Sa preko 9.000 biljaka botanička bašta Univerziteta Vilnius u Litvaniji je fascinantan prostor sam po sebi, a sada je redizajnirana sa idejom da se objekat potpuno uskladi sa primenom.
U ovom kompleksu sve je podređeno prirodi, pa je isti slučaj i sa arhitekturom, zato je redizajn pažljivo osmišljen uzimajući u obzir sve zahteve ovog specifičnog mesta.

Pre rekonstrukcije zgrade koja je i botanička bašta i univerzitetska laboratorija, njena forma bila u potpunom kontrastu u odnosu na prirodno okruženje. Izvorni oblik objekta nije stvarao homogenu celinu sa dvorišnim prostorom, pa su izmene bile neophodne.

Osnovna ideja od koje su arhitekte krenule jeste jedna reč, zapravo dve: zgrada-biljka. Da bi ova ideja oživela, oni su napravili dizajn pravougaonog oblika kome će zelenilo dati na volumenu i na taj način biljke biti integrisane u arhitektonski plan.

Arhitekte su prilikom izrade ovog projekta uzimale u obzir prirodne karakteristike biljaka koje se menjaju kroz godišnja doba

Stubovi, lift i staklenik pripadaju južnom zidu, a fasada je zamišljena od živog zelenila. Prilikom rekonstrukcije laboratorije najpre su se rešavale tehničke stavke i zahtevi, a prvi je bio da se visina objekta izravna sa dvorišnim zgradama, što su arhitekte najpre i realizovale. Fasada se nadovezuje na krovni deo, pa ovaj prostor ostavlja potpuni utisak botaničke bašte.

Metalna konstrukcija okružuje celu građevinu i predstavlja ram za koji je fiksirana kompozicija od zelenila sa elementima gde su posađene biljke. Ako ulazimo u detalje, onda treba reći da je ovaj sastav sačinjen od tri reda stubova iz kojih se formiraju metalne mreže na koje su fiksirane biljke.

Stubovi su iste visine i pričvršćeni su za horizontalne konstrukcije zajedno sa mostovima. Ono što je zanimljivo jeste da su svi stubovi zapravo mobilni elementi koji se mogu ukloniti ili premeštati po potrebi. Na ovaj način metalna konstrukcija stvara mogućnost da se prilagođava održavanju i kretanju biljaka, ali i da se bolje reguliše izolacija.

Arhitekte su prilikom izrade ovog projekta uzimale u obzir prirodne karakteristike biljaka koje se menjaju kroz godišnja doba. Zaključak je da se tokom letnjih meseci pojačava bujnost biljaka, pa se samim tim smanjuju praznine između stubova, a na taj način se prirodnim putem prostor izolaciono štiti od pregrevanja.

Novi elementi rekonstruisane zgrade su stepenište, lift i staklenik na već pomenutom, južnom delu pravougaone forme. Staklenik je dizajniran tako da obuhvata sunčevu svetlost sa tri strane – istok, jug i zapad, pa je tokom čitavog dana obasjan. Krovna konstrukcija je osmišljena kao rekreativni prostor sa koga se može posmatrati čitav kompleks – savršeno mesto za pauzu!

Dizajn: Paleko Architektu Studio
Fotografije: Norbert Tukaj

The post Botanička bašta kao arhitektonski izazov appeared first on 42 magazin.

Švedski tehnološki brend Punkt raspisao je konkurs i pozvao studente dizajna sa tri najbolja univerziteta da daju svoje rešenje za električni bicikl. Projekat Urban Mobility nastao je sa idejom da motiviše bicikliste da ne odustaju od dva točka ni kada mišići posustanu. I sad je pitanje – kako? Pa svaki od univerziteta kaže – lako!

Na biciklističkoj mapi nalaze se tri grada – London, Lozana i Ajndhoven – koja inspirišu studente da baš za ulice grada u kojem žive naprave odgovarajući bicikl.

Zadatak je bio da osmisle dvotočkaš koji će biciklizam učiniti primamljivijim i dostupnijim, a u zavisnosti od reljefne i urbanističke strukture svakog od pomenutih gradova.

Dizajn studenata Royal Collage of Art iz Londona

Studenti Royal Collage of Art iz Londona uzeli su u obzir rastući broj ljudi koji biciklom odlaze na posao. Sigurno ste u inostranstvu, lično ili na snimcima, zapazili da ljudi u odelima, sa savršenom frizurom i naočarima za sunce okreću pedale. Koliko god da vam u tom trenutku na pamet padne da biste i vi mogli ili voleli isto tako, na beogradskim ulicama takva scena je incident jer u gradskom jezgru ne postoje biciklističke staze. A zamislite kako bi to bilo dobro. Vidite nekog ucelo dok prolazi pored vas na biciklu a ne zamišljate kako izgleda dok zavaljen sedi u autu, bolje vas vide drugi, razgledate okolinu jer se sporije krećete, ne plaćate parking, ne zagađujete okolinu, ne nervirate se oko gužve, prolazite uskim uličicama i imate strava noge i zadnjicu, a celokupna kondicija vam na sve to dođe gratis.

Dizajn studenata Royal Collage of Art iz Londona

Da bi se u Londonu povećao ovakav broj uličnih prizora, potrebno je napraviti bicikl koji motiviše na vožnju. Rezultat je upravo dvotočkaš koji u sedištu krije bateriju koja može da se odvoji i odnese na punjenje. Ugrađen je i navigacioni sistem koji olakšava pronalaženje najkraćeg puta do željene destinacije, a ispred imate redizajniranu korpu za bicikl, u koju možete da smestite tašnu ili bakaluk.

Pedalamo dalje – do Lozane u Švajcarskoj.

Dizajn studenata École cantonale d’art de Lausanne iz Lozane

A tamo je pristup malo drugačiji. Studenti su ozbiljno pristupili problemu, i to najpre analizom ulica svog grada. Naime, Lozana je brdovita, pa se u njoj smenjuju uzbrdo-nizbrdo delovi, što bicikl i ne stavlja baš na prvo mesto poželjnih prevoznih sredstava. Ali motor koji su oni osmislili rešava ovaj problem. On se puni kada se spuštate i uključuje se kada krenete uzbrdo. Motor je zapravo vaša podrška – kada se potrošite i budete na izmaku snaga, onda imate drugara koji vam pomaže da prebrodite najteže i već ste na vrhu brda.

Dizajn studenata École cantonale d’art de Lausanne iz Lozane

Ako ste bili u Holandiji, onda vam je već na prvi pogled jasno da je bicikl nezaobilazna stavka koju morate probati čak i kao turista. Uličice oko kanala kao stvorene su za dva točka, a ono što bi vam za idealan dan moglo nedostajati jeste društvo. Dakle, sledi bicikl za dvoje.

Dizajn studenata Design Academy Eindhoven iz Ajndhovena

Na njemu je sedalni segment produžen kao klupa, pa vožnja u paru više nije podeljena na dva puta po dva točka već sedite bliže iliti najbliže moguće. Dizajnom je rešen i stil, pa ovo prevozno sredstvo njegovi studenti tvorci nazivaju instant uličnim komadom nameštaja.

Dizajn studenata Design Academy Eindhoven iz Ajndhovena

Sva tri prototipa bicikala predstavljena su na nedavno završenoj Milanskoj nedelji dizajna, a kako izgleda njihova budućnost ili budućnost biciklizma u ova tri grada – tek ćemo videti.

Do tada možemo da radimo na razvijanju i poboljšanju biciklističke infrastrukture i vožnji klasičnog bicikla. Za naše uslove super su sva tri bicikla, jedino što su postojeće staze u Beogradu prilično ravne, pa nam onaj električni nije neophodan.

The post Tri univerziteta iz tri grada imaju tri dizajnerske ideje za jedan bicikl appeared first on 42 magazin.