Na uglu Bulevara oslobođenja i Bulevara cara Lazara svakodnevno se radi na tome da nov tržni centar – Promenada, čije otvaranje Novosađani s nestrpljenjem očekuju, bude završen u predviđenom roku. Objekat se gradi intenzivnom dinamikom, završeno je više od 90 odsto keramičkih radova, zidova i plafona, a radovi na platou ispred tržnog centra teku u skladu sa definisanim planovima.

A kada sve bude privedeno kraju, u Promenadu će se useliti neki od najpoznatijih brendova Inditex grupacije koje čine Zara, Massimo Dutti, Zara Home, Oysho, Pull and Bear i Bershka, zatim brendovi LPP grupacije – Mohito, Sinsay i Reserved. Zanimljivo je napomenuti da će se iz LPP grupacije brand Mohito prvi put pojaviti na našem tržištu. U Promenadi će se naći i LC Waikiki, kao i Fahion Company i Sportina sa svojim brendovima. U ponudi će se naći i mnogobrojni sportski brendovi među kojima su Sport Vision i N Sport, kao i prodavnice namenjene najmlađima poput Dexy Co Kidsa i Pertinija. Bogatu ponudu Promenade upotpuniće supermarket Univerexport i najmoderniji bioskop Cineplexx sa najvišim kvalitetom projekcije, a ono u čemu će posetioci dodatno uživati jeste mnoštvo lokalnih kafića i restorana kao što su Loft, Walter, Brunch, Modena i mnogi drugi.

Na 48.000 kvadratnih metara prodajnog prostora, Promenada će ponuditi posetiocima iskustvo kupovine na jednom mestu, veliki izbor modnih brendova, kao i dobro poznate lokalne sadržaje – zbog čega će biti jedinstven na ovom tržištu

„Od velike nam je važnosti povezanost sa lokalnom zajednicom. Znamo koliko Novosađani sa nestrpljenjem iščekuju otvaranje Promenade i želimo da im pružimo jedinstveni užitak koji će zadovoljiti sve potrebe savremenih kupaca. Takođe, važno je istaći da će ova investicija doneti više od 1.500 novih radnih mesta, što je od velikog značaja za sam grad“, izjavio je Boris Stevović, menadžer tržnog centra Promenada Novi Sad.

Sa 150.000 kvadratnih metara površine Promenada će biti najveći retail objekat u Srbiji. Novi tržni centar u samom srcu Novog Sada predstavljaće, sigurni smo, omiljenu destinaciju za sve zaljubljenike u modu, ali i za ljubitelje dobre zabave i zdravog života. Na 48.000 kvadratnih metara prodajnog prostora, ovaj tržni centar ponudiće svojim posetiocima iskustvo kupovine na jednom mestu, veliki izbor modnih brendova, kao i dobro poznate lokalne sadržaje – zbog čega će biti jedinstven na tržištu.

A osim u odličnom miksu zakupaca, posetioci će imati priliku da uživaju u  bogatom programu manifestacija, koncerata i aktivnosti koji će zadovoljiti uvek velika očekivanja Vojvođana.

The post Promenada u srcu Novog Sada uskoro gotova: Miks mode, zabave i kulture appeared first on 42 magazin.

Kako bi izgledalo živeti na dvoru? Možda se pitate ako ste romantični ili ste kao dete maštali da u zdanju bez kraja, sa mnogo hodnika, soba i ogromnim vrtom igrate žmurke. Kako bi izgledalo obedovati za onim duuuugim stolom dok pred vas posluga iznosi delicije, spavati u ogromnom krevetu u sobi s velikim prozorima, lutati dugim hodnicima dok vam drveni pod škripi pod nogama… organizovati i posećivati balove i tumarati po lavirintima dvorskih intriga. Dok gledate film, možda se pitate. A takav život odvijao se u 18. i 19. veku i u Srbiji, i to uglavnom u Vojvodini, o čemu i danas svedoče velelepne građevine – dvorci i kašteli, čuvari istorije i arhitekture. Neke od tih građevina su nažalost ruine obrasle u bršljen i korov, neke su u odličnom stanju i imaju savremenu namenu, neke su u privatnom posedu, a neke bi stvarno valjalo renovirati.

Ali čak i one koje deluju sablasno imaju turistički potencijal i plene svojom lepotom.
Dvorci su nekad bili namenjeni povremenom ili stalnom boravku (odmoru i zabavi) viših i bogatih društvenih slojeva. Većina je izgrađena nakon odlaska Turaka iz ovih krajeva i pošto je Austrougarska monarhija zaposela teritorije severno od Save i Dunava krajem 18. i tokom 19. veka. Tada i nastaju građanski stalež i sitno plemstvo, a samim tim i velika spahijska imanja na kojima niču ova velika zdanja. Ljudi su brzo hvatali korak sa životom u monarhiji, slali decu u škole, bogatiji građani stekli su plemićke titule i ugled i počeli da žive baš kao austrijsko plemstvo – a to je značilo i da imaju i kuće nalik na njihove.
Vreme aristokratije je prošlo – o njemu svedoči oko šezdeset vojvođanskih dvoraca i letnjikovaca koji čekaju da im se divite na jesenjoj romantičnoj vikend-turi.

Dvorac Fantast, Bečej

Kada putnik namernik u nepreglednoj vojvođanskoj ravnici ugleda Fantast nedaleko od Bečeja, jasno mu je da je u blizini jednog od starih vlastelinskih poseda.

View this post on Instagram

A post shared by Dvorac Fantast (@dvoracfantast) on Dec 14, 2015 at 10:43am PST

Fantast je sazidao Bogdan Dunđerski, a priču o njemu saznaćete od kustosa dok razgledate ovo zdanje čiji su zidovi i vrata jedino što je u njemu ostalo autentično – raskošni nameštaj, nakit, tepisi, kristalni lusteri i slike nestali tokom rata. Bogdan je na imanju podigao i kapelu Sv. Đorđa, čiji je ikonostas oslikao Uroš Predić, a u kapeli je i sahranjen 1943. Na imanju je i ergela sa oko 80 grla, staza za trening galopera, a u ogromnom parku francusko-engleskog tipa nalaze se staze za šetnju, teniski tereni… Fantast je pretvoren u luksuzni hotel,  pa je otvoren za posetioce.
Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja.

Dvorac Špicerovih, Beočin

Dvorac je gradila porodica Špicer od 1890. do 1892 po projektu Steindala Imrea, a Ede Špicer bio je jedan od vlasnika Beočinske fabrike cementa. U arhitektonskom kulturnom nasleđu Vojvodine ovo zdanje predstavlja jedinstven primer eklektične arhitekture (zastupljeni su stilovi od romantike, gotike, preko renesanse i baroka, do jugendstila, art nuvoa i secesije). sa veoma vrednim dekorativnim programom, naročito u enterijeru koji odiše duhom varijante mađarske secesije kitnjastih oblika. Posebnu vrednost daje mu centralni hol kojim dominira kamin od zelenih žolnai kaljeva.

U njemu su nekad bili gradska biblioteka, radio, dom za vojne invalide i restoran. Objekat je danas napušten i već duže vreme bez namene. Na dvorcu ne postoje ni vrata ni prozori, a i krov počinje da popušta. Verovatno ga zbog toga zovu i Kuća duhova. Iako ruiniran, dvorac još uvek ima šta da pokaže slučajnom prolazniku.
Dvorac je evidentirano kulturno dobro i nije otvoren za posete.

Dvorac Sokolac, Novi Bečej

Dvorac Sokolac izgradio je Lazar Dunđerski krajem 19. veka, a u miraz ga je, kao i čitavo imanje Veliki salaš od 3.997 jutara zemlje, dobila Emilija Ivanović, Lazareva kćerka. Arhitekta je na ovom zdanju do detalja sproveo ideju i osnovne klasicizma. Dvorac sa parkom i pomoćnim objektima danas su u veoma lošem stanju, ali ima čuvara budući da se u njemu još nalazi dosta originalnih predmeta iz doba dok su njime upravljali Dunđerski. Legenda kaže da je Lazar Dunđerski bio kockar, te da je jednog dana na kartama izgubio čitavo imanje. Ponuđeno mu je da ga povrati tako što će pucnjem iz pištolja pogoditi jabuku na glavi svoje supruge. Pihvatio je, nanišanio, zadržao dah i opalio. Pogodio je jabuku i povratio Sokloac.
Dvorac je spomenik kulture i nije otvoren za posetioce.

Dvorac Kapetanovo kod Starog Leca

Dvorac je sagradio župan Botka Bela 1904, a njegova osnovna koncepcija određena je idejom srednjovekovnog zamka. Kapetanovo se nalazi na putu Zrenjanin–Vršac u blizini mesta Stari Lec. Ima dva ulaza, a oko njega je nekada bio prostran park s fontanom. Godine 1938. kupio ga je bogati trgovac Franc Maj za miraz ćerki, a ona ga je udajom donela poslednjem predratnom vlasniku Milanu Kapetanovu, koji je zadržao dvorac u vlasništvu do kraja Drugog svetskog rata, kada je nacionalizovan. Zgrada predstavlja primer izrazite neogotičke arhitektonske koncepcije skladnih proporcija sa svim odlikama romantičarske predstave o tipu i obliku objekta ove namene.
Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja i još nije otvoren za posetioce.

Dvorac Ilion, Sremski Karlovci

Palata barona Rajačića građena je u prvoj polovini 19. veka, a današnji izgled dobila je 1920. godine. Baron je otkupio zgradu od porodice Mioković-Hadži i renovirao je 1856. po planu bečkog arhitekte Sideka. Na kolskoj kapiji nalazi se prepoznatljivi grb Rajačića, a iznad srednjeg prozora na spratu u središnjem delu piše: Ilion. U dvorištu je česma Patrijarhovac, posvećena Bogojavljenju. Danas je zgrada Gradski muzej Sremskih Karlovaca sa etnološkom zbirkom predmeta, sobom i kuhinjom s kraja 19. veka.
Dvor je spomenik kulture od izuzetnog značaja i trenutno je zatvoren.

Dvorac Stratimirovića/Dunđerskih, Kulpin

Kompleks od dva dvorca sagrađen je za porodicu Stratimirović, koja je bila vlasnik 120 godina. Početkom 20. veka kupuje ga Lazar Dunđerski, koji je doprineo razvoju Kulpina. Manji dvorac izgrađen je krajem 18. veka, a veći polovinom 19. veka. Veliki dvorac obnovljen je i rekonstruisan 1912. prema projektu arhitekte Momčila Tapavice. Porodica Dunđerski zadržala je posed sve do nacionalizacije 1945. godine. U velikom dvorcu danas je Poljoprivredni muzej, sa nešto rodoslova porodica Stratimirović i Dunđerski, dok je mali dvorac pretvoren kancelarije kulpinskih udruženja građana. Park oko dvoraca i zgrada velikog dvorca su dobro očuvani, dok je mali u lošem stanju.
Oba dvorca su spomenici kulture od velikog značaja, a veliki je otvoren za posetioce.

Srpski biseri: 10 moćnih srednjovekovnih tvrđava

Vila Lujza, Palić

Prelepa vila s kraja 19. veka tipične palićke arhitekture sada je renovirani luksuzni objekat Vila Lujza. Nalazi se na 20 metara od obale Palićkog jezera, okružena Palićkim parkom, a u neposrednoj blizini su zoo-vrt, ženski štrand, teniski tereni, jedriličarski klub i mnogi restorani.

View this post on Instagram

<3 #subotica #palic #vilalujza #istrazisrbiju #instasrbija #vojvodina #srbijauslikama #travel #visitpalic #paliclake #visitsubotica

A post shared by vilalujzapalic (@vilalujzapalic) on Aug 5, 2017 at 8:34am PDT

Vila ima sedam luksuznih apartmana, aperitiv-bar, dve manje trepezarije za doručak i parking. U sklopu vile su i dve prelepe terase – jedna je na samom krovu objekta, odakle puca pogled na panoramu parka i jezera, a dok se nalazi ispred samog ulaza u vilu.

Patrijaršijski dvor, Sremski Karlovci

Zgrada dvora sagrađena je oko 1895. po projektu arhitekte Vladimira Nikolića, a na mestu gde se nekada nalazio Pašin konak, prva rezidencija poglavara srpske crkve, i nakon što je arhiepiskopija iz Peći preseljena u Sremske Karlovce. Dvor je izgrađen za vreme mitropolita Georgija Brankovića, a dvorsku kapelu oslikao je Uroš Predić.

View this post on Instagram

Pastel love ❤ #sremskikarlovci #letnjarezidencija #vojvodina #patrijarsijskidvor

A post shared by //JOVANA (@endlesslyjovana) on May 6, 2017 at 1:23am PDT

Palata Patijaršije je administrativno sedište Srpske pravoslavne crkve, ali i riznica dragocenosti – ikona, portreta mitropolita i najznačajnijih crkvenih velikodostojnika, predmeta primenjene umetnosti, retkih i vrednih rukopisa i starih štampanih knjiga. Zgrada je stalna rezidencija vladike sremskog, letnja rezidencija srpskog patrijaha i muzej SPC. I dvorc i park se besprekorno održavaju.
Dvor je spomenik kulture od izuzetnog značaja i otvoren je za posetioce!

Vila Stanković, Čortanovci

Stara vila Radenka Stankovića, kardiologa, ministrа prosvete za vreme vladavine kralja Aleksandra I i namesnika kralja Petra II, sazidana 1930, atraktivno je delo arhitekte Dragiše Brašovana. Vila je urađena u stilu srpskih srednjovekovnih dvoraca, a smeštena je u čortanovačkoj šumi na imanju od 35 jutara na šest nivoa-terasa. Tokom godina menjala je vlasnike, a 1972. vraćena je AP Vojvodini.
Inače, zdanje je konfiskovano posle Drugog svetskog rata i bilo rezidencija brojnih državnih funkcionera, uključujući i Josipa Broza.

View this post on Instagram

About last night. #vilastankovic #shakespearefestival #sekspirfestival #perikle #theatre #cortanovci #danube #fruskagora #fruskac #rimskigrad #srbijauslikama #srem #backa #vscocam #vscosrbija #igers #igdaily

A post shared by @ savoyski on Jul 1, 2017 at 2:57am PDT

U zdanju su sala za sastanke, spavaće sobe, TV salon… ima bazen, terene za male sportove, dva teniska terena i devet bungalova. Danas služi za protokolarne prijeme Izvršnog veća Vojvodine i dobro se čuva. U vili je sniman film Soje Jovanović Silom otac.
Vila nije otvorena za posetioce.

Jodna banja, Novi Sad 

Novosadska Jodna banja izgrađena je krajem 19. veka, kada je kod Futoške šume pri bušenju arteskog bunara izbila topla, mineralna, jodna voda temperature 24,6 stepeni, čija je lekovitost kasnije i potvrđena. Izgradnju dvora inicirao je novosadski lekar, balneolog, dr Vilhem Wilt, a projektant je bio poznati arhitekta Imre Franček iz Budimpešte. Tako je zgrada banje započeta 1908, rađena je u stilu secesije i spada u grupu najmarkantnijih objekata na zapadnoj strani grada, a 1931. izgrađen je hotel Park (arhitekta Đorđe Tabaković), kao stacionar za banjske goste. Krajem 2002. obnovljena je i sanirana krovna konstrukcija i svi sanitarni čvorovi, a unutrašnjost zgrade je temeljno renovirana.
Banja je otvorena za posetioce!

Dvorac Bezeredi, Čelarevo 

Dvorac porodice Dunđerski u Čelarevu čini nekoliko objekata u prostranom parku engleskog tipa. Manji dvorac sagradio je Marfi Lipot polovinom 18. veka, ali on je izgubio autentičnost kasnijim izmenama. Sledeći vlasnik Nikola Bezeredi sagradio je veliki dvorac oko 1837, on je klasični primer spahijske rezidencije sa odlikama klasicizma. U dvorcu je bio muzej Vojvodine sa izložbom primenjene umetnosti i autentično očuvanog nameštaja i enterijera nekadašnjih vlasnika, porodice Dunđerski. Do Prvog svetskog rata bio je stecište značajnih političkih i kulturnih ličnosti – posećivali su ga Nikola Tesla, Paja Jovanović, Stevan Todorović i Laza Kostić, koji je u čast Lenki Dunđerskoj, koju je upoznao u ovom dvorcu, napisao najlepšu ljubavnu pesmu Santa Maria della Salute. Iako pod zaštitom države, dvorac je u lošem stanju.

View this post on Instagram

#dvorac #dundjerski #bezeredi #celarevo #čelarevo #bačka #vojvodina #srbija #serbia

A post shared by ljubo (@struharik) on Jul 7, 2016 at 1:48am PDT

Park je krajem 2006. uredila čelarevska kompanija Carlsberg Srbija, koja je stekla status njegovog staratelja – zato možemo da uživamo u lepoti egzotičnog rastinja oko dvorca.
Dvorac je spomenik kulture od izuzetnog značaja, nije otvoren za posete, ali možete uživati u šetnji parkom.

Dvorac Danijel,  Konak

Dvorac u Konaku izgradio je grof Danijel Ladislav 1884. Uz glavnu zgradu, koja je služila za stanovanje veleposednika, postoji još jedna skromnija građevina za biroše i sluge, kao i ekonomski objekti: konjušnica, štale i sl. Dvorac okružuje lep park na nekoliko hektara sa retkim stablima raznih egzotičnih vrsta. Nalazi se u blizini reke Brzave na izlazu iz mesta prema Vršcu. Danas se u dvorcu nalazi OŠ Vuk Karadžić, a u ekonomskim objektima borave predavači i radnici u školi.

View this post on Instagram

Dvorac Danijel u Konaku ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ Izgradio je baron Ladisav 1884. godine. U dvorcu se nalazi osnovna skola, okruzena parkom koji se prostire na nekoliko hektara. Dvorac je spomenik kulture od velikog znacaja. Park Dvorca je zasticen spomenik prirode. #dvorcivojvodine #konak #zrenjanin #dvoracdanijel #vojvodina #slikevojvodine

A post shared by MyLittleWorld (@_.my.___little_world) on May 25, 2018 at 12:42am PDT

Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja, a park je zaštićen kao spomenik prirode II kategorije, ali nije otvoren za poestioce.

Dvorac Maldegem, Novi Kneževac

Dvorac Maldegem izgrađen je 1910. za grofovsku porodicu Maldegem poreklom iz Belgije, iz istoimenog grada u zapadnoj Flandriji. Unučad grofa Artura Maldegema i Georgine Bajer – Albertina Maldegem i grof Karlo Maldegem – živeli su u letnjikovcu u Kneževcu za vreme Drugog svetskog rata. Pred kraj rata dvorac je opljačkan, a na lomači se našlo 7.000 knjiga porodične biblioteke, odnet je i uništen vredan nameštaj, dregocenosti, porcelan, umetnička dela među kojima i dve Rubensove slike. Danas se u dvorcu nalazi Narodna biblioteka Branislav Nušić i deo kikindskog Narodnog muzeja, a zgrada je u izuzetno dobrom stnju.
Dvorac je kulturno dobro od velikog značaja i otvoren je za posete.

Dvorac Zobnatica, Bačka Topola

Dvorac porodice Terlei nalazi se u opštini Bačka Topola, na poljoprivredno-turističkom kompleksu Zobnatica. Zgradu dvorca izgradio je spahija Đula Terlei na svom imanju 1882, a na imanju su biroške kuće, ekonomske zgrade, štala. Dvorac je izgrađen u duhu poznog klasicizma, sa zadnje strane, pedesetak metara od dvorca, na obali jezera nalazi se nekada tajni izlaz iz zgrade. Zahvaljujući dobrom gazdovanju ergelom ceo kompleks u Zobnatici u prostranom parku odlično se održava, a ograđen je visokom zidanom ogradom.
Danas je imanje porodice Terlei poznato kao Ergela Zobnatica. U kompleksu je hotel i restoran Jadran. Osim rasnih konja, na imanju su i divlje svinje, srndaći, nojevi i paunovi.
Dvorac je proglašen za kulturno dobro i otvoren je za posetioce!

Dvorac Lazar, Ečka 

Ovaj dvorac, poznat i kao Kaštel, nalazi se u Ečki kod Zrenjanina. Pustaru Ečku kupio je Luka Lazar 1781. i na njoj osnovao naselje i podigao crkvu. Dvorac je početkom 19. veka u tzv. engleskom stilu izgradio Lukin sin Agošton Lazar. Imanje i dvorac je 1870. otkupio grof Feliks Ornonkur, pa je dvorac dograđen i izmenjen 1898/99. godine. Današnji izgled zgrada dobija kada je porodica Ornonkur bila u najvećem usponu i sa novim prezimenom De La Fontagne et d Harnoncur et Univerzagt i Palavicani. Iako znatno izmenjena u enterijeru i eksterijeru, zgrada dvorca u Ečki je u graditeljskom smislu jedinstven objekat u kojem je svirao Franc List lično i gostovao čuveni grof Esterhazi. U okolini dvorca su crkva, ribnjak i vodotoranj. Dvorac je renoviran i u dobrom stanju, a njemu se nalazi hotel lovački dvorac Kaštel.
Dvorac je proglašen za spomenik kulture i otvoren je za posetioce.

The post Najlepši dvorci Vojvodine appeared first on 42 magazin.

Imamo 9 fenomenalnih predloga da za ovaj vikend, ili neki drugi, nakratko pobegnete iz grada:

Koliba usred ničega – Previja na Zlatiboru

Pošto je modernom čoveku teško da nađe doslovno taj čistac i izoluje svoje biće, da se sjedini s prirodom i oslušne kako mu kucka srce, možda je ovo rešenje – Planinska koliba Previja na pitomom Zlatiboru, u naselju Vodice.

Previja se nalazi na 1.177 metara nadmorske visine, okružena je netaknutom prirodom, a drvena kuća ima veliku nameštenu terasu sa koje puca pogled na planine i jezero. Centar Zlatibora udaljen je 15 km, a nije loše znati da je najbliže skijalište udaljeno 10 km,
Kad zakoračite na Previju, nećete videti ni beton, ni elektronsku bravu, ništa sivo. Sačekaće vas topli osmeh i dobrodošlica domaćina, koji će vam otkriti šta sve krije drvena kolibica ušuškana između mirišljavih borova. I vrlo brzo ćete se osećati kao kod kuće, a u idiličnoj kolibi o kakvoj ste sigurno oduvek maštali.

A osim što odiše mirom, kućica ima dnevni boravak s kaminom i TV ravnog ekrana, ukoliko baš hoćete da pogledate neki program ili film za opuštanje, ima i opremljenu kuhinju s trpezarijom i kupatilom sa tuš-kabinom. Ima i internet, krevetac za bebe, parking….
Najvažnije je da Previja krije mir i tišinu koje biste možda mogli da presečete porcijom adrenalina, budući da se kurs paraglajdinga može organizovati na licu mesta, kao i jahanje konja.
A tu su brojne mogućnosti za biciklizam ili pak plivanje u jezeru, koje je na kilometar od kolibe.
Najbliža prodavnica, restoran lokalne kuhinje i autobusko stajalište udaljeni su četiri kilometra, možete organizovati dostavu hrane iz restorana, a besplatan prevoz do autobusne stanice moguć je na zahtev.

Etno-domaćinstvo Veliki Grabovski

Etno-domaćinstvo Veliki Grabovski nalazi se u selu Grab u Dragačevu, gde ga su ga Ljija i Zoran Jovičić osnovali 2005. krčeći na Jelici svoju šumu. Veliki Grabovski je na 620 metara nadmorske visine, tačno na onom mestu odakle se pogled pruža na celu Guču. Brojni posetioci taj pogled proglasili su nečim najvrednijim što se može naći na Grabu i nazvali ga „pogled vredan milion dolara“. Ovaj kompleks rastao je godinama, a sada već može da primi 30 gostiju na bazi punog pansiona. Osim glavne kafane u kojoj se možete okrepiti, popiti kafu ili domaći sok ili prosto sesti i uživati u prizoru i muzici, Veliki Grabovski ima šest vajata-kućica, u kojima se možete i odmoriti i prenoćiti.

Bežeći od automatizovane svakodnevice, domaćini Velikog Grabovskog teže da stvore oazu u kojoj će svaki putnik namernik naći svoje mesto za relaksaciju.
I da, tamo nema telefona ni interneta.

Perkov salaš na Fruškoj gori

Nadimak jednog od predaka porodice Ivanić postao je naziv za Perkov salaš, koji se nalazi se na južnim padinama Fruške gore. Velika zbirka starina od kojih su jarmovi, taljige, plugovi kao i razboji za tkanje drveni kreveti i madraci, ogledala i ručno rađena posteljina stara oko dva veka daju posebnu lepotu ovom salašu. Sve ove eksponate upotpunjuje ljubaznost i srdačnost domaćina.

Odličan položaj salaša, pejzaž i čist vazduh prosto mame posetioce. Perkov salaš pokrenuo je razvoj seoskog turizma u opštini Irig, a od velike važnosti je i njegova uloga u očuvanju kulturne baštine ovih prostora.
Inače, u ovoj opštini nalazi se osam fruškogorskih manastira.
Većinu ljudi ovde privlači odlična domaća sremačka kuhinja, na jelovniku su najčešće pileći ili juneći paprikaš s domaćim mešanim rezancima, paradajz čorba s tikvicama, supa, štrudla s makom ili orasima, domaća rakija, vino i prirodni sokovi. A od slatkiša tu su starinski kolači i slatke pite, ali i pekmez od šljiva, drenjina ili šipaka, slatko od lubenice, kupina, šumskih jagoda. Umesto industrijskih likera, toče se rakija višnjevača i orahovača.

Samo jedan od komentara zadovoljnih posetilaca glasi: „Ambijent, priroda, ljubaznost domaćina, istorija, tradicija, ukusna domaća hrana, organsko gajeno voće, povrće i ostala božanstvena hrana, jednostavnost, udobnost… sve to staje u samo dve reči Perkov salaš.“
Važna napomena je da veće grupe treba obavezno najaviti, a da je ponedeljak neradan dan.

Bungalovi na Drini

Malo je u našoj zemlji mesta kao što je Perućac. Tamo su Bog i priroda na malo prostora podarili narodu pregršt lepote i uživanja za sva čula. Ako osetite potrebu za iskonskim čarima prirode, onda ćete zasigurno doći i pokloniti svoje srce i dušu ovim predelima.

Bungalovi Viola i Detelina su novoizgrađeni objekti u centru mesta Perućac. Svaki ima po tri spavaće sobe, dva kupatila, dnevni boravak, opremljenu kuhinju sa trpezarijom i posuđem i TV, parking i mogućnost ishrane u obližnjem restoranu Drinska priča po veoma povoljnim cenama (doručak 200, ručak 400 i večera 400 dinara).
Ali ono što ovo mesto čini tako privlačnim jeste moćna reka na kojoj maltene stoje bungalovi. Idealno za vikend posle kog ćete tretirani negativnim jonima lakše dočekati ponedeljak.

Izletište Grza

Kao posebno atraktivno izletište u opštini Paraćin ističe se Grza, gde se nalazi i istoimena planinska reka. Grza je na 17. kilometru puta Paraćin–Zaječar, nalazi se na 400 metara nadmorske visine, ušuškana u podnožju Kučajskih planina, a prepoznatljiva je po izuzetnoj divljoj prirodi, čistom vazduhu, raznovrsnom biljnom i životinjskom svetu.

Reka Grza izvire na 480 metara nadmorske visine, a u blizini vrela je i Planinarski dom Đorđe Živković namenjen planinarima, studentima, sportistima i izletnicima. Na ulasku u Grzu je ugostiteljski objekat Koliba. U blizini su sportski tereni za pripreme košarkaša, odbojkaša, rukometaša, fudbalera ili pak za pasionirane rekreativce u prirodi. A oni koji vole da pešače po prirodi i slušaju tišinu i ptice u horu tamo jednostavno moraju da odu.
Dva jezera na Grzi – Gornje i Donje – posebno su atraktivna za sportske ribolovce jer su bogata kalifornijskom i potočnom pastrmkom.
I da, signal za internet tamo ne dopire, a onaj za telefon može da se ulovi samo na određenim mestima koja znaju lokalci.

Krupajsko vrelo

Homoljski kraj poznat je kao velika ekološka oaza, a Krupajsko vrelo predstavlja jednu od prirodnih retkosti i obeležja ovog kraja. Svojom jedinstvenom lepotom, ovo izvorište, koje na površini stvara kraško jezero, neodoljivo mami u carstvo šuma, voda i čistog planinskog vazduha. Lekovite vode termalnog izvora, koje se mešaju sa hladnom izvorskom vodom Krupajskog vrela, upotpunjuju sliku ovog bajkovitog predela.

Krupajsko vrelo se nalazi u istočnoj Srbiji, u zapadnom podnožju planine Beljanice, sa desne strane Krupajske reke, između sela Milanovac i Krupaja, na oko 35 kilometara od Žagubice. Pristupačno je asfaltnim putem koji povezuje Krepoljin i Despotovac.
Ako se uputite tamo, naći ćete udoban smeštaj i specijalitete domaće kuhinje ovog kraja – homoljsko jagnje, homoljski sir i kačamak.

Planinski dom Šum na Staroj planini

Ima mesta koja jednostavno morate posetiti da biste poverovali da postoje. Mogu i priče dočarati delić atmosfere, ali one za doživljaj bajke nisu dovoljne. Jedno od takvih mesta je Stara planina, odnosno Planinski dom Šum na toj planini.

 
Na putu do Babinog zuba, kraj Crnovrške reke, sa pogledom na planinske vence – nalazi se Šum. U snegu zimi, u cveću svih ostalih meseci – ovaj dom može biti i vaše sklonište od gradske vreve. Baš kao što je Stara planina nešto više od obične planine, tako je i Planinski dom Šum nešto više od običnog smeštaja.
Planinski masiv koji se proteže istokom Srbije ima savršenu auru mesta koje još nije u potpunosti ukroćeno, i koje teško da će ikad i biti samo jedan komercijalni turistički centar u nizu. Dovoljno daleko od civilizacije, a dovoljno blizu svim pogodnostima koje se očekuju na planini sa ozbiljnim potencijalom za zimske sportove i prolećno/letnje kuliranje, neverovatna belina snega zimi i divna cvetna polja ostatkom godine.

Odmah pored Šuma teče reka koja svojom pesmom može da razbije sve čvorove u leđima i ramenima i natera svakoga da se opusti i prepusti opojnim čarima krajolika. Tu je čist, planinski vazduh, tu je tvrda planina pod nogama, tu je široko, duboko, nepregledno nebo nad glavom.
Dom ima 10 apartmana i dve odvojene sobe, a za druženje i razmenu priča sa planinskih staza i bogaza Šum ima i veliku dnevnu sobu.

Borsko jezero

U podnožju Crnog vrha, na 17 kilometara od Bora, planinski vodotokovi zarobljeni su pedesetih godina 20. veka branom, a priroda je tu ljudsku odluku prihvatila kao svoju. Tako je nastalo Borsko jezero. Nа nаdmorskoj visini od 438 metara, glatka površina jezerske vode od 30 hektara, ogledalo je slikovitoj i raskošnoj lepoti okolnih predela.

Kristalno čista jezerska voda u letnjim mesecimа dobija tamnozelenu boju, a njena površina doseže temperaturu od 25 stepeni, što je čini izuzetno prijatnom za kupanje. Sitno razuđena i slikovita obala i priobalje sa uređenim plažama, rekreativnim i stazama za šetnju, sportskim terenima i drugim sadržajima pored odmora omogućavaju sportske, rekreativne, izletišne i kulturne aktivnosti, i tako čine Borsko jezero jednim od najprivlačnijih turističkih mesta u ovom delu Srbije.
A možete na izlet do Bora, Brestovačke banje, Lazarevog kanjona i pećine, Feliks Romulijane, Rtnja, Dubašnice, Crnog vrha, vrela Mlave, manastira Gornjak… Idealno je mesto za ribolov jer čiste planinske vode koje se ulivaju u jezero i redovna godišnja poribljavanja čine ga pogodnim staništem velikog broja ribljih vrsta, poput šarana, deverike, soma, smuđa, svih vrsta bele ribe.
Od smeštаjnih kаpаcitetа nа rаspolаgаnju su vam hotel Jezero, Dečije odmаrаlište Sаvаčа, auto-kamp, konačište Vertigo, privatni smeštaj u kućama oko jezera.

Imanje Četiri pera

Na obodu Specijalnog rezervata prirode Carska bara nalazi se mesto stvoreno za uživanje u prirodi – Imanje Četiri pera, gde vas očekuju mir i lični prostor, kuliranje i komfor. Ovo mesto je klub ljubitelja prirode i ptica jer se tu gnezdi oko 250 vrsta, od kojih je osam na listi zaštićenih vrsta, a njegov dnevni kapacitet je do 50 osoba.

Divni bazen okružen drvenim ležaljkama, luksuzna kuća, travnjak, nebo i sunce, filmska projekcija pod vedrim nebom, jahanje… a idealno je ako samo želite da posmatrate prirodu i uživate u njoj. Nakon dana provedenog po slobodnoj volji, kuhinja će vas oduševiti – internacionalna, svaki put drugačija i preukusna. A veliki plus je i što vegetarijanci i vegani ne moraju da razmišljaju – specijaliteti se spremaju i za njih!

A uveče možete samo da posmatrate predivan zalazak sunca. Lekovito je.

Etno-selo Tiganjica

Ako ste ikada prošli putem Beograd–Zrenjanin, onda sigurno znate gde je ovo mesto jer nije moguće da su vam promakli kula vetrenjača i celo selo opasano zidom od cigle i crepa.
A kad uđete, ne znate gde pre da gledate, da li u mini zoološki vrt sa srnama, emuima, ukrasnim kokama, divljim patkama ili na restoran, da li na dečije igralište, ponije, konje, krave, dvorište, rečicu, banatske kuće, Ljubišin etno-muzej… ma svaki prizor je čaroban i odiše duhom ovog podneblja.

Hrana je tipično banatska, prepuna lokalno proizvedenih delicija poput čobanskog gulaša, čvaraka, šunke, kulena, domaće žute supe, štrudle s makom, domaćih peciva, raznih specijaliteta od divljači…
A dok vi uživate u hrani i piću a deca radoznalo obilaze svaki kutak imanja, jašu ponije ili velike konje, hrane krave i kozice ili igraju se na uredno sređenom i ograđenom igralištu – iz ugla se čuje zvuk bisernice i tambura koje svakim tonom podsećaju da ste u vojvođanskom raju.

Etno-selo Tiganjica ima dvokrevetne i trokrevente sobe, a svaka je unikatna i odslikava davno prošlo vreme…

U blizini su rezervat prirode Carska bara, sportski aerodrom na kome se često održavaju jedriličarska takmičanja ili padobranski skokovi, Kaštel Ečka i grad Zrenjanin.
U Tiganjici možete provesti sat, dan, nedelju… čitav život – natenane.

The post 9 rajskih mesta u Srbiji za vikend-bekstvo iz grada appeared first on 42 magazin.

Na američkom sajtu Airbnb, koji online posreduje između ljudi koji žele da izdaju kratkoročni smeštaj, poput stanova, kuća za odmor, kreveta u hostelima ili hotelima, te onih koji taj smeštaj žele da iznajme, postoji popis od više od četiri miliona smeštaja u oko 65.000 gradova i 191 zemlji, a tamo je iz dana u dan i sve veća ponuda stanova i kuća za odmor u Srbiji.

Stanodavci, hostelijeri i hotelijeri iz Beograda, Novog Sada, Niša i sa Zlatibora baš preko sajta Airbnb stranim turistima i avanturistima nude fine prostore u kojima mogu da se smeste kad reše da nas posete, a posećuju nas sve više.
Mi smo malo gledali kakvim to enterijerijma ovdašnji vlasnici apartmana pokušavaju da privuku goste.
Naravno, ponuda uglavnom uključuje sve što je ljudima neophodno za predah, higijena i internet se podrazumevaju, ali važno je i kako su ti prostori uređeni.

Naravno, strancima je, za razliku od nas, veoma bitna i cena, udaljenost od centra grada u kojem borave, pogled kroz prozor ili sa terase, okruženje, elementi prirode u urbanoj sredini.. Ono što je samo dijagonalnim pogledom evidentno jeste da je i dalje mali broj gazda pet friendly, da je smeštaj uglavnom za nepušače, jer svet se odavno odrekao duvanskog dima, a uglavnom je nazanačeno da nema organizovanja žurki i drugih socijalnih okupljanja. O svemu se vodi računa u zemlji u kojoj je posedovanje nekretnine i dalje jedina sigurna investicija i dobra osnova za biznis.

Elem, ljudi koji rentiiraju smeštaj na nekoliko dana, po ceni od 20 pa do 100 evra za noć u zavisnosti od lokacije, veličine i broja kreveta,  potrudili su se da osim svih osnovnih uslova za udoban i ugodan boravak, apartmane lepo i urede, a neki su to uradili toliko dobro da bismo mi, kada bismo kojim slučajem krenuli u Srbiju, baš u njima i odseli.

Luxury City Oasis With Parking

Brand new apartment in Belgrade near Skadarlija

Ivory apartment center

Antique apartment in the main street Kneza Mihaila

Vintage, Cozy & Chic Mid Century

Belgrade Drink-a-View

Super cosy room in city center

Around the World House

Super Hero % Heart of Belgrade+bike

Charming downtown flat with soul & best views

One of a kind/Cozy/Balcony+Spectacular view

City center apartment

The post Najlepši domaći privatni apartmani na sajtu Airbnb appeared first on 42 magazin.

Ovo geografsko područje, sa bogatim kulturno- istorijskim nasleđem, poslednjih godina iznedrilo je sada već, iako mlade, profilisane umetnike. Za vas smo odabrali nama pet omiljenih grafičkih dizajnera i ilustratora i njima postavili pet pitanja.

Nemanja Bogdanov, Subotica

Gde trenutno radiš?
Trenutno se moje zaposlenje deli između honorarnih projekata i stalnog zaposlenja kao grafički dizajner i ilustrator za Legend WorldWide, našu nagrađivanu odevnu marku koja ima sedište u mom rodnom gradu – Subotici.

Šta radiš?
Moji radovi su se najviše primenjivali u sklopu konfekcije, stoga primerno radim štampe za majice i druge odevne predmete, ali pronalazim veliko uživanje u dizajniranju pinova i pečeva, kao i stikera koji su naišli na veliku potražnju kod mojih klijenata. Poseban oblik uživanja dobijam u radu sa firmama sa kojima radim na razvijanju njihovog brendinga.

Kako bi definisao estetiku svojih radova?
Rekao bih da mi se estetika svodi na želju da prenesem što jače i neopterećene emocije u što jednostavnijem – minimalnijem izdanju, u nadi da ću tako, barem delimično, uspeti da ovaplotim paroksizam tih emocija koje me prožimaju i da ću ih uvek imati zabeležene. To je naravno dosta subjektivan dojam, a ako bih morao da preciznije formulišem, rekao bih da je to neo-noir simbolika sa blackwork pristupom u nekom svedenom smislu.

Da li imaš uzore?
Svaki oblik inspiracije je naravno efemeralne prirode, stoga i uzori kao njihovi izvori se nužno večno menjaju. Naravno, kao i svakom, i meni mnogi veliki ljudi već duže vreme okupiraju razmišljanje i samim tim mogu da kažem da su za moju simboliku ponajviše zaslužni pisci i mislioci tipa Cioran, Schopenhauer, Palahniuk i Dostojevski. Na moju estetiku najviše su uticali umetnici kao što su Jean Luc Navette, David M. Smith, Cali Thornhill Dewit, Hassan Rahim, Boneface i mnogi, mnogi drugi. Među ove ljude moram da uvrstim i veliki broj izvanrednih umetnika koje poznajem i čiji rad pomno pratim i čiji vrtoglavi progres me konstantno inspiriše.

Šta su ti planovi?
Često govorim da imam samo kratkoročne planove, a dugoročne ciljeve. U kratkoročnim planovima se najviše ubrajaju putovanja i kupovina raznih delova opreme za koje smatram da će mi trebati, a dugoročni ciljevi su mi u najmanju ruku preambiciozni i zasigurno bi samo ispali detinjasti svedeni na odgovor. Ono što mogu da kažem sa sigurnošću jeste da vidim sebe i dalje usvrhovljenog u velikoj kompaniji ili agenciji jer uživam u kolektivnom radu, a ujedno i da nađem zaseban i jednak uspeh u mojim privatnim projektima za koje zahtevam apsolutnu samoću. Moji ciljevi su, verujem, kao i svačiji, a to je da doživim zenit svog potencijala i da živim u skladu sa svojim htenjem u tom procesu.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Marina Milanović, Novi Sad

Gde trenutno radiš?
Trenutno radim kao grafički dizajner za kompaniju Symbol Group kao stalno zaposlena. Tu mi je najveći fokus u toku dana. Ponekad stignem van posla da uradim i neki freelance. Vikendi i večernji sati su rezervisani za lične radove.

Šta radiš?
Na poslu se bavim dizajnersko-ilustratorskim radovima. Moja firma se bavi prodajom i distribucijom štamparskih mašina za tekstil i uvek imam prostora da se kreativno i tehnički unapređujem, zato mi je sve dosta zanimljivo jer uvek nađem motivaciju za rad.

Kako bi definisala estetiku svojih radova?
Možda najtačnije određenje bilo bi kao vizuelno pismenu. Estetika ide u onom pravcu u kom je vodi sama naracija ili tema crteža, dizajna ili nečeg trećeg što mi padne na pamet. Nekad je bizarno, nekad više dekorativno, nekad je potpuni minimalizam. Sve što je u skladu sa sadržajem i formom kojima se u tom trenutku bavim.

Da li imaš uzore?
Naravno, dobri i inspirativni uzori su veoma važni za svakog pojedinca. To je nekad vrsta osećaja autoriteta i poštovanja tuđeg rada i uticaja. Kod mene se to nekako kreće od onih najbližih ljudi do ostvarenih profesionalaca i sadržaja koji oni stvaraju. Veliki uzor su mi moji prijatelji sa kojima mogu da rastem zajedno i koji daju smislenost nekim mojim smernicama u životu. Sa druge strane, bez muzike i poezije (ili uopšte bilo koje pisane forme) bilo bi mi mnogo teže, poput Slobodana Tišme i njegovih bendova La Strada/ Luna. U ranim srednjoškolskim danima veliki uzor mi je bio Slavimir Futro (ali i dan-danas zapravo).

Šta su ti dalji planovi?
Planovi su mi da radim i radim, a to znači da u stvari postoje dve ultimativne slobode – prva je stvaranje, druga je novac. Nijedno ne sme da se naruši u svom balansu, jer jedno uslovljava drugo, međusobni su pokretači. Takođe, imam planove sa prijateljima oko raznih projekata i to mi je velika motivacija.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Jelena Vasiljević, Novi Sad

Gde trenutno radiš?
Nedavno sam se vratila na freelance nakon godinu dana rada na projektu Origin Tales, gde sam sa malim timom kreirala koncepte za animirane serije. Moram priznati da mi je nedostajala fleksibilnost i samotnost freelance života, iako sam mnogo naučila iz tog iskustva.

Šta radiš?
Pored ilustratorskog posla završavam master studije na novosadskoj akademiji i uvek uporedo imam nekoliko projekata kojima pokušavam da opipam potencijale svog autorskog izraza. To me najviše zanima trenutno – mesto za autorski rad na tržištu.

Kako bi definisala estetiku svojih radova?
Za svoju estetiku bih rekla da je pre svega slikarska. Uvek prvo razmišljam o boji i potezu, to je neka intuitivna faza. Tek onda dizajniram forme koje se trudim da apstrahujem pametno, da sa malo kažem tačno dovoljno.

Da li imaš uzore?
Mnogi ljudi i umetnici me inspirišu, ali zamka uzora je ta da olako poništavamo sopstvene specifičnosti da bismo što lakše impresionirali. Uzori jesu bitni na samom početku, ali je najlakše pozajmiti tuđ vokabular i iskomunicirati nešto opšte; mnogo je izazovnije artikulisati svoju različitost i predstaviti je kao vrednost, kao nešto vanzemaljsko, a ipak razumljivo… O tome dosta razmišljam trenutno, to je real deal.

Šta su ti dalji planovi?
Planiram da nastavim da učim.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Dejan Delić, Ruma

Gde trenutno radiš?
Trenutno ne radim nigde zvanično, ali dosta radim kao freelance ilustrator, što mi daje veću slobodu, više vremena i bolju produktivnost nego što bi mi dao rad u nekoj firmi gde bih bio poprilično ograničen po pitanju pomenutih stvari.

Šta radiš?
Upravo završavam neke već započete projekte, a u najavi ima još dosta stvari koje su u fazi finalnog otelotvorenja.

Kako bi definisao estetiku svojih radova?
Estetika mojih radova bi mogla da bude opisana u stilu cartoon forme stare škole cartoon ilustracija, uz primese modifikovanog baroka i devijantne stilizacije. Jak kontrast boja uz uvek epikom nabijenu atmosferu.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Da li imaš uzore?
Nekada su postojali uzori u mojim stvaralačkim počecima. Sergio Toppi, Dino Battaglia, Frank Frazzeta, Alberto i Enrique Breccia, Milo Manara, Mike Mignola, Walt Disney, Ralph Bakshi i mnogi drugi. Danas sam preokupiran prevashodno razvojem svog stila, pa je od uzora ostao samo zlata vredan savet da se bude što originalniji i drugačiji koliko god je moguće.

Šta su ti dalji planovi?
Trenutni planovi su isti kao i uvek – da se crta što je moguće više i da se ne posustaje ni po koju cenu. Takođe, plan je i da se nastavi sjajna saradnja sa klijentima iz inostranstva na ostvarenju novih projekata.

Sergej Tucakov, Sombor

Gde trenutno radiš?
Radim od kuće u Somboru.

Šta radiš?
Bavim se freelance ilustracijom, a ponekad i dizajnom.

Kako bi definisao estetiku svojih radova?
Svoju estetiku bih opisao kao šarenoliki geometrizovani svet koji se menja iz dana u dan.

Da li imaš uzore?
Uzori su mi trenutno aktuelni ilustratori na domaćoj sceni, ali i u svetu.

Šta su ti dalji planovi?
Da radim više, brže i bolje to što volim.

[See image gallery at 42magazin.rs]

The post Ko su top 5 mladih dizajnera Vojvodine? appeared first on 42 magazin.

Nevena Zelunka Cvijetić, autorka gastro-bloga Hleb i lale

Ah taj novi online gastro-svet, odeš na mrežu i diviš se, a oči od miline ogladne. Takav jedan kulinarski prozor u beskonačni svet hrane stvara i Nevena Zelunka Cvijetić na svom food blogu Hleb i lale, gde kao da je uvek proleće i gde su sve recepture osmišljene tako da konačni proizvod – jelo – bude zdrav za organizam i neodoljiv za oči.

Kada vas jedna Nevena pozdravi sa Hello!, ulazite u jedno kulinarsko carstvo u kojem je kuvanje kul, gde je život jednostavan, a gastronomska putovanja ljubav. Taj komad veba zove se Hleb i lale, po istoimenom italijanskom filmu Pane e tulipani koji govori o najvažnijim stvarima u životu – ljubavi i prijateljstvu. Nevena živi u Bačkom Petrovcu sa mužem Miljanom, tri crna psa Simkom, Rudijem i Prepelićem, mačorom Žutim i macama Darmom i Megi, zbog čega je na blog uvrstila i poneku deliciju za ljubimce.

Another working weekend is upon me and I'm actually happy about it #lovemyhobby ☺️

A post shared by Nevena Zelunka Cvijetić (@hlebilale) on Nov 18, 2016 at 3:41am PST

Od 2012. Nevena sa fanovima finih zalogaja deli malo drugačije vegetarijanske recepte, a poseban put našla je do ljudi koji zbog zdravlja odluče da promene ishranu i koji na ovom blogu mogu otkriti fenomenalne recepte tzv. celovite ishrane.

Nas su odavno već privukle Nevenine fenomenalne fotografije hrane, priče koje ih prate, te sastav recepata, a iznad svega optimizam koji je utisnut u svako slovo koje je važno za život punim plućima.

Zato smo kontaktirali sa Nevenom i pozvali Hleb i lale na online gostovanje u 42 magazinu.

#september you were both wonderful and horrible to me Nevertheless you're still my favourite month. Till next #fallstories

A post shared by Nevena Zelunka Cvijetić (@hlebilale) on Sep 30, 2016 at 3:45am PDT

Holistički pristup životu i redovno vežbanje, meditacija i kvalitetna ishrana naučili su je da prihvati i voli život u potpunosti – i ono dobro i ono loše u njemu. Zato način na koje priprema jela prikazuje u emisiji Hleb i Lale na Kitchen TV.

Osim što uživa u hrani i kreiranju fotografija, Nevena vozi bicikl i putuje, a na blogu možete saznati gde se najbolje jede u Parizu, u Zagrebu, Kopenhagenu, pa čak i šta je kulinarska tajna Glazgova i Kolumbije.

Sve fotografije na blogu su autorske, Nevenine i njenih gostiju, a mi prenosimo samo neke od receptura koje su nas oduševile, a verujemo da će i vas kada odete na Hleb i lale.  A ovo su recepti koje smo mi isprobali i koje ćemo tek isprobati – jer smo uživali i znamo da ćemo uživati.

Čokolibrium – topla čokolada za balans hormona

Čokolibrium ❤ Na blogziki ✌ #vegan Link u profilu

A post shared by Nevena Zelunka Cvijetić (@hlebilale) on Jan 24, 2017 at 2:51am PST

Ovaj napitak ublažiće sve vaše životne turbulencije. Savršen je za dane kada se osećate ranjivo, jer kakao i čokolada utiču na proizvodnju hormona, dopamina i seratonina i odmah ćete biti ispunjeniji i srećniji… I da, toplu čokoladu dobro je piti i kad grane sunce.

Sladoled od višanja i banana

Cherry banana ice cream #vegan , refined sugar free and beach body friendly On the blog ✌️

A post shared by Nevena Zelunka Cvijetić (@hlebilale) on Jun 30, 2016 at 12:59am PDT

Kada želite da uvedete red u život, kuhinju ili spavaću sobu, možete poput Nevene da pročitate vodič za borbu protiv haosa ili da napravite ovaj fantastičan sladoled po njenoj recepturi. Hmmm, njam.
Šakšuka fokaća

Seize the season Shakshuka is on the blog ✌️ #hlebilale

A post shared by Nevena Zelunka Cvijetić (@hlebilale) on Aug 29, 2016 at 10:48pm PDT

Loving the sound of my feet walking away from things not meant for me, ističe Nevena pošto je potvrdila svoje sumnje da je „kamper u duši“. I preporučuje šakšuku, njeno omiljeno letnje jelo kome je dvema sitnicama – kuminom i korijanderom – apgrejdovala sataraš. A ima ona još neke tajne koje morate da otkrijete

Pizza testo od kinoa brašna/Pizza salata

Novi post je na blogziki 🦋 Isprobala sam @kitchenaidserbia mlin za žitarice, pravila sam #glutenfree testo za pizzu I #pizza salatu ‍ Link u profilu #hlebilale

A post shared by Nevena Zelunka Cvijetić (@hlebilale) on Apr 13, 2017 at 5:54am PDT

„Uživajte dok možete, vreme je čudo, ljudi se razbeže na sto strana…“, a ova bezglutenska pica je brz i zdrav obrok za kuću punu familije ili gostiju. Vreme je za zrnevlje i ukuse koji prijaju stomaku.

Pasta sa spanaćem i graškom

Covered with holes but #organic – first mangold directly from our garden

A post shared by Nevena Zelunka Cvijetić (@hlebilale) on Jun 14, 2016 at 6:55am PDT

„Pijaca je procvetala, sa svih strana sve mlado. Zeleno, hrskavo, slatkasto… Izvukla sam sanadale iz kofera. Tanke haljine i ranac na ciklama cvetove. Kao da onog perioda sa kišom nije ni bilo. Eto, da nema te rupe u stomaku, mogla bih da se zakunem da sam sve sanjala“, piše Nevena dok nas uvodi u proleće, u zeleno, u recept koji morate da isprobate kada se vratite sa pijace.

A evo još inspiracije u slikama – recepte potražite na blogu.

3 vrste energetskih kuglica su na blogu Matcha&Limun&Mak; Borovnice&Acai&Bademi; Narandža&Đumbir&Lešnici 🤘#hlebilale Link u profilu

A post shared by Nevena Zelunka Cvijetić (@hlebilale) on Mar 16, 2017 at 3:21am PDT

Dobro jutro! Ako razmišljate šta biste mogli za doručak predlažem vam ove jako fine (i za čas posla gotove) palačinke sa bananama i makom po receptu @natanjiru Na blogziju je recept #gf #canon6d #hlebilale

A post shared by Nevena Zelunka Cvijetić (@hlebilale) on Jul 24, 2016 at 12:08am PDT

The post Gastro-gost u 42: Hleb i lale i jedna Nevena koja nas hrani optimizmom appeared first on 42 magazin.