Muzička scena je zajednica, ili bi to trebalo da bude. Mesto na kom uživamo svi – oni koji muziku proizvode ili puštaju, i mi koji tu muziku volimo ili uz nju rado plešemo i pevamo. Iz vikenda u vikend, a nekad i češće.

Iako se u svetu alternativnom scenom smatra pre svega rok muzika (alt-rock), kod nas ona podrazumeva sve što nije folk (ili bilo koji folk-podžanr). Dakle, od popa, indie roka, klasičnog roka, džeza, elektronike i svega između i okolo – jer, zaista, sve u to u paketu jeste alternativa pomenutom folku, kao daleko preovladajućem žanru.

Zato smo poželeli da alternativi damo malo više prostora, te smo na jednom mestu okupili nekoliko muzičarki i muzičara, kao i di-džejki i di-džejeva i pitali ih – kakva je ta, alternativna scena? Za sve nas koji već jesmo deo nje (a želimo još koju insajdersku informaciju), ali i za one koji na taj podijum tek žele da zakorače.

Evo šta su nam rekli:

Ana Đurić – Konstrakta, Zemlja gruva
Naša pop/rok/džez scena je dosta živa, rekla bih. Ipak, to se ne vidi u mas-medijima. Mas-mediji se danas njom ne bave i to je recimo bitna transformacija koja se desila. Dakle, pop i rok, a pogotovu džez scena/publika nije masovna i možda bi nam bilo lakše da se oslobodimo fantazije o masovnosti nego da gledamo kako da delujemo u realnim okvirima.

ANA ĐURIĆ KONSTRAKTA: Hrabrost je misliti svojom glavom, da nisi papagaj

Svakako opstaju oni uporni i oni koji uspevaju da sagledaju svoju poziciju te svoje okruženje

Opstaju oni koji su sposobni da uoče i prihvate nova pravila igre. A face su oni koji ta nova pravila nameću. Koliko god smešno zvučalo, u Srbiji je bitan i faktor podrške sredine i porodice. Jer biti muzičar – zna se kuda to vodi… I sad, ako ne postoji razumevanje tvog posla u tvojoj bliskoj okolini, onda stvar postaje izuzetno teška, a ti moraš da budeš izuzetno uveren u ono što radiš.

Ada Kaleh, di-džej i producent:
Volim to što je scena u ovom trenutku veoma eklektična, živa. Ono što ne volim, tj. što mi donekle smeta, jeste to što primećujem da klinci koji ulaze u posao nisu spremni da mu se posvete, već žele instant slavu. Tužno je i što nove generacije izbacuju vinyl only izdanja isključivo zbog činjenice da je to sada trend, a pritom ne znaju da miksuju te ploče.

Playlista za maj: Ada Kaleh

Johana i Dušan, Banda Panda kolektiv:
Johana: Scena je mala ali kvalitetna, ponekad deluje repetitivna, ponekad ne znam gde bih pre. Njen najveći problem je nevidljivost u medijima, uopšte ceo taj prostor koji treba da afirmiše i ujedno da edukuje publiku. Volele bih da ljudi na sceni ne gledaju jedni na druge kao na konkurenciju, već kao na saveznike.
Dušan: U principu sve je okej, svako može da uređuje svoju karijeru kako misli da je najbolje. Postoji grupa ljudi čiji rad cenimo i trudimo se da sarađujemo sa njima, a takve saradnje upravo stvaraju scene određenog prostora.

Oktobarska playlista: BANDA PANDA

Vukašin Marković, Irie FM:
Alternativna scena je neozbiljna. Nema čak ni prećutnog esnafa, ali zato ima ljubomore i ego tripova. Takođe, malo truda, malo ulaganja, a velika očekivanja. Dok se gubi vreme na dečje bolesti, narodnjaci drmaju. Tako nam i treba. Stvarno se trudim da ne budem deo toga. Moj rad priča sam, jasno i glasno, a u isto vreme nije nametljiv. Možda je ponekad drzak, ali rođen je iz revolta prema primitivizmu i mediokritetu, a isti mu na kraju dana guraju klipove u točkove.

Junska playlista: Vukašin Marković, IrieFM

Sve je okej, takva je igra, samo ne mogu baš da im ljubim ruke

Marko Nastić, di-džej i producent:
Sama scena ima dosta pravaca, stilova, veoma je velika ponuda i mislim da se svako nađe u onome što voli. Ja volim gramofone – probao sam razne opcije, ali sam se uvek vraćao tome. S obzirom na to kojom brzinom tehnologija napreduje, verujem da budućnost donosi mnogo lepih stvari, jedna od njih su live actovi koji su već sada imaju svoju ekspanziju.

MARKO NASTIĆ: Istorija klabinga u jednoj noći

Uroš Radenković, DJ Ewox:
Volim našu alternativnu scenu koja se godinama trudi da pronađe neko malo mesto u ovom ogavnom društvu Duloksa u kojem živimo.

MUZIČKA PLAYLISTA: Ewox

A na nama je da se borimo i da ne posustajemo nikada

Marko Radojković i Ivan Ojkić, Kišobran kolektiv:
Kišobran je neka fuzija svetske i domaće scene, ali ako pričamo o nekom trendu kod nas – najviše nas nervira učestalost big room techno žurki, koje nikako ne utiču dobro na razvitak ovoga što mi radimo.

Novembarska playlista: KIŠOBRAN

Muzička playlista: Tamara KEZZ

Tamara Ristić – Kezz, pevačica i live looping muzičarka:
Volim našu publiku i njihove reakcije na muziku, kao opozit bilo kakvoj vrsti foliranja koje me iritira.

The post Kakva je domaća alternativna scena? appeared first on 42 magazin.

https://www.youtube.com/watch?v=Vofy4NH-Xe4

Nakon prošlogodišnjeg, rasprodatog BUKA! izdanja, koje je ostavilo neizbrisiv trag u novijoj istoriji alternativne scene, sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da će se ova posebna muzička manifestacija ponoviti – i još jednom,  još glasnije, protresti grad!

Za BUKA! SADA! gramofonima, na čak tri bine, u celom KPGT-u, smenjivaće se: Mile Kekin (Hladno pivo), Ivan Novak (Laibach), Cane (Partibrejkers, Škrtice), Jovan Matić (Del Arno Band), Žika Todorović i Uroš Đurić, Dr Pop (Atheist Rap), Vukašin Marković (irieFM), Maja Cvetković (E-Play), Kojot (Hornsman Coyote, ex Eyesburn), Vasil Hadžimanov, Igor Perović (Plejboj), Bojan Slačala (Artan Lili, Stuttgart Online), Constructa & Zoe Kida (Zemlja gruva), Boško Mijušković (Straight Mickey And The Boys, Škrtice)… I to nije sve! Više informacija uskoro.

O muzici koju će puštati 13. aprila, Dr Pop iz benda Atheist Rap rekao je: „Veoma mi je važno da budem deo žurke BUKA! SADA!, deo sjajne ekipe kolega i koleginica.

Puštaću svoje i, nadam se, favorite publike

Možete očekivati Me First and Gimmie Gimmies, Rich Kids on LSD, Bad Brains, Ruts, Gang of Four, NoFX, Kawasaki3P, TBF, Vojko V, Dubioza, Stereo Banana, Novembar i  još dosta toga. Radujem se BUCI!, već sada!“

Maja Cvetković iz benda E-Play dodaje: „Interesantno mi je što sam pozvana da puštam muziku, s obzirom na to da to ne radim često.

Fokusiraću se na ritmove koji su za mene bili revolucionarni – Prodigy, Propellerheads, Chemical Brothers…

Zatim neke novijie stvari poput Viagra Boys. Bez sporih pesama! Društvo u kome ću se naći je vrlo zanimljivo – verujem da će biti dobre muzike, atmosfere i puno osmeha.“

Nakon prošlogodišnje lokacije Kluz u centru Beograda ovoga puta je zbog velikog interesovanja publike i neočekivano brze prodaje karata, BUKA! SADA! smeštena u veći, izuzetno atraktivan prostor pozorišta KPGT (Stara šećerana, Radnička 3), sa bogatom klupskom istorijom. Takođe, datum održavanja manifestacije BUKA!SADA! nije slučajan – on obeležava i Resord Store Day (13. april), globalnu manifestaciju koja slavi rokenrol, ploče, ljubav prema slušanju muzike i njenoj selekciji. Samim tim prirodni prijatelj BUKA! SADA! žurke je izdavačka kuća Mascom.

BUKA! SADA! zakazana je za subotu 13. april u KPGT prostorijama (Stara šećerana, Radnička 3).

The post BUKA! okuplja najzvučnije regionalne muzičare i muzičarke appeared first on 42 magazin.

U toj ekipi najboljih našao se i Boško Mijušković. Verovatno ga znate iz benda Škrtice, s Canetom Partibrejkerom na čelu, ili supertrojca Straight Mickey and the Boyz, međutim, Boško već godinu dana ima novi bend – Turisti, s kojim nastupa na pomenutom festivalu.

Fotogtafija: Milica Kolarić

Kroz razgovor s Boškom upoznajte bend Turisti, a nakon intervjua poslušajte playlistu koju je on za 42 magazin sastavio i otkrićete numere izvođača koji će pored njega nastupiti na MENT festivalu.

Dakle, čitanje pa slušanje. Može i obrnutim redosledom.

Ti si jedini član benda, dok se ostatak ekipe smenjuje konstantno. Ko je sve bio muzički turista u Turistima? Odakle ideja za takav koncept?
Za kratko vreme, koliko bend postoji, prošao je priličan broj turista. Najbolja stvar u vezi sa tim je da sam imao priliku da sviram i radim sa veoma talentovanim ljudima koji se bave različitim muzičkim žanrovima u odnosu na, recimo, ovaj iz kojeg ja dolazim. Ne bih voleo da izdvajam nekog, pa ću samo reći da sam sarađivao sa odličnim muzičarima, kompozitorima, slikarima, fotografima… i Marijom Strajnić Hibiskus, koja je snimila naš prvi spot.

Ideja je došla više kao potreba da se stalno eksperimentiše sa muzikom i zvukom. Sve je krenulo od jednostavnih skica koje sam snimao na telefonu. A onda, kako smo se bližili završetku albuma, krenuo sam da gradim ideju o ne tako konvencionalnom bendu, nepredvidivom. Suštinski gledano, ideja za ovakav koncept došla je iz potrebe da konstantno radim na muzici po svom tempu, pa čak i nahođenju. Sporo, temeljno i svaki dan. Uz dosta učenja.

Koliko god se stiče utisak da letargija ubija, opet se pojavi niotkuda entuzijazam i dobra energija koja okuplja ljude

Koliko se pesme ovog benda razlikuju od ostalih u kojima sviraš? A koliko generalno na tvoj rad u poređenju s periodom kada si tek počeo?
Svirajući sa raznim muzičarima i bendovima, mislim da sam bolje upoznao muziku. Posmatrao sam to kao svoje uloge u kojima sam davao maksimalan doprinos, ali opet iz određene perspektive ili bolje rečeno – uloge. Pesme su uglavnom nastajale kao rezultat zajedničkog/timskog rada, bez osvrta na to čiji je doprinos veći. Poenta je da se ljudi slušaju u bendu kada sviraju zajedno. Imao sam i iskustva da samo pratim nečiju već zakucanu ideju, i to je isto bitna stvar za mene. Što se tiče Turista, slobodno mogu da kažem da sam se sa pisanjem pesama vratio na neki početak, kada sam mnogo jednostavnije posmatrao muziku. Iz te pozicije tražim svoju istinu, i rizike koje prihvatam znam da, ukoliko nisu dobri, samo ja snosim odgovornost. Kontradiktorno zvuči jer sa iskustvom i znanjem postao sam zreliji, a konstantno želim da se igram muzikom, kao kad si klinac, pa reaguješ samo instinktivno na ono što čuješ ili osećaš. Na sreću, ja sam slušao hardcore punk i ludački džez tada, čime sam shvatio da me ne zanimaju usiljene forme. Rekao bih jednostavno da se pesme Turista razlikuju po konceptu i formi u odnosu na radove u bendovima u kojima sam svirao ranije.

Kažeš da se tekstovi tvojih pesama baziraju na ličnim iskustvima. Koliko je deljenje intime kroz muziku stresno, a koliko katarzično?
Stresno je kada sve ono što zadržiš u sebi ostaviš tu da ti stoji. Meni se, recimo, katarza dešava kada snimim pesmu i onda je slušam danima, i tako proveravam da li je sve istina što sam rekao. Onda kada tu pesmu izvodiš uživo pred ljudima, to ume ponekad da bude nezgodno upravo zbog intimnih osećanja koje iznosiš. Ali mislim da se uči i to kako da prosto sigurnije saopštavaš te misli i emocije.

Fotogtafija: Marija Strajnić

Da li uspeh otežava stvaranje dobre muzike ili je situacija sasvim suprotna?
Verovatno da to zavisi od osobe do osobe, tj. stvaraoca. Ponekad je to pitanje hrabrosti, a, opet, prosto su u pitanju odluke koje mogu da budu racionalne ili iracionalne, kako za koga. Nažalost, moram da primetim da je u poslednje vreme češće to da uspeh uslovljava umetnika, tako da se vodi već utabanim putevima. Muzika definitivno pati zbog poremećenog vrednovanja uspeha.

Da li smo doši do momenta kada muzičar u Beogradu može da živi od muzike?
Jesmo. Ali ne zbog „ludog“ Beograda ili okolnosti u kojem se kao društvo nalazimo, da ne kažem – krećemo. Već zbog frke koja se na svakog od nas odražava kao pojedinca. Teško je danas definisati sebe kao pojedinca, ali s obzirom na to da je to stvar odluke, onda svako od nas nakon toga zna najbolje šta treba da uradi za sebe da bi živeo dobro od toga čime se bavi. I obično to pođe ljudima od ruke. Kada shvatiš da ne treba da budeš deo većine ili grupe, pre nego što shvatiš samog sebe. I onda kada si dovoljan samom sebi, moguće je da uspeš. Recimo, da živiš od onoga što stvaraš.

Kontradiktorno zvuči jer sa iskustvom i znanjem postao sam zreliji, a konstantno želim da se igram muzikom, kao klinac

Vukašin Marković iz benda Irie FM rekao nam je da je domaća alternativna scena neozbiljna i nesložna. Kakvo je tvoje iskustvo? Čemu se nadaš, a čega se pribojavaš na našoj muzičkoj sceni?
Donekle bih se složio sa Vukašinom oko neozbiljnosti – u smislu da stvara neproduktivan ambijent. Meni lično smetaju neke stvari kod ljudi, ali opet sve više me i nije briga za to. Tako da ne želim da se vodim ni svojim, a ni tuđim iskustvom. A što se tiče nesloge, pa to nam je realno stanje svesti na društvenoj sceni u Srbiji, i šta sad mi tu treba da se nerviramo. Ali opet moram da istaknem da se često dešavaju slučajevi koji se kose sa tim pravilom. Koliko god se stiče utisak da letargija ubija, opet se pojavi niotkuda entuzijazam i dobra energija koja okuplja ljude.

Nadam se realnim stvarima, sada kad sam već malo zreliji, ali opet pošto ni samog sebe ne shvatam ozbiljno, onda nemam neka suluda očekivanja. Za mene su realna nadanja da se steknu bolji uslovi za rad i svirke. Ono čega se pribojavam više ne postoji, pošto se već desilo. A to su – mediokriteti.

Šta treba da se desi kako bi domaća alternativna scena ozbiljno napredovala?
Mislim da su neki od ozbiljnih sastojaka za tako nešto već tu. Mladi bendovi su tu, posvećeni ljudi koji imaju volje i energije su tu. Ono što je veoma zanimljivo da u Beogradu imate priličan broj ljudi koji su zagrizli i rešili da se bave muzikom. E sad, fali festivala, koncertnih prostora, budžeta, medijske podrške…

Muzika definitivno pati zbog poremećenog vrednovanja uspeha

Najbolji koncert…
a) … na kom si nastupao?
Zasada bih izdvojio najbolji koncert Turista u KC Gradu, koji se desio u okviru festivala Zvuk Beograda, oktobra 2018. A najbolji koncert koji sam odsvirao jeste poslednji sa Straight Mickey and the Boyz u SubBeerinom centru 12. januara 2019.
b) … na kom si bio?
Koncert Davida Byrna na Inmusic Festivalu ostavio je ogroman utisak na mene i posle takvog nastupa prva misao je bila da je ovo možda najbolji koncert koji sam imao prilike da gledam i slušam. Jedno veoma bitno životno iskustvo. Tokom svirke puno sam razmišljao o tome kako mi je ćale pričao o legendarnom koncertu Talking Headsa u Beogradu 1982. na kom je on bio i, kako kaže, za njega je to bio najbolji koncert. Pade mi na pamet sad jedan detalj – kada sam bio dosta mlađi, voleo sam da razgledam albume i omote iz kolekcije vinila mog ćaleta i tu je bilo nekoliko ploča Talking Headsa. U to doba krenuo sam zagriženo da slušam pank, pa sam ga onako naivno pitao: „Koji su ovi Talking Heads? Neki glupi pop iz 80-ih?“ A on je na to odgovorio: „Nemoj da si glup, dečko, to je najbolji bend na svetu.“

Turiste čeka nastup na slovenačkom festivalu MENT, koji za cilj ima da promoviše alternativne izvođače Istočne Evrope. Koliko je ova prilika značajna za bend? Šta očekuješ od ovog iskustva?
Moram da priznam da sam vrlo uzbuđen zbog nastupa Turista na MENT–u. Pre dve godine imao sam prilike da sviram sa Straight Mickey and the Boyzima i sa Seine, i bilo je odlično. Sada očekujem još bolji prijem na muziku Turista, a pre svega odlično iskustvo. Imam utisak da će nam ovakav nastup pre svega značiti u daljem radu, da bolje organizujemo neke stvari, mislim da će nas motivisati za dalje izazove koji su pred nama.

Najbolji savet koji si dobio od nekog kolege/inice?
Najbolji savet koji sam dobio je od mog dragog prijatelja, ujedno producenta i gurua Turista, Nika Potočnjaka: „Samo se kidaj. Za sve što radiš, kidaj se.“

Lista Top 10 bendova koji sviraju na MENT festivalu:

The post Playlista i Turisti appeared first on 42 magazin.

Njihova nedavno lansirana pesma Ljubav što smo stvorili momentalno je prisvojila sve hitonosne epitete, a spot, režiran u naučnofantastičnom maniru, iznenađuje, intrigira i oduševljava

Sa frontmenom benda Vukašinom Markovićem razgovaramo o baš ovoj numeri, muzici i oživljavanju likirke koja je prati u vidu spota (jer svuda je umešao svoje prste). U isto vreme, puštamo play na ovomesečnoj muzičkoj listi koja je, po prvi put na našem sajtu, u celosti posvećena jednom bendu.

Ćao, Vukašine, SF heroju! Ovde ja ko bajagi pravim analogiju na konto aktuelnog spota Ljubav što smo stvorili, a koji podseća na naučnofantastični film. Što je sjajno! Otkud ta ideja? Deluje nelogično na prvu loptu, s obzirom na to da ilustruje jednu ljubavnu pesmu.
Tako je, ali sam želeo da je smestim u neku nesvakidašnju atmosferu. Zadojen sam naučnom fantastikom, tog sam senzibiliteta, a ova priča bila je zgodna da se kaže na taj način. Svako od dvoje protagonista ima neki predmet koji simbolizuje vudu lutku ovog drugog. Upravo kao u love–hate vezi, radimo jedno drugom stvari koje povređuju, činimo da partner namerno to doživljava turbulentno, baš kao što kroz manipulisanje vudu lutkom, po legendi, manipulišeš i osobom koju lutka predstavlja. On pokreće kuglu telekinezom, tako da ona reaguje na to i leti u transu, da bi na kraju zapravo shvatili da i ona ima kontrolu nad njim, i to kakvu. Takođe, u međuvremenu vidimo kroz kratak flešbek da je ona njemu svojevoljno predala tu kuglu, takođe telekinezom, što bi u ovom slučaju značilo da se svojevoljno obavezujemo na nekog drugog, da mu dajemo svoje sve na čuvanje, a da isto to, najdragocenije, umemo – u svom ludilu i sebičluku – da zloupotrebimo.

Ti si za spot radio scenario i korežirao ga s rediteljem Lazarom Bogdanovićem. Koliko je zahtevno ući u jednu ovakvu produkciju? Izgleda veoma komplikovano za izvesti.
Bilo je krajnje komplikovano. Vrlo frustrirajuće za čoveka van tog posla, koji se cima oko organizacije i finansiranja. Mnogo detalja, uvek tesno s vremenom, toliko toga usinkovati da se sve, za početak – desi, a potom i desi u željenom trenutku. Svojevrsna noćna mora u mom slučaju. Ono što je čudno jeste da se, kad se sve to završi i kad spot bude objavljen, nekako svega toga sećaš sa osmehom… tako da… šta znam… Gorko i slatko! Lepa strana kod rada na ovom projektu su prijateljstva koja traju, poduprta su poverenjem, poštovanjem i pravom, realnom podrškom.

Vidim na YouTubeu da su ljudi oduševljeni. Pominju Jemiroquai – Automaton atmosferu, zatim filozofiraju na temu jin i jang estetike, promišljaju reči pesme… Šta misliš hoće li se uskoro pojaviti neki video s naslovom: Skrivena značenja u spotu Ljubav što smo stvorili?
To bih uživao da gledam, kakav god taj video sadržaj nosio. Ima simbolike, radnja je nekako paralelna sa lirikom… bilo bi zanimljivo videti kako je to neko doživeo, interpretirao.

Lepa strana kod rada na ovom projektu su prijateljstva koja traju, poduprta su poverenjem, poštovanjem i pravom, realnom podrškom

Kada bi tvoja muzika bila soundtrack za neki SF film, koji bi to film bio? Ili je to neki koji tek treba da se osmisli? Možda ga osmisliš ti sam, vidiš da ti baš fino ide.
Drago mi je što imaš utisak da mi fino ide… Sountrack u ovom momentu deluje kao dalek i težak zadatak. Toliko volim i poštujem muziku iz kultnih SF ostvarenja da iskreno ne bih ono što lično stvaram pripisivao nijednom postojećem filmu. Možda neko novo delo, možda jednog dana… Deluje primamljivo.

Negde sam čula da je za vizuelni identitet spota zaslužna i strip estetika.
Da, strip je bio ogroman deo mog detinjstva. I to u više tačaka, na više mesta. Crtež, atmosfera, priča. Slobodno mogu da kažem da mi je razradio kako maštu, tako i čulo vida. Nasledio sam veliku kolekciju stripova od očevog prijatelja. Od Stripoteke do almanaha Betmena i Fantoma. Rip Kirbi, Najamnik, Den, Buberi… Naravno, i ceo Marvel i DC. Posle je došao Mebijus i otvorio neke nove čakre. Ukrštena piramida, koja se vidi u spotu, rađena je kao omaž upravo njemu – po uzoru na Inkal. To je bila prva prilika kada sam shvatio magiju pretvaranja generičkih formi i čistu vanvremensku umetnost. Takođe sam uživao u Metabaronima Hodorvskog…

Nasledio sam veliku kolekciju stripova od očevog prijatelja. Od Stripoteke do almanaha Betmena i Fantoma. Rip Kirbi, Najamnik, Den, Buberi… Naravno, i ceo Marvel i DC

Hajde mi pričaj malo više o tvojoj vezi sa grafikom uopšte. Jer ljudi te znaju iz mnogih uloga, a čini mi se najmanje po tvom zvanju. Ti si grafički dizajner. Koji projekat ti je u tom smislu najdraži, a na kom si imao prilike da radiš? Koje dizajnere/ke ceniš?
U okviru studija Hominid radio sam kao art direktor na mnogim projektima, a najdraži su mi bili redizajn Robnih kuća Beograd, podbrend Simpa – Enviro, Gitar art festival, BELEF, Ivko trikotaža… Kasnije sam radio i za internacionalne klijente, poput železnice Meke, JBR Walk identiteta u Dubaiju, Bank of Jordan…. Volim Sagmajstera, Moving Brands, Miltona Glejzera…

Svratili nam Irie FM #42magazin #music

A post shared by 42 magazin (@42magazin) on Dec 2, 2016 at 1:02pm PST

Hajde da se na ovom mestu fokusiramo na muzički segment tvog rada, na bend Irie FM. Kako i koliko se razlikuje način na koji stvaraš muziku sada u odnosu na period kada si tek počinjao?
Čujem muziku drugačije. Samim tim je i sviram mnogo drugačije. Drugačije mi se rađaju ideje. Ostao je neki senzibilitet, lični identitet, ali i on se menja, odrasta, a opet time samo usled nekog sazrevanja biva sposoban da sam sebi dâ više prostora za igru…. Divno je kako se muzika menja u tebi i kako i tebe time menja.

Ukrštena piramida, koja se vidi u spotu, rađena je kao omaž Mebijusu – po uzoru na Inkal

Zašto se IrieFM i dalje opisuje u medijima kao roots reggae bend, kad on to već neko vreme nije? Kakav je tvoj odnos prema takvoj vrsti klasifikacije u ovom trenutku?
Rekao bih da je u pitanju uglavnom lenjost novinara da se informišu. Ali nemam način da toj informaciji stanem na put, bar ne još uvek. S druge strane, ta klasifikacija je smešna. Zapravo, oni ne mogu da skapiraju pola toga što mi kažemo kroz muziku. Na kraju dana opet smo komplikovaniji od prvoloptaškog popa koji fakat preplavljuje scenu. Samim tim, oni nas ne mogu da svrstaju među pop izvođače. Kakav pop, treba mi digitron, fazon. Ali hajde, jeste pop pop zato što je tako prost… opet, više je do prepuštanja nego do rešavanja irieFMovih nejednčina… prepustiš se… poveruješ i baci te baš daleko.
Da se razumemo, mi volimo rege, jesmo rege, imamo rege. Ali na drugačiji način nego pre. Uostalom, koga briga da li je rege ili je polka. Valja ili ne valja.

Svaka vaša nova stvar je, deluje mi, žanrovski eksperiment. Da li sam u pravu? Ima li to neke veze s brojem članova u samom bendu i vašim, možda, različitim muzičkim afinitetima?
Ne, to ima veze sa činjenicom da, kao inicijalni autor pesama, tražim svoj izraz. Što više radim, to mi je izraz možda čak i dalji, ali opet, ponavljaju se neki motivi. Možda će jednog dana ti motivi na gomili zapravo biti izraz mog benda. Prelepo je praviti nove atmosfere od zvuka, prostora. Uživanje je imati širinu, i u jednoj lepoj meri vladati njome. Mnogo daje taj jedan iskren ponos, rođen iz mukotrpnog rada na jednoj jedinoj pesmi, kao neke vrste ultimativnog posvećivanja.

Da li bi bilo fer reći da je muzika koju stvarate, uz vizuale koji je prate, beg od domaćeg muzičkog realizma? Ne bih te pitala kakva je muzička scena danas jer odgovor znamo, ali – ima li šanse da se nešto dogodi, a u korist alternative?
Ja bih voleo da se nešto dogodi u korist kvaliteta, ali ljudi, konzumenti muzike, morali bi da osveste koliko bi od istog beneficirali. Nije mi jasno na kom nivou se povezuju sa tekstovima narodnih ili turbo pesama. Nemaju love, ali hoće skupa kola i Louis Vouitton. Svi pate od nekog kompleksa moći. Sprega je nikad gluplja. Samo pare, samo prestiž. To su, iz mog ugla, suviše proste stvari. Ok, prestiž, ali čime ste ga stekli? Hajde, stekni ga realnim radom. Realnim parama. Realnom ljubavlju. Ljudi se pale na kvantitet, iz nekog, meni i dalje nejasnog razloga, grizu tu udicu.

Divno je kako se muzika menja u tebi i kako i tebe time menja

Više puta sam čula tvoje stavove na konto dominantne folk muzike, a šta misliš o alternativnoj sceni? Da li je situacija slična kao u Skupštini – vladajuća stranka vs gotovo nevidljiva i neujednačena opozicija?
Alternativna scena je neozbiljna. Nema čak ni prećutnog esnafa, ali zato ima ljubomore i ego tripova. Takođe, malo truda, malo ulaganja, a velika očekivanja. Dok se gubi vreme na dečje bolesti, narodnjaci drmaju. Tako nam i treba. Stvarno se trudim da ne budem deo toga. Moj rad priča sam, jasno i glasno, a u isto vreme nije nametljiv. Možda je ponekad drzak, ali rođen je iz revolta prema primitivizmu i mediokritetu, a isti mu na kraju dana guraju klipove u točkove. Sve je okej, takva je igra, samo ne mogu baš da im ljubim ruke.

Šta je sledeće za Irie FM gospodu, znate li? Ili nemate pojma, već kuda vas Putevi (he, he) odvedu?
Heheee, znamo kako ne znamo. Mi bismo sve da ih pređemo, i nećemo postići… (level humora Jova Radovanović), radimo na novom singlu i spotu, a ja akumuliram inspiraciju za sledeći album. O tome više u sledećoj epizodi (Porodičnog blaga)!

Hvala, Vukašine!

The post Junska playlista: Vukašin Marković, IrieFM appeared first on 42 magazin.