Neki od njih koristili su industrijski materijal u eksperimentalnim kreativnim izletima, dok ih drugi aktivno koriste u radu. Uz tematiku kojom se njihovi radovi bave, i sam materijal predstavlja koncept sa određenim značenjem. Zanimljivo je da se posmatraču ovi radovi, iako kreirani tzv. teškim materijalima, mogu činiti fragilnim.

Milica Vučković

Milica je trenutno na doktorskim studijama na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Ona se uporno trudi da ne odustane od platna, te je nastojala da u svoj rad uvrsti neke neuobičajene materijale koji nisu svakidašnji za klasično slikarstvo.

Svuda oko nas se nalaze apstraktne kompozicije koje su se same po sebi, eto, desile

Apstraktno slikarstvo – polje u kojem trenutno obitava jeste, kako kaže, mesto gde dosta besmislenog i nasumičnog ispoljavanja nekakvog talenta može da se podvede pod umetnost. „Naročito ako se rad potpiše kao ’ulje na platnu’, pa sam zato od toga odlučila da se udaljim, uvodeći boje koje se koriste kao industrijske, boje za beton, sam beton, boje koje u sebi sadrže čestice metala koje kada se izlože vlazi oksidiraju, pa polje koje sadrži tu boju doslovno zarđa itd.“, rekla je Milica. Inspiraciju su joj predstavljale stare fasade, ono što vidi na svakom koraku dok šeta ulicom, na podu garaže koja je puna fleka od motornog ulja. „Shvatila sam da se svuda oko nas nalaze apstraktne kompozicije koje su se same po sebi, eto, desile, koje su smislenije i bolje komponovane od onih koje mi, umetnici, pokušavamo da proizvedemo slikajući.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Zato sam odlučila da uvedem upravo te elemente koje srećem u svakodnevnom životu, pokušavajući da ih nateram da im se kod mene na platnu dogodi isto to što im se dogodi napolju, tamo negde gde sam ih zatekla. Naravno, kompozicije su osmišljene, i u njih uvodim i neke regularne slikarske elemente, ali ta doza slučajnosti pri tim procesima na koje ne mogu da utičem (koliko će beton upiti ulje i u kojoj će meri boja sa metalom oksidirati) mislim da je ono što čini te kompozicije drugačijim i prirodnijim.“

Viktor Kiš

Osnivač Ciglane – Kluba ljubitelja teške industrije i jedan od osnivača Festivala Dev9t svoje skulpture izrađuje od industrijskog materijala.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Kreirao je skulpture specijalno za nastup benda Prodigy na EXIT-u i smatra da mu je pojavljivanje na tom festivalu pružilo šansu da u realnom vremenu sagleda zanimljivost svog rada kroz oči savremenika. „Jedni od njih su upravo Prodigy, koji su iskreno reagovali na moju umetnost“, rekao je Viktor. Takođe, on je izlagao i na čuvenom festivalu Burning Man, što mu je potvrdilo pravac u sopstvenom istraživanju i učvrstilo filozofski stav u odlučivanju kuda i kako.

Burning Man nije nikako samo neka festivalska priča, to je slikoviti prikaz realističnosti našeg društva

„Burning Man nije nikako samo neka festivalska priča, to je slikoviti prikaz realističnosti našeg društva, kao i filozofija kojom možeš da se vodiš, a da svojim postupcima i stavovima doprineseš sopstvenom oslobađanju i pritom da vodiš računa o bližnjima i očuvanju životne sredine koja bi trebalo da bude, i jeste, jedini bog za sve ljude.“ Njegov savet mladim umetnicima je: „Slušaj druge, ali budi svoj“.

Adrijan Karavdić

Ovaj vizuelni umetnik, dizajner i istraživač živi na relaciji Beograd–Beč–Berlin. Master studije završio je na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču i na istom univerzitetu radio je kao istraživač dve godine. Tokom studija u Beču istraživački fokus mu je bila ekonomija i njeni aspekti, poput konzumerizma i sekundarne ekonomije, tako se i master tezom vezao za ovu temu i odatle mu je došla ideja da slika novcem.

Odlučio je da od novca napravi umetnički alat, odnosno da slika novcem

Proces je bio sledeći: Adrijan je topio kovanice na temperaturi od 1.350 °C uz pomoć argonske mašine za zavarivanje koja stvara plazmu koja s lakoćom topi metal; fun fact: toplota plazme je u središtu približne temperature od oko 15.000 °C.
Istopljeni centi padali su na dno, oslikavajući apstraktne obrise na betonskoj ploči. Tokom izložbe publika je imala mogućnost da doprinese procesu stvaranja umetničkog rada. Posetioci su mu tražili da topi svakakav novac različitih masa i materijala.

[See image gallery at 42magazin.rs]

„Za razliku od generalne ideje gde je umetnički rad zaštićen od publike, u mom radu gvozdeno-staklena kutija zapravo je služila da zaštiti publiku od istopljenog metala koji bi prštao na sve strane“, rekao je Adrijan. „Sve što nosim na sebi, jakna, maska, zaštita za oči, rukavice služe za industrijsku upotrebu. Svi materijali i alati su industrijski i samim tim ja sam kao perfomer, radnik koji od novca stvara nešto drugo.“ Generalna ideja za njegov rad bila je da se kovanicama od jednog, dva i pet centi vrednost podigne putem ove transformacije. Inspiraciju je crpeo iz procesa hobo nickel, kojim su beskućnici u Americi tokom Velike depresije ucrtavali stereotipe lica određenih etničkih grupa na sitan novac pretvarajući ga u talismane i prodavajući ga za više para. „Ja radim zapravo suprotno, iako slično – ja totalno difejsujem (deface) novac.“

Darko Calić

Ovaj beogradski slikar pojedine radove kreirao je u aktivnim proizvodnim industrijskim halama, kovačnicama i radionicama, a upravo pomenuti prostori predstavljaju njegov atelje.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Na platnima je slikao brisanjem nauljenih, masnih i zarđalih mašinskih sklopova, a, kako kaže, sklon je i istraživanju novih tehnika i načina na koji umetnost reaguje u živom i aktivnom industrijskom okruženju.

Sklon istraživanju novih tehnika

Do sada je samostalno izlagao u industrijskim zonama i tri puta je učestvovao na festivalu kreativnosti Dev9t. Sve Darkove radove možete pogledati ovde.

The post 4 domaća umetnika transformišu tešku industriju u fragilna dela appeared first on 42 magazin.