17.08.2017.

Indijski aktivizam za demokratizaciju umetnosti

Andrijana Živković
Akshat Nauriyal, Naman Saraiya, Pranav Gohil

Ovaj naslov nije politički iako je vlada uključena u projekat, ali kao podrška street artu

street art

Vishvaroopa by Inkbrushnme, Lodhi Colony, Delhi; Foto: Akshat Nauriyal

Poznato je da grafit-majstori, grafiti, obojeni zidovi javnih zgrada i zakon nisu baš na istoj strani. To je jedna stvar. Druga je pitanje šta je umetnost danas i kome je ona namenjena? Odnosno koliki broj ljudi vidi jedno umetničko delo u galerijskom prostoru i ko su oni?

Ove dve stavke bile su inicijalna kapisla da se nekoliko ljudi okupi i napravi organizaciju koja će obe stavke redefinisati sa jednim ciljem, a to je da stvori demokratsku umetnost.

street art

The Origin of the World by Borondo, Lodhi Colony, Delhi; Foto: Naman Saraiya

St+Art Foundation je neprofitna organizacija koja radi umetničke projekte na javnim mestima. Cilj fondacije jeste da umetnost učini dostupnijom široj publici, tako što više nije rezervisana samo za galerije, već postaje integrisana u gradove u kojima živimo, pa na taj način umetnost postaje istinski demokratska za sve.

Osim klasičnog dobijanja dozvole od grada da prave murale na određenim mestima, za privatne stanove ili kuće išli od vrata do vrata i jednostavno pitali ljude da li žele da se na njihovom zidu nađe umetničko delo

Ovaj aktivistički umetnički pokret osnovan je u Indiji i postoji od 2014. godine, a tome šta su do danas uradili svedoče fotografije metropola na kojima se vidi da je urbanistički pejzaž Indije oživeo.

Najpre su svoje radove izvodili u stambenim naseljima, a njihov rad je odmah naišao na veliko interesovanje stanovnika kojima se dopala rekultivizacija njihovih gradskih prostora. Zatim su prešli na javne prostore kao što su metro i železnica. Oni stoje iza prvog javnog umetničkog distrikta Lohdi Public Art District u Delhiju, koji su stvarali street art umetnici iz čitavog sveta.

 

Iako je u njihov rad ukorenjen socijalni aktivizam i urbani dizajn, oni istovremeno beleže značajan istorijski momenat za street art, a to je prva saradnja ove vrste između street art umetnika i vlade koja je podržala ovaj projekat.

Finalni trenutak bio je kada su napravili mural na policijskom štabu u Delhiju, ogroman portret Mahatme Gandija, delo nemačkog umetnika Hendrika Beikircha i indijskog umetnika Anpua.

„To je za nas bio veliki trenutak jer su u vremenskom periodu do sada grafiti i ulična umetnost imali negativne konotacije i epitet vandalizam“, kažu nam iz organizacije.

Ovaj mural visok je čak 48 metara i nalazi se na fasadnom zidu zgrade koja pripada vladi. To umetničko delo ima ogroman značaj ne samo zbog obima posla već zbog važnosti koju zauzima kao prva vrsta angažovanja street umetnika sa vladom.

Na pitanje šta znači demokratizacija umetnosti, oni daju odgovor da je početna ideja da se umetnost koja je danas marginalizovana i namenjena malom broju ljudi, gotovo elitna, izađe iz galerijskih i muzejskih okvira i bude postavljena na mesta gde će je videti što veći broj ljudi.

street art

Never Crew; Foto: Akshat Nauriyal

Zanimljivo je da su, osim klasičnog dobijanja dozvole od grada da prave murale na određenim mestima, za privatne stanove ili kuće išli od vrata do vrata i jednostavno pitali ljude da li žele da se na njihovom zidu nađe umetničko delo, nekada je odgovor bio „da“, a nekada „ne“ – vrlo prosto!

street art

3 Dead Dahlias by Amitabh Kumar, Lodhi Colony, Delhi; Foto: Akshat Nauriyal

Na čelu ovog projekta nalaze se umetnici iz različitih oblasti od reditelja, vizuelnih umetnika, street art umetnika, pa do logističara koji nemaju mnogo veze s umetnošću, ali su neophodni za ovakav projekat. Oko sebe neprestano okupljaju umetnike iz čitavog sveta, pa smo tako naišli i na Nikolu Mijajlovića iz Srbije.

street art

The Lava Tree by Anpu Varkley, Lodhi Colony, Delhi; Foto: Akshat Nauriyal

Ako uzmemo u obzir da grafiti i street art spadaju u kategoriju koja je sa druge strane zakona, onda ovakva saradnja između vlade i ulične umetnosti jeste revolucionarna, samim tim i istorijska, a posledice su transformisan urbanistički pejzaž Indije, koji osim estetske ima i dublju funkciju – to je upravo demokratska umetnost dostupna svima koju prolaze pored nje i potpuno slobodna da se o njoj komentariše dok, na primer, čekate metro.