriku, Kanadu, London.
Devojke, na kraju želim vam mnogo sreće. Koje god da zauzmete mesto, već ste ovim plasmanom uradile fenomenalnu stvar o kojoj mnoge velike zvezde sanjaju celog života. Kada se sve završi i ponovo se popnete na binu, mislite na nas.
Jana i Irina: Hoćemo. Hvala.