Neki, retki ljudi bez sumnje poseduju specijalnu vrstu magnetizma koji je, iako okom neprimetan, fascinantan i jasan. Auru, neki će reći. Upravo ti ljudi postaju glas određene generacije ili nekoliko generacija. Zbog njih se avangarde ruše i iz tih ruševina dižu se nove; ono što je nekad bilo kritikovano postaje norma, a novi umetnički oblici grade se iz ovog konflikta.

S tim na umu počinjemo priču o Marini Abramović, svetskoj i našoj najvećoj performans umetnici: ženi kontrasta – ćerki jugoslovenskih komunističkih heroja, koja je otvoreno flertovala sa religijom.

Od samih početaka njena umetnost bila je šokantna, a ona gotovo ekskomunicirana iz Jugoslavije. Uprkos tome, uporna i hrabra, Marina je na noge postavila performans kao značajnu umetničku granu, koja i te kako može biti sredstvo za prenošenje emotivnih i političkih poruka. Postala je miljenica publike, kritike i art kuratora, nezaustavljiva sila čiji je rad sve bolji i značajniji što je ona starija.

@dev9t poslednje veče i @marinaabramovicart je tu #42magazin @42loves #marinaabramovic #dev9tfestival #art

A post shared by 42 magazin (@42magazin) on Jun 23, 2018 at 12:17pm PDT

Telo kao medijum

Abramović je rođena 30. novembra 1946. u Beogradu, u Jugoslaviji. Njeni roditelji, partizanski heroji Drugog svetskog rata, u godinama koje su usledile radili su u Titovoj vladi i učili je strogim socijalističkim principima. Ipak, veći uticaj na nju imala je religiozna baka koja joj je govorila o veri, praktikovala razne rituale, a samim tim pokazivala bunt prema tadašnjem sistemu.

Performans Kuća s pogledom na okean postao je toliko popularan da se čak nalazi i u jednoj od epizoda serije Seks i grad

Godine 1965. upisuje beogradsku Akademiju likovnih umetnosti, odsek slikarstvo. Međutim, umesto platna, više ju je zanimao body art. U tom periodu počinje da otkriva mogućnosti koje podrazumeva performans, pogotovo korišćenje sopstvenog tela za istraživanje spiritualnosti, preispitivanje društvenih principa i konstrukata. Nakon što je završila postdiplomske studije na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu, 1972. godine započinje seriju visceralnih performansa u kojima koristi upravo sopstveno telo kao objekat i kao medijum.

Tokom performansa Ritam 10 (1973), na primer, medotično probada nožem prostor među prstiju na ruci, često se ubada i krvari. U akciji Ritam 5 izvedenoj na Aprilskim susretima 1973. zapalila je vatru oko zvezde petokrake i legla u njen centar. Tokom ove izvedbe zamalo se nije ugušila, publici je trebalo dosta vremena da shvati kako Marina ne glumi trans, već je zapravo ostala bez svesti. U Ritmu 0 (1974) želela je da se suoči sa smrću. Stajala je nepokretno tokom šest sati u sobi u kojoj su nalazila još 72 objekta, od ruže do napunjenog pištolja, sugerišući publici da mogu bilo koji da iskoriste na njoj, kako god žele. Tokom ovog performansa izbila je tuča jer je jedan od posetilaca hteo da upuca Marinu, dok su ga ostali obuzdavali.

Ovakvi performansi bili su kontroverzni ne samo zbog opasnosti u koju je stavljala i sebe i publiku, već i zbog nudizma koji je postao regularan element u njenom kasnijem radu.

Ulay

Godine 1975. seli se u Amsterdam gde, samo godinu dana kasnije, započinje saradnju sa Frankom Uweom Laysiepenom (poznatijem po nadimku Ulay), nemačkim umetnikom koji je delio s njom rođendan i artistički pogled na svet.

Njihov zajednički rad pre svega je istraživao temu rodnog identiteta. Tokom danas čuvenog performansa Imopenderabilia (1977) stajali su potpuno nagi na uskom ulazu u muzej, pri čemu su posetioci morali da se „uguraju“ između njih kako bi ušli, a samim tim i morali da izaberu prema kome od njih dvoje će okrenuti leđa, a kome će gledati direktno u lice.

Marina i Ulay

Često su putovali i ta putovanja pretvarali u performanse, u umetnost. Od ’81. do ’87. na više od deset lokacija širom sveta meditirali su i govorili o važnosti i vežbanju koncentracije, fokusiranja. Čak je i kraj njihove veze i umetničkog partnerstva završen performansom – 1988. krenuli su jedno drugom peške u susret sa suprotnih krajeva Velikog kineskog zida (8.851 km), kako bi se na sredini oprostili.

POPularizacija performansa

Bez obzira na značajne performanse koje je izvodila preko 20 godina, postaje svetski priznata tek 1997, nakon što osvaja nagradu Zlatni lav za najbolju umetnicu Venecijanskog bijenala.

Njena tada nagrađena izložba Balkanski barok bila je mešavina video-instalacija i performansa, a bavila se istraživanjem kulturnog i porodičnog identiteta koji razvijamo tokom odrastanja. Pažnju publike privukla je i galerijskom instalacijom Kuća s pogledom na okean (2002) – tokom koje je živela u galeriji 12 dana dozvoljavajući publici da posmatra njenu svakodnevicu. Ovaj performans postao je toliko popularan da se čak nalazi i u jednoj od epizoda serije Seks i grad.

Bez obzira na značajne performanse koje je izvodila preko 20 godina, postaje svetski priznata tek 1997, nakon što osvaja nagradu Zlatni lav

Do 2005. godine počinje da razmišlja o nasleđu performansa kao umetničke grane, o individualcima koji svoja dela ne kače na zid, već je njihov rad živ, trenutan i neretko brzo zaboravljen. Kako bi ustoličila status performansa u svetu umetnosti, Marina u muzeju Guggenheim prezentuje Seven Easy Pieces – seriju reperformansa ili ponovo izvedenih performansa. Dva su bila njena, a pet od kolega među kojima se nalaze Bruce Nauman i Joseph Beuys.

Umetnica je prisutna

Pet godina kasnije njujorški muzej moderne umetnosti MoMA održava veliku retrospektivu Marininog rada nazvanu Umetnica je prisutna (The Artist Is Present).

Tokom ove izložbe Marina je 763 sata i 30 minuta sedela nepomično u tišini, dok su se posetioci jedan po jedan smenjivali na stolici nasuprot nje a da je ne dodiruju ili pričaju sa njom. Za vreme trajanja performansa preko puta Marine smenilo se 1.545 posetilaca, među kojima su bili Lou Reed, James Franco, Bjork, Lady Gaga… Više od 750.000 posetilaca prošlo je kroz atrijum muzeja za vreme trajanja izložbe. Bila je to najveća izložba performansa u istoriji Muzeja moderne umetnosti u Njujorku.

Tokom performansa “Umetnica je prisutna”

Iako su njeni reperformansi često kritikovani kao dela koja smanjuju vrednost i originalnost prvobitnih izvedbi, doneli su čitavom umetničkom žanru validaciju, a Marini još veća priznanja – 2012. godine HBO snima dokumentarac nazvan po muzejskoj izložbi Umetnica je prisutna. Ova hronika retrospektive dokumentuje njenu psihofizičku spremnost, emotivne reakcije publike, i sve u svemu – pokazuje zbog čega je to performans neophodan današnjem društvu. Film je osvojio je nagradu Peabody za najbolje televizijsko ostvarenje u kategoriji dokumentarnog programa.

Umetničko nasleđe performansa

Nakon retrospektivne izložbe i dokumentarca, Abramović nastavlja da istražuje performans i da beleži njegovo nasleđe kroz osnivanje organizacija, škola i drugih institucija (najpoznatiji je Marina Abramović institut u državi Njujork). Pre dve godine objavila je memoare Prolazim kroz zidove (Walk Through Walls), a kod nas je ovu knjigu, u prevodu Ivana Radosavljevića, izdala kuća Samizdat.

„Volela bih umreti bez straha i ljutnje. Učiniću sve što je u mojoj moći da to i postignem.“

Posle više od četiri decenije Marina Abramović predstaviće svoja dela u rodnom Beogradu na samostalnoj izložbi – njena retrospektivna postavka Čistač biće otvorena u Muzeju savremene umetnosti u septembru 2019. i trajaće do januara 2020. godine.

The post Umetnička biografija: Marina Abramović appeared first on 42 magazin.

Postoje reklame, dobre reklame i reklame zasnovane na velikim idejama – one menjaju i svest i svet. Iako se ponekad čini da živimo u reklami, ova oblast tržišne komunikacije u našem regionu postoji tek nekoliko decenija, i to zahvaljujući Draganu Sakanu, čoveku koji je kreacijom menjao EPP,  a ujedno i percepciju tržišta i kod klijenata i kod potrošača. Istu viziju advertajzinga i danas neguje agencija New Moment New Ideas Company, koju sada vode braća Sakan – Lazar i Žarko. Na kraju za njih veoma uspešne 2017. godine sa Žarkom razgovaramo o nagradama, idejama, emocijama i domaćoj kreativnosti koja se ceni na globalnoj sceni.

Žarko, šta je to balkanska kreativnost? Po čemu je ona tako specifična?
Na Balkanu morate biti kreativni da biste prešli ulicu. Kod nas se sve menja, granice, ideologije, vlade, sistemi vrednosti. Kod nas je kreativnost način života.
Zbog ekonomske situacije i stalne neizvesnosti ljudi s ovih prostora primorani su da smišljaju ideje u svakom domenu životu. Naše kolege sa većih tržišta mnogo udobnije žive i ne moraju da misle kreativno svaki dan. Zato smo mi u prednosti. Balkanska kreativnost je sirova i direktna, a takođe je u svom izrazu prepuna emocija. To je osveženje na svetskoj kreativnoj sceni.

Prošle godine agencija New Moment je na najvećoj advertajzing smotri u Kanu osvojila Zlatnog lava za projekat One Book for Peace ili Knjigu za mir. Uhvatili ste se ukoštac sa trenutno najosetljivijim globalnim problemom – a to je sukob dve dominantne religije u svetu – islama i hrišćanstva. Recite nam nešto o toj knjizi, projektu.
Mi smo sa ovom knjigom hteli da podsetimo da se i u hrišćanstvu i  u islamu pažnja stavlja na mir, toleranciju, poštovanje roditelja, pomaganje bližnjima i komšijama, nadu i ljubav. To su teme koje se zaboravljaju iako su osnova svakog učenja i preduslov za srećan i ispunjen život.
Knjigu smo štampali i slali svim uticajnim svetskim liderima, poput Putina, pape Franje, Donalda Trampa i mnogih drugih svetovnih i religijskih lidera.
Poruka knjige se putem digitalnih medija proširila, sadržaj knjige je videlo preko 40 miliona ljudi širom sveta. Dosegli smo do srca ljudi sa svih kontinenata. Knjiga nastavlja da živi bez obzira na našu kampanju. Koristi se u svim globalnim mirovnim i međureligijskim konvencijama širom sveta. Drago nam je da smo mi sa Balkana uspeli da pošaljemo poruku mira u svet.

Sve naše aktivnosti se prožimaju i pojačavaju zajednički efekat, a sve u cilju promocije kreativnosti i ideja. Takođe, u kompaniji stvaramo atmosferu zajedništva i bliskosti

Koliko je Lavova i drugih nagrada osvojio New Moment i šta su vam nagrade donele, otvorile?
Ova godina bila je fenomenalna za našu kompaniju i promociju srpske kreativnosti na globalnoj sceni. Osvojili smo priznanja na svim najznačajnijim festivalima u Kanu, Londonu, Berlinu, Portorožu, Ljubljani i Beogradu.
Samo na Kanskom festivalu koji je najprestižniji festival u našoj struci osvojili smo pet Lavova, između kojih i Zlatnog lava za dizajn. Posle toga još mnogo nagrada na svim značajnim festivalima u svetu i Srbiji.
Ova priznanja nam znače mnogo i zahvalni smo domaćoj struci i globalnim kolegama koji su naš trud i talenat prepoznali i nagradili. Nagrade nam otvaraju vrata za globalno tržište i mogućnost za rad na velikim tržištima u razvijenoj Evropi i svetu.
Osim toga, nagrade pomažu u afirmisanju Srbije i Balkana na globalnoj sceni i utiru put svim kreativcima da svoje proizvode ponude svetu.

One Book for Peace podseća da se i u hrišćanstvu i u islamu pažnja stavlja na mir, toleranciju, poštovanje roditelja, pomaganje bližnjima i komšijama, nadu i ljubav, koji su osnova svakog učenja i preduslov za srećan i ispunjen život

Gde je tržišna komunikacija danas i kuda ona ide? Kojim se kanalom najbrže stiže do potrošača?
Do potrošača se najbrže stiže srcem. Mislim da su iskrenost, emocije i odgovorno komuniciranje najvažnije za uspeh brendova danas. Svi znamo da je TV i dalje najvažniji mediji za prenošenje masovne poruke i da digital raste kroz mogućnosti bližeg povezivanja sa potrošačima.

Između vas, kreacije, i potrošača, percepcije, stoji klijent sa svojim zahtevima. Da li su danas klijenti elastičniji ili otvoreniji za malo drugačiji pristup poznatim stvarima ili morate da ih ubeđujete?
Kada imate dobru ideju, svi to prepoznaju. Ponekad se susrećemo sa tim da klijenti ne žele mnogo da rizikuju, pa odbacuju najhrabrije ideje. Da se to ne bi desilo, potrebno je izgraditi poverenje između klijenta i agencije. Kada se uspostavi odnos uzajamnog poštovanja i brige za klijentov biznis, onda se zajedničkim radom postižu vanserijski rezultati. Za to je obično potrebno vreme.

Mi verujemo u filozofiju koju je započeo naš otac. Njegova poslovna ideja bila je da ne pravi novac već proizvode koje ljudi žele

Radili ste i za klijente iz Njujorka i Indije. Da li u radu za podneblja drugačijih kulturoloških obrazaca, iako mislite globalno, morate da savladate lokalne specifičnosti? Bili smo iznenađeni da se naša kreativna strategija i rešenja dopadaju klijentima i potrošačima u Indiji i Njujorku. Oduševili smo se kada su nas odabrali za svog kreativnog partnera. Veliko zadovoljstvo je kada osetiš da te uvažavaju na tako velikim tržištima. Našu kampanju koja je trenutno aktivna u Indiji videće više od milijardu ljudi. Za kreativce iz Srbije to je velika čast.

Vaš otac Dragan Sakan, vizionar novih komunikacija, transformisao je u SFRJ, današnjem regionu, propagandu u advertajzing i doveo ovde čuveni Saatchi & Saatchi . Ne postoji važno ime iz sveta vizuelnih umetnosti i literature koje mu se u tom procesu nije pridružilo. U knjizi Pretty Woman vaš otac opisuje kreativce kao krhke ljude i s posebnom pažnjom govori o emocijama zaposlenih. Da li ste vi nastavili tu tradiciju i kako je moguće brinuti se o ljudskom u svetu, čini se, orijentisanom uglavnom na novac?
Mi verujemo u filozofiju koju je započeo naš otac. Njegova poslovna ideja bila je da ne pravi novac već proizvode koje ljudi žele. Mi smo nastavili tu tradiciju i mnogo polažemo na kvalitet kreativnog proizvoda.  Naš proizvod čine ljudi koji kreiraju i vode brigu o idejama. Obični ljudi prave obične ideje, tržištu su potrebne nove, sveže, neobične ideje. Zato su naši ljudi drugačiji. Da bi jedan brod drugačijih ljudi plovio u dobrom pravcu, potrebno je puno pažnje i brige, emocija i tolerancije. Takođe, znamo da je ovaj biznis timski sport. Svi zajedno rade da bi se stvorilo nešto veliko. Verujemo da ideje mogu promeniti svet na bolje. Mi smo primer kako kompanija iz Beograda, uz veliki trud i rad, baveći se idejama, može da bude uspešna, prepoznata na lokalnoj sceni, ali i u svetu.

Lazar i Žarko Sakan sa nagradom Najbolja svetska neprofitna kampanja u Londonu za One Book for Peace

Našu kampanju koja je trenutno aktivna u Indiji videće više od milijardu ljudi. Za kreativce iz Srbije to je velika čast

U pomenutoj knjizi, koja zaista pokreće na akciju, piše i da ste, između ostalog, vi i vaš brat Lazar inspirisali mnoge kampanje i tzv. velike ideje. Kako prepoznajete veliku ideju i šta vas danas inspiriše?
Jedan od ključnih faktora uspeha je kako prepoznati vrhunsku ideju. Onda ide težak proces u kome se ideja formira i dolazi na svetlost dana. Zatim ide pakovanje i promocija ideje.
Mi koristimo 4S model, ideje moraju biti – Smart (pametne), Simple (jednostavne), Suprise  (iznenađujuće) i da izazivaju Sympathy (simpatije). Obično se u praksi ideje ocenjuju tako što znate da li vam ideja budi čudan osećaj u stomaku i da li su vaše kolege ljubomorne na vašu ideju. Ako imate ta dva faktora, ideja je dobra.
Trenutno me inspiriše Holivud i Silicijumska dolina. Ideja kako se kreativni proizvod uz pomoć novih tehnologija prodaje na globalnom tržištu i postaje sastavni deo života ljudi na celom svetu.
Inspirišu me i kompanije koje remete tradicionalne načine poslovanja kao što su Tesla, Uber, Airbnb… naravno, i ljudi koji stoje iza tih kompanija.

Balkanska kreativnost je sirova i direktna, a takođe je u svom izrazu prepuna emocija. To je osveženje na svetskoj kreativnoj sceni

U okviru vaše agencije radi i galerija istog naziva New Moment, a bavite se i izdavaštvom. Šta je aktuelno u tim domenima vaše kuće? Na šta ste ponosni?
Ponosni smo na New Moment magazin za art i advertajzing. Tokom 2017. uradili smo izdanje knjige poznatog svetskog fotografa Boogija, koji je fotografisao Beograd i tako ga predstavio globalnoj javnosti. Moja brat se više od mene bavi galerijom i promocijom kvalitetne muzike, odnosa sa umetnicima i kreatorima iz svih oblasti ljudskog duha. Sve naše aktivnosti se prožimaju i pojačavaju zajednički efekat, a sve u cilju promocije kreativnosti i ideja. Takođe, stvaramo u kompaniji atmosferu kreativnosti i bliskosti.

Dodela Zlatnog lava u Kanu agenciji New Moment

I za kraj – šta kuca u vašoj agenciji?
Trudimo se da u našoj agenciji kuca srce a ne sat.

The post Žarko Sakan: Balkanska kreativnost je sirova, direktna i puna emocija appeared first on 42 magazin.