Znati kako vam tačno i uvek izgleda pozadina ravno je svesti o tome kakva vam je frizura otpozadi, na potiljku, ravno mogućnosti da sami sebe počešete po leđima. Sistem ogledalo u ogledalo dovoljan je za predstavu onoga što nam realno nije baš konstantno pod kontrolom oka. Kad bismo bar imali oči na leđima… možda bismo bili svesniji svih naših dimenzija, kojih smo verovatno i svesni, no ne želi svako da prihvati sopstvene nesavršenosti ili ne baš „odgovarajuće“ dimenzije.

A sve naše dimenzije su, baš poput mnogih drugih stvari danas, stavljene u neki kalup, u tabelu, šablon… Samo ga otprintate i znate: imam jabuku, krušku, srce, H, O, A, V, kvadrat, trougao, krug… peščani sat i znam kako mi curi vreme, šta mi je nositi ili činiti, kakve farmerke ili vruće pantalonice kupiti, koje vežbe raditi, kako osvajati… Ma važi.

Zapravo, oblika zadnjica ima onoliko koliko ima ljudi sa svojim genetskim predispozicijama i stilom života, a samo neki od njih prate duh i kalup vremena, modni trend – idealnu stražnjicu vremena u kojem žive. A šta je danas ideal? Teror XXXL-a ili šljokica? Veliko dupe, mala guza, zategnuta zadnjica, brazilska stražnjica? Sve ukazuje na to da je ovaj deo tela, i kod žena i kod muškaraca, uvek bio važan pokazatelj karaktera, privlačnosti i stava.

Marcellus C. Cléoménès, 23. vek p.n.e.

A ljudi vole da gledaju zadnjice. Možda zato što ne vide svoju. U ljudskoj svesti i mentalnom leksikonu ona ima veoma široko i značajno semantičko značenje – ona je simbol individualnosti, seksualnosti, plodnosti, protesta, čak humora. Taj deo tela se u zavisnosti od konteksta opisuje kao privlačan, nepristojan, uzbudljiv, odvratan, zato valjda za njega postoji toliko mnogo žargonskih naziva (prkno, čulavka, bulja, dupe, kanta, pozadina, rep, strina, trta, trtica, šupak, bulja, buta, guza, stoka, fanfulja, buljaf, kanja, buljon, guzos… itd.; odrednica stražnjica, Rečnik žargona, Dragoslav Andrić, 1976).

Tri gracije, 1638, Peter Paul Rubens

Istorija umetnosti svedoči kako je koje vreme oblikovalo dve naše spojene polusfere i čemu su težili oni koji su pratili modu – od antike, preko srednjeg veka, do baroka i postmoderne:
grčko-rimski kipovi, statue, freske i grnčarija na kojoj su prikazivani mladići i devojke golih guza, ne nužno erotski ni pornografski; srednjovekovni strogi moralni kodeksi u umetnosti rađaju gotovo bespolna stvorenja, dok u renesansi i baroku obline, kao i sve ostalo, bivaju prenaglašene i nakićene.

Presuda Parisa, 1870, Anselm Feuerbach, Hamburger Kunsthalle

Kroz čitav 20. vek guze su osvajale svoja prava na javni prostor, smanjivale su se i povećavale, pokrivale i otkrivale. Onda su iz zemlje sambe i karnevala, Brazila, stigle zategnute zadnjice „upakovane“ u tange… a Kim na Instagram, na kojem mnogo stražnjica ima svoj lični profil sa ozbiljnim brojem pratilaca.

Mnogo je stvari povezano sa stražnjicom, a opšta histerija oko zdravog života i fitnesa danas je stavila omču oko zadnjice i naterala ja da se preznoji, naterala sve ljude koji sede na sopstvenom debelom mesu da poveruju u savete kako je moguće zategnuti je za 20 dana – magijom. Gledaš u sliku i ona se zateže.

Naime, sa njom je zaista moguće uraditi nešto – ali mukotrpnim i napornim vežbanjem.
Jer stručnjaci kažu da je gluteus prilično lenj mišić koji će radije ostati neaktivan i sav rad prepustiti ostalim mišićima. Svakodnevne aktivnosti poput hodanja, penjanja uz stepenice i uzbrdo dovoljne su za osnovno aktiviranje i održavanje svih mišića – ali ne i gluteusa. Gluteus traži direktan, eksplozivan, težak pokret koji će ga aktivirati. To jako dobro ilustruje sledeći primer: kada radite čučanj bez opterećenja, aktiviraćete čak 60 odsto maksimalne kontrakcije kvadricepsa i samo 10 odsto gluteusa! Dakle, jasno je da biti u pokretu ne doprinosi mnogo zadnjici! To znači da morate biti žestoko aktivni i nemilosrdni prema svome telu da biste se upisali u ponosne vlasnike skoro savršeno izvajanog dupeta 21. veka. Uz napomenu da je najugroženija populacija čiji je posao vezan sa svakodnevno višesatno sedenje, kojoj mišići atrofiraju i na svim ostalim delovima tela.

Pošto za jednu sezonu nikako ne možete da zategnete guzu, trebalo bi da bar, najviše zarad očuvanja vitalnosti tela, posebno kukova i kičme, podstaknete kompleksnu anatomiju gluteusa.  A, realno, bolje je da vi svoju guzu podvrgnete malom teroru ma kakvog vežbanja nego da svoje oči izlažete teroru zadnjica, čak i onih miljama daleko od savršenih, koje vrebaju iz svih pravougaonika.
Tako nekako i pozadina postaje važan deo prednje strane svake ličnosti.

The post Anatomija gluteusa – važnog dela druge strane svake ličnosti appeared first on 42 magazin.

Postoje ljudi koji čim kroče u neki prostor promene njegovu energiju. Takva je ona, Una Senić. Smirena energična žena koja na svom putu transformacije i druge podstiče na promenu.
Kada se pojavila, učinilo mi se kao da je stigla pravo iz nekog kluba srećnih žena.

Zdravo, Una, kako si?
Hvala, mnogo sam dobro.

A ko si? Ko je danas uopšte Una Senić?
Auuuu! Ko sam, šta sam? (smeh) E, skoro sam imala neki susret sa zakonom, pa me inspektorka pitala šta sve radim, i bilo je ono: „Uuuu, nemoguće da vi sve to radite, šta ste vi onda – svestrani?“ A uvek sam i radila više stvari u isto vreme, nešto da bih zaradila novac, nešto zarad ličnog zadovoljstva, a čini mi se da sam sve vreme nekako spajala ono što volim i ono od čega mogu da živim, što je danas u Srbiji privilegija malog broja ljudi.

I to onih veoma angažovanih, za koje se čini da zaista uživaju u svemu što rade.
Da, može neko da pomisli i da zarađujem veliku lovu. Mogu da idem na zimovanje i letovanje, da kupim voće i povrće, meso, mleko, detetu šta hoće – što znači da sam bogata (smeh). Samo se trudim da radim ono što volim, da dam maksimum u svemu što radim, i to tako da ne uživam samo ja, a trudim se da uživam.

Prvo sam krenula sebe da lečim, a onda provališ da treba što više ljudi da dođe do joge, da bude jedno sa sobom i sa svojom dušom, da se raširi pozitivan virus tog divnog svetla: Spread the light, be the light

Utisak je i da ti to polazi za rukom, uvek si bila zadužena za dobru atmosferu.
E hvala. Ja sam animator, ja animiram (smeh). Valjda, kad je tebi gotivno i kad se zezaš, onda je dobro i drugim ljudima, a uvek sam imala takvu ekipu jer, valjda, „šta zračiš, to privlačiš“ (smeh), pa su takvi ljudi bili oko mene, smarači su me doveli do ludila i pobegla sam od njih glavom bez obzira, ili su oni pobegli.

Pre desetak godina bila si u ženskom hip-hop/ rep sastavu Bičarke na travi, čiji je zaštitni znak bila sirova, divlja energija. Kako se Una bičarka koja baca rime pretvorila u Unu učiteljicu meditacije? Energetski, to si isto ti, vedra, spontana, nasmejana, duhovita.
Pa to jeste ista energija, samo što je nekad ta energija išla nekontrolisano i stihijski, onako kako mi se šta nudilo u životu, a sad sam konačno uspela da prepoznam, upakujem i naučim nekako da vozim ja nju a ne ona mene. Zapravo, učim i dalje. Nekad je ta energija protiv mene i ukoliko je ne kontrolišem, zna da bude jako destruktivna, zbog čega sam u mnogim situacijama bila sama sebi najveći neprijatelj. A kad naučiš da je voziš, mnogo je dobro, kad osetiš snagu svoje energije koju ti zajašeš i ne može ništa da te izbaci iz sedla, tako mi se sad čini. Ali život nosi različite faze, i svetlo i tamu, ko zna šta će biti sutra. Volela bih da ostanem na tom putu, da znam šta radim i da kontrolišem ono što radim.

Sada je pol dens fitnes i na listi sportova, postaće i olimpijski sport, pa nije više ozloglašena veština koja se krije u striptiz barovima, već disciplina koja iziskuje i snagu, i gracioznost, i posvećenost, i ples

Bičarke odavno ne postoje, a Marija i ti bile ste velike buntovnice…
… a vidi nas sad (smeh). Marija ima četvoro, petoro dece. To je život, shvatiš u jednom trenutku da više nisi ta mala buntovnica, da ne možeš sve sirovo da saspeš nekome u facu. Mi smo bile na ivici, mada, iz ove perspektive, a u odnosu na današnje klince, bile smo ko bubice. Možda zvučim ko neka baba, ali jeste tako. A tada je bilo prilično rizično i ta cela ekipa oko SKC radija, Moskri je izgubio život, sve je bilo zezanje, ali uvek na ivici žileta. I neki su tu ivicu, nažalost, prešli. Mislim da smo se nas dve izvukle u poslednjem trenutku, Marija tako što je krenula da rađa decu, a ja sam pobegla od svega toga. Pogledala sam se u ogledalo i videla da mnogo energije trošim ni na šta. Mislim da je tu važno šta nosiš iz kuće, jer se na kraju vraćamo na to kakve ti vrednosti usade roditelji. Koliko god da si kao buntovnik išao đonom protiv njih i nisi mogao da ih skapiraš, pa radiš neke stvari njima u inat… Mojoj mami su Bičarke posle svega što sam joj priredila bile kao: „Sine, dođi da pratim tu tvoju umetnost!“ Onda obrneš krug, sedneš sa mamom i tatom, izanaliziraš sve lagano i shvatiš da vrednosti koje pokupiš u kući umnogome određuju šta ćeš da uradiš, one te ili spasu ili unište.

Zanimljivo je to da si vodila X faktor, a danas praktikuješ S faktor pol densa…
Da, šta mi je s faktorima? Koji mi je faktor? (smeh)

Da, koji te je faktor odveo plesu na šipci iliti pol densu?
Pol dens mi je bio zanimljiv kao i svakoj devojci koja hoće da istražuje svoju seksualnost i da se njome igra. U prvom trenutku ja sam to vrlo površno shvatila, kao i mnoge žene koje vide šipku i u fazonu su „hoćemo da budemo seksi, da privučemo pažnju suprotnog pola“. Pre pet godina otišla sam prvi put u studio za pol dens fitnes, koji je moja današnja drugarica i partnerka Mirta donela iz Zagreba. Išla sam samo par meseci i prestala. Tada sam već imala ćerku Srnu, nije bio trenutak i očigledno sam imala pogrešan motiv. Nakon dve godine, opet sam srela Mirtu, počele smo da se družimo, njena partnerka iz studija selila se u Ameriku, meni su iz X faktora ostali dužni neku silnu lovu… Pomagala sam Mirti oko PR-a, posao na TV mi je bio neizvestan, zvali su me kad treba da se uradi nešto na šarm i fristajl… „Ajde ti, Una, malo budi luda“, kao da me niko nije ozbiljno shvatao… I kad su mi stigle pare, odlučila sam da spojim lepo i korisno, kupila procenat studija i ušla u biznis sa sada najboljim drugaricama, Mirtom i Sajanom.

Nekad je moja energija išla nekontrolisano i stihijski, onako kako mi se šta nudilo u životu, a sad sam konačno uspela da je prepoznam, upakujem i naučim nekako da vozim ja nju a ne ona mene

Pojasni nam pol dens S faktor?
Kada sam počela da treniram ozbiljno i posvetila se tome do kraja, shvatila sam dubinu cele priče. Sve žene žele da se zategnu i da izgledaju bolje i budu seksi za nekog, a zapravo S faktor, za razliku od drugih pravaca u pol densu, vrlo duboko radi i iz njega se i javila moja ljubav prema jogi. On radi na buđenju seksualnosti, senzualnosti, na treningu ne postoje ogledala i ništa što baca fokus na ono što se dešava oko tebe jer ti zapravo treba da shvatiš da se tvoja senzualnost krije u tebi samoj i da se usporiš, što je meni bilo užasno teško. Na televiziji je sve „ajmo sad, ajmo ovo, cap, cap, sad se ponašaj ovako, sad onako“… I ti se izgubiš. To jeste osećaj i neka intuicija, ali izgubiš nit šta si ti, svoju srž i bit kao žena, gde je tvoje biće. I u tim vežbama koje su kombinacija joge, pilatesa i baleta zatvoriš oči, usporiš se i kad misliš da si spora, budeš još sporija i polako, pritom je šipka tu samo rekvizit, kada u ples počneš da implementiraš sve te elemente, ulaziš u jednu plesnu meditaciju tokom koje se stvarno budi tvoja senzualnost i tvoja ženstvenost potisnuta svakodnevnim haosom, ludilom i jurnjavom. Stalno nekud hrliš i koliko god uživao, imaš malo vremena za sebe i svoju dušu. Mi se uopšte ne bavimo svojom dušom.

Šta motiviše žene da dođu na pol dens?
Motiv obično bude neki raskid ili zato što ne mogu da probude tu svoju stranu, kao „mnogo sam se sa muškarcima družila, hoću da budem ženstvena, seksi, da smršam…“. Zapravo, mršavljenje je osnovni motiv, a onda shvate da su stvarno seksi i takve kakve jesu. Zatezanje i mršavljenje rezultat su svakog vežbanja uz kontrolu ishrane, ali možeš opet da budeš nezadovoljna i da večito hoćeš da budeš još mršavija, još zategnutija, još, još, još… A to je sve u tebi samoj. Sve žene prolaze kroz isti program, a svaka svoju specifičnost razvija u plesu i pokretu i vremenom shvataju da jedna drugoj nisu konkurencija. Danas žene imaju i taj momenat koja će pre da zgrabi frajera, da jedna drugoj zabiju nož u leđa, a kod nas u studiju razvija se i duh sestrinstva, kapiraš koliko si ti posebna, ali i koliko je posebna ta žena pored tebe i kako vas dve niste jedna drugoj konkurencija, već da je svaka lepa i seksi na svoj način. Sve više shvataš koliko je važna ženska solidarnost i osnaživanje. Ovde sam dobila pravo žensko jezgro gde stvarno mogu da budem ono što jesam, gde niko neće da me osudi nizašta i gde će svako svakoga da razume. A to je veliko blago.

Mojoj mami su Bičarke posle svega što sam joj priredila bile kao: „Sine, dođi da pratim tu tvoju umetnost!“

Otkud toliko ugašenih ženstvenosti? I kako sa šipke skinuti stigmu?
To naravno ima veze sa načinom na koji smo ovde odgajani. Mislim da je izraženi patrijarhat žene mnogo ubijao u pojam. Muškarci i žene nisu isti, neće ni biti, ali ja samo želim da ne dobijem otkaz kad ostanem trudna i da imamo istu platu. Ali ono što su nama naše bake govorile „ćuti, pusti, neka je tamo, proći će ga“… pa žene trpe uvrede, zlostavljanja, zaboravljaju na svoje potrebe, naš sistem je usadio ženama da budu žrtve, a kad si žrtva, onda si u isto vreme i neko ko je mučitelj jer ne možeš da se razvijaš iz uloge žrtve. I super je kad muškarci shvate da ono što mi tamo radimo i njima može da poboljša kvalitet života. Sad je pol dens fitnes i na listi sportova, postaće i olimpijski sport, pa nije više ozloglašena veština koja se krije u striptiz barovima, već disciplina koja iziskuje i snagu, i gracioznost, i posvećenost, i ples, a sve to je upakovano u S faktor koji od žene može da napravi jednu zadovoljnu ženu. A program je bukvalno napravljen za sve oblike tela i za sve dobi.

Pogled ka unutra i usporavanje odveli su te u još kompleksnija polja meditacije?
U isto vreme mi se i tata razboleo od raka pluća, sve se isprepletalo nekako, bila sam jako tužna. Krenula sam na reiki, a da nisam ni znala šta je to. Rekli su mi da moram da budem spremna na promenu, što isto nisam znala šta znači. Posle prve seanse nešto sam shvatila i polako počela da se bavim energetskim radom. Žarko Ilić mi je inicirao prvi nivo reikija, posle sam to praktikovala sama svakog dana i radila sa svojom energijom… Dok sam bila na Radiju B92, učiteljica kundalini joge Danica Cvetković pozvala me je na seminar kundalini joge i to je bila ljubav na prvi osećaj. Nastavila sam da je vežbam kod ruskog učitelja Pavela Zirnovskog, koji me je ohrabrio i podržao moj put u Indiju. Kada sam prešla na Play, radila sam jutarnju smenu i mislila da ću poludeti zbog ranog ustajanja. Bila sam u fajtu sa samom sobom, na ivici da počnem da mrzim posao, koji mi je inače milina – jedino što je trebalo da se probudim u pola pet, što će se kasnije ispostaviti kao užasno dobra stvar jer je u skladu sa mojim jogičkim životom (smeh).

Uz pomoć kundalini joge transformišemo našu najjaču, seksualnu energiju, energiju kreacije u druge vidove energije

I tada si se lomila.
Bilo je ili ću da poludim, da budem sa svima u konfliktu, da dam otkaz ili ću da se unormalim… Celo moje biće vapilo je za tim da se haos i ludilo dovedu u normalu. Onda je u Srbiju došla Gurmukh, najveća učiteljica kundalini joge, na seminaru je pričala o Indiji i o tome da, ako želimo da doživimo transformaciju i osetimo prelepu Indiju, dođemo u septembru na kurs, i kad je rekla: „Just say yes“, ja sam se ko ludak prodrala: „Yeees!“. Od tog trenutka počela sam da skupljam pare za put. Teacher training kretao je 24. septembra, a kolektivni odmor se završavao 1. septembra, ali, sva sreća, šef mi je dozvolio da odsustvujem mesec dana uz jedini uslov da se svakoga dana uključujem u program iz Indije. Bolji uslov nisam mogla da dobijem.

Kako je izgledao kurs u Indiji kod Gurmukh?
Mnogo dobro. Otišla sam u Rišikeš na Gangu u podnožju Himalaja, na severu Indije, bilo je 80 ljudi iz oko 40 zemalja sveta. Najpre sve izgleda čudno, kao otkud ja ovde, a zapravo ta Indija ti da šansu da se resetuješ kao biće, kao da možeš da kreneš sve iz početka, da se stvarno i fino pročistiš. Tih mesec dana bilo je jako intenzivno. Imali smo tri dana slobodno. Ustaješ ujutru u tri ili pola četiri, u četiri ti počinje praksa i završava se u 19.30, imaš samo pauze za obroke, i to je to. Uspela sam da vidim samo malo Rišikeša, ali imam želju da odem i putujem malo po toj zemlji jer je stvarno magična. Nisam imala problem ni sa prljavštinom, ni sa čim, čak sam očekivala, po priči ljudi, da će biti mnogo gore. Stekla sam i prijatelje, postali smo kao braća i sestre. Prvo sam krenula da sebe lečim, a onda provališ da treba što više ljudi da dođe do joge, da bude jedno sa sobom i sa svojom dušom, da se raširi pozitivan virus tog divnog svetla. Spread the light, be the light. Imala sam i domaće zadatke, morala da ispunim određeni broj časova kod serifikovanih učitelja, radila humanitarni rad i meditacije i vežbe, onda sve te radove pošalješ njima i tek posle šest meseci dobiješ sertifikat.
Od joge ne može da se zaradi, iako se štancuju učitelji joge kod nas. Jedino što možeš da zaradiš kao biće jeste da vidiš da je nekome bolje. Meni je tad duša puna.
Evo, nedavno smo imali seminar, bila nam je opet učiteljica Gurmukh, srela sam se sa nekim ljudima i mnogo smo se dobro družili i samo nešto poklanjali jedni drugima. Bilo je toliko topline, vodala sam ih po Beogradu koliko sam mogla.

Šta je, ukratko, suština kundalini joge?
Kundalini joga smatra se majkom svih joga i spada u kraljevsku, raja jogu. To je joga svesnosti u kojoj našu primarnu evolutivnu, kreativnu energiju, koja živi u svakom biću, dižemo na viši nivo. U drevnoj umetnosti ova energija predstavljena je kao crvena ili narandžasta zmija koja leži sklupčana u korenu kičme. Tu zmiju budimo različitim tehnikama i ona se diže iz korene ka krunskoj čakri prolazeći kroz glavne energetske centre dok se kroz krunsku čakru ne spoji sa božanstvenom energijom beskonačnosti. Na ovaj način transformišemo našu najjaču, seksualnu energiju, energiju kreacije u druge vidove energije. Tehnike koje koristimo su fizičke poze (asane) u kombinaciji sa svesnim disanjem, zvučnim vibracijama, mantrama i meditacijama. Svaki čas je drugačiji, uzbudljiv, moćan i, što je najbitnije, namenjen je svakom. Njene blagodeti su brojne, ona nam omogućava veliku transformaciju u najbolju verziju sebe.

A šta je to Klub srećnih žena?
E, to je klub u okviru kog su Pole Dance Fitnes Beograd., kundalini joga, sad širimo dalje, krenula je hata joga, sa nama je Bojana Vunturišević koja ima svoj dečji plesni hor, pa se termin hora poklapa sa jogom nedeljom ujutru za mame koje dovode decu ili one koje klince nemaju gde da ostave. Kad ujutru uradiš trening, onda ti ceo dan ide lajt. Klub srećnih žena ima sada 120 članica, dobra je atmosfera, tu nam je baza, tu smo srećne i zadovoljne, a muškarcima nije dozvoljeno da uđu na pol dens, ali imamo muškarce na jogi, što mi je baš drago jer su ovde muškarci po tom pitanju još zatvoreni i imaju i predrasude, a i malo ih je blam kad vide da su žene izdržljivije.

To je, dakle, put nove Une, i zaista je lepo videti da neko napravi veliki obrt u životu i da time zrači.
Put džedaja (smeh). Desile su mi se drastične promene zbog kojih se ja sada osećam super u svojoj koži, a ne ograničavam se i ništa ne radim na silu. Kada se mučiš, to je pogrešan put. Pravi put je da se osećaš tako kako se ponašaš, iz lične potrebe. Ustajem u 4.15, odradim svoju meditaciju 30–35 minuta i krenem u dan. Naravno, imam uspone i padove, oscilacije, ali to je mnogo, mnogo drugačije.

Kad je tebi gotivno i kad se zezaš, onda je dobro i drugim ljudima, a uvek sam imala takvu ekipu jer, valjda, „šta zračiš, to privlačiš“

Ipak, i dalje si inficirana medijima. Svakoga jutra budiš ljude sa Play radija.
To mi se lepo poklopilo sa jogom, zato što je ujutru od pet do osam najbolje vreme za meditaciju. Recimo, od pet ujutru samo da gledaš 11 minuta u vrh nosa, ti si balansirala hormone za ceo taj dan. Meditiram pre pet, spremam se i od šest radim. Play je formatiran radio, svaka pesma prošla je istraživanje i ne sme da se pusti nijedna numera van liste hitova od devedesetih do danas. To je trenutno najbolji angažman koji sam mogla da dobijem u medijima. Volim medije, od malih nogu, od Klincijade na Radiju 202 ja sam u medijima, pa onda novine, televizija, koja je danas takva kakva jeste, a koja mi povremeno baš fali. Za Play radio prošla sam ozbiljan trening. U mom glasu, kako god da se osećam, mora da se oseća vedrina, na početku sam mislila da će biti fake, ali onda sam se setila sentence sa joge Fake it till you make it, pa kad to usvojiš, dan ti počne u pozitivnom duhu, a to preneseš i slušaocima.

Vrednosti koje pokupiš u kući umnogome određuju šta ćeš da uradiš, one te ili spasu ili unište

Posle ovog razgovora ideš da puštaš muziku, a da li još stvaraš muziku?
Ne. Volela bih da mogu da pišem, mogu da kažem da lepo pišem, mislim, imala sam sve petice na sastavima (smeh). Ma pisala sam neke kolumne, ali valjda sam lenja, a iz joge znam da baš ono što te smara da radiš – to treba da radiš. To ti je izazov, izlaziš iz zone komfora, treba da se pomučiš i onda više stvari naučiš.

Una, hvala najlepše.

The post Una Senić: Ukrotila sam sopstvenu energiju appeared first on 42 magazin.

Kada gledate njene fotografije nastale pre više od 50 godina, na trenutak pomislite kako su i snimci i ona na njima skoro savremeni, čak avangardni. Devojka krupnih očiju, sitne građe, dugih nogu i krate kose, žena dečačkog stasa donela je šezdesetih godina prošlog veka prvu pravu revoluciju u svet modelinga i lepote i postala fenomen kome se i obični smrtnici i modni znalci i danas vraćaju po inspiraciju – u vremeplova modne i industrije. Ona se zove kratko Twiggy, a sve ono što pripada tom fenomenu je Twiggy’s – građa, frizura, trepavice. I posebno ličnost nestašne, buntovne, opuštene adolescentkinje, čak Pipi Duge Čarape, na koju asocira i zbog pegica.

Lesley Hornby alijas Twiggy je britanska manekenka, potom glumica i pevačica, poznata kao jedan od prvih svetskih supermodela – ikona svetske pop kulture šezdesetih. Njen androgin izgled i mršavost pokrenuli su nove estetske trendove u svetu mode.

Nema potrebe da se oblačite kao bilo ko drugi. Mnogo je zabavnije da kreirate sopstveni izgled. Twiggy

A sve je počelo kad je skratila kosu. Ta radikalna odluka mnogim modelima donela je takođe wow efekat i lansirala ih u modni Partenon specifičnih. Twiggy je bila prva.

U januaru 1966. svratila je u londonski salon Maifair do poznatog frizera Leonarda i ošišala se. Zatim je fotograf Barry Lategan snimio nekoliko fotografija i Leonardo ih je okačio na zid salona. Tamo je onda došao Deirdre McSharry, modni novinar iz Daily Expressa, video fotografije i hteo da se upozna s tom mladom devojkom. Nekoliko nedelja kasnije objavo je članak i fotografije Lesley i ona je odmah proglašena „licem ’66. godine“. Imala je samo 16 godina.

Kao u nekom romantičnom filmu, mesec dana nakon tog članka Lesley, odnosno Twiggy, pozirala je za Vogue, na čijoj se naslovnici našla u oktobru 1967, a za godinu dana uradila je 13 modnih editorijala za međunarodna izdanja tog magazina. U jednom ju je čak redakcija opisala kao „ekstravagancu koja simboliše izgled šezdesetih“.

Ubrzo se našla i u svim vodećim modnim časopisima, počela je da zarađuje čak 80 funti na sat i već 1967. dobila svoju liniju Twiggy haljine…

Iako je za manekenku bila niska (167 cm) i sićušna (51 kg), Twiggy je nosila novu vrstu fluktuirajuće, androgine seksualne privlačnosti. Nov – Twiggy – izgled bazirao se na tri karakteristike: tankoj figuri, dečački kratkoj frizuri i iznenađujuće dugim trepavicama. Opisujući kako je dobila svoje istaknute trepavice, sada poznate kao Twiggi’s, objasnila je: „Tada sam na oči stavila tri para lažnih trepavica i oslikala dodatne na donjem kapku.“

Trik je u tome da pronađete pravi stil samo za sebe. Kada treba da probate novu garderobu, moj savet je da tome ne pristupate previše ozbiljno – zabavljajte se! Twiggy

U martu 1967. ona stiže u Njujork, a na aerodromu Kennedy dočekuju je predstavnici štampe. New Yorker, Life i Newsweek pisali su o Twiggy fenomenu, a New Yorker mu je posvetio gotovo 100 stranica. Te godine postala je međunarodna senzacija.

Prema rečima feministkinje Linde Delibero, Twiggy je bila „najvidljivija roba koju je Britanija proizvela te godine, a Amerika velikodušno nastavila da je promoviše praveći tanke Twiggy olovke, Twiggy kutije za ručak, Twiggy trepavice, asortiman Twiggy kozmetike.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Početkom sedamdesetih povremeno je glumila, za ulogu u filmskoj adaptaciji popularnog mjuzikla The Boy Friend Kena Russella osvojila je Zlatni globus za najbolju glumicu u komediji ili mjuziklu, a pojavila se i na kaveru albuma Davida Bowiea Pin Ups iz 1973. – gde se oslanja na njegovo rame dok oboje imaju kolor maske na licu.

Twggy adolescentna telesna građa bila je savršen okvir za androgine stilove koji su se javljali šezdesetih – slatke haljine A-kroja sa ogrlicama i kravatama, odela i haljine sa detaljima vojnih uniformi, ženski komadi muškog kroja, svemirska odela… Pod etiketom „uniseks“ stvarali su tadašnji dizajneri minimalizma Pierre Cardin, Andre Courreges, Rudi Gernreich…

A ceo taj paket šezdesetih promovisala je Twiggy pozirajući najpoznatijim fotografima, među kojima su Richard Avedon, Cecil Beaton, Melvin Sokolsky, Ronald Traeger, Bert Stern, Norman Parkinson, Annie Leibovitz i Steven Meisel.

Twiggy danas ima 68 godina i izgleda kao žena svojih godina. Jednom je izjavila da ni u žiži svoje slave nije mnogo marila kako izgleda. „Bila sam smešna, mršava mala stvar sa dugim trepavicama i dugim nogama. Mislila sam da je svet poludeo.“ Nekadašnji uspeh više pripisuje svojoj „smešnoj i plašljivoj“ ličnosti nego svom izgledu.

Twiggy izgled bazirao se na tri karakteristike: tankoj figuri, dečački kratkoj frizuri i iznenađujuće dugim trepavicama

Budući da potiče iz radničke porodice iz severozapadnog Londona, Lesley danas ističe: „Verovatno sam bila prvi poznati supermodel radničke klase. Tada je bilo u modi da budete radnička klasa, što je slučaj sa velikim brojem glumaca koji su došli iz radničkih porodica i nametnuli svoj akcenat.“

I danas opuštena, Lesley kaže da se najbolje oseća u dobro skrojenoj jakni i uskim pantalonama ili farmerkama. Poslednjih nekoliko godina dizajnira kolekcije za Marks & Spencer i čaše za Specsavers okružene kristalima Swarovski. I čini se da i dalje jednostavno lebdi kroz život.

The post Twiggy: Pola veka androgine lepote appeared first on 42 magazin.