Ko se bavi marketingom u Srbiji, verovatno poznaje, zna ili je čuo za Vladana Srdića – dizajnera i art direktora koji je karijeru započeo u STB Saatchi&Saatchi Dragana Sakana, a danas je partner u sopstvenoj firmi Studio 360, čija je baza u Ljubljani.

Iako već neko vreme živi i radi u Sloveniji, ovaj genijalac vizuelnih komunikacija vraća se u BeGe, pa ćemo u Velikoj galeriji Muzeja primenjene umetnosti od 5. do 25. oktobra imati priliku da vidimo njegovu retrospektivnu izložbu You Are What You See – sa preko sto najboljih projekata, radova i ilustracija.

Nadamo se da će se tu naći i super plakat za pozorišnu predstavu Lari Tompson Dušana Kovačevića, zbog kog je Vladan dobio Grifona!

Razgovor je u nastavku:

Kako je izgledalo raditi u osvitu digitalnog doba u grafičkom dizajnu? Učili ste da radite jednom vrstom grafičkih alata, a kasnije u poslu koristili nešto potpuno drugo.
Da, vizuelne komunikacije i komunikacije generalno jesu možda najosetljivije na tehnološke promene. Kada se vratim skoro dvadeset godina unazad, na fakultet, sećam se da smo prvi uređaj dobili tek na četvrtoj godini studija. Prva revolucija bila je, dakle, uvođenje kompjutera i programskih alata za izradu te demokratizacija vizuelnih komunikacija. Kasnije se dobrim delom promenila i komunikacijska paradigma, pri čemu kreativu i njenu vizuelizaciju kroz konzistentnost brendinga vidim kao jako bitnu stvar jer u šumu DIY ideologije (gde smo svi svoji pablišeri, svi smo svoji PR-ovi) algoritme može pobediti samo pravilno upakovano srce.

I vaš otac je umetnik, koliko je on uticao na vaš rad?
Moj otac Braca Bonifacho je uspešan kanadsko-srpski slikar, tako da sam od malih nogu bio okružen platnima velikog formata, apstraktnim ekspresionizmom i pričama o umetnosti i izlaganju… Opus moga oca je izuzetno opširan i tematski šarolik, s tim da su njegove slike često uključivale napisane poruke, tj. tipografiju i time koketirale sa grafičkim dizajnom. Kao klinca me je to očaralo, sada smo tu gde smo.

Kao kreativac moraš biti dobar psiholog – istovremeno u koži prodavca i kupca, te se držati postulata profesionalnosti i odličnosti izvedbe

Radili ste i sa Lazarem Džamićem?
Lazara sam upoznao na samom začetku rada u beogradskoj agenciji STB Saatchi&Saatchi. Bili smo na istoj frekvenciji, te ostali u kontaktu sve ove godine. U zadnje vreme realizovali smo nekoliko zanimljivih projekata – na primer, infografiku The Ride of Your Life, koja se bavi uticajem kapitalizma na osećaj zadovoljstva i ličnu sreću pojedinaca u razvijenim zemljama. Dizajnirao sam i ilustrovao njegovu knjigu Flowershop in The House of Flowers, sjajan vodič kroz balkanski mentalitet namenjen stranim diplomatama i poslovnim ljudima. Za to sam osvojio European Design Award i objavljen je u kultnoj advertajzing reviji Luerzer’s Archive.

Šta znači biti kreativni strateg?
Danas smo svi pomalo kreativni stratezi, ako to pogledamo malo šire (smeh). Često moramo biti kreativni da bismo preživeli, a isto tako donositi strateške odluke u usklađivanju sa brzim, opasnim i sve manje slobodnim vremenom u kom živimo. Kao kreativac moraš biti dobar psiholog – istovremeno u koži prodavca i kupca, te se držati postulata profesionalnosti, odličnosti izvedbe… Kreativni strateg je akrobata koji balansira između želja klijenta, potreba tržišta, ličnih snova i realnosti budžeta (smeh).

Trenutno ste partner u Studiju 360. Šta je Studio 360, čime se bavi?
Studio 360 je kreativni studio koji sam osnovao s partnerkom Lidijom. Pokrivamo sva područja arhitekture, online i offline brendinga.

Koliko se marketing/advertajzing scena u Sloveniji razlikuje od ove u Srbiji, s obzirom na to da ste aktivni učesnik na obe?
Razlike su male jer živimo u globalnom digitalnom selu, estetika i percepcija su slični. Pored toga, delimo zajedničku prošlost, geografski smo blizu. Slovenačko tržište je razvijenije i digitalno pismenije. Srbija je tradicionalno duhovitija, a kreativna rešenja opušteno šarmantna.

Kreativni strateg je akrobata koji balansira između zelja klijenta, potreba tržišta, ličnih snova i realnosti budžeta

Da li su dizajneri danas otuđeni od onoga što proizvode? Da li je tržište spremno da prihvati kreativnost, inovaciju ili neku „otkačenu ideju“?
Likovna i primenjena umetnost često se ne uzimaju ozbiljno, više se vrednuju tehničke veštine i sposobnosti. Ali upravo je saradnja između kulture i tehnologije – pobednička formula. Nažalost, ta paradigma još nije dovoljno usvojena.

Da li je dobro za dizajnera u marketingu da ima prepozntljiv stil? Da li ga vi imate?
Svakako. Trudim se da ga imam.

Realnost nije realnost, već je realnost percepcija – ono što ljudi vide i pomisle. S tim na umu, kako izgleda biti dizajner danas, kada živimo u dokumentarcu Adama Curtisa HyperNormalisation – gde se realnost menja uticajem raznih medija, a vi ste direktan njihov kreator?
Odlično pitanje. Upravo time se i kroz realizovane, ali i neke (nažalost) nerealizovane projekte, bavi moja retrospektivna  izložba You Are What You See. Posmatraču postavljam vizuelni rebus koji pruža mogućnost igre i percipiranje poruka na različite načine. Individualna komunikacija je trend – brendovi žele da komuniciraju sa pojedincima. Međutim, komunikacija sve više postaje i automatizovana, što je kontradiktorno. U Studiju 360 pokušavamo da stvaramo promišljena, funkcionalna i konzistentna komunikacijska rešenja. Dizajn je zlatni prah, kako je to govorio Dragan Sakan, nešto što proizvod ili uslugu čini drugačijom i privlačnom.

Kod nas se likovna i primenjena umetnost često ne uzimaju ozbiljno, više se vrednuju tehničke veštine i sposobnosti

Gde i kako se vi informišete?
Kao i većina – internet, društvene mreže, štampa i TV. Sav taj sadržaj uvek uzimam sa zadrškom jer je medijska manipulacija unosan posao i obično ništa više nego pokušaj ostvarivanja interesa politike / korporacija.

Živimo u vremenu kada se tempo inovacija veoma ubrzava i ruši određene poslovne modele, ali i stvara nove. Gde vidite sebe i svoje firme/brendove/projekte za nekoliko godina?
Tehnološki napredak čovečanstva se radikalno ubrzava. U ne tako davnoj prošlosti značajne inovacije su se događale u mnogo dužim intervalima, pa su se čovečanstvo i, posledično, način života postepeno prilagođavali njima. Danas imamo poplavu svega. Neverovatno mi je kako je prvi Blade Runner iz 70-ih godina vizionarski. Hrlimo ka robotizaciji, automatizaciji, a samim tim i dehumanizaciji. Ako se društveno tkivo tome ne prilagodi i pohlepa ne utiša, našu decu čeka ne tako lepa budućnost.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Retrospektivna izložba Vladana Srdića pod nazivom You Are What You See – 20 godina vizuelnih komunikacija Vladana Srdića, biće otvorena u četvrtak 5. oktobra u 19 časova u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu (Vuka Karadžića 18).

The post VLADAN SRDIĆ: Danas smo svi pomalo kreativni stratezi appeared first on 42 magazin.