Dok tražimo obližnju vodu u gradu i pravimo letnje planove u glavi, već zamišljamo nerealne slike pustih ostrva sa tirkiznom vodom gde se čuju samo talasi. A sada je vreme da odemo korak dalje jer zašto biste se ustručavali kad maštate. Dakle, pošto se u mašti može svašta, zašto ne biste sagradili i kuća na steni odmah pored belog peska kojim ljudsko stopalo ne prolazi, gde samo vi možete da koračate bosi po svom novom domu koji može da izgleda recimo ovako.Uputstvo za upotrebu galerije: ove fotografije primenjujte kao vođenu meditaciju ako vam ponestane lepo mesto kojeg u sekundi treba da se setite.Ako se pitate gde je geografski locirano ovo područje, predlažemo da targetirate i zumirate ostrva Terks i Kejkos, koja predstavljaju produžetak bahamskog lanca na jugu u Atlantskom okeanu, istočno od Kube, nedaleko od Bahama. Ona su pod upravom Ujedinjenog Kraljevstva iako su na prekomorskoj teritoriji koja pripada Severnoj Americi. Kada ste ih locirali i zumirali na mapi, vreme je da uđete i zavirite u kuću.

Prednost ove lokacije jeste što se na moru mogu videti samo ribari koji u prolazu nude svoj dnevni ulov i to je sve, pa iako nisu na pustom ostrvu, osećaj je vrlo sličan ili identičan

Projekat potpisuju Rick Joy Architects, a idejno rešenje nastalo je sa idejom da porodici stvori idealno mesto za beg iz grada, maksimalno opuštanje i tišinu koju jedino prekida vetar kome se raduju jer se odlično kombinuje sa tropskim suncem.
Već na samom prilazu stiče se utisak da je ovaj građevinski kompleks organski srastao sa reljefom obale, pa deluje kao njen sastavni deo. Svetla fasadna nijansa u boji ljuske belog jajeta iliti belog peska koji je specifičan za ovo mesto komplementarna je tirkiznoj vodi, pa se međusobno intenzivno naglašavaju i jednako dolaze do izražaja.Arhitekti su se vodili kolorističkim smernicama lokacije, pa su fasadne zidove, vrata i stolariju od mahagonija, kao i zelenilo, prilagodili tako da se međusobno nadopunjuju i kako bi bili u savršenoj homogenoj harmoniji kao da oduvek pripadaju ovde. Zamisao je bila da se sagradi kuća koja ostavlja utisak kao da je nastavak njenog prirodnog okruženja.

[See image gallery at 42magazin.rs]
Plan kuće je vrlo jednostavan – u fokusu je ogromna terasa koja zapravo razdvaja, ali istovremeno povezuje spavaće sobe i privatni deo kuće na zapadu sa dnevnim boravkom, kuhinjom i trpezarijom na istočnoj strani.
Odmah ispred kuće je plitki bazen lociran između peska i pomenute terase i kao takav on okeansku vodu čini još bližom unutrašnjem prostoru koji je namenjen odmoru i relaksaciji.Cela kuća sačinjena je od ovakvih slika jer to je ključna funkcija građevine – da se oni koji u borave hedonistički relaksiraju i uživaju jednako kao u prirodi, samo je osećaj sigurnosti kakav nudi krov nad glavom umesto ležaljke i suncobrana ovde vrlo naglašen. Odavno je zadatak arhitekture da, osim što treba da osigura funkcionalan i lep prostor, obezbedi i željenu emociju, odnosno da odgovori na zahteve stanara i izazove raspoloženje i unapred targetiranu emociju koju dati prostor treba da obezbedi. Dakle, arhitektonska forma koja treba da prati funkciju sada treba da isprati i ispuni očekivani emocionalni zahtev, što bi negde bilo bliže umetničkom nego arhitektonskom delu, ali možda smo, a možda i nismo, zaboravili da je arhitektura vrsta umetnosti, pa je to sasvim u redu.

Svetla fasadna nijansa u boji ljuske belog jajeta iliti belog peska koji je specifičan za ovo mesto komplementarna je tirkiznoj vodi, pa se međusobno intenzivno naglašavaju

Kako bi bila autentična, ovu građevinu sazidali su lokalni zidari, ali korišćeni su i lokalni materijali, pa su pesak i ostali agregati iz neposredne okoline. Na taj način smanjena je na minimum potreba za uvozom građevinskog materijala. U tom duhu svesti o resursima, arhitekti su postavili cisternu za sakupljanje kišnice odmah ispod glavne terase.Pažljivo pozicionirani prozori daju tačno koliko treba sunčeve svetlosti spavaćim sobama, pa je prijatna atmosfera i u njima obezbeđena.Prednost ove lokacije jeste što se na moru mogu videti samo ribari koji u prolazu nude svoj dnevni ulov i to je sve, pa iako nisu na pustom ostrvu, osećaj je vrlo sličan ili identičan. Kada smo pitali arhitekte šta misle o svom projektu, odgovorili su da je ovo čist primer građevine koja izgleda kao da je prirodno procvetala na ovom tlu, a mi ćemo se složiti sa njima.

Dizajn: Rick Joy Architects
Foto: Joe Fletcher Photography

The post Arhitektonski hedonizam na ostrvu appeared first on 42 magazin.

Na severnoj strani ostrva Vlilend u Holandiji sagrađeno je oko 200 vikend-kuća u periodu između tridesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Većina kuća je naravno privatno vlasništvo i sve su sagrađene po slobodnom nahođenu jer je bilo prostora za takav izbor. No, onda su se stvari promenile i propisima je zabranjena izgradnju novih objekata.

Dakle, šta je do tada napravljeno – to je sve što ostaje, nema dodavanja jer tako novi zakon nalaže. Lokalna politika usmerena je na održavanje postojećeg prirodnog stanja ove oblasti, pa su kuće na njemu zamišljene kao mali objekti u otvorenom pejzažu i bez ograde oko privatnih nekretnina.

I dok se trećina kuće ne vidi spolja, prizemlje ostaje prilično otvoreno jer je taj prostor okružen staklenim prozorima i pruža panoramski pogled na okolni pejzaž

Planovi zoniranja ne pružaju stvarne mogućnosti za proširenje postojećih kuća, tako ni oni koji već imaju nekretninu nemaju opciju da je uvećavaju. Međutim, deo tih kuća ne zadovoljava trenutne zahteve, pa je tako rušenje i izgradnja novih objekata najracionalnija opcija. I to je bila i sudbina ove kuće koja je sagrađena 70-ih godina, a srušena 2016.

Pre nekoliko meseci na ovom mestu nastala je nova, komforna i moderna vikend-kuća namenjena velikoj porodici, njihovim prijateljima i rođacima. Iako se nalazi na vrhu peščane dine, kuća se stapa sa okruženjem i pruža neverovatan pogled na holandsko ostrvo Vlilend.

Dovoljno je da samo bacite pogled na ovo mesto i pretpostavite da su vlasnici od arhitekata naručili malu, slatku kuću, no nije bilo tako, naprotiv. Njihov zahtev bio je da kuća primarno bude prostrana i praktična, a ne na prvom mestu lepa, kako bi mogla da odgovori njihovim potrebama. Shodno tome projektni zadatak postavljen je kao kuća za odmor u kojoj su pejzaž, enterijer i eksterijer optimalno povezani.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Glavna karakteristika objekta koja skreće pažnju na prvi pogled jeste visok krov. Ovaj neujednačen krov uklapa se po formi sa okolinom, a kolorit je odabran na osnovu vremenskih uslova koje diktira klima ostrva.

Ako zavirite ispod krova, tu su tri nivoa: u potkrovlju i podrumu nalaze se spavaće sobe i kupatila, dok je između njih prostran dnevni boravak i natkrivena terasa.

Kao deo podruma koji zalazi u peščane dine je i prekriven spoljni prostor sa ulazom. Dnevno svetlo stiže do spavaćih soba upravo preko ovog prostora, dok za prolaznike podrumski prostor ostaje potpuno skriven. I dok se trećina kuće ne vidi spolja, prizemlje ostaje prilično otvoreno jer je taj prostor okružen staklenim prozorima i pruža panoramski pogled na okolni pejzaž.

Nakon što je završena izgradnja kuće, kako arhitekte kažu, vreme je za finalni deo projekta, a to je proces kada vremenski uslovi uspostavljaju neprekidnu vezu između kuće i pejzaža i tek tada novi i tek postavljeni materijali dobijaju svoju pravu verziju, dok kuća vizuelno postaje deo prirodnog okruženja, a ne neki objekat koji odskače.

Dizajn: Borren Staalenhoef Architecten BV bna
Fotografije: Pieter Kers

The post Jedna od 200 kuća na ostrvu Vlilend appeared first on 42 magazin.

Možda ste ovog leta poželeli da imate samo svoj smeštaj negde u prirodi, nedaleko od grada, bez komšija na vidiku, okružen zelenilom. Mnogi od nas jesu, zato smo u potrazi za inspiracijom često nailazili na vikend-kuće u kojima bismo provodili ne samo subotu i nedelju, već svaki radni dan. Ako mislite da je ovo nemoguće, samo pomislite na sva nova zanimanja i freelance projekte koji ne zahtevaju posao od devet do pet. Ako je ovo vaš sektor, onda opcija da se preselite van grada zvuči primamljivo već nakon prvog pogleda na galeriju fotografija. Pronašli smo projekat koji, iako se zvanično naziva vikendicom, može da postane dom kad god to poželite jer zadovoljava kriterijume odmora, druženja, kuvanja, a ispunjava i uslove za rad i poslovne sastanke.

Kada pomislite na vikendicu, mala je verovatnoća da ćete zamisliti kuću od 300 kvadratnih metara, no ukoliko često imate potrebu za begom iz haotične gradske džungle, vikend-kuća slična ovoj je pravi ugođaj

Arhitektonski studio ArqBr Arquitetura e Urbanismo dobio je zadatak da osmisli i izgradi vikend-kuću u Brazilu. Lokacija je već odabrana, pa je pozicija namenjena ovom projektu miran deo Brazilije, čije okruženje poziva na odmor. Zahtev budućih stanara bio je da ispuni njihove potrebe kada dolaze za vikend, a to je da plivaju, odmaraju se u prirodi pored bazena, malo kuvaju, porodično uživaju u hrani i razgovoru, ali i da imaju prostor gde mogu da dovedu društvo, naprave žurku ili večeru uz malo pića, hrane i muzike – sve što bi svako od nas želeo od mini-odmora. A s obzirom na to da se na odmoru bolje misli o svemu, pa i o poslu, oni su dodali još jedan zahtev – prostor u kome mogu da imaju poslovne sastanke.

Uzimajući sve stavke u obzir, nakon nekog vremena nastalo je jednostavno rešenje – kuća od oko 300 metara kvadratnih sa predviđenim prostorima za odmor, ali i za okupljanje društva.
Najveći izazov bio je napraviti dva funkcionalno odvojena segmenta čija je zajednička osnova trapezasta forma na vrlo ograničenom prostoru, a istovremeno ostaviti dovoljno mesta za zelenilo, kažu nam iz arhitektonskog biroa.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Plan projekta polazi od ideje da se organizacija prostora podeli na dva segmenta. Prvi je zamišljen kao linearno otvoren prostor i predstavlja intimniji sektor. Drugi je orijentisan kao prostor za druženje, ali i mesto za sastanke. Oba dela su pozicionirana tako da čine kvadratnu formu čije su spoljne strane zatvorene, pa na taj način omogućavaju neophodnu privatnost vlasnicima.

Fasada je sačinjena od pažljivo odabranih materijala koji se poklapaju sa unutrašnjim prostorijama. Tako se beton primenjuje kod prostora koji zahtevaju intimnost, ko što su spavaće sobe i sl., dok se drvene letvice koje ne ostavljaju utisak pregrade primenjuju kod prostorija namenjenih socijalizaciji. Sala za sastanke istovremeno izgleda kao dnevna soba, pa kao takva ima dvojaku namenu. Zamišljena je kao ogroman open space sa visokim prozorima koji uokviruju neverovatan pejzaž.

Iako se zvanično naziva vikendicom, ovaj projekat može da postane dom kad god to poželite jer zadovoljava sve kriterijume

Kada su rešili spoljne gabarite objekta, dizajneri su prešli na finije radove – odabir nameštaja i umetnina. Materijali kao što su beton i drvo i svedene linije kada jer reč o arhitekturi diktiraju minimalizam, pa je isti princip primenjen u odabiru boja nameštaja koje se nastavljaju na enterijersku obradu. Koža i drvo u toplim nijansama karakterišu nameštaj, pa se stiče utisak jedinstvene podloge neutralnih tonova na kojoj se ističu umetničke slike jakog kolorita. Ovakav dizajn ostavlja prostor da se koristi i za privatne i za poslovne namene, što je bio i početni zahtev vlasnika kuće.

Kada pomislite na vikendicu, mala je verovatnoća da ćete zamisliti kuću od 300 kvadratnih metara jer se na prvu pomisao uglavnom javlja slika male kuće okružene prirodom u kojoj samo prespavate ili boravite u dvorištu na ležaljci. No ukoliko često imate potrebu za begom iz haotične gradske džungle, vikend-kuća slična ovoj je pravi ugođaj, iako postoji opasnost da se preselite za stalno.

Dizajn: ArqBr Arquitetura e Urbanismo
Fotografije: Joana França, Haruo Mikami

The post Kako Brazilci zamišljaju vikendicu appeared first on 42 magazin.